foto: Atila Sabo

Beogradski rok bend Sharks, Snakes & Planes objavljuje novu pesmu “DRUG” koju prati i video spot sa glumcem Milošem Vlalukinom. Pesma je snimnjena u studiu P3 a produkciju potpisuju Nikola Vranjkovič i Ivan Petrović.

Samo ime benda Sharks, Snakes & Planes nam u startu govori da se radi o sastavu koji uvek ispituje granice ljudskih strahova, fobija. U skladu sa tim, novi spot i pesma koja ga prati, "Drug", govori o zavisnostima, o strahu od upadanja u neraskidivu zajednicu sa nečim materijalnim, nematerijalnim, duhovnim. Sam naziv pesme je igra reči (Drug droga - eng.). Sharks Snakes & Planes se uvek trude da popune prazninu, a ne tišinu, i ovom prilikom nam umesto Druga koga svi imamo u životima daju novi spot i pesmu kao zamenu.

Čovek koji stoji iza realizacije i režije ovog spota Vuk Protić kaže: "Ljudi koji spoznaju realnost izvan granice empirijskog okvira, često dožive nevericu od strane okruženja nakon opisivanja svog iskustva. Zlatni dečko u spotu se kreće između ljudi koji su preokupirani svojim željama, egzistencijom, dok on sam hoda na granici između realnosti i delirijuma. Na kraju spota, granica se trajno briše, i jedino što ostaje je optimistično ludlio."

Njegova super moć je trapavost i njome se bori protiv loše ironije i poražavajućeg sarkazma prema građanima. Autor je Miloš Simić iz Beograda potpisan pseudonimom „Lošić“, a od nedavno sa njim radi i Srđan Jerković pod pseudonimom "Dobrić". Strip je u početku rađen olovkom, a prva epizoda nosi naziv “BeGe MEN i novogodišnja rasveta u septembru”. Miloš  ne krije da mu je pri kreiranju lika uzor bio SuperSmederevac.

Ovo svojevrsno strip ostvarenje dolazi u vreme kada u Srbiji ne postoji nijedan superheroj, kada nema ko da štiti građane. Ulicama naših gradova širi se strah, panika, jeftina zabava i nema nikoga tako super kao BeGe MEN da trgne građane.

BeGe MEN će se sustretati sa različitim izazovima u srpskoj prestonici. Gotovo nezainteresovan i nemoćan mladić koji već nekoliko godina „čuči“ na birou, koji ima 25 godina i živi sa roditeljima, postaće ličnost, za koju će Beograđani želete da prođe pored njih i svojom trapavošću reši probleme, prilično, zakovrčene svakodnevice.

Kako bi saznali nešto više o ovom stripu iscimali smo njegove autore da odgovore na par pitanja. Pogledajmo šta oni imaju da kažu o BeGe Menu...

Deo druge epizode

Miloše, iako je strip na svom početku, koliko ti se ideja o jednom ovakvom liku vrzmala po glavi? Koliko je bilo potrebno vremena od ideje do realizacije?

S obzirom na to da je BeGe MEN superheroj, a da ja lično ne preferiram takav stripovski žanr ne mogu da kažem da je ideja nastala pre dve, tri ili pet godina. Od mog prvog pročitanog stripa kao klinac sam želeo da napravim neki svoj strip, ali eto smatrao sam da treba dosta da se uči za tako nešto. Ali nakon četiri godine profesionalnog novinarskog rada u medijima tokom kojeg sam pratio strip i dalje ga pratim, rodila se ideja da u gradu u kojem sam se rodio, živim, radim, školovao se, napravim jednog superheroja koji će da bdi nad tim gradom. Napravio sam ga u obliku superheroja, jer obožavam da se petljam sa onim što mi baš i nije omiljeno kako bih trenirao svoj karakter, a scenario za prvu epizodu sam napisao nakon čitanja SuperSmederevca koji me je dodatno inspirisao za rad.

Koliko se promenio rad na stripu od kada ti se pridružio Dobrić?

