Večernji solistički koncert Dimitrija Beljanskog, održan u subotičkoj Muzičkoj školi 12.03.2019.

Za početak, imam jedno sjajno pitanje za vas: da li poznajete nekog ŽIVUĆEG kompozitora, ali u pravom smislu te reči, da sedne i zapisuje note, meditira nad njima i izvodi pred publikom i živi za to što stvara? Siguran sam 99% da ne znate, barem što se naših generacija tiče, ali ću vam ja predstaviti jednog sjajnog umetnika, koji je krenuo putem kojim se, je li, danas sve ređe ide.

Njegovo ime je Dimitrije Beljanski, i možda je nekom poznatiji na alternativnoj sceni kao pevač i gitarista punk/metal benda Spunk iz Sremske Mitrovice. Međutim, on ima sasvim drugog "keca u rukavu", a samim tim drugačije namere i stvaralačku iskru koja se tiče neoklasike (kao posebnog sloja akademske muzičke forme), iako i sam priznaje da je to što zapravo radi vrlo teško kategorisati. Počastio je Suboticu svojim prisustvom 12. marta, održavši kratko predavanje učenicima Muzičke škole u Subotici i večernji pijanistički koncert, gde je izveo svoje kompozicije. Da napomenem, kao moderan i sasvim normalno rezonujući čovek, on svoje snimke autorskih kompozicija redovno postavlja na YouTube kanalu, između ostalog je tu i jedna studija koja se tiče najinventivnijeg i pri tom najluđeg neoklasičnog kompozitora ikada (Conlon Nancarrow, guglajte), koja mi je baš prirasla za srce. Tu kompoziciju nije izvodio, jer je bukvalno nemoguće izvesti uživo, niti u ljudskom obličju.

foto: Manja Holodkov

Usled (blage) neorganizovanosti i ritma roditeljskog života, supruga i ja smo zakasnili na koncert, a po bontonu (ukoliko niste znali), nepristojno je upasti kao hunska horda usred izvođenja, tako da smo polovinu koncerta slušali iza tapaciranih vrata koncertne sale... S obzirom na prirodu kompozicija mladog gospodina Beljanskog i veoma razrađenog koncepta sa narativom koji teče neprekidno, ipak smo uspeli da se ušunjamo na drugu polovinu koncerta i ostatak odlušamo in situ (što kažu). Ono što nisam napomenuo ranije jeste da je krenuo sa organizacijom hepeninga (za sada u KC Lab-u, Novi Sad), koji uključuje i  ležeću publiku (!) i izvođenje kompozicija u mraku. Možda će vam se činiti da ste to već "negde čuli i videli", razmislite ponovo koliko ste imali prilika slušati autorske neoklasične kompozicije u grupi radoznalih ljudi, pa još u mraku - nigde, pretpostavljam. Ovaj koncert, doduše, nije bio ležeći, ali jeste bio u svečanom polumraku, u skladu sa prostorom. Tiradu o neposećenosti događaja ću ovom prilikom izostaviti, jer nije merodavno, s obzirom da svi muzičke škole zaobilaze u širokom luku.

Nisam siguran do koje granice bih trebalo da se divim podvigu ovog mladog kompozitora, kada bukvalno i poslednji bastioni punk i metal muzike polako (tektonski) gube smisao, i veoma je retko da se pojavi bend koji donese nešto novo. Kada je reč o neoklasici, tu ne postoje takve  dileme, jer se kompozitori ne takmiče, u izvesnom smislu. Ono što se odvija na mikro-planu u Dimitrijevom opusu jeste uticaj neakademskog domena muzike, a to je energija roka/metala (u čijem okviru se takođe kreće), koju on ispravno kanališe u segmentima gde smatra da je potrebno naglasiti frazu ili melodiju, čak i upotrebom naglašene fizičke sile prema dirkama - što će neuvežbanom oku izgledati kao čista agresija prema instrumentu. S druge strane, ono što sam primetio u njegovim kompozicijama jeste upotreba "otvorene" pedale, koja ima sustain efekat - rezultat je u većini slučajeva veoma eteričan, i prosto se tonovi u pojedinim pesmama tako prepliću da prave neku čudnu melodiju, koja "umire" u narednim sekundama, ali za više dobro. To su neki od detalja koje sam zapazio u Dimitrijevom izvođenju, i takođe, prilično slobodno tumačeći muzički identitet numera, načuo sam i mađarske romantičare, ali je to verovatno do toga da je to samo moj utisak, iako to Dimitrije, u kasnijem razgovoru, nije ni potvrdio ni opovrgnuo.

