Elektronika na akustičnim instrumentima

Gostujuće zvezde

Poštovanje velikana

Album za svakoga

Martin Kas je godinama skupljao stripove. Njegova kolekcija je vremenom dostigla brojku od preko tri hiljade primeraka. Svi oni koji su i sami kolekcionari mogu zamisliti koliko je Kas bio očajan kada je neko provalio u skladište u kome se nalazila kolekcija i iza sebe ostavio samo razvaljen katanac.

Kas, ipak, nije izgubio nadu da će se ovi stripovi, koji za njega imaju emotivnu vrednost, na kraju vratiti u svoj dom. Kao vlasnik prodavnice stripova Kas je rekao zaposlenima da obrate pažnju ako im neko ponudi na prodaju veću kolekciju stripova.

Martinova striparnica

Kako sajt River Front Times piše, a Bukvar prenosi, svega nekoliko dana nakon pljačke striparnicu je pozvala žena koja je rekla da želi da proda kutiju stripova. Kada je, po dogovoru, donela kutiju u prodavnicu Kas je znao da su u pitanju stripovi koji su njemu ukradeni. Naime, Kas je na kutiji napisao „Kap“, što znači da su u njemu stripovi „Kapetan Amerika“. Upravo je „Kap“ pisalo na kutiji koju je ova žena donela u prodavnicu. Odmah je među stripovima potražio jedan određeni broj koji u ćošku naslovnice ima malu crvenu tačku. Kada je pronašao šta je tražio Kas je kontaktirao policiju. Pozvao je i ženu koja je donela kutiju nudeći joj nekoliko stotina dolara za stripove. Naravno, da bi transakcija bila obavljena ona je morala opet da dođe u prodavnicu.

Kada je, sa malo zakašnjenja, žena došla, sačekali su je policajci. Ona i njen dečko koji ju je i dovezao do prodavnice su uhapšen, a da niko od mušterija u striparnici nije ništa primetio.

Pronađeni stripovi

Kas je osetio olakšanje kada je od policije saznao gde može pronaći preostali deo svoje kolekcije koja mu je bila ukradena.

„Ovo je najbizarniji dan u mom životu“, rekao je Kas nakon što je povratio svoju kolekciju stripova.

Gana je poznata kao legalno i ilegalno odredište elektronskog otpada iz zemalja "razvijenog" sveta. Svake godine u jednom gradu završe milioni tona ovog otpada. Ovako grad izgleda...

Poznato je kako neki muzičari mogu biti cepidlake kada je u pitanju zvučno inženjerstvo, biranje najbolje opreme za postizanje nekakvog zvuka ili eventualno istraživanje i učenje o svemu što se tiče muzike. Običnim konzumentima muzike može biti potpuno nebitno, ali za muzičare je to sasvim nov svet beskrajnih mogućnosti da izvode, snimaju, produciraju i savladaju svoje kompozicije. Nekome može zvučati smešno, ali sve je učinjeno iz vrlo dobrog razloga, tako da ove nadogradnje mogu poboljšati kvalitet zvuka, poboljšati akustiku ili čak razviti različite atmosfere koje će na kraju određene snimke učiniti slušaocima znatno primamljivijim. To je ono što Šumovi Protiv Valova pokušavaju da postignu. Njihov pristup muzici razlikuje se na mnogo načina od pristupa drugih muzičara koji u ovim modernim vremenima pokušavaju da prenesu potpuno istu stvar, ali na verovatno pogrešan način. Kao prvo, ovi vešti muzičari se uopšte ne šale, njihove kompozicije čini mnoštvo slojeva instrumenata i zvukova, ali ako bi gledali izričito jedan pravac, ovo se može sortirati kao psihodelični post rock. Međutim, za razliku od ostatka svetske post-rok scene, Šumovi Protiv Valova odbijaju da digitalno savladaju svoju muziku i ćitav album je snimljen jednim tejkom direktno na magnetnu traku, tako da je više nego očigledno da su želeli da uhvate analogni zvuk svog sešna kako bi slušaocima isporučili pravu atmosferu njihovog nastupa. Rezultat je predstavljen u šest višeslojnih kompozicija prepunih melanholičnih, ali ne i dosadnih vibracija koja će se svideti široj publici koja je u potrazi za svežom i inovativnom muzikom, koja se može smatrati post-rockom, ali sa daleko više upliva ostalih žanrova koji ovaj bend postavljaju van svakog okvira. Šumovi Protiv Valova izvode svoje kompozicije polazeći iz jedne tačke kako bi dostiglu zvučni krešendo sa tonom sjajno izvedenih gitarskih sekvenci, sjajnim repetativnim bas deonicama koji se gotovo stapaju sa hipnotičnim ritmovima fenomenalno odsviranih bubnjeva. Semplovi dovode sve na viši nivo i upotpunjuju muzičke praznine pametno odabranim šumovima, skrečevima, vokalnim semplovima i drugom kakofonijom. Ovaj album je savršen ako ste u potrazi za odličnom eksperimentalnom muzikom, a ne tražite još jedan generički post-rock sastav. Šumovi Protiv Valova su izabrali i odlično grafičko rešenje u vidu pejzaža poznatog umetnika Alberta Bierdstadta, izmanipulisanog od strane grafičkog dizajnera kako bi predstavio dualnost vremena ili dualnost između svetlosti i tame. Pored prednjeg dela prednje omota, ostatak je posvećen fotografijama i svim potrebnim informacijama o muzičarima koji su uključeni u bend Šumovi Protiv Valova. Ovaj LP objavljen je u sklopu serije Prekomjerna Doza Vinila od strane PDV Records čiji je pokrovitelj Pozitivan Ritam, kolektiv vještim ljubitelja muzike iz Pule.

