U moderno doba, gde digitalni format uzima sve veći primat, ploče, kompakt diskovi i kasete su godinama nepravedno zapostavljani. Neizmernu vrednost muzičkih kolekcija koje su nekada krasile police mnogih prostorija, zamenili su svojevrsni minimalizam i težnja da se čitave fonoteke uskladište na prenosive uređaje. Ipak, pored pregršt prednosti koje donosi digitalno izdavaštvo, postoje i razni faktori koji definitivno mogu ugroziti karijere bendova i izvođača.
Digitalno i fizičko izdavaštvo oslanjaju se na moći marketinga na društvenim mrežama sa ciljem da svoje izvođače, njihova izdanja i čitav katalog predoče modernom društvu koje se zasniva na konciznosti i efikasnosti. Moderni konzument nema vremena za gubljenje kada su u pitanju fizička izdanja, bez obzira na činjenicu da verovatno čitav dan provodi kod kuće uz računar, tablet ili mobilni telefon. Sama kompaktnost i mobilnost digitalnog doba je ono što se godinama implementiralo u milenijalce, a ovo doba je svakako njihovo.
Nažalost, zbog takvog stava novih generacija, izdavači i bendovi su osuđeni na propast. Istina je, digitalni formati pružaju priliku da se za izvođače pročuje širom čitavog sveta, ali samo nekolicina ikada dobije takvu priliku. Bendovi nestaju istom brzinom kojom su se oformili, a sve zbog nemogućnosti da svoju kreativnost, muzikalnost i trud naplate. Takvim ishodom uglavnom nesvesno rukovode sami konzumenti, koji usled mogućnosti streaminga, vrlo retko kupuju digitalna izdanja.
Srž problema je u tome što se konzument ne vezuje za digitalno izdanje, jer ne postoji ništa što bi ga vezalo da se istom tom izdanju vrati. Ne postoji taj odnos između izdanja i konzumenta kao što je to nekada bio slučaj sa fizičkim formatima. Obično su kupovini izdanja prethodile razne situacije, pa su konzumenti emotivno vezani za ploče, kompakt diskove i kasete koje su pazarili. Takav odnos jednostavno ne postoji kod digitalnih izdanja, jer je konzument na samo par klikova preslušao čitavo izdanje i verovatno ga odmah nakon toga zaboravio. I sve to pod uslovom da je konzument preslušao kompletan album, jer statistike obično pokazuju suprotno. Skipovanje, nepotpuno preslušavanje ili repeticija potencijalnih hitova je vrlo popularna u digitalnom svetu. Samim tim, stvara se slika da verovatno većina digitalnih izdanja nikada nije potpuno konzumirana od strane slušalaca.
Digitalna izdanja vremenom padaju u zaborav. Internet tehnologije se razvijaju munjevitom brzinom, količina unetih informacija na dnevnoj bazi zatrpavaju prethodno unete informacije i nakon decenije, možete očekivati da o pojedinim bendovima nećete pronaći čak ni bazični info ili fotografije. Zamislite šta se tek dešava sa izdanjima takvih bendova, ako je ispod proseka naspram znatno jačih imena koja su opstajala i u doba dok je muzička industrija bila puno vitalnija nego danas.
Fizička izdanja pružaju psihološku potporu konzumentima jer samim izgledom izdanja konzument shvata da se bend svojski potrudio da njihovo izdanje zablista u punom sjaju. Ozbiljnost i determinacija benda da prenese poruku, saopšti lične stavove kroz muziku, instrumentalno se iskaže kroz čitavu plejadu muzičkih izraza upravo leži u činjenici da se bend potrudio da njihovo izdanje izađe na ploči. Tom akcijom bend poručuje da im je bitno da slušalac zadrži njihovu muziku u sopstvenoj kolekciji. Pritom, dodajmo činjenicu da se izdavač izložio finansijskom pritisku kako bi album ugledao svetlost dana. Fizičko izdanje jednostavno poručuje da je u većini slučajeva muzika odlična čim je dospela do nosača zvuka poput gramofonske ploče.
Većina ozbiljnih muzičkih kritičara čak i ne želi da se upusti u avanturu preslušavanja digitalnih izdanja jer bi se tim činom zapostavio daleko veći trud bendova koji su verovatno prodali sve što su imali kako bi svoj album snimili u ozbiljnom studiju, izdali na ozbiljnom formatu i publici predočili čitav paket koji čini suštinu postojanja benda. Revival gramofonskih ploča i kaseta nije čin modernih hipster trendova, već potrebe muzičke industrije da se vrati zaradi koju nije imala od hiperprodukcije digitalnih izdanja. Sama zarada od prethodnih izdanja dovodi do produkcije izdanja novih izdavača, a samim tim činom svako dobija zasluženu priliku da se kreativno izrazi i plasira svoj proizvod širem auditorijumu.
O samom zvuku već i da ne pričamo jer ne postoji kompresija kao kod raznih digitalnih formata, pa je samim tim zvuk prirodniji, puniji, ambijentalniji, sa niskim, srednjim i visokim frekvencijama koje su uglavnom stvorene u uslovima akustike studija.
Đorđe Miladinović