Da se ne pravim dalje mnogo pametan, i uz činjenicu da pola koncerta nisam čuo redovno, moj lični utisak je da Dimitrije definitivno zna šta radi, ozbiljan je u nameri da održi iskru koju je sada upalio i, naravno, susreće se sa izazovima na koje naleću svi kreativci. Što se tiče njegovog položaja u neoklasici, i čemu teži (nadam se) jeste da ima čeličnu volju i stav, dostatnu dozu inventivnosti (postmoderna je čudo, čak i u muzici) i uopšte hrabrosti da pokaže javnosti kako se razvija jedan kompozitor, i želim mu svu sreću da ne polomi neki klavir usput (šalim se, naravno)!

Ispratite njegov rad, naročito ako do sada niste želeli ili mogli da pratite i tu sferu neoklasike u muzici, nećete zažaliti.

Desya Lovorov

Sinoć, 20. marta, startovala je treća po redu Kontakt konferencija. Čast da otvori Kontakt 2019. imala je autorka Vesna Pavlović izložbom Mixtape u Marsh Open Space-u, od 19 časova. Ovogodišnja konferencija, pored muzičkog i panelskog dela, bogatija je još i za ekspo program koji će se odvijati u Subbeernom Centru svakog konferencijskog dana od 15 do 23h. Muzički program prve večeri odvijao se na nekoliko lokacija unutar Cetinjske 15. U Dvorištancetu Aleksandra Duende, u Zaokretu Do the Math, Supersi u klubu Bluz i pivo, a u Berlin Moroe The Neighbors. Glavni muzički događaji odigrali su se u Elektropioniru, gde su svirali The Trigger i Moreuz, i Subbeernom Centru gde je nastupila hrvatska grupa M.O.R.T, čiji smo nastup ispratili. Celokupna organizacija ovogodišnjeg Kontakta pripala je March Open Space-u i Odličnom hrčku.

Subbeerni Centar je prve konferencijske večeri ugostio sinjski blues-punk sastav M.O.R.T. Prvobitno je u program bio uvršten i ruski sastav ПАСОШ, koji je nažalost morao da otkaže nastup zbog zdravstvenih problema unutar porodice jednog od članova. Vrata kluba bila su otvorena u 21h, a nedugo potom krenula je i svirka.

Bilo je oko 21.20 kada su se na stejdž, pred beogradskom publikom popeli John, Zvrk, Kikos i Mile i pesmom Pas otvorili svoj repertoar. Inače, bend M.O.R.T. je osnovan početkom ovog milenijuma, ali je zapaženiju ulogu na ex-yu muzičkoj sceni krenuo tek nedavno da stiče. Prvi album su izdali 2013. godine i od tada do danas progresivnim putem koračaju. U prilog tome govori i predana fan baza iz Beograda koja se sinoć okupila ne bi li odslušala svoje miljenike uprkos tome što je sreda - veče u pitanju. Verovatno je ta činjenica i umanjila broj posetilaca i posetiteljki, te je izostala potpuna popunjenost koncertnog prostora. Nakon uvodne numere, krenulo se dalje sa bluzerskom Nikotinskom krizom, pa neotkrivenom protestnom himnom Špiljski čov'k, ne bi li stigli do Boga. John-u su skakutanje po bini, atmosfera, ali i rakija, koju se nije libio popiti kad god mu se ukazala prilika, podigli telesnu temperaturu što ga je nagnalo da se tik pred jedinu traku večeri na engleskom jeziku, I Don't Believe in You, otarasi nepotrebnog dela garderobe.

Kao što rekoh, zavidna količina beogradskih fanova prati rad sinjskih pank-bluzera, a to se najbolje moglo videti kod izvedbe kompozicija Na cesti i Tango, koje su ispraćene horskim pevanjem, kricima, vriskama, ovacijama i aplauzima. Inače starosna i polna stuktura publike je poprilično heterogena, pa se može slobodno reći da ih jednako slušaju i muškarci i žene, te mlado i staro. Pesma Nibiru je u uvodnim notama isto ispraćena zajedničkim pojanjem mase i John-a. Ona je bila uvertira u medley od tri stvari - Lažna arkadija, Olovni vojnici i Logor koje su lagano odvele priču ka zaključku.

