Tragate li za onim osećajima koje ste imali dok ste nekada, u nekim prošlim vremenima, čitali avanture istraživača noćnih mora? Ali da ipak želite da vidite i evoluciju vašeg omiljenog junaka? Onda je engleski gradić, na Planeti mrtvih, Anded pravo mesto za vas.

Veseli četvrtak je požurio i gotovo u stopu ispratio italijansko izdavanje ove nove avanture u alternativnoj budućnosti Dilana Doga kroz koju nas vode Bilota i Bačilijeri.


Na početku priče, upoznajemo dve čudne porodice koje "žive" u Andedu. Sasvim normalni ljudi reklo bi se. Sa uobičajenim motivima i problemima. Jedino što su im tela u stanju raspadanja, ali oni ne brinu previše za to.

Tinejdžer bez donje vilice, član jedne od porodica, odlučuje da napusti Anded. Hrabro korača van granica mesta kojom patroliraju misteriozna svetla kojih se svi boje i dospeva sve do Londona. Prva osoba koju sreće je inspektor Ozmond koji će se zainteresovati za novi model povratnika koji mladić predstavlja. Ali u otkrivanju tajni mu treba pomoć...

Stari, prosedi, ispijeni Dilan se vratio poslu koji jedino zna da radi. Ima prilično odrešene ruke u postapokaliptičnom Londonu kao vrhunski autoritet za stanje stvarnosti u kom obitava svet. Udruženih snaga Ozmond i Dilan kreću put Andeda u potrazi za odgovorima.

Bilota se dokazao Planetom mrtvih kao istinski revolucionar sveta Dilana Doga. Izvukao ga je iz limba i pustio da odraste, da ostari. U tom svetu koji je koraknuo napred, košmari i užasi više nisu iza paravana i u snovima. Više se ne kriju. Kanalizacija se prelila na ulice...

Bilota je i ovoj priči podario sklavijevsku melanholiju uz vešto osmišljenu i upakovanu nerešivu misteriju. Koristi, čini se, davno zaboravljeni alat suptilnih metafora kojima kroz priču provlači temu usamljenosti i učmalosti. Koliko bi večni život imao smisla ako bi vam svaki dan ličio na prethodni?

Sve poruke ne utiču na konstrukciju i tok radnje, što u redovnoj seriji danas nije čest slučaj. Još jedna, veća "anomalija" ovog stripa, ne samo u odnosu na Dilana već na ceo Boneli, je savršen kraj. Obrt je totalno neočekivan, može se reći i šokantan, ali svakako promišljen, isplaniran i smislen.

Paola Bačilijerija smo imali prilike da upoznamo u devetom broju Zlatne serije Veselog četvrtka "Čudovišna gozba". Iako i tada stilom neobičan za Dilanov svet, sada još više leprša i oblači priču u jezovitu atmosferu sa dosta sivih nijansi tako da liči na japanske mange.

Tragači za jezom, naći ćete je u svetu naseljenog povratnicima i njegovom najnovijem delu. Planeta mrtvih čeka na vas. Srdačni pozdravi iz Andeda.

Nikola Tasković

Uoči dvodnevnog Oi-Punk maratona koji će biti održan u zrenjaninskom klubu Mitraljez 20. i 21. decembra, razgovarali smo sa Vladimirom Malbaškim, frontmenom sastava Drink or Die i organizatorom celokupnog događaja.


Helly Cherry: Tradicionalni zimski, decembarski iliti prednovogodišnji Drink or Die koncert u Zrenjaninu ove godine je prerastao u pravi dvodnevni fest iliti Oi-punk maraton, kako ste ga nazvali. Kako je došlo do te nadogradnje? U čemu se sastoji tvoja zamisao? Spominju se tu i neki jubileji...

Vladimir Malbaški: Pa posle sto godina najzad imamo lokal (prostor) gde to može da se realizuje. Naravno, reč je o klubu Mitraljez i bratu Goranu Radakoviću koji je sve to oživeo i podigao na viši nivo. Moja zamisao je naravno da se ojača scena tako što ćemo dovesti što više bendova i približiti iste domaćoj publici. Slavimo osamnaest godina od nastanka benda i šesnaest godina od prve svirke. Spremili smo vam par iznenađenja. Lično se najviše radujem dolasku našeg Deda Mraza iz Češke. Pošto smo sada punoletni, najzad ćemo moći da konzumiramo alkohol na bini (smeh).

Helly Cherry: Prošle godine je, sećam se, bilo sjajno. Jedna od boljih svirki u Zrenjaninu što se celokupnog ambijenta tiče. Ove godine – veći format. Očekujemo još veću ludnicu. Hajdemo malo o programu. Čime si se vodio i sastavljanju istog? Šta zrenjaninska publika može da očekuje ove godine? Predstavi nam izvođače ukratko.