Đorđe Miladinović

Danny Boyle želi da vam ponovo predstavi Beatlese. Ikoničnoj četvorki svakako ne treba uvod ili neko detaljno predstavljanje, ali u svom filmu "Yesterday", koji je imao svoju premijeru 28. juna, reditelј na predstavlja situaciju u kojoj niko nije čuo za Johna, Paula, Georgea i Ringoa.

To jest, niko osim Jacka Malika. Kada otkrije da je nakon nesrećnog slučaja on jedini koji se seća pesama Bitlsa, suočen je s velikom dilemom. Pošto se njegova popularnost uzdigla nakon što je uzeo zasluge za pisanje svega od "Hey Jude" do "Let It Be", Jack je prisilјen da se uhvati u koštac s činjenicom da bi mogao izgubiti Ellie (Lily James), svog najbolјeg prijatelјa iz detinjstva i najjaču podršku.

Uoči premijere filma, poznati web sajt Variety je razgovarao sa Boyleom o tome zašto je dao Patelu veliku ulogu, kako je bilo raditi na filmu i sa kojim se problemima susreo na tom putu i zašto je odlučio da napusti film "Bond 25" i pre nego što su kamere počele da snimaju sledeću avanturu agenta 007.


Kako ste se uklјučili u “Yesterday”?

Dobio sam scenario od Richarda Curtisa. Radio sam s njime na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Londonu i ostali smo u kontaktu. Rekao sam nekako ulјudno: "Ako ikada dobiješ nešto zanimljivo, seti me se." Rekao je: "Zapravo sam upravo završio scenario", i poslao mi ga je. Pročitao sam ga i pomislio: "Moram ovo da uradim." Voleo sam koliko je to lako i romantično u njemu isprepleteno sa lјubavnim pesmama muzike Beatlesa.

Zašto ste ubacili Himesha Patela?

Najveći razlog je njegovo izvođenje pesama. Videli smo mnogo lјudi koji su pevali pesme kao karaoke. Zvučali su kao imitacije, i nema ništa loše u tome, ali nije bilo dobro za film. Himesh Patel je ušao i odpevao “Yesterday” i “Back in the U.S.S.R.” i to je bio najčistiji trenutak. Zvučalo je kao da su to njegove pesme a ne Paula McCartneya. Moj posao je bio da sačuvam tu svežinu i jasnoću koju on ima.

Da li je bilo pritiska iz studija da se ubace neka poznata imena?

Ne žalim se - muzika Beatlesa je skupa - tako da mogu da razumem da studio želi nekog idealnog na filmu. Morao sam da ubedim studio da idemo sa njime. Bili su nevolјni, ali su shvatili kada su videli njegovu audiciju. Pokušao sam da budem veoma odgovoran oko izbora glumaca jer ipak, mnogo je novca uloženo.

Kako je Ed Sheeran za saradnju?

On je kao što ga vi i vidite. Vrlo normalan i običan. Ima tako dobar smisao za humor, pun je samopouzdanja. Pokušali smo da prikrijemo činjenicu da je Ed bio drugi na listi i rekao je: "Mislim da ste se pre toga obratili Harryja Stylesa i ja sam bio treći na listi."

Je li to istina?

Ne, to bi bila sjajna priča da je tako bilo.

