ALOKIN je nov projekat, ali ljudi koji stoje iza njega nikako nisu novi u muzičkim vodama. Čovek koji stoji iza imena Alokin je Nikola Ilić koga publika poznaje kao dugogodišnjeg bubnjara čitavog niza bendova (Kinovia, Kanntilen Ante Portas, Engram, Koalicioni sporazum, Underwater Walk, Black Peak...), ali i kao kompozitora u bendovima Unexistence, Strop, Konačno mešanje i sada Alokin, koji je zamišljen kao niz kolaboracija sa drugim autorima. 

Za prvu pesmu pod imenom ’’Za ljubav svu’’ potpuno spontano i prirodno desila se saradnja sa Mihajlom Đorovićem, jako zaposlenim mladim producentom kojeg takođe znate iz bendova Summer Deaths, Owl Oxidant, Technicolor Lies, Han Oslo, itd., i Ljubišom Jovanovićem, frontmenom bendova Katabazija i Ludwig Ludwig.

Obzirom na rezultat saradnje, pesmu ’’Za ljubav svu’’, verovatna je i buduća kolaboracija ove trojke u nekom obliku. Zanimljivost su čak dva spota za ovu pesmu. Premijerno je prikazan izuzetni animirani spot autora Arona Gurkova, dok će nakon mesec dana uslediti i premijera drugog spota, čiji je autor Luka Popović.

Prvo književno delo koje sam ove godine pročitao je zastrašujuć amalgam amaterskog pisanja i dobre zabave. Ova prilično obimna knjiga je inače druga u nizu, ali ja sam je omaškom pročitao pre nego što sam to shvatio, što mi očito nije nimalo smetalo u razumevanju i praćenju radnje, kao i razvoja - takvog kakav je - glavnog junaka i relativno široke lepeze pratećih likova.

U suštini, ovo je loše napisan power trip u kome se ceo univerzum vrti oko glavnog lika. Roman se čita ponajviše kao Honorverse/Vorkosigan fanfiction, kad bi je pisao Džoni Ringo - samo bez beskrajnih infodampova u koje se pretvorio Honorverse, ili Ringovih white power sanjarenja.

U zanatskom smislu, ovo je travestija. Deus Ex Machina momenti obiluju, protagonista je Mary Sue kao da mu je majka Anita Blejk a otac sinteza svih velikih belih pomorskih kapetana, od Kuka do Kirka - samo bez tračka Pikarda, ali s dosta primesa poznog Vejdera. Ženski likovi su zapostavljeni do nepostojeći i služe samo da bi se svetlo glavnog junaka odbijalo o njih. I tako dalje i tako redom.

No, sve to rekavši, ovo jeste iznenađujuće zabavno štivo. Kada bi ga neki dobar urednik propustio kroz šake, ili ga neki dobar pisac preradio, vredelo bi solidnih pet zvezdica. Ovako, sa stanovišta književne vrednosti, A Choice of Treasons zaslužuje 1*, dok sa stanovišta zabave koju pruža vredi celih 4*. Ukupni utisak mi se sve vreme vrteo oko 2*, iskren da budem, ali se roman ipak donekle izvukao u poslednjih 10%, tako da neka bude jedna trojka.

Ivan Jovanović Nightflier

Zoran Stefanov, poznatiji kao Kiza Iskaz, jedno je od najznačajnijih imena domaće hip-hop/crossover muzičke scene. Bio je neizostavni element supergrupe "Marčelo & Iskaz", a svoj mikrofon, aktivno je koristio i u Sunshine-u, sa kojim je nastupao u periodu od 2007. do 2014. godine. Danas, uspešno predvodi svoj bend, Iskaz, sa kojim je samo u 2018. godini ostvario veliki broj zajedničkih snova. Upoznali su svoje idole, i delili binu sa legendarnim Dog Eat Dog, Hed PE i Crazy Town. Nastupali su sa zvezdama domaće scene, kao što su Goblini, Ritam Nereda, Ničim Izazvan, Hornsman Coyote i overili najveće regionalne festivale, dok će 2019. godinu započeti, kako kažu, energičnim nastupom u Feedbacku, 25. januara, zajedno sa kultnim pankerima iz Ladovice, Cepenim Ćuncima! A, ko je sve izvršio uticaj na Kizu da postane Iskaz, pročitajte u narednim redovima...

 

Bendovi, muzičari i albumi

S obzirom na to da je moj muzički izraz žanrovski vrlo raznolik, teško je izdvojiti tek nekoliko albuma, bendova i muzičara, ali ću pokušati da budem koncizan što je više moguće.

Guns N Roses – Appetite for destruction – Bend i album koji često pominjem kada je reč o uticajima. Axl Rose je po meni verovatno najbolji frontmen svih vremena, energija koju je taj bend imao u periodu kada sam ih prvi put kao klinac ukačio je u najmanju ruku neverovatna. O pesmama, groove-u i stajlingu je suviše i pričati. Bili su kompletna slika Rock & Roll-a.

Dog Eat Dog – All Boro Kings – Moj prvi susret sa repovanjem, iako su oni hard core punk/rap/reggae bend. Tačnije, bila mi je ta forma izražavanja poznata i ranije, ali sam kroz ovaj bend to zavoleo. Nakon njih kreće moje zaljubljivanje u hip hop kulturu.

Public Enemy - Apocalypse 91: The Enemy Strikes Black – Hip hop u svom najboljem, najsirovijem i najizvornijem obliku - bunt, ritam i poezija. Vokal frontmena po imenu Chuck D je u isto vreme autoritativan, mudar, zastrašujuć i dobroćudan. Forma izražavanja ove grupe je dosta uticala na mene i moje pisanje.

NWA – Straight outta Compton – Takođe rap grupacija koja je mnogo uticala na moj stil, izraz i pisanje. Ideološki imaju dosta toga sličnog sa Public Enemy, ali je njihov pristup problematici rasizma i korumpiranog sistema malo radikalniji i okrenut gangsterskoj etici... ukoliko ona uopšte postoji.

HED  Planet Earth – Broke – Idealan spoj metala, regea, panka i repa. Glas frontmena Jahred Gomes-a je fenomenalan kako na traci, tako i uživo. Lik koji je odličan MC, jako dobar pevač i opasan growl i scream vokal. Muzika je jako ritmična i energična, ali isto tako ume da bude vrlo mirna, svedena i dozirana, u zavisnosti od poruke koju pesma nosi.

Reditelji i filmovi

James Cameron – The Terminator 2 – Smatram da o ovom filmu ne bi trebalo ništa ni da pišem ni da pametujem, ko ovo nije gledao, iz priče može da stekne samo pogrešan utisak. Roboti koji putuju kroz vreme i jure ljude koji hoće da spreče da veštačka inteligencija izazove nuklearnu katastrofu i istrebljenje ljudske rase... Hmmm... ovaj film je toliko više od toga. Ljudska priroda, psihologija ličnosti, arhetip ljubavi, dualitet dobra i zla i jednom rečju život. Kasting fenomenalan jer se većini glumaca baš u ovom filmu desila uloga života... OK, izuzