Vacuum je bend osnovan 2014. godine u Zaječaru i čine ga: Dejan Nikolić – gitara, Marko Ranđelović – Bass (pre njega basista je bio Željko Dinić) i Ivan Andrejević (bubnjevi). Vacuum svira instrumentalnu muziku koja je miks alternativnog roka, panka, fanka i elektronike. Objavili su album simboličnog naziva „Prologue“ 2015. godine za hrvatsku izdavačku kuću Slušaj najglasnije Zdenka Franjića, da bi godinu dana kasnije objavlili i elektronsko izdanje albuma za Nocturne Media. Nastupali su širom Srbije, a na 52. Zaječarskoj Gitarijadi bili su predgrupa Partbrejkersima i Billy Idol-u. Vacuum možete poslušati na njihovom YouTube kanalu ili poručiti album preko iTunes-a dok čitate ovaj razgovor sa Dejanom Nikolićem, gitaristom benda. 

 

HC: Vacuum stvara instrumentalnu muziku. Da li odsustvom reči tj. samo muzikom uspevate da iznesete sve ono što bend ima da kaže?
Dejan: Nadam se da uspevamo. Ideja Vacuuma nije od samog početka bila da se bavi instrumentalnom muzikom, već smo pokušavali da pronađemo adekvatnog pevača. Pošto nismo uspeli u tome, odlučili smo da nastavimo kao instrumentalni trio.

HC: Imajući u vidu činjenicu da ste sredovečni ljudi i da vaše baratanje muzičkim instrumentima potvrđuje da ste u muzici dugo a da je Vacuum relativno mlad bend, koje su vaše preteče Vacuuma? Šta je bilo pre Vacuuma?
Dejan: Pre Vacuuma je bilo mnogo bendova, mnogo pokušaja da se nađe adekvatan muzički izraz, ali je Vacuum ono što smo sva trojica svih tih godina tražili u muzici.

HC: Kada se kaže instrumentalna muzika meni je prva asocijacija na jazz, jer je jazz u najvećoj meri instrumentalna muzika, ali Vacuum je mnogo agresivnija i čvršća muzika. Mislim da ima malo instrumentalnih bendova čvršćeg zvuka poput Vacuuma. To vas u neku ruku čini i jedinstvenijim i originalnijim. Ali nije li to teži put imajući u vidu činjenicu da ljudi (masa) teže stereotipnosti i jednobraznosti?
Dejan: Svakako je teži put, ali s obzirom na to da smo dugo u muzici i da imamo dosta godina, nismo više spremni ni na kakve kompromise niti podilaženja publici, jer je muzika naš hobi i ne očekujemo ništa, osim da se dobro zabavimo. Muzika nas je održala svih ovih godina sveopšteg ludila oko nas i, kada bismo to uprljali, onda sve ono što je iza nas ne bi imalo nikakvog smisla.

HC: Gde crpite inspiraciju za svoju muziku?
Dejan: Iz života.

HC: Naslovi instrumentala su na engleskom jeziku. To vašu muziku čini dostupnijom čitavom svetu imajući u vidu činjenicu da odsustvo tekstova neće praviti te jezičke barijere. Da li je to i bila namera?
Dejan: U neku ruku jeste, mada je mnogim stvarima, kao i imenu albuma kumovao naš dobar drugar i poznati knjaževački pevač Darko Micić, koji je imao ideju da uz muziku koju sviramo napravimo neku vrstu performansa, gde bi on između instumentala pričao priču i pravio uvod u svaku stvar, posle čega bi smo je mi i odsvirali. Ideja je odlična, ali je iz nekog razloga nismo realizovali, mada, ko zna, možda to nekad i uradimo.

HC: Naziv vašeg prvenca je „Prologue“. Da li ste tim naslovom hteli da poručite da je to samo početak, uvod u nešto mnogo veće, opširnije, grandioznije, da ima još mnogo toga da pokažete i stvorite?
Dejan: Svakako da, jer su bendovi u kojima smo ranije svirali bili žanrovski različiti, a ono što je u stvari i spojilo nas trojicu je ljubav prema čvrstom i minimalističkom izrazu.

HC: Zaječar je poznat po zaječarskom pivu, Gitarijadi na kojoj ste ove godine i nastupali, ali pre tri godine u Zaječaru je pokrenut novi festival pod nazivom Outhide na kojem ste takođe nastupali 2017. godine. Šta mislite o festivalu Outhide. Hoće li i on vremenom postati prepoznatljiva karakteristika Zaječara?
Dejan: Ja iskreno mislim da hoće, ako to već i nije. Outhide radi ekipa mladih entuzijasta, ali na vrlo profesionalnom nivou, tako da iskreno mislim da vreme radi za njih.

HC: Nekada davno Angus Jang, gitarsta velikog AC/DC dao je definiciju za muziku koju stvara: „To je orgazam koji doživljava gitara dok vodim ljubav sa njom“. Koja bi bila vaša definicija muzike koju stvarate?
Dejan: Hm..., možda priča o životu, ali bez reči, ili krik protiv gluposti koja nas okružuje.

HC: Šta biste poručili klincima koji imaju nameru da se bave alternativnom muzikom.
Dejan: Da to rade bez kompromisa i ne očekuju ništa za uzvrat, jer će se u suprotnom mnogo razočarati.

HC: Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
Dejan: Teško pitanje. Mogao bih da nabrajam do beskonačnosti, pogotovo što se muzike i filmova tiče, ali evo npr. muzika: Captain Beefheart Safe as Milk, Minutemen Double Nickles on the Dime, film: Nebo nad Berlinom, knjiga: Martin Buber Ja i ti. 

Intervju pripremio Miljan Ristić a.k.a eXperiment

Film Gospodar rata (Lord of War) redatelja Andrewa Niccola snimljen je 2005. godine. Originalni naziv filma potječe iz nedovoljnog poznavanja engleskog jezika jednog od likova koji glavnog junaka, bolje rečeno anti-junaka, naziva lord of war umjesto u engleskom jeziku uvriježene inačice warlord. 

Yuri Orlov je dijete ukrajinskih imigranta u SAD-u. Njegova obitelj se izjasnila Židovima, iako to nisu,  kako bi lakše dobili azil. S vremenom je njegov otac zaista postao Židov i počeo ići u sinagogu. Yuri živi posve normalnim životom vodeći obiteljski restoran u kojem radi i njegov brat. U biznis trgovanja oružjem ulazi s mišlju kako je oružje ljudska potreba baš kao i hrana. Dok je ljudi, bit će restorana i pušaka. Nije daleko od istine. S tim da se kod restorana i drugih legalnih poslova puno teže probiti jer je konkurencija prevelika dok je kod nelegalnog biznisa to puno lakše, zaključit će poslije u filmu.

U filmu je prikazana Yurijeva prva prodaja. Bila je riječ o samo jednom kalašnjikovu. Glavni lik se tom prilikom ponašao kako bismo se svi mi ponašali. Bio je preplašen na smrt i nije to mogao u potpunosti sakriti. Ova prodaja kao i prikaz Yurijeva života prije postajanja poduzetnikom i Gospodarom rata pokazuje nam da je on sasvim običan čovjek, jedan od nas.

Posao sve više cvijeta. Yuriju pomaže ujak, sovjetski general, koji iskorištava anarhiju prilikom raspada SSSR-a. Dobroćudni ujak, koji voli votku, je prva žrtva kada je pod njegov auto podmetnuta bomba. Glavnom junaku je stalno za petama Interpol i inspektor Jack Valentine kojeg on uvijek uspijeva nadmudriti. Antologijska je scena kad se usred Afrike riješava aviona punog oružja dijeleći ga lokalcima. Kako to obično biva Yuri je uspješan i u privatnom životu. Uspio je osvojiti ljubav svog života, Avu, kojoj se divio još dok je radio u obiteljskom restoranu. Međutim osvojio ju je lažima i namještaljkama koje je mogao izvesti jer je imao jako puno novaca. Naravno, Ava ni ne sluti čim se njezin muž zapravo bavi. Unatoč ostvarenju svih snova, prelijepa žena, dijete, bogatstvo, Yuri nastavlja prodavati oružje. Nakon nekog vremena nije mu bitan novac već hrani svoj ego. On prodaje oružje jer je u tome dobar. 

Yuri sije smrt jer je cijeli svoj poslovni uspijeh i bogatstvo izgradio na smrti tisuća ljudi koje su proizvodi koje je on prodao ubili. On ne ubija osobno, on samo prodaje, sve dok ne sudjeluje u ubojstvu svog glavnog poslovnog oponenta. Glavni lik je cijeli film u odijelu, baš kao i svaki uspješni poduzetnik. U filmu vrijedi ona stara narodna ko s đavlom tikve sadi do podne, popodne mu se obije o glavu.

Iako cijelo vrijeme uspješno izbjegava neuspjehe, na kraju ipak u lancu negativnih događaja Yuri ostaje bez ičega. Brat mu je ubijen od oružja koje je on nabavio, obitelj ga se odrekla, a žena i sin napustili kad su saznali čime se zaista bavi. U najtežem trenutku svoje poslovne karijere kada ga uhapsi Interpol on je sasvim sam. Yuri inspektoru Valentinu priznaje da je izgubio sve, ali da ipak neće u zatvor. Zemljama s jakom vojnom industrijom (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija itd.) potrebni su ljudi kao što je Yuri Orlov, Gospodar rata. Dok oni uvode embarga na uvoz oružja i posreduju u mirovnim pregovorima njihove proizvode prodaju takvi kao što je Yurij. Postoje i Gospodari heroina, Gospodari seksualnog roblja, Gospodari svega što donosi veliku lovu, a zakonom je zabranjeno. Zadnja rečenica koju Yuriju upućuje inspektor Valentine je: Rekao bih ti da se goniš u pakao, ali mislim da si već tamo. Znakovito je što u filmu Yurij nije izveden pred sud i nije ga dostigla ruka pravde. Redatelj ne osuđuje glavnog lika jer već smatra da je dovoljno kažnjen što mora podnositi vlastitu sudbinu. Na kraju je Yuri Orlov proklet čovjek koji će do kraja života lutati svijetom i prodavati oružje.

Ovo je film o ljudskim slabostima. Svi se možemo prepoznati u Yuriju Orlovu, jer svi težimo uspjehu i tražimo prečace koji do njega vode što je posve normalno. Korisno se s vremena na vrijeme zapitati jesmo li zastranili da ne bismo jednog dana, kao Yuri, postali žrtve vlastitog uspjeha.

Ivo Mišur

Postoje dve verzije čuvenog romana Entonija Bardžisa Paklena pomorandža zato što su se američki izdavači  bojali da će njihovoj publici ideja o iskupljenju kriminalca delovati nerealno, piše Bookvar.

„Spreman sam da se odreknem knjige po kojoj sam najpoznatiji ili koja je najpoznatija“, rekao je jednom prilikom Entoni Bardžis. „Veoma brzo je postala grubi materijal i osnova za film za koji se čini kao da slavi seks i nasilje. Film je doprineo da čitalačka publika pogrešno shvati o čemu se radi u knjizi i to pogrešno razumevanje će me pratiti do smrti. Zbog ove pogrešne interpretacije nije ni trebalo da napišem knjigu.“

Čini se da Entoni Bardžis nije ljubitelj filma koji je na osnovu njegove knjige snimio Stenli Kjubrik. Razlog je taj što su i Kjubrik i prvobitni američki izdavač romana Paklena pomorandža potpuno promašili poentu priče – iskupljenje. Uprkos protivljenju pisca prvi izdavač je knjigu objavio bez poslednjeg poglavlja. Iako su sva ostala izdanja imala i to poslednje poglavlje Stenli Kjubrik je svoj film bazirao na prvoj knjizi. Zbog toga je Kjubrik filmskoj publici prikazao depresivnu priču sa gorkim, ciničnim, krajem. Poruka filma je da se ljudi ne mogu promeniti.