Zašto su to morali da budu Beatlesi?

Mnogi lјudi kažu, možete li to da učinite sa Rolling Stonesima ili Beach Boysima ili Bobom Dylanom? Dylan i Beatlesi su promenili društvo na fundamentalni način koji ih čini zaista značajnim ikonama pop kulture. Mislim da su Beatlesi savršen izbor za to, jer nema mnogo lјudi koji prelaze kroz generacije tako uspešno kao što su oni. To priznanje je bilo presudno.

Da li vam je žao što ste napustili Bonda 25?

Ne, ne. Kada radite nešto poput toga, svi morate da budete na istoj strani. Morate svi da se složite oko toga šta radite. Počeli smo da se razilazimo. Veoma sam vezan za scenaristu kada radim neki film, u ovom slučaju to je bio autor sa kojim sam radio mnogo puta. Voleo sam ono što smo radili, ali ovoga puta jednostavno to nije bilo to, u ovom slučaju imali smo vrlo različite vizije. Šteta je u jednom smislu, i ja bih voleo da od Beatles filma pređem na Bond film. Želim Caryu sve najbolјe u preuzimanju. Siguran sam da će odraditi odličan posao, on je odličan režiser.

Mislite li da bi Idris Elba trebao da bude Bond?

Volim Idris-a, ali sam neki dan gledao film Claire Denis, “High Life” - jako je dobar, preporučio bih ga. Robert Pattinson je veoma dobar u tom filmu - a ja sam ga gledao sa prijatelјem i rekao sam mu, trebalo bi da im glumi Robert Pattinson. Stvarno je sazreo u tom filmu. I on mi je rekao: "Upravo su mu dali ulogu Batmana." Tako da, ne znam. Ima dovolјno velikih umova koji razmišlјaju o tome.

foto: Erika Reinsell

Igi Pop je nedavno najavio novi album "Free" i podelio istoimeni prvi singl. Ovaj album, koji izlazi 6. septembra za izdavačku kuću Loma Vista, je prvo izdanje nakon albuma Post Pop Depression iz 2016. Sada je Igi Pop podelio video za numeru "James Bond" koji govori o ženi koja želi da bude vrhunski špijun. Na pesmi gostuje Faith Vern, pevačica britnaskog benda PINS, kao i Leron Thomas na solo deonici na trubi. Video je režirao Simon Taylor.

Pop je izjavio o albumu: "Ovo je album u kome drugi umetnici govore kroz mene, ja sam im samo  pozajmio glas... I nikad se nisam ovoliko zabavljao dok pevam.

Pri kraju turneje Post Pop Depression, mislio sam da sam se oslobodio problema hronične nesigurnosti koja je predugo ometala moju karieru i život. Ali osetio sam se i potpuno iscrpljenim. Osetio sam da želim da stavim naočare za Sunce, okrenem se i odem. Želeo sam da budem slobodan. Sloboda je nešto što osećaš. Živeo sam svoj život do sada smatrajući da su sreća ili ljubav sve što nam treba. I da, oni su nam potrebni ali nisu neophodni kao osećaj slobode.

U takvoj nekoj atmosferi je i ovaj album nastajao i ja sam mu jednostavno dopustio da se desi."

Čini mi se da nema savremenog autora s više dobrih knjiga od Stjuarta O'Nana. Sve što sam dosad pročitao je na veoma visokom nivou, različito a opet protkano zajedničkim motivima. O'Nan je glavnotokovski pisac, ali često koketira sa žanrovima. Najčešće su to drame sa elementima krimića, ali u romanu Molitva za umiruće okušao se čak i s hororom (ovozemaljskim, doduše). The Night Country prva njegova knjiga koja se bavi natprirodnim. Naravno, O'Nan ne bi bio pisac kalibra kojeg jeste kad bi bilo šta uzeo zdravo za gotovo, tako da je i ovde glavni motiv izvrnut naglavačke.

Priča prati tri lika koji se na različite načine nose s posledicama saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovalo pet tinejdžera (troje je poginulo, jedan je prošao neozleđen, a jedan s teškim oštećenjem mozga). Prvi fokalizator je neozleđeni Tim, drugi policajac koji se prvi našao na mestu nesreće i treći Kajlova majka koja pokušava da iznova upozna i zavoli oštećenog sina. Pored njih se pojavljuju i duhovi nastradalih i premda su njima misli fokalizatora dostupne, oni ni na šta ne mogu da utiču, već su tu više sa funkcijom antičkog hora.