Vladimir Malbaški: Generalno, na domaćem terenu se najlepše osećamo. Mnogo je tu ljudi sa kojima smo odrasli, proveli najlepše i najteže trenutke. Kao što sam gore naveo, pružila se prilika da se fest održi u trajanju od dva dana i svim bendovima pruži dobra minutaža kako bi sebe najbolje prezentovali. Fest je u sopstvenoj režiji, bez sponzora. Svi bendovi su prihvatili da dođu za minimalnu novčanu nadoknadu i znam da će to naša publika prepoznati, uzvratiti i ispoštovati. Imamo puno bratskih bendova, ali ovoga puta smo se odlučili za ove.

Svi znamo da je Novi Sad rasadnik pank bendova, a tu su se u poslednje vreme definitvno izdvojili momci iz benda Neprijatelj Prelazi Zeku koji dolaze da promovišu svoj novi album. Gavrilo Princip je ekipa iz Smedereva, predvođena Despotom Darkom Antićem, iza sebe ima ogromno iskustvo i definitvno će napraviti dzumbus u prvim redovima. No Discipline ili kako mi volimo da kažemo mlađi brat sastava Drink or Die, dobro poznat domaćoj pubilici, ovaj put dolazi da zakuca sve za pod. Kamene Kare, stara škola beogradskog asfalta, donose nam tvrd zvuk pravog panka i oi-a, alkohol i dim iscepaće nam grla. Cepeni Ćunci dolaze iz Ladovice, imaju svoj festival, tri pank benda u selu, iskreni do srži. Kada se pojave svi pevaju horski, grle i polivaju pivom.

Helly Cherry: Šta ima novo u samom Drink or Die taboru? Možemo li uskoro očekivati neke novitete? Izbacili ste par singlova u proteklom periodu. Ima li albuma u najavi?

Vladimir Malbaški: Malo smo se usporili pred kraj godine, ubiše nas obaveze posao, porodice... Ima materijala i već krajem januara planiramo da izbacimo još jedan singl sa spotom, a do kraja sledeće godine planiramo da završimo treći album koji će biti ispraćen sa par spotova.

Helly Cherry: Dugo ste već na sceni i postali ste sinonim za zrenjaninski pank, makar kada se radi o oi/hardcore frakciji. Tu su naravno i Sukob Interesa na skejt pank/pop pank krilu ali, eto čujem, raspadaju se. Misliš li da ima nade da Zrenjanin iznedri nekakvu novu scenu? Ima li sveže krvi, novih klinaca?

Vladimir Malbaški: Stvarno mi je žao za Sukob Interesa, nadam se da će momci izgladiti sve i nastaviti da sviraju. Nova krv, ne znam šta bih rekao - definitvno fali. Zaista bih voleo da se pojave neki novi klinci. Sećam se svojih školskih dana kada je svaka škola imala neki bend, kada se do muzike (bendova) dolazilo jako teško. Danas niko ne preslušava albume, imam osećaj da se više poštuju cover bendovi. Jednostavno muzika se danas gleda, a ne sluša.

Helly Cherry: Kakvu ulogu, po tebi, pank ima u današnjem vremenu? Ima li još uvek snagu u smislu nekakve kontra kulture i “pesnice” koja može da utiče na svest nekih novih generacija ili ti se čini da je postao isključivo utočište pojedinaca na društvenoj margini? Kako ti to vidiš? Šta je konkretno za tebe pank? Iz čega crpiš svoj entuzijazam?

Vladimir Malbaški: Ne guram glavu u fioku, već prst u oko! E sad, ovo je jako teška tema o kojoj bih mogao do sutra da pišem. Sve oko nas što se dešava - rijaliti programi, lažna obećanja, masovni odlasci iz zemlje, nezadovoljstvo u narodu, iz svega toga se crpe tekstovi i muzika.

Helly Cherry: Hvala ti na razgovoru za Helly Cherry. Mi se naravno vidimo i na samom događaju sa kojeg ćemo i izveštavati. Poslednje reči su tvoje...

Vladimir Malbaški: Hvala i vama. Još jednom bih vas sve pozvao na svirku 20. i 21. decembra u zrenjaninskom klubu Mitraljez. Dodjite, podržite scenu!

P.S. Poželeo bih svima srećne božićne i novogodišnje praznike.

Razgovor sa Vladimirom Malbaškim vodio Aleksandar Petrović

Punk rock furija Overflow prošle subote, 7. novembra, na koncertnom planu izvela je jedinstveni poduhvat u istoriji domaće muzičke scene.

Uspelo im je tokom iste večeri odsvirati tri koncerta u tri različita grada što se dosad nije usudio napraviti niti jedan izvođač. Na koncertima u Koprivnici, Varaždinu i Zagrebu u krcatim klubovima Kugli, Elephantu i Vinylu, pretpremijerno su predstavili samo nove pesme sa nadolazećeg albuma i novog starog petog člana benda, producenta i sada novog gitaristu Konrada Mulvaja.

Foto: Marko Posavec / Facebook.com / overflowofficialband

Ljubitelji njihovog zvuka mogli su uživati u nedavno objavljenim singlovima/spotovima "Words", "Dim", "From My Lips", pretpremijerno su čuli i neke od budućih poput "I Know You", "There`s A Time And Place For Everything", "Anything Goes" i drugih. Uprkos činjenici da su koncerti bili zatvoreni za javnost, njihove nastupe tokom noći je videlo oko 400 posetitelja, a među ljubiteljima njihovog zvuka bilo je i lica s domaće muzičke i medijske scene. Publika je oduševljena viđenim tražila, a bend je savršeno najavio, nadolazeću veliku koncertnu turneju koja kreće nastupom na zagrebačkom AntiValentinovu 15. februara 2020.

"Pobjeda! Trostruka pobjeda! Uspjeli smo sve kao što smo zamislili, sve što je moglo poći po zlu, prošlo je odlično, vrhunski, savršeno. Upoznali ste Vedrana, bio je sjajan, moćan, raspjevan, ponosni smo. Vratio nam se Kono, sad na gitari, pojačanje u svakom smislu. Ima nas pet! Prvi put nas ima pet! I strašno smo se dobro zabavili, osjećamo se odlično, možda i najbolje ikad. Želimo još!", utisci su Gorana Živkovića Žike nakon uspešne subotnje avanture.

Kratak film Standby je komedija o prijateljstvu i dnevnoj rutini na poslu smeštenoj u potpunosti u policijskom automobilu. U samo pet minuta videćemo kako prolaze dani dvoje novih partnera, Garija i Dženi.

Goblini su specifičan bend. Oni rade samo onda kada osete potrebu da rade i govore samo onda kad imaju šta da kažu. Bez ustezanja, bez uvlačenja i bez cenzure. Nagradno pitanje. Da li bi bilo ispravno očekivati "one" pank Gobline iz devedesetih ili se nadati eksperimentu i evoluciji u bilo kom pogledu? Odgovor je tačan. Koji god da ste dali, dobili ste oba u Jednini. Nakon "Robe s greškom", očekivanja su mi lebdela negde u stratosferi što se novog materijala tiče, a na našu sreću, pa čak i sreću svih vegana stiglo je "Meso".

"Meso" je prvi singl koji je najavio šesti album nazvan jednostavno "Jednina", a svoju premijeru je imao na YouTube-u i mogu vam reći da me je uhvatio poprilično nespremnog. Prethodni album kao najavu je imao "Evropo", o kojoj ne treba posebno da trošim reči, međutim "Meso" na prvo slušanje mi "nije leglo", i to iz dva razloga. Prvi je taj što me je nespremnog uhvatio Golubov stil pevanja u strofi. Verovatno sam očekivao ratnohuškačko režanje po kom je poznat, a drugi i bitniji razlog je taj što sam pesmu slušao na poslu - sa pola pažnje. Dakle... učite na mojim greškama. Pesme slušajte sa punom pažnjom i obratite pažnju na poruku koju nose. Stvoriće vam neuporedivo bolji utisak o albumu.

Činjenično stanje je sledeće. Goblini su ostali jedan od retkih bendova koji zaista imaju šta da kažu i koji imaju da nam ponude nešto novo. "Jednina" predstavlja stasale Gobline u svakom pogledu. Muzički, tekstualno, idejno, pa i produkcijski. Kako momci sami rekoše, prethodni album je bio o sistemu generalno, dok se "Jednina" fokusira na pojedince i njihova (ne)dela. Golub se nikada nije plašio da bude glas javnosti i tračak revolucije kroz distorziju. Ovaj album ne poziva na bunt, već na osvešćenje nacije.

Sam proces stvaranja albuma je trajao dugih šest godina. Goblini su slali rifove, a Golub je tekstove vikao nazad sa drugog kontinenta. Ko zna kako bi bilo da je bio tu i da su u celini stvarali album, možda bi međusobna hemija vukla na drugu stranu. Kad smo već kod iste, na promociji, Golub je dolazak u Srbiju i sastanak sa bendom ovako opisao: "Nakon što smo se okupili, ni sat kasnije zamalo smo se pobili". Mada... koja se to braća ponekad ne potuku. A šta se zapravo krije iza albuma "Jednina" i šta da očekujete od njega?

Deset društveno-angažovanih pesama, koje čak i kad zvuče kao da se šegače, potežu ozbiljnu temu.