Kraj prvobitne knjige, onako kako ju je napisao Bardžis, ima pozitivnu notu. Kjubrik je kasnije rekao da je za to poslednje poglavlje saznao kada je rad na scenariju već dospeo u završnu fazu, ali je to poglavlje smatrao neuverljivim i nerealnim.

Za potonje izdanje knjige u kome se nalazilo i nedostajuće poslednje poglavlje Bardžis je napisao i uvod kome je razjasnio ono što je želeo da poruči romanom. A glavna poruka priče jeste da ljudi mogu da se promene. Prvobitni izdavač i Stenli Kjubrik su ignorisanjem poslednjeg poglavlja potpuno izmenili poruku priče koja govori o slobodnoj volji, promeni i iskupljenju.
________
Pročitajte i:

5 omiljenih distopijskih romana Entonija Bardžisa
Paklena pomorandža - Šta je čovek bez slobodne volje

Prikaz stripa “All Star Supermen – Među zvezdama” Granta Morisa, Frenka Kvajtlija i Džejmija Granta u izdanju Darkvuda

“Supermen je mrtav” – jedan od najtežih naslova koje je objavio čuveni Dejli Planet. Ova informacija uzdrmala je srca mnogim građanima Metropolisa i nikome nije bilo lako prihvatiti tu činjenicu. Ono što je još gore, ovu vest je napisao lično Klark Kent, dotrčavši u redakciju i poput Filipidesa, uneo svoju poslednju vest pre nego što je pao.

Supermena su prešli, njegova dobrota je učinila to da je otišao predaleko kako bi spasao one koji su bili pod njihovom zaštitom i to ga je koštalo života. Ali on se suprotstavio nekome veoma bitnom, Crvenom suncu koje je jedan od najvećih protivnika njegove snage. Time je otišao u smrt, ali smrt pobeđuje. Smrt ga je odvela u legendu, gde će živeti večno (nastavci koji dolaze će pokazati da je ipak pobedio i samu smrt, pa je l’ on Supermen ili nije).

Naravno, ovo napisano u zagradi se nagoveštava i u samom stripu Granta Morisa i Frenka Kvajtlija “All Star Supermen – Među zvezdama”. Za ovaj strip digitalni tuš i kolor radio je Džejmi Grant. Supermen se susreće sa svojim naslednicima iz različitih epoha koje predstoje.

Kvajtli, Morison i Grant je dvojac kojeg poznajemo iz stripa “Mi 3”, iz priče o psu, mački i zecu, savremenim mašinama za ubijanje i kvožedne zločine. Na ovom stripu su radili 2004. godine, a već sledeće su počeli rad na “All Star Supermen” u naredne tri godine i objavili 12 epizoda.