Pomenuta nesreća se dogodila na Noć veštica, a roman je smešten na godišnjicu tog događaja. Čitalac veći deo romana nije siguran u kojem smeru se priča kreće, šta to protagonisti rade i zašto, pa čak ni šta to duhovi koji su nevidljivi za sve izuzev za čitaoca žele. Opet, sve vreme se oseća napetost jednog trilera. Smeštanje radnje na tragičnu godišnjicu ne deluje nimalo slučajno, a sva tri glavna lika su toliko nestabilna i izmenjena da se od njih može očekivati bilo šta.

O'Nanova proza je, kao i uvek, ekonomična, precizna, jasna i upečatljiva. I on još jednom dokazuje da ga je nemoguće smestiti u jednu ladicu. A to je, najverovatnije, i razlog što nije šire i više poznat.

Željko Obrenović

Američki bend “Tool” je jedinstvena pojava na rok sceni. Od početka su ih pratile kontroverze za koje su velikim delom zaslužni članovi benda, pre svega vođa i frontmen James Herbert Keenan (Maynard). Grupa Tool je nastala možda pomalo ,,slučajno’’, ali većina voli to da naziva sudbinom. Mejnard se upoznao sa Adamom (Adam Thomas Jones – gitara) preko zajedničkog prijatelja i pustio mu demo snimak koji je napravio. Adam je bio oduševljen Mejnardovim glasom i hteo je da osnuju bend u kom bi svirali zajedno. Deni (Daniel Edwin Carey – bubnjevi) je upoznao Adama preko Toma Morela, a Mejnard je živeo u stanu ispod Denija. On ih je puštao da sviraju u njegovom stanu, zato što je imao svu opremu. Bilo mu je žao kada je video da se većina muzičara, koje su Mejnard i Adam zvali da sviraju sa njima, nije pojavljivalo, pa je uvek popunjavao broj. Pol (Paul M. D’Amour – bas gitara) je upoznao Adama i osećao je da je sviranje u Tool-u kao stvoreno za njega. I tako je sve počelo…


…Posle samo par svirki zapazili su ih ljudi iz muzičke industrije i tri meseca kasnije su već potpisali ugovor za snimanje ploče. U martu 1992. godine izdali su svoj prvi EP Opiate . Izbacuju spot za pesmu Hush, i to je bilo jedino pojavljivanje članova benda u spotovima. U spotu se pojavljuju svi goli sa etiketama parental advisory preko svojih genitalija i selotejpom preko usta. Hteli su da pokažu svoje neslaganje sa američkim viđenjem cenzure. Uvek su smatrali da cenzura može samo da osakati pravu umetnost, a ne da je približi što većoj masi ljudi. Odmah nakon toga su počeli da idu na turneje sa bendovima kao što su Fishbone, Rollins band, Skitzo i Rage against the machine. Novinari i kritičari ih proglašavaju ,,zvezdama u usponu’’ .

Sledeće godine bend izbacuje svoj prvi album pod nazivom Undertow. Malo se razlikovao od prethodne ploče i sastavljen je od pesama koje bend nije hteo da stavi na prethodno izdanje, zato što su tada preferirali tvrđi zvuk. Bend je ponovo krenuo na turneju, a svoj beskompromisan stav su pokazali na jednom koncertu gde su svirali na zemljištu koje je bilo u vlasništvu Sajentološke crkve, a to su prekasno saznali i nije bilo prilike da otkažu koncert. To nije odgovaralo etici članova benda koji su verovali da ,,nijedan čovek ne treba da prati sistem verovanja koji podrazumeva njegovo razvijanje kao ljudskog bića’’. Koncert se održao tako što je Mejnard blejao kao ovca, skoro sve vreme svirke. Uspešno su svirali na koncertima i u okviru putujućeg šoua Lollapalooza su postali glavna atrakcija. To se desilo zahvaljujući njihovom tadašnjem menadžeru i ko-osnivaču Lolapaluze Tedom Gardnerom. I Pored mnogo cenzurisanja i zabrana puštanja njihovih spotova uspeli su da postignu izuzetnu popularnost. Njihov singl Sober postaje veliki hit i osvaja nagradu za najbolji video novih umetnika.