Za kraj, nakon dvadeset odsviranih numera i devedeset minuta aktivne svirke, bez previše i suvišne priče, odabrali su Austriju, posvetivši je imigrantima, onim našim, jugoslovenskim. Momci su se povukli sa stejdža, ali ekspresno i vratili, te za konačno ende zasvirali meni i mnogima omiljenu Meni se skače. Voleo bih kada bi više ovakvih pesama pronalazile put u njihovim autorskim radovima i budućim repertoarima.

Sat je otkucao 23, vreme kada muzika mora utihnuti u Cetinjskoj. Motajući duvan, John se vratio na binu i potpomognut Cokom iz organizacije konferencije saopštio narodu da ipak neće biti novog bisa jer su pravila stroga i eksplicitna.

Publika je bila evidento zadovoljna celokupnim prikazom i sa osmesima na licima se uputila ka izlazu. Kontakt se nastavlja.

Nemanja Mitrović Timočanin

Slučajni susret dvoje potpunih stranaca, tek jedan nasumični trenutak povezanosti neznanaca na ulici, ovjekovječen je u jednom od najljepših kratkih filmova.

Sećate li se MySpacea? Da, to je ona društvena mreža na kojoj smo svi visili pre Facebooka, a preko nje su i mnogi bendovi napravili karijere. Poput Arctic Monkeysa.


Iako se danas se mnogi zaprepaste kada čuju da MySpace uopšte postoji, iz ove kompanije stiže loša vest. Uspeli su da izgube više od 50 miliona pesama koje je oko 14 miliona izvođača postavilo na tu platformu od 2003. do 2015. godine.

Još pre godinu dana na internetu se pojavila informacija da MySpace plejer ne radi, a tada je tehnička podrška navela da radi na rešavanju problema. Međutim, nedavno je jedan korisnik dobio poruku u kojoj se kaže da “nema načina da povrate izgubljene podatke”.

MySpace je najzad ovih dana objavio i zvanično saopštenje u kojem se kaže da, kao rezultat procesa migracije servera, sve fotografije, video ili audio fajlovi koje su korisnici aploudovali možda više neće biti dostupni.

“Izvinjavamo se zbog neprijatnosti i predlažemo vam da čuvate svoje bek-ap kopije”, naveo je MySpace u šturom saopštenju.

IZVOR: Brooklyn Vegan / Plejer

Nihil i Milković pre par dana objavili su video spot za svoj prvi zajednički singl „Party Origano“ u režiji Stefana Veličkovića.

Ova dva mlada MC-ja članovi su hip-hop kolektiva Zicer Inc. za koji mnogi kažu da je pravo osveženje na ovdašnjoj sceni. Nihil se publici predstavio sa više singlova među kojima su najzapaženiji „Autocorrect“, „Ništa“, „Ofsajd“ i „“Fiskultura“ koji su privukli publiku koja preferira nešto tvrđi zvuk, dok Milković iza sebe ima singl „Lisabon“ koji je privukao pažnju šire publike. Nihil i Milković su autori teksta dok muziku potpisuje mladi producent pod pseudonimom Коштрец 天帝.

Novi singl ujedno je i najava predstojećih nastupa Zicer Inc. kolektiva od kojih će se prvi odigrati u četvrtak 21. marta u klubu Ljubimac u okviru Kontakt konferencije. Ovaj kolektiv je poznat po svojim energičnim živim nastupima na kojima iznose fuziju više podžanrova hip-hopa što im je donelo nasatupe u okviru Kišobran i Idemo Na Mars žurki u prepunom beogradskom klubu Drugstore.

Pored gore navedenih članova, Zicer Inc. čini i producent pod pseudonimom Summer Deaths kao i MC-jevi Spejs Noksi, Yan Dusk i Lavan. Za početak leta najavljuju i zajednički mikstejp koji će u celosti biti objavljen na njihovom YT kanalu kao i na svim digitalnim platformama i audio kaseti.