“All Star Superman” jeste filozofija Supermena u jednom integralu, kako ga je izdala izdavačka kuća Darkvud prošle godine. Prosto se u njemu prozire sve što su radili Šuster i Sigel, kao i mnogi posle njih. Sada već osamdeset godina Supermena, čitav jedan čovekov životni vek, Supermne odoleva starenju i svakodnevnim nedaćama koje opsedaju njegov Metropolis, njega i građane. Osamdeset dugih godina, od kada su ga Šuster i Sigel strvorili, onako snažnog i otpornog na metke, kako sa naslovnice iz juna 1938. godine diže i razbija automobile, onakav, što bi se kod nas reklo “Hitlerovski auto”, do modernih telefona, savremene tehnologije i najjačih oružja vasione. Sve ovo je stalo u knjigu o kojoj govorimo i tada se postavilo pitanje, koje je otvoreno i teško da će ga iko zatvoriti - da li je potrebno bilo toliko dugo raditi na Supermenu? Možemo se zapitati i ovo, da li je neophodno bilo oživeti Supermena? Neminovno je da je odmah nakon njegove smrti, Leks Lutor počeo da pravi gluposti, da uništava svet koji je živeo sigurno, niko ne kaže da je živeo u miru, ali je bio siguran jer je tu uvek bio Supermen.

Da ne ulazimo u rasprave zbog čega je Kal El morao biti ubijen, odnosno, zašto je DC doneo odluku da se uradi takav jedan serijal, svakako je čitaocima širom sveta Supermenova smrt pala teško. Ono što je jedino tačno jeste to da su izmišljeni građani Metropolisa identično reagovali kao i stvarni Supermenovi ljubitelji. Svet  se na podjednak način suočio sa njegovom smrću i prava istina je to da nakon njegove smrti, više ništa neće biti isto.

Miloš Simić

Northern Revival ima novi EP i zove se “Electric Power Supply”. Oni koji su već slušali ovaj bend otprilike znaju šta mogu da očekuju. Masne rifove, heavy gitare, čvrstu ritam sekciju i Perin bes prema mikrofonu kao da mu je neprijatelj najrođeniji. Osim gitariste Aleksandra (Rajića) i već pomenutog Pere (Randelja) bend je doživeo i personalne promene pa su sada u prvoj postavi i Petar Kožuvara – Bas gitara i Marko Čizmar – bubnjevi.

Stilski bend nije mnogo odmakao od prethodnih “Mouth Full Of Dirt” i “Life Survival Tips”, ali promena /napretka ima. Pre svega, osnovni utisak je da gosn Randelj bolje peva. Bolje? Raznovrsnije, svakako. U prvom singlu, “Mr. Rabbit” se to vidi, jer čas peva čistim glasom, čas reži, a čas hrapavo urla. I to mi se dopada, jer doprinosi dinamici pesama.
Da se ne lažemo, “Mr. Rabbit” me nije oduvao, aranžmanski eksperiment mi se nije baš dopao, ali je zato “Old Sparky” odlična stvar i siguran je koncertni hit za narednu fazu benda. Odlična pesma sa sjajnim riffom i “catchy” refrenom.
Mene su uvek podsećali malo na Zakk Wylde-a i njegov Black Label Society jer su bili mešavina tog sludge fazona, južnjačkog roka i heavy metala, ali su od toga pokušali da odstupe na ovom izdanju. Nisu do kraja uspeli jer mi “Wear & Tear” zvuči nekako “southern rockerski”, srednjeg tempa sa atmosferičnim gitarskim solom i sporijim središnjim delom. “BPB” je osetno kraća, brža i energičnija od prethodne i sa “besnim” Perom za mikrofonom. Poslednja “Casket Of Stars” ima maltene klasični stoner intro, ali se kasnije pretvara u teškometalno prženje sa sve minijaturnim , ali fenomenalnim solom na basu oko 2:50.

Inače, ovaj EP je sniman u Piknik studiju u avgustu 2018. Gos’n Bandar je bio zadužen za sve: snimanje, miks i master, i posao je odradio savršeno jer je primetan produkcijski pomak u odnosu na prošla izdanja.

Sve u svemu, još jedno dobro izdanje ovih dobrih ljudi i jedva čekam da se vidimo i uživo da overimo ovaj mini album i možda popijemo po koju… 

Zoran Popnovakov

Proteklog vikenda naš (ne tako) mali serbski andergraund oglasio se gromoglasno. Glas, dubok, sirov i režeći stiže iz Novog Sada.