Pošto su objavili drugi singl Prison sex opet postaju meta cenzora i izazivaju kontroverze. Spot je režirao Adam i predstavljao je dečije zlostavljanje na nerealni način. Iako su mnogi novinari hvalili spot i govorili da su stihovi metaforički, bend je morao da se pojavi na saslušanju i spot je skinut sa programske šeme MTV-ja. Ipak to ih nije uopšte usporilo. U septembru 1995. godine ulaze ponovo u studio i počinju snimanje novog albuma. Basista Pol je napustio bend i umesto njega je došao Džastin (Justin Gunnar Walte Chancellor). Snimaju jedan od najboljih albuma ikada pod nazivom Aenima. Skoro svaka pesma sa tog albuma je postala hit singl. Zanimljiva je priča o stvaranju pesme Hooker with a penis. Naime, jedan klinac je prišao Mejnardu i rekao mu da se prodao za pare i da je Tool postao komercijalan. Kao odgovor na to Mejnard pravi pesmu u kojoj kaže ,,sve što znaš o meni je ono što sam ti prodao, ja sam se prodao pre nego što si čuo moje ime, prodao sam dušu da bi snimio ploču i ti si je kupio’’. Album dobija nagradu Gremi i biva proglašen za najbolji album u godini od mnoštva muzičkih magazina.

Nalaze se pred još jednom tužbom do strane bivše diskografske kuće sa kojom su sarađivali prethodnih godina, ali se sve rešava van suda i ne utiče mnogo na uspeh Tool-a. Mejnard u to vreme osniva drugi bend pod nazivom A perfect circle sa tehničarem Tool-a, Bilijem Hoverdelom (Billy Howerdel). Kreću priče o eventualnom raspadu benda, ali se sve stišava kada se pojavljuje Lateralus u januaru 2001. godine. Članovi Tool-a su morali da izbace album pod lažnim nazivom i sa lažnim pesmama pre toga, da bi se spasili od besplatnog skidanja pesama preko interneta, što im je pošlo za rukom. Tokom prve nedelje objavljivanja album postiže prvo mesto na Bilbordovoj listi. Dobijaju još jedan Gremi i sada kreću na mnogo ozbiljniju turneju na kojoj je će prikazati scenske nastupe kojim su zadivili publiku i koji će postati njihov zaštitni znak.

Tool 2019, foto: Travis Shinn/Revolver magazin

Sve spotove koje je Tool izbacio radio je Adam. Njihovi spotovi nikada nisu bili uobičajeni, jer su uvek odskakali i po tehnologiji i po priči samog spota, a trajali su po desetak minuta, tako da je retko koja stanica htela da ih emituje osim ako ih ne skrate, pri čemu bi ceo koncept gubio smisao. Sva sreća, postoji internet koji vam omogućava da ih vidite u potpunosti. Na svojim nastupima oni su imali potpunu slobodu i koristili su je koliko su mogli. Mejnard nikada nije bio konvencionalan pevač, jer se uvek ponašao “bizarno”, “provokativno” i ,,drugačije’’. Pojavljivao se na nastupima ofarban u crno i plavo, samo u donjem vešu, sa kaubojskim šeširom i brusom, sa dugom kosom ili potpuno ćelav. Sve te stvari je radio da bi pojačao scenski nastup, koje su posle preuzeli drugi umetnici. Adam skoro nikada ne skače po sceni već samo mirno stoji i tako svira, da prosto ne verujete da bend ima samo jednu gitaru. Deni sa svojom visinom od dva i ,,kusur’’ metra i setom bubnjeva od jedno tridesetak delova samo doprinosi celoj atmosferi sa svojim neverovatnim sviranjem. Poslednji član benda, Džastin, nikako nije na poslednjem mestu što se tiče sviranja i nastupa. On svira bas gitaru na unikatan način. Vizuelni efekti su takođe jedan od zaštitnih znakova Tool-a. Iza njih, na sceni, se uvek nalazi barem desetak ekrana sa specijalnim efektima koje je radio Adam, pregršt lasera i naravno, ogromno platno sa slikama sa albuma, koje postaje vidljivo tek sredinom koncerta. Sve ove stvari su pored muzike koju stvaraju proslavile Tool i potvrdile njihovu poziciju u svetu rok muzike.

Posle petnaest godina postojanja Tool stiče kultni status i armiju najvernijih fanova širom planete. Izbacuju još jedan, za sada, poslednji, album pod nazivom 10,000 days. Album ostvaruje rekordnu prodaju u prvoj nedelji izlaska na tržište. Nije baš najbolje prošao kod kritičara, ali fanovi nisu ni marili za to. Kreće se opet na novu turneju, do sada najdužu i Tool se posle par godina tišine opet vraća na svetsku scenu i utemeljuje svoju poziciju kao najveći alternativni rok bend na svetu …

Ivan Krivokuća (Dotkom)