50 izdanja koja su obeležila 2015. godinu po izboru Helly Cherry redakcije



Sviđa ti se? Javi ostalima!


Dragi naši, došli smo lagano do 365. dana u godini. Vreme je da pogledamo malo u nazad, i vidimo kakva je bila muzička godina za nama.

Sudeći po broju izdanja na ovoj listi (50), reklo bi se da je diskografski bila i više nego bogata, što nas posebno raduje. I verujte, bilo je teško izdvojiti “samo” 50 izdanja. Ipak, neki izbor smo morali napraviti, neka imena izostaviti kako bi zadržali fokus na onima po kojima ćemo pamtiti 2015.

Neko će pomisliti: „Previše ih je, zašto ne samo 10 izdanja“. Želimo da istaknemo da mi ipak nismo radili „TOP listu“, niti je ovo bio izbor za „naj izdanje“ godine. Listu koja je pred vama shvatite kao pregled godine, podsetnik, ili putokaz kroz muzičku godinu za nama. Upravo zato izdanja nisu poređana po azbučnom redu ili numerički, već potpuno nasumično. Ovde su svi "pobednici" samom činjenicom da su uspeli da se izdvoje iz bogate ovogodišnje ponude.

Iako na listi ima svima nama dobro znanih imena, fokus je ipak na širem auditorijumu, manje poznatim bendovima, onima od kojih mnogo očekujemo u narednom periodu, i na onima koji zaslužuju da se za njih čuje i van trenutnih krugova. Videćete - lista je i žanrovski šarenolika, te predstavlja lep prikaz šire regionalne (ne samo) andergraund scene.

Sa željom da naredne godine imamo još teži zadatak, pozdravljamo vas i pozivamo da u komentarima napišete svoje favorite ili možda dodate neka nova imena na listu.

Ovo je članak koji zaključujemo ovu godinu. Čitamo se i u 2016., i Srećna vam Nova Godina! :)


Zoster – Srce uzavrelo

Ovako nam je počela godina, velikim obećanjem. Njihova muzika, posebno tekstovi, nešto su najvrednije na ovim prostorima. „Srce uzavrelo“ je jedna lucidna lekcija iz istorije, kako naše, tako i čitavog sveta, preko koje pronalazimo sva blaga koja je Zoster već objavio. Krajem godine posetili su Beograd i u živoj svirci su pokazali koliko su dobri. Čekamo do sledećeg albuma.

Wolfram - Music of the Heathen

Objavili su ove godine svoj prvi album pod nazivom ,,Music of the Heathen’’ i dobili epitet jednog od najperspektivnijih bendova. Iza ovog ostvarenja stoji dugogodišnje muzičko iskustvo svih članova i gomila nastupa, tako da je pred nama jedan, iako debitantski, veoma zreo album.  Da bi ukratko i efektno žanrovski predstavili svoju muziku izmislili su pravac Acid metal. Zapravo, njihova muzika je poigravanje sa najrazličitijim vrstama elektronike, žestokog gitarskog zvuka i laganijih melodija. Ne može se jasno odrediti šta ovde najviše dominira jer je sjajno ukopljen post metal, psihodelija u svakom smislu, stoner, industrial, alternativa, medju kojima kao spojni element umnogome atmosferičnosti doprinosi elektronika. Album je konceptualan, čini ga 9 pesama organizovanih simetrično: prva pesma nosi naziv On this side of the line, pesma broj pet zove se Line, a završna je naslovljena sa On the other side of the line. Samim tim slušanje ovog albuma predstavlja jedno spiritualno iskustvo, hod po liniji sastavljenoj od najrazličitijih raspoloženja između stvarnosti i snoviđenja a kroz to putovanje vodi nas čas omamljujući ženski vokal, čas naracija sanjivog muškog glasa. Tanka je granica između poezije i muzike. 

Artan Lili – Artan Lili

Bend novijeg datuma, osnovan 2013. godine i na sceni se pojavljuju unoseći posebnu novinu ne samo svojim zvukom već i načinom izdavanja albuma primenjujući princip sukcesivnog snimanja – singl po singl. Album Artan Lili od 12 pesama je kao knjiga u kojoj se svako poglavlje pažljivo osmišljalo, priča o problemima koje urbana egzistencija nosi – mladom čoveku u velikom gradu, svakodnevnim borbama, teskobi, ljubavi koja pobeđuje sve, beskompromisnosti i upornosti. To je muzika koja se sluša pojačana do maksimuma dok prolazite kroz grad i pokušavate da se prilagodite ritmu semafora, svetlećih reklama i saobraćajne buke. Lako pamtljivi refreni pesama „Srce“, „Ako stanemo tu“, „Ispod kože“, „A šta bi bilo da sam ja odustala od svoga sna“ čine da nam korak bude lak i daju poleta čak i u jednom tmurnom i sivom danu. Minimalistička poezija uklopljena u gražni rok i noise pop čine „Novi zvuk u gradu“ koji hteli ili ne hteli, brzo i lako ulazi u naše uši i osvaja nas svojom pozitivnom energijom. Pesme sa ovog albuma iako su već uspele da dostignu vrhunce top listi u zemlji i privukle pažnju celog regiona tek će svoj kvalitet pokazati postajući himne generacijama koje dolaze.