U pitanju je, kao glavna tema ove vesti, bend Northern Revival (stoner/heavy rock/sludge) koji je 15. septembra 2018. godine objavio spot za pesmu Mr. Rabbit. To je, zapravo, prvi singl sa predstojećeg EP-ja pod nazivom Electric Power Supply. Pomenuti EP je treće izdanje ove ekipe, sadrži 5 pesama i biće objavljen po sukcesivnom principu – singl po singl.

   

Da se, za početak, osvrnemo na istorijat i prethodna dostignuća Northern Revival-a. Naime, albumom Life Survival Tips iz 2016. godine bend se, u sferi žestoke muzike probija na vidno mesto srpske scene. Na našem mediju bend je zaslužno osvojio svoj prostor u godišnjoj regionalnoj recenziji a mogao se često čuti i uživo u klubovima i na festivalima širom Balkana.

EP čije izdanje željno iščekujemo sniman je u Piknik studiju u avgustu 2018., a ko drugi, do almighty Gosn’ Bandar je bio zadužen za sve: snimanje, miks i master.

Sadašnju postavu benda čine: Petar Randelj – vokal, Aleksandar Rajić – gitara, Petar Kožuvara – bas i Marko Čizmar – bubnjevi. Od januara ove godine u bendu je prisutna nova ritam sekcija te je iz tih razloga bend malo i stagnirao sa koncertnim pojavljivanjima jer je prvo trebalo raditi na novim pesmama a potom uvežbavati ceo repertoar. Tako se Northern Revival, posle posvećenog rada vraća na scenu u velikom stilu a kao novinu u tehničkom smislu, u novom izdanju donosi – duplu pedalu.

I na kraju (tj. tek na početku) kao glavnu novinu imamo spot pod nazivom Mr. Rabbit čiji je autor Mihajlo Obrenov. Glavni glumac u spotu je Mladen Mićunović aka Steva Đubre čiji se lik iz Dnevnjaka savršeno uklopio u tematiku pesme.

Na koji metaforičan način on dočarava senzibilitet muzike benda Northern Revival i zašto je tako poetično besan i oslikan mračno-prigušenim bojama – možete pogledati u nastavku.


Očekuje se da će bend do kraja godine završiti pregovore sa izdavačima tako da nestrpljivi slušaoci neće morati da čekaju pojedinačne singlove već će celokupno izdanje moći da poruče digitalno ili u vidu CD-a. Takođe, bend mogu i podržati prisustvom na nekom od predstojećih koncerata. Stoga, evo spiska datuma (za sada planiranih nastupa):
6. okt - CNE #3 METAL Enduro 2018 - Resita/RO
2. nov - otvaraju za SASQUATCH / Reflector Venue - Timisoara/RO
17. nov - Zeppelin - Zrenjanin
24. nov - Dom b-612 - Novi Sad

Za današnji dan pripremili smo vrlo prigodan, fantastičan kratki film koji nas vodi na samu Noć vještica u jedan neobičan postapokaliptični svijet. Film pogađa točno u sredinu sa svojim tonom, vibrom i duhom Noći vještica. Riječ je o jezivom i jedinstvenom djelu koje nosi naziv “The Last Halloween“. Režiju potpisuje Marc Roussel, a glavne uloge tumače Ron Basch, Emily Alatalo, Angela Besharah i Julian Richings.

Grad je tih, ulice napuštene. Četvero mladih maškara probijaju se kroz noć, od vrata do vrata, od kuće do kuće, skupljajući neobičnu žetvu među ruševinama nekadašnjeg društva. U svijetu u kojem je jedino provilo da nema pravila skoro se čini odgovarajućim da se sve svede na ovo… jednostavan izbor između dvije različite opcije. Posljednja Noć vještica je konačno stigla i vrijeme je došlo za odluku. Što će to biti? Trik ili slastica?

 

(Inverzija)