Često sam kivan na subotičku publiku i subotičke bendove, jer znam da moj grad krije mnoge talentovane ljude, ali smo čudan soj. Tu nema priče. Na sreću, imamo i omladinu koja je zaobišla nas jetke, zadrte matorce srednje i starije generacije, i krenuli da rade pošteno na sebi, ne obazirući se, ali uz poštovanje prema sceni i najpre, sebi i svojim kvalitetima.
Ilija Kalinić je gitarista subotičkih bendova
Sirius i
Projections, a sa ovim drugim je krenuo veoma ozbiljnom putanjom. Pisao sam o njima, pre svega zbog nastupa na ovogodišnjem Youth Jazz & Rock festivalu, njihovom debi nastupu, ali sam istakao Ilijine aspiracije kao gitaristi koji svakako gaji moderan pristup metalu, ali to uspešno kombinuje sa žestinom i sirovošću „tradicionalnog” riffovanja. Od njega svakako očekujem da napreduje uz svoje bendove, koje čine takođe odlični i kvalitetni muzičari, a u sledećim pasusima ćete zaviriti u njegov svet, i njegovo viđenje stvari, ali obavezno pogledajte i poslušajte što se nudi u linkovima, naročito
debi-singl „Glacial”, koji je izašao pre par dana.
Helly Cherry: Molim te da se ukratko predstaviš čitaocima Helly Cherry-ja?
Ilija: Pozdrav svima, ja sam Ilija Kalinić. Iz Subotice sam, ali trenutno studiram na Univerzitetu u Novom Sadu, gde provodim većinu svog vremena. Gitarista sam dva benda (
Sirius i
Projections) i ako je neko čuo za mene, verovatno je zbog toga. Svoje dane uglavnom provodim svirajući gitaru, komponujući muziku, vežbajući produciranje ili učeći, pored toga se ne bavim ničim ozbiljnije.
HC: Kada si se zainteresovao za muziku, i da li je gitara kao instrument bila tvoj prvi izbor i zašto? Možemo ovde da uklopimo i pitanje za ljubitelje gear porn-a - šta koristiš od opreme?
Ilija: Za muziku sam zainteresovan skoro od pelena, prve stvari kojih se sećam da sam čuo je naravno bilo od roditelja. Stalno su puštali EX-Yu i strani rock i pop najviše iz 80-ih (mada dosta toga je bilo iz 70-ih I 90-ih). Najžešće što sam tada čuo je bila Metallica. Kada god bih otišao kod strica, uvek smo radili nešto (uglavnom na računaru) a u pozadini je stalno išla Metallica, Blind Guardian i poneki bendovi kojih se sada već ne sećam, a „Enter Sandman” je bila pesma koje sam se uvek plašio kao mali. Znači, od malena slušam muziku koja je oduvek imala gitaru u sebi, ali, najviše je zaslužan moj teča što sam se odlučio za gitaru. Kad bismo išli sa celom porodicom do njihove kuće, on bi uvek uzeo da svira gitaru. Po uzoru na njega sam ponekad i ja pokušao da zasviram nešto, ali se tada to svelo na drljanje po žicama. Gitaru sam prvi put počeo da sviram sa 11 ili 12 godina kada sam krenuo na privatne časove. Išao sam oko 4 godine na časove a ubrzo sam i sam počeo da učim nove stvari i pored tih časova. E sada, moj omiljeni deo, oprema. Gitare koje koristim su Hamer CALQ XT, Harley Benton FanFret 8 QBB 2018 DLX i Takamine akustična (ne znam tačno koji model), a od pedala koristim Korg Pitchblack štimer, Ibanez Mini Tube Screamer, Artec Classic Fuzztown, TC Electronic Dark Matter, Abasi Concepts Pathos, Blackstar HT-Metal, Joyo D-Seed i TC Electronic Skysurfer Reverb - tim redosledom! Hteo bih, naravno, napraviti neke izmene, ali što se mene tiče, imam vrlo svestran izbor pedala, skroz sam zadovoljan.