Dragi drug Dobrić (pseudonim pod kojim se krije ime Srđana Jerkovića (ne krijemo se ni od koga samo volimo da se šalimo pa izmišljamo pseudonime)) je fenomenalan crtač i sam doživljaj BeGe MEN-a se u potpunosti promenio s obzirom na to da sam prvu epizodu “BeGe MEN i novogodišnja rasveda u septembru” crtao ja i to olovkom, prosto nisam ja za to. Volim da crtam, ali sam spor i nisam za fine radove, a to strip ne trpi. Dobrić je čovek za sve, jednom mu se nešto kaže i nema daljih pitanja, sve razume, sve zna i radi fenomenalno.

Najavili ste da će i prva epizoda ubrzo biti ponovo objavljena, ovoga puta sa Dobrićevim crtežom. Kada je možemo očekivati?

S obzirom na to da ja i Dobrić imamo svoje poslove, uradićemo što je pre moguće. Ne možemo ništa preciznije da kažemo.

Srđane, kako ste Miloš i ti započeli saradnju? Kako doživljavaš rad na BeGe Menu, i da li je to tvoje prvo strip iskustvo?

Lošić i ja smo se upoznali ove godine. On je predložio i bez razmišljanja sam prihvatio. BeGe MEN je za mene odličan, jer je brz efektan, ide na prvu loptu u šaljivom, ali i pomalo kritičnom i satiričnom tonu. Ovo nije moje prvo iskustvo u stripu, bavio sam se stripom, doduše povremeno i uvek kratkim pričama na par tabli. I BeGe MEN je kratka forma i to mi odgovara. Ali, biće u nastavcima (nadam se dosta epizoda), svaka epozoda nova avantura i novi blam našeg junaka.

Koliko često bi strip trebalo da izlazi?

Plan je da izlazi na period od dve sedmice i nastojimo da tako i bude.

Da li postoji mogućnost da strip osvane i na stranicama nekih dnevnih novina, strip revija ili fanzina? Ili recimo plan da kada se sakupi dovoljan broj epizoda sve ih objedinite u jednom albumu?

Plan je i jedno i drugo. Želeli bismo da ostvarimo saradnju sa nekim novinama, nedeljnim, dnevnim nije bitno samo da se ostvari pristojna saradnja i da BeGe MEN istrpi pritisak štampača. A da, što se tiče albuma, svakako to je prirodni sled kada se radi jedan ovakav projekat.

Kakve su generalno reakcije čitalaca i stručne javnosti/kritike? Da li je bilo nekih konkretnih komentara, ideja, predloga, sugestija?

Mi smo zaista krenuli u prikupljanje komentara i kritika i ljudi i stručna javnost nam pre svega daje podršku. Ona je veoma važna, jer da strip ne valja ne bismo je ni dobili. Ljudima je zanimljivo, a mi smo na početku, pa nemaju još nekih zamerki ili kritika, samo smeh i komentar: “Samo napred!”

Gde u narednom periodu vidite BeGe Mena, kako bi lik mogao da se razvija i sa čime bi sve mogao da se susretne u budućnosti? Da li ga čeka neki arhi-neprijatelj?

BeGe MEN-a vidimo tamo gde je i bio, tamo gde smo ga zatekli u prvoj epizodi. Susretaće se uvek sa onim što zaokuplja beogradsku javnost, sa onim što je najinteresantnije o čemu se raspravlja i sa onim što najviše nervira ili oduševljava naše sugrađane. On već ima svog arhi-neprijatelja, to je njegov nepravedan život, sa kojim se susreće većina Beograđana. On je običan čovek, momak, koji ima supermoć koju poseduju i mnogi drugi, ali kod njega je više izražena. Ono što bismo najviše voleli u budućnosti jeste to da što veći broj gradova u našoj zemlji, pa što ne i u regionu, dobije svog superheroja i tako napravimo jednu skupinu koja će uvek biti tu za svoje sugrađane.

Moramo da naglasimo, sve na stranu što smo rekli, strip će trajati dok budemo imali materijala za ctanje, besparica je razumite nas... :D

A materijala za priče vala ima...