Stray Dogg – Come Along Wind

Pred kraj godine, baš u vreme kada nam je takav zvuk potreban, Stray Dogg je objavio svoj novi album, „Come Along Wind“, i početak zime je ostao u tom tonu. Svi smo sentimentalni pred kraj godine, a dobro je kad imate pravi „saundtrek“ za takvo raspoloženje. 

Koromač - Punk enough?

Album pod nazivom Punk enough? prosto je žanrovski neuhvatljiv. Pravi muzički eksperiment, od početka do kraja probija sve granice uobičajenog muzičkog projekta. U ovom muzičkom univerzumu sve je dozvoljeno, pa čak i da se žestoki gitarski rifovi udruže sa neurotičnim zvukom saksofona. Nakon slušanja ovog albuma nećete spavati mirno. Metal muzika je već čista klasika, a jazz je tu da pokaže svu kreativnu moć improvizacije i razbije sve prepoznatljive standarde. I haos može zazvučati krajnje skladno. Znak pitanja u naslovu albuma provocira sve one koji sumnjaju da je moguće u neartikulisanosti pronaći melodiju.


Ooral Sea – Ooral Sea

Ooral Sea pokazuje kako za eksploziju dobre energije nije potrebna  velika sila. Dvojac iz Ljubljane sasvim je dovoljan za prezentaciju jedne ritmične buke i verujte nam na reč, ne postoji ta zvučna izolacija koja će sprečiti da se ova muzika daleko čuje. U pitanju je stoner ubrzan do maksimuma, uvučen u igru sa žestokim garažnim rokom i vrelim southern-om, a u tekstovima provejava prava punk filozofija. Od početka do kraja albuma nema stajanja, a u pauzi između pesama titra distorzija, vibrirajaju žice a mikrofonija se dugo razlaže kroz etar, jer ne smeju se naše uši navići na tišinu ni za trenutak. Beskompromisnost je njihovo drugo ime, „Follow me“ or „Go away“ poručuje ova muzika.     

Replicunts – Replicunts

Prvi album mladih Beograđanki nije najbolji punk album godine, ali jeste besmrtni duh mladosti. Još jedno izdanje gde se bunt oseti u svom sirovom izdanju neopterećen mundanim sitnim problemima. Kratke, žestoke i brze pesme sa iskrenim emocijama. Na albumu se donekle oseti neiskustvo, ali je vrlo dobro maskirano svim elanom i gruvom koji devojke proizvode. Želimo im uspeha i da ne stanu sa ovim izdanjem.

Oružjem protivu otmičara - Vrati mi snove    

Ova godina između ostalog je godina povratka na scenu pop-rock benda Oružjem protivu otmičara. U prepoznatljivom razigranom fazonu objavljuju singl Vrati mi snove. Ono što je Miroslav Antić u poeziji, to je OPO u domaćoj alternativnoj muzici. Tinejdžerski bunt, prve ljubavi, prvi izlasci u grad i prva đuskanja na svirkama nisu prolazila bez starih hitova ovog benda. Za nas starije vreme je da se podsetimo toga u jednom svežem ruhu, a i da nove generacije školaraca zaraze pevljivim refrenom koji u starkama i kariranim košuljama gaze stopama svojih prethodnika pre nego što uplove u surovu realnost naših ulica i neki mračniji soundtrack-ovi krenu da se vrte na plejlistama „pametnih“ telefona.

Vlasta Popić – Kvadrat

Mada sun a svojoj fejsbuk stranici objavili da više ne postoje u ovoj formaciji, hrvatski trojac koji je na svom drugom albumu samo potvrdio i zapečatio ono što smo već znali, ostavio je za sobom jedno odlično izdanje pod imenom “Kvadrat” Nekoliko himničnih pesama, onih koje nakon slušanja ostaju u glavi danima. Dokaz da žene nisu slabiji pol ni za bubnjevima. „Ako nisam dobra“ šta ćemo onda? Sasvim ide rame uz rame sa „Dosta, dosta, dosta“ snagom i porukom koju šalje. Koncertno veoma aktivni tokom 2015. pokazali su da je i pored odličnog alter-koncepta i dobre produkcije veoma važno i lično prići slušaocima. Biće velika šteta ako ostane na ovome, ali možda će kao neki novi bendovi nastaviti i sazreti u neki od najboljih albuma sledeće godine.