HC: Da li si imao neke projekte, bendove pre nego što si odlučio da se posvetiš muzici u ovom smeru u kome se sada krećeš, da li si negde "kalio" zanat, ili si jednostavno radio na sebi u kućnoj varijanti, usavršavao se i čekao pravi trenutak?
Ilija: Naravno da jesam, bilo ih je par. Bend Sirius je moj prvi bend, nas četvorica smo bili klinci kada smo ga osnovali. Zvuk kojim bih ga opisao je progresivni thrash, mada ima i tu mnogo uticaja različitih žanrova i bendova pa možda to i nije najbolji opis. Članovi Sirius-a su Bojan Temunović na vokalu i gitari, Srđan i Marko Dulić (bass i bubnjevi) i ja na gitari. Mogu reći da smo kolektivno mnogo sazreli kao muzičari od osnivanja benda, najbolji deo tog benda mi je lakoća kojom radimo i kojom pišemo muziku zajedno. Bend postoji već 5 godina, a za najveći uspeh mogu reći da nam je bio nastup na Zaječarskoj gitarijadi, ali nažalost došli smo samo do četvrt finala. Drugi projekat kojim sam mnogo ponosan je ideja mog dragog prijatelja i kolege Pavla Zvekića (
organizator Youth Jazz & Rock festivala, prim. aut.), bend
Marakuni. Snimili smo zajedno nešto materijala, mada ne bih preterano o tome da govorim, sa činjenicom da je projekat tek u fazi razvoja. Ko god je čuo za Pavla treba da zna da je ovo još jedan od njegovih maestralnih muzičkih projekata, i jedva čekam da vidim šta ćemo dalje sa tim bendom! (
i ja jedva čekam, prim. aut.)
HC: Tvoj debi EP "Think" koji si objavio pod svojim imenom, radio si sam u potpunosti. Šta te je najviše inspirisalo, možda koliko prilikom rada na albumu? Prenesi nam svoje iskustvo.
Projections je bend koji se tek probija na sceni, i verujem da imaš planove što se toga tiče. Možeš predstaviti članove benda i kaži nam nešto o njima, njihovim projektima kojima se bave, i približi nam kako teku kreativni procesi u bendu, naročito kada je u pitanju već pomenuti EP. Koliko nastupa ste imali do sad?
Ilija: Za
debi EP Think me je naviše inspirisala muzika koju sam slušao u tom vremenskom periodu. EP-om sam hteo reći nešto slično toj muzici, naravno, prilagođeno na moj način. Mogao bih reći da su tad najveći uticaj na mene imali bendovi
Astrosaur,
Gojira,
Mastodon i slično tome. U avgustu 2018. godine sam postavio sebi cilj da izdam 4 pesme koje su tada bile u demo fazi. Držao sam se toga i na kraju sam izdao EP 21. septembra 2018. godine. Po mom mišljenju, za kreativnost treba vremena, nekad čak i previše, ali što se tiče drugih delova produciranja, treba biti vrlo angažovan, uporan i redovan. Ovog načina rada pokušavam da se držim što više mogu. To smo naučili Bojan, Srđan, Marko i ja kroz 5 godina postojanja Sirius-a. Marko i Srđan su, ako već niste shvatili po prezimenu, braća i dvojica stvarno kreativnih individualaca, svako na svoj način. Konkretno, za Projections stalno daju neke predloge za svaki aspekt pesme, kojih se ni ja sam ne bih setio. Njih dvojica imaju bend
Saami u kom su samo njih dvojica, bass, bubanj i dva vokala. Meni to zvuči kao mešavina post metala, dooma i ponekad i djenta. Nas trojica smo kao Projections imali za sad samo jedan nastup, na
Youth Jazz & Rock festivalu u Abaziji na Paliću. Uskoro ćemo imati i
koncert Novom Sadu, u Soulpeddleru. Sviraće još dva odlična progresivna benda,
Bulka i
Polywhy, a koncert je 20. decembra sa početkom u 21:30h u već pomenutom Soulpeddleru!
HC: Kaži nam nešto o žanrovima koje ceniš i u kojima se krećeš i stvaraš, a možeš nam nešto reći i o svojim muzičkim uzorima, bendovima koje bi preporučio u svakom trenutku, sa naglaskom na bendove iz regiona.
Ilija: Svoj muzički duh bih mogao opisati sa post rockom, jazz-om, fusion-om i progresivnim metalom. Naravno, volim ja mnogo više pored toga, nedavno sam počeo slušati elektronsku muziku, čak je i počela da utiče na to kako pišem pesme. Takođe dosta cenim i surfrock, mathrock i mathcore, stariji rap i trap. Bendovi koje bih preporučio u svakom trenutku su
Snarky Puppy, Animals as Leaders, Three Trapped Tigers i
Arcane Roots, samo njih bih mogao slušati do kraja života. Bendovi iz regiona su možda i razlog zašto se moj „solo projekat” pretvorio u bend Projections, najviše su na to uticali
From Another Mother, Consecration, Lednik, Backward Progression, Marcell Roncsák i
David Maxim Micić.
HC: Da li postoje pesme ili albumi koji značajno odstupaju od onoga što slušaš svakodnevno, u smislu nekog "guilty pleasure"-a? Koliko ostale nemuzičke grane umetnosti utiču na tvoju viziju muzike i stvaralaštvo?
Ilija: Trenutni „guilty pleasure” su mi albumi: „Money Store” (Death Grips), „IGOR” (Tyler The Creator) i otprilike bilo šta od Vojka V i Die Antwoord-a. (
odličan izbor, prim. aut.)
HC: Molim te da kao pripadnik mlađe generacije kažeš šta se nalazi u tvojoj biblioteci i šta ti najviše leži od literature, stripa?
Ilija: Na žalost, ne čitam mnogo u slobodno vreme, ali poslednje što sam čitao je bilo „O čemu govorim kad govorim o trčanju” od Haruki Murakamija.
HC: Šta misliš o muzičkoj sceni Srbije? Da li kod nas ima "zdravog" andergraunda i koji je tvoj odnos prema mejnstrimu u muzici, umetnosti uopšte?
Ilija: Naravno da postoji zdravog andergraunda kod nas, u poslednjih godinu dana sam primetio kako se polako vraća na scenu instrumentalna muzika. Odlični primeri za to su bendovi
Lednik, Frakhtal, Lazar, Bulka i
Polywhy. Ne pratim mnogo mainstream, ali mi se čini da muzika generalno, kao i sve druge umetnosti, stalno napreduje.
HC: Koliko pratiš dešavanja po Subotici i da li postoji neki subotički bend, projekat, umetnik, za koji ili kog možeš reći da si ponosan što je iz tvog grada?
Ilija: Mnogo se uzbudim kada čujem neki novi bend iz svog rodnog grada! Ima ih nekoliko koji su po mom mišljenju odlični bendovi:
Neprijatno Mi Je, Wooden Ambulance, Ana Never i solo projekat
Marcella Roncsáka.
HC: Šta misliš o alternativnom izdavaštvu kod nas, bilo muzike ili u književnom smislu i da li si razmišljao da tražiš/tražite izdavača u budućnosti što se Projections-a tiče?
Ilija: Po mom mišljenju je mnogo bitno imati kontrolu nad svakim aspektom onoga što stvaraš, mada izdavačka kuća može i pomoći u nekim slučajevima. Što je tiče Projections-a, za sada mislim da nam je najbolje da sami izdajemo svoju muziku. Upravo kako ovo pišem nam je izašao
novi singl Glacial koji možete naći našem
Bandcamp sajtu i
Youtube kanalu. Za ovo kratko vreme kako je izašao singl, nismo u životu mislili da ćemo dobiti ovoliko podrške i pohvala sa svih strana, kratko reći, srca su nam puna!
HC: Ukoliko ima nešto što nismo pitali, a smatraš da je važno pomenuti, slobodno napiši.
Ilija: Za kraj bih se hteo neizmerno zahvaliti svakome što misli da je to što radim sa muzikom dobro, mislio sam da će se to samo meni svideti. Svakako bih se hteo zahvaliti svim prijateljima što su uvek uz mene, ne mogu iskazati dovoljne reči zahvalnosti!
Intervju vodio:
Desya Lovorov