Podgorički hardkor sastav “Nervi” snimio je svoj prvi spot, a ekranizovana je pjesma “Laž”. Nervi su u junu ove godine zauzeli drugo mjesto na Nikšićko Rock’s Garden fest gitarijadi i kao nagradu osvojili snimanje pjesme u studiju “Stivi” u Spužu, kao i spota koji će obezbijediti produkcija “Yes”.

“Ekranizovali smo spot za pjesmu ‘Laž’ koju smo prethodno snimili pod producentskom palicom Stefana Pantovića. Kadrove za video smo snimili u dramskom studiju „Prazan prostor“ i u njemu igra naš mladi glumac Nemanja Vojvodić, kao i djevojčica Ana Vujović. Snimili smo sve za jedan dan, bilo je to predivno iskustvo”, kazao je za “Vijesti” glavni autor u bendu Aleksandar Grebović.

Grebović, koji je autor pjesme, objasnio je da “Laž” nosi važnu poruku i da se bavi problemom narkomanije.

“U spotu se govori o teškoj unutrašnjoj borbi protiv zavisnosti i video nosi jaku poruku svima koji se nalaze u tom začaranom krugu da uvijek postoji izlaz. U našem spotu ćerkica je taj motiv i smisao života koji daje snagu i ljubav”, otkriva radnju spota gitarista.

Prema njegovim riječima podgorički sastav dalje planira da se posveti snimanju albuma i još spotova, a obećava da će uskoro imati i nastupe koje će najaviti na svojoj zvaničnoj Facebook stranici.

Podgoričkom sastavu koji je osnovan u decembru 2016. godine pri snimanju spota pomogli su Slaven Ivanović i Igor Perović iz grupe “Jesenjin”, dok su postprodukciju radili upravo članovi nerava, braća Vuk (Gitara) i Lazar Vujović (efekti i produkcija). Lazar se nedavno priključio bendu, a osim braće Vujović i Grebovića, članovi sastava “Nervi” su i Vuk Rakočević (Bubanj), Predrag Mudronja (koji je na vokalu zamijenio prvobitnu članicu Anđelu Mirković) i Aleksa Mirković (bas gitara).

Švedska država značajno je pomogla razvoj ekstremnog metala tokom devedesetih godina i pitanje je da li bi ta scena danas bila toliko dominantna da te pomoći nije bilo, prenosi Metal Injection.


Švedska vlada ima praksu da obezbeđuje umetnicima stipendije i grantove kako bi nastavili svoj rad bez opasnosti da bankrotiraju. I u 2018. godini institucija pod imenom “Swedish Arts Grants Comittee” objavila je informacije o grantovima i programima koje nudi, a pokazalo se da je država i tokom devedesetih omogućavala bendovima poput melodeath sastava At The Gates (na slici) da dođu do prostora za vežbanje i sviračkih lekcija.

Gitarista Martin Larson, koji sa prekidima svira u tom bendu od 1993. godine, rekao je za “Heavy New York” da je švedska vlada još od tada podržavala razvoj ekstremne metal scene u toj zemlji.

“Iskreno, nije bilo mnogo metal bendova u Geteborgu u vreme kada su At The Gates počinjali početkom devedesetih. Takođe, tada nije bilo zamislivo da bilo ko može da živi od sviranja metala. Međutim, ono što je zaista pomoglo svima je to što su opštine podržale bendove ustupajući im prostor za vežbanje i omogućujući im časove sviranja kako bi unapredili svoju tehniku. Mislim da se to često zaboravlja kada se govori o švedskoj metal sceni. Dobili smo dosta pomoći od države”, kaže Larson.

Prema njegovim rečima u to vreme dosta muzičara koji su obitavali na sceni bili su tinejdžeri ili u svojim ranim dvadesetim godinama. Takva pomoć je za njih u tom trenutku mogla da prelomi između uspeha i neuspeha.

Švedska je inače poznata po stalnoj podršci muzičarima u okviru koje je mladima omogućen pristup brojnim muzičkim školama. Švedski umetnički savet takođe omogućava i specifičnu vrstu socijalnih davanja mladim muzičarima, koji kroz grantove dobiju oko 116 miliona evra godišnje.