Straight Mickey and the Boyz –  Straight Mickey and the Boyz

Rokenrolčina na pravi način. Ljubav na prvo slušanje. Nezaustavljiva energija koja pršti na sve strane. Minimalno i maksimalno u isto vreme. Koncertno zrelo. Hevi metal, bluz, nojz i alter upakovano u beton. Kako kažu na svojoj bendkemp stranici: Prosečna dvocevka je prvobitno korišćena za lov na vukove. Njeni efekti su spektakularni. Ovaj trojac iz Beograda je fuzija svega onoga u šta se možda kunu stari alternativci s kraja 70ih i početka 80ih. Sve je više bunta sa bine  ovih dana i režanja na sistem, šund, tupost i bolje biti besan nego star. Prvenac zreo k’o da su matori.


Paydo Komma – Oshemse vol.1

Singl „Out of silence V. 2“ najavljuje EP Oshemse koji se pojavio par dana nakon pisanja ovog teksta. Nakon EP-ja sledi ozbiljna priprema za konačan proboj na domaćoj muzičkoj sceni i pomenuti singl pokazuje svu spremnost na takav korak. Ovo je muzika koju ne morate da slušate glasno, svojom hipnotičkom snagom ona osvaja naša čula predstavljajući stvarnost kroz zvuke i kadrove uznemirujuće svakodnevice. U mraku pred titravim svetlom ekrana, okruženi glasovima koji se preklapaju sa svih tehničkih uređaja uključenih da bismo pobegli od usamljenosti, pronalazimo nežan ženski glas dovoljno moćan da svoj toj mešavini isprekidanih bitova doda notu vedrine. Muzika je svuda oko nas, tišina je samo zabluda sna iz kog smo se odavno probudili.    

Bosonogo Djetinjstvo – S/T 7’’

Težak zadatak smo sebi nametnuli odabirom albuma koji su obeležili 2015. godinu, ali definitivno nismo pograšili kod ovog izdanja zadarskih pankera. Ovo je drugo izdanje benda ’’Bosonogo Djetinjstvo’’ i predstavlja izvestan korak napred, evoluciju u stvaralaštvu i, po nekim merilima, muzičko stasavanje i sazrevanje, uslovno rečeno. Zvuk sada šeta od post punk-a i hardcore-a do anarho punka i na momente oi-a, za razliku od stonerskog panka sa prethodnog izdanja. Jako interesantan album i pravi izbor redakcionog kolektiva. Posebnu pažnju obratiti na pesme ’’Lijepi Leševi’’, ’’Kasno Svitanje’’ i ’’Manija’’.
  

AngelSeed – Crimson Dyed Abyss    

AngelSeed su krajem novembra objavili jedan od najboljih power metal albuma na ovim prostorima - „Crimson Dyed Abyss“, koji stoji rame uz rame sa „Tragedy“ kragujevačkog „Forever Storm-a“. O ovom izdanju smo već pisali, pa ćemo samo reći je on šlag na tortu što se tiče ove godine.

Jonathan – Getting Close Is Keeping Us Apart

Drugo izdanje ovih riječkih indie/alternative rokera, sa početka godine kojoj ćemo uskoro reći zbogom. Definitivno jedno od najprijatnijih izdanja za 2015. godinu, osvežavajuće i izdanje koje može ići korak uz najeminentnija ovogodišnja svetska indie rock izdanja.’’Getting Close Is Keeping Us Apart’’ je zapravo singl, jer isti, nažalost, krase samo dve pesme. Pesma ’Juvenile’’ je tipična post-rock/indie sonična plovidba riječkim zalivom, na koju se nadovezuje ’’Try To Get Even’’, koja je za nijansu živahnija i koja pored alternative/indie zvuka miluje i (post) punk audio vibraciju. Topla preporuka redakcije ide za ovaj riječki sastav.

Young Husbands - What Could Possibly Go Right

Drugi EP jednog od retkih bendova na našim prostorima sa  veoma kvalitetnim (indie) emo punk zvukom. Na EPu je sačuvan i još više doteran zvuk koji odlikuje prvo izdanje, En Route - bučne i kratke pesme koje voze bas, dve gitare i dva odlična vokala koja se fenomenalno prepliću i međusobno dopunjuju čistim, ali podjednako i scream(o) tonovima.