Kao naprimer:

"Zapad - Severozapad", moj trenutni favorit uz "Ti si taj" je bolna istina o traženju sreće u drugoj zemlji, jer ti svoja ne pruža nikakvu utehu. Ili još bolje, traženju sreće za svoju decu.

Pesmu "Ti si taj", zaista nema potrebe posebno predstavljati, svakome ko pogleda spot i pročita tekst sve će biti jasno, a već vidim da će uz "Ja, ti ili on" da grmi uživo, dok se širi kovitlac prašine od šutki. "Treba nam udarac u zid".

Naizgled šaljive "Švić švić" i "Žmigavac" su pesme onih starih Goblina, koji i kad se zezaju, imaju tu njihovu dozu ozbiljnosti. Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna. Ili...

"Hvala vam" i "Meso". su pesme koje imaju lični pečat udaren na tekst. Svako u njima može pronaći sebe. Pa čak i "Mirno more" koja je pravi primer zašto su Goblini jedan od trenutno najbitnijih bendova u ovoj rahmetli rok sceni.

Jedna malo drugačija "Il migrante", na Golubu vrlo poznatom italijanskom jeziku je priča o migrantu koji nakon dolaska (bežanja) u Evropu shvata da ona nije tako krasna i lepa kako se svetu predstavlja.

I za kraj, pesma koja mi je iz nekog razloga dala vajb Hladnog piva, "Negde pred zoru" je sjajan završetak ovog albuma, lagana pesma, koja horskim refrenom poručuje "Nek' nema reči, nek' peva tišina".

Na vama ostavljam sud o tome da li su Goblini ispunili očekivanja. Da li su pobedili daljinu i da li si ti taj koga čekaju da menja? Uz pivo, dva, tri, malo svađe, dirigentsku palicu Dragana Alimpijevića Pika, dobili smo jedan zaista kvalitetan album koji neće promeniti sve(s)t, ali će dopreti do izabranih, a njegovu poruku će razumeti ne samo jednina. Iako ponekad tako deluje, "Jednina" je samo reč. Ima nas gomila.


Milan Simić

Elektronički rap duo Playground Hustle donosi vertikalni spot za pesmu pod nazivom "Komfor zona". 

foto: Sven Knechtl

Spot je, kroz razdoblje otkako je napisala tekst za “Komfor zonu”, snimila, a potom montirala i editirala Megi, pevačica dua. Zapravo, ovo je selekcija ličnih snimaka sa Meginog telefona nastalih u razdoblju od dve godine. U spotu pratimo selekciju sećanja zbog kojih nije zažalila što je izašla iz komfor zone, dok su u pesmi utkana ona zbog kojih jeste.

“Negdje po putu sam dobila ideju kako bi bilo kul napraviti vertikalni video za ovu pjesmu i da bi sjelo da bude nekako topao iako sama pjesma zapravo nije. Onda sam shvatila da moja navika bilježenja mobitelom pa…svega ikada, poprima veću svrhu od samog spremanja sjećanja izvan moga sjećanja.”, kaže o spotu Megi.

“Trebala/o sam ostati kući u svojoj komfor zoni.” – rečenica je koju je svako barem jednom izgovorio.

Tri godine od odličnog debitantskog albuma, niški trio Prljave Sestre objavljuje novi singl i video za pesmu "Nova jutra" i najavljuje drugi studijski album "Najgore tek dolazi", koji će se zvanično pojaviti početkom 2020. godine u izdanju Pop Depresije i Kišobrana.

foto: Dida

Šta se promenilo tokom tri godine u životu Prljavih Sestara? Kreativno jezgro benda i dalje je tandem Petar Milosavljević - Miloš Pavlović. Dolazak Milana Miggieja Stoiljkovića na mesto bubnjara učinio je zvuk Sestara muzički zrelijim ali i razigranijim. Sve intenzivnija saradnja sa psihodeličnim pop sastavom Bohemija rezultirala je gostovanjem njenih članova (Dide, Janka i Mite) na snimanju i odlukom da Janko Džambas producira album.

"Nova jutra" je Petrova pesma, moćna i hipnotična, u slavu ljubavi, prirode i života. Nošena Miloševim glasom i niljangovskom gitarom, psihodeličnom atmosferom i moćnom ritam sekcijom sa raznim "Lorel Kanjon" aranžerskim ukrasima.

Album "Najgore tek dolazi" snimljen je tokom leta 2019. godine u studiju "Šamarčina" u Vrbasu kod Roberta Telčera, koji je bio inženjer zvuka ali i jedan od specijalnih gostiju na albumu. Dida (Bohemija) je autor spota za "Nova jutra".

Singl "Nova jutra" će od 16. decembra biti dostupan na svim digitalnim platformama (Deezer, Spotify, Apple music, Google Play...), a dostupan je i za besplatno ili "plati koliko želiš" preuzimanje na bandcampu.