Mikri Maus – Mikrijev zabavnik

Mikri Maus je snimio prvi solo album ’’Mikrijev zabavnik’’ i svojih delom se bez premca našao na našoj listi albuma koji su obeležili 2015. godinu. Bezkompromisan, prljav u deliveriju, sa klasičnim gengsta-rep flou momentom i uobičajnom dozom liričkog humora, Mikri je i ovim albumom prošetao slušaoca/teljku kroz Medaković, Marinkovu baru, ulični život narkomana, dilera, besposličara, drotomrzaca, samoidentifikovanje sa romskom manjinom (...)  na semplovima koji golicaju kraj ’80-ih i poslednju dekadu XX veka. Na albumu su gostovali i neki od trenutno najaktivnijih beogradskih repera - od Bvane i Smoke Mardeljana, preko Bigrua i Paje Kratkog, do Bdat Džutima. Pesme za koje je DJ Mrki radio matrice, ’’Oridžinal Romale’’ i ’’Ic Maj Lajf’’ su našle poseban kutak u ušima redakcije, uz hitove ’’The Best of Pičketine’’ i ’’Ganferska Sapunica’’ koje su fanovi prethodno izdvojili. Da rezimiramo, Mikri – artista koji repuje o onome što neki reperi mrze i o čemu ne žele da govore.

Zoon Politikon – Pu, Spas Za Sve Nas

Najnoviji EP podgoričana Zoon Politikon je dokaz kako bend sazreva kako muzički, tako i kao ljudi. Muzički mirniji, ali uznemiravajućeg sadržaja. Bend ne prestaje da iznenađuje na svim poljima (pogledati Youtube) i jedni su od retkih svoje generacije koji misle svojim glavama. Bunt u svom sirovom izdanju.

Katma – S/T

Ovaj album smo izbrali iz razloga što Katma u svom prvom self-titled albumu, daje primer svima na hardcore punk sceni kakav pristup i stav treba imati po pitanju određenjih društvenih problema i konstrukata. Album odiše prljavštinom i čistoćom u isto vreme. Prljavština se manifestuje kroz insturmentalne deonice koji sintetišu hardcore, punk i metal muzičke pravce, a čistoća iskrenosti svoje mesto pronalazi u liričkoj ekspresiji. Pesme koje se po svom celokupnom sadržaju izdvajaju su ’’Krvopije’’, ’’Nije Nam Važno’’, ’’Nasmejani Bogovi’’, ’’Moderan Čovek’’ i ’’Životinja’’.

Burning Circle – Aral Sea    

Burning Circle, prog metalci iz Rume, su ove godine objavili mini album pod nazivom „Aral Sea“ sa kojim nastavljaju tamo gde su stali 2012. sa „Ruins of Mankind“, njihovim prvim albumom. 4 nove pesme možda nisu dovoljne da zadovolje apetite fanova progresivnog zvuka, ali je tih skoro 17 minuta dovoljno da se nađu na ovoj listi. Odlično odsvirano i spakovano izdanje, sa standardno dobrom produkcijom. Nadajmo se da će u idućoj godini objaviti makar još jedan EP, ako ne i ceo album. Definitivno jedan od najboljih srpskih i regionalnih metal bendova.    

Mutogen – Baci 9

Od strane starih kuka i notornih participanata beogradske hc/punk scene stiže novi bend kojim je ista ta scena dobila novu snagu i energiju, a ovim izdanjem 12 minuta brzine, dreke i adrenalinske injekcije. Muzički je Mutogen miks svega i svačega, doslovno, ali dominira grindcore – powerviolence linija, a možemo pronaći i mrvice crustcore-a, metala i panka. Interesantna stvar kod izdanja je što, sem gitariste, svi daju svoj vokalni doprinos. Neko kroz growl, neko kroz vrisak, a neko kroz distorziju na vokalu. Pesme koje bismo izdvojili su ’’Potcenjena’’, ’’Bahata Rulja’’ i ’’Debeljacevo – Luhanjsk’’. Definitivno album koji je obeležio 2015. godinu za ljubitelje brzog, sirovog i agresivnog zvuka.


Neprijatelj prelazi zeku – Vreme je

Pankeri iz Novoga sada koji delalju pod nazivom Neprijatelj prelazi zeku su albumom „Vreme je“ širokim narodnim masama prezentovali jedno veoma fino izdanje, pre svega direktno: lako ulazi u uši, ne ostavlja slušaoca ravnodušnim svojim veselim melodijama, veoma dobrom produkcijom i konkretnim, nepretencioznim tekstovima.

Bjesovi  – Svetla svetlosti

Milanovački grandžeri, stožeri srpske alternativne scene 90-ih, vratili su se u trećem milenijumu i albumom „Bolje ti“ zadali domaći zadatak bendovima sličnih muzičkih stremljenja. Šest godina diskografske pauze prekinuto je (ne)očekivanim albumum obrada „Svetla svetlosti“, na kome je u „bjesovskom“ maniru udahnut novi život pesmama koje su mahom nepoznate široj publici. Generalno nismo preterani ljubitelj obrada, ali slušajući po prvi put originalne verzije nekih pesama koje su se našle na albumu, stekli smo utisak da je većina tih bendova obradilo Bjesove, iako je u stvari sasvim suprotno.

TuhhtŠ – Klasika za Zvučnik

Crnogorska rap scena je u 2015 godini obogaćena sa još jednim vrhunskim izdanjem. Bacili i Psiho Mistik sa prijateljima ne bacaju bilo kakve rime. Ovo je do srži iskreni „rage“ rap gde je samo istina cenjena i jedino opstaje. MTV zaobilazi južni dio balkana, ali ko jebe MTV. Nije ni potreban.

U Zmajevom Gnezdu – VI Kategorija

Pank-rokeri iz Obrenovca ove godine su u diskografsku kolekciju dodali drugi „full length“ album. Šta ih izdavaja od ostalih? Malo toga. Ima more ovakvih bendova, a svima njima je zajedničko da nemaju previše publike, da ne sviraju kao predrugrupe poznatim bendovima, a razlog tome sigurno nije nedostatak kvaliteta. „VI kategorija“ donosi miks socijalno-angažovanog i zajebantsko-sarkastičnog pankeraja koji ima za cilj da fizički i mentalno razmrda potencijalnu publiku. 

Fluid Underground – Amanet

Dali smo ovom albumu ocenu 11 i dalje ostajemo pri tom sudu. Glasno, jednostavno, slušljivo, bez mnogo izleta i filozofiranja. Tekstovi više nego odlični, često metafizički i dobro zapakovani, bez recikliranja raznih modernih motiva. Gitare takođe oduševljavaju distorzijama, a dodatan plus ide na to da u pozadini nema nikakvih klavijatura i efekata. Odličan album koji balansira na tromeđi alternative, stonera i heavy-a.


Ha Det Bra – Societea for Two

Noise rock, mnogo besa i mnogo vriske. Odličan zvuk koji čisti negativnu energiju iz čoveka, i koji beskompromisno suočava sa prikrivenim istinama. Sam naziv kao igra reči je odličan, a postaje još genijalniji kada se pogleda omot albuma, gde usamljeni stariji čovek pred ogledalom pije čaj. Disk je šoljica čaja slikana odozgo, a kada se disk uzme, ispod ostaje tacna. Album sa potpuno zaokruženim audio-vizuelnim sadržajem, neki to čak zovu hedonizam.    

Partibrejkersi – Sirotinjsko carstvo

Ima puno fosila u domaćem rokenrolu koji i dalje gnjave na račun stare slave, ili se sramotno prodaju i uklapaju u trendove. Brejkersi su možda i jedini preostali rokenrol ratnici čije obitavanje ima smisao i značaj. „Sirotinjsko carstvo“ je nova, preko potrebna injekcija teško obolelom društvu koje lagano gubi poslednju bitku.

The Canyon Observer – FVCK

U trenutku pisanja ovo je jedno od poslednjih izdanje koje smo slušali. U poslednje vreme nam izuzetno prija ovakva muzika gde nema mnogo razmišljanja, i koja je na prvo slušanje strašna. Dosta buke, ali buke koja je jasna i odmerena. Opet se tu provlače i jednostavne i čistije deonice, koje su samo usputno stajalište za kratak odmor. Ovo izdanje je za uz video igru Max Payne kao antidepresiv bez posledica.

Grate – Ne mogu, neću, ne znam i ne želim

Kad smo bili klinci četiri magične reči su bile – hvala, molim, izvini, izvoli. Za nekih petnaest godina od zabavišta do danas, ništa se nije promenilo, ali se ipak sve promenilo. Grate na lak i jednostavan način priča o svakodnevici, o lošoj i nepostojećoj vlasti, o apatičnim i izgubljenim ljudima i o jednoj životnoj spirali kojom se sankamo ka dole. Pametan i zanimljiv album, svedočenje jednog čistog i trezvenog uma.

Rambo Amadeus – Vrh dna

Zato što Rambo nije biznismen, već je sirotinji poklonio album na internetu. Zato što Rambo ne snima album svake godine. Zato što je Rambo najskromniji, svetski kilo car. Jebi ga, zato što Rambo.


Bugarska Skupština – Vožnja po principu

Bole iz Skupštine je mašina koja može da snima album nedeljno, a da taj album bude suv kvalitet obogaćen najoštrijom istinom. Kompletan rad ovog benda je prst u oko svim levatima i šabanima koji se nalaze u svakom delu i sloju društva i misle da su nešto postigli i pružili društvu, a sve što su u životu učinili potpisuje neko drugi ko je slomio kičmu da bi oni tripovali neki luksuz. Za ljubitelje ekstremnijeg zvuka i ekstremnijeg mišljenja, ovaj album bi trebao predstavljati obaveznu lektiru, kao i prethodni albumi benda. 

Atheist Rap - Uberlauf

Dede su se vratile, i to u velikom stilu! Oštar, vedar, svirački dobro podmašćen, Atheisti ne odustaju (na svu sreću) od kritikovanja i najrafiniranije laloške zajebancije na sve živo, od bajate ljubavi, preko političkih zbivanja i radosti oko malih stvari u životu, do popova-lopova i kung-fu fajtinga (!). Jedan od omiljenih albuma 2015., jer je izazvao lavinu oduševljenja i nama i podmlatku redakcije (čitaj deci). Klinci se nisu bunili na lake note reskih gitara i prepoznatljivog zvuka koji iznose "pankeri iz doba Yuge". Vrti se jednom nedeljno u plejeru.

Andrija Pejović – Chameleon

Mladi Crnogorski rukometaški reprezentativac je ove godine iznenadio publiku sa svojim prvim solo albumom koji ima vrlo prikladan naslov. Album kroz sve pesme menja boje poput kameleona i pokazuje svestranost ovog mladog Nikšićkog muzičara. Izdat pod etiketom www.bucanpas.com.

G. - Coitus Interruptus

Odličan dark-pop/post-punk iz Niša, udara pravo u rašlje i komplikovanost čovečjeg erotskog življenja. Surovo ozbiljan i prividno dvosmislen, ovaj EP je pokazao pun potencijal i bez raskošne produkcije, pompeznih tekstova, već svojom jednostavnošću, mantričnošću i zadiranjem u krajnje porive seksualnog magnetizma navodi na razmišljanje da se okanemo frojdovskog posmatranja sveta. Ukoliko ne možete da se suzdržite, sveće, vino i... Isključite svetla, ali ne i mozak i dušu, ovo je saundtrek za noćne kretnje.
 

Against the Odds - Let Friends Be Friends

Prvi album veoma mladog ali obećavajućeg pank benda iz Novog Sada. Njihov zvuk predstavlja kombinaciju pank roka sa nostalgičnim pop pank motivima, ali i onim tvrđim uticajima, što se prvenstveno može primetiti u glavnom vokalu koji je konstantno uzdignut pratećim vokalima. Kroz album se uglavnom provlače tekstovi o najiskrenijim ljudskim osećanjima i međuljudskim odnosima.  


Technicolor Lies - Wasted/Years/Broken/Words

Posle nekog vremena drugi EP benda koji ima veoma interesantan pristup post-hc/pank zvuku. Četiri kratkih ali dovoljno dugih pesama koje nose upečatljive bas linije, bučna gitara, česte promene u ritmu i fenomenalan vokal. Album koji će vam sa svojih 9 minuta trajati mnogo duže i u kome će se desiti mnogo više nego što možete da pretpostavite.    

Ućuti pas - Kako da ne, kako da ne, mogu ti reći da da

Lazarevčani Ućuti pas su ove godine objavili „Kako da ne, kako da ne, mogu ti reći da da“ - jedan od najboljih debi albuma. Njega karakteriše odličan spoj roka, regea i pomalo hardkora. Vesela muzika, energična, na momente „teška“, ukombinovana sa šaljivim, a opet ozbiljnim tekstovima. Možemo slobodno reći da je ovo odličan album za započinjanje radnog dana.

Koalicioni Sporazum - I samo mrak...

Pepeo nastao posle raspada Trule Koalicije i neprilike sa ostatkom potonjeg benda, uzdigao se u feniksa zvanog Koalicioni Sporazum sa čvršćim zvukom, novom, osveženom postavom na čelu sa spiritusom movensom Skakijem. Pored revitalizacije određenih pesama iz perioda TK, tu su i nove koje otvaraju vidike na stvarnost koja se neće promeniti ni nakon sto godina. Opori goth/darkwave, na mahove industrial rock zvuk daju dozu ozbiljnosti i pokazuju muzičko sazrevanje, što je razlog da KS uz OPO proglasimo za svojevrsnog povratnika godine!

Disciplin A Kitschme – Opet

Da li stvarno treba pisati išta više o Koji i Disciplini?! Ko ima uši, i prohodne kanale do sive mase, shvatiće da bi bend trebao da bude obavezna nastavna materija u osnovnim i srednjim školama. Koji je sledeći ćas? Disciplina!

Žen - Jantar

Najsoničniji album ove godine, uz enormnu dozu bajkovitosti i odličnih riffova međ' slojevima drone-ova pripada Zagrepčankama ŽEN. Jednostavno, njihova muzika ne dopušta sebi propuste, jer ovakvo kompaktno pakovanje math/post/psychedelic minimalistike ne može proći nezapaženo. U stvari, može, jer su, po našem mišljenju, postidele mnoge muzičare sa ovih prostora svojim idejama, sjajnom produkcijom i maštovitim numerama i tekstovima pesama. Da, ŽEN je jedan od najboljih i najinspirativnijih bendova sa ovih prostora i nemojte nikad upadati u zamku deljenja na "muške/ženske" bendove, upravo zbog njih! Ko ne bude umeo da ceni ovaj dragulj od albuma, nema dušu, srce, a ni mozak koji to sve ima da isprocesira.


Motus Vita Est – Mašina    

Punih jedanaest godina se čekalo da zagrebačka hardcore punk grupa Motus vita est objavi album, a onda je izašla „Mašina“. Deset sirovih pank pjesama, baš onako kako smo navikli od momaka iz Zagreba, doduše, sa malo melodičnijim tonovima nego ranije ali sa, neporecivo, prepoznatljivim i originalnim zvukom. Jedanaest godina smo ih čekali, sumnjali u promjene.. ali sada je jasno – ovo jeste onaj Motus, bend koji je i posle trideset godina ostao dosledan idejama, i vjeran svom iskonskom zvuku. Čvrste bas deonice, bez škrtosi na snazi duplih pedala, sjajni gitarski rifovi, Hogarov izbrušeni vokal, pljuvačka na poremećeni sistem vrijednosti, grla koja u glas iskazuju činjenicu u koju ljudi, izgleda, već godinama odbijaju, ili neće da povjeruju – jebote, odavno smo svi u mašini! Definitivno jedan od albuma koji je obilježio 2015. godinu.

Testet ölt - Wellness

Post-rock sa ogromnim zamahom eksperimenta, svemirovštine i buke, koji dolazi iz male sredine - šta ćeš bolje. Iako mnogi smatraju post-rock zamornom i uzaludnom muzikom, Temerinci namerno i svesno guraju dalje svoj zvuk u nepoznato. Uživo zvuče fenomenalno, što je samo jedan od razloga da se prepustite ovim epopejama koje sadrži ovaj album. Post-rock nije mrtav i bezidejan, a nikad ni neće biti uz ovakve bendove.

Šank?! – Naša stvar     

Bez sumnje je muzika zagrebačkih šankera već nekoliko godina unazad domaći zadatak za čitavu balkansku punk rock scenu. Osnovani su 2010. a već su napravili četiri antologijska albuma kojima predviđamo vjerno slušanje još mnogo, mnogo godina, dakle, još mnogo neprespavanih noći uz njihove stvari. “Naša stvar” predstavlja sjajnu sintezu četrnaest tematski sličnih pjesama, i već od prve stvari “Borac” uočljivi su kvaliteti zaista usviranog,  jakog benda sa snažnom poentom. Jeste da je već na prethodnim albumima izvaljena formula po kojoj šankeri prave svoje stvari – snažni gitarski rafali do refrenske deonice u kojoj spajanjem više vokala dolazi do vrlo snažne eksplozije koja nikog ne ostavlja ravnodušnim, ali je besprekorno jasno da taj recept djeluje. Na albumu ima i balada, da dobro ste čuli – balada, to je “Svakidašnja jadikovka” napisana sa jasnom aluzijom na stihove Tina Ujevića, jedna od boljih stvari na albumu. Osim toga izdvojili bismo i pjesme: “Demagogije”, “Ljubav u gradu (špansko)” i “Naša stvar”. Album kao stvoren za “sing along”, dizanje krigli u pubovima, srednji prst ka političarima… Sa sjajnim, uvježbanim zvukom gitare, nezaboravnim ehom doboša, glasom koji je apoteoza pank ideje.. Šank, zaista, jeste jedan od najboljih balkanskih pank bendova i “Naša stvar?!” je neporecivo jedan od najboljih, ako ne i najbolji album u 2015. godini.     

Naked – Nakedonia

Beogradski džezeri su tako odvalili svirku u Somboru na „GreenTown Jazz“ festivalu da smo morali da ih uvrstimo u spisak. Ako smo zbog nečeg deo sveta i već odavno u Evropi, to je naša umetnost, muzika pogotovo. Ovo je treći studijski album ovog benda i obeležio je ovo leto svojim miksom stilova i uticaja. 

Crveni Karton - Buđenje

Crveni Karton, uf, kakav bend, definitivno jedan od boljih novijih bendova koji njeguju ska punk zvuk na klimavoj srpskoj muzičkoj sceni. Njihov album (iz samog imena se da zaključiti) je tu da prodrma ljude iz letargije, da nas probudi iz intelektualne dremeži ali i iz dremeži srca – Buđenje. Po tematici koju obrađuju ih i ne možemo diferencirati od mnogih bendova koji kritičku žaoku okreću ka političko-socijalnim temama, ali sa sigurnošću možemo tvrditi da su Kruševljani, barem po zvuku, originalni i svoji. I ta se teza najbolje kristališe u stvarima: “Prva klasa do ludila”, “Strah” i naravno “Buđenje” koja je jedna od najboljih ska pjesama 2015. godine. Sve u svemu dvanaest odličnih stvari, plus “Yugo 55” i “21 vek” kao bonus tracks, jedan spot (“Buđenje”) i odlična produkcija. Ovo im je prvi zvanični album, ali već je najava za jedan odličan bend koji ima i zvuk, i prespektivu i muda da pogazi i iz blata, ako bude trebalo, izvuče ovu našu poljuljanu muzičku scenu. Sve u svemu, jedan od albuma godine koja je za nama a koji je, svakako vrijedan pomena, i muzička preporuka heličerijevaca za sve one koji su dosledni dobrom zvuku.


Black Sails - What Belongs to the Gallows

Prvi LP zagrebačkog dark hardcore benda koji smo mogli upoznati na sedmoinčanom splitu sa veoma sličnim bendom po zvuku, Deer in The Headlights. Ono što pretpostavljate čitajući naslov je sasvim tačno - gomila crnila, teških vokala i niskih, disonantnih harmonija.

Siddharta – Infra

Grandiozno, lepo, emotivno. Slovenački bend Siddharta albumom “Infra” proslavlja dvadeset godina veoma bogatog i značajnog prisustva na sceni. Pre nekoliko dana izašao je i drugi deo “Ultra” ali ga namerno ostavljam za sledeću godinu jer je ovo bend koji će svakako zaslužiti još mnogo pažnje i bend od koga treba učiti. Njihovi albumi su platinasti od početka karijere, omoti albuma dobijaju nagrade na bijenalima i tako dalje. Ako ste možda zaboravili na ovaj biser našeg regiona, dva albuma za obavezno preslušavanje. Čak ni jezička barijera jer pevaju na slovenačkom nije bitna. Sramota je što engleski znamo bolje nego slovenački, ali eto.. Na pesmi “Ledena” bi im pola brit-pop scene pozavidelo. 

ESC Life – Access All Areas

Prvi album ali iskusni muzičari. Ako ne znate da je sa naših terena, ‘ladno bi ih smestili u američku alternativu po lepim pesmama, refrenima, aranžmanima i produkciji. Jedno od najboljih ostvarenja u protekloj godini. Mada se stilski razlikuje od svega što su ovi momci radili do sada, napravili su jedno čedo i domaći zadatak za one koji traže ravnopravan odnos melodije i buke u pesmama. Svirali su sa Grant Hartom, pa ako ne verujete meni, valjda verujete njegovom ukusu. Nadam se da će sindrom drugog albuma preležati kao dete rubeole, pa se vidimo na nekoj bini ovde.

Muerto Rico - West Coast / Undermost    

Dva kratka EPa koja su izašla u kratkom vremenskom intervalu, istog ili bar približno istog zvuka. U pitanju je beogradska trojka (delom članovi benda Young Husbands) koja se bavi mračnom stranom hardkora - gomila teških skrimova, masivnih bubnjeva i crnih post rok harmonija na gitari i basu.   

_______
Redakcija Helly Cherry

(Dejvid, Tihomir Škara, Desya Lovorov, Stefan Sinanović, Antonio Jovanović, Nemanja Mitrović, Ana Nikolić, Nikola Franquelli, Olja Wagner, Mihajlo Đorović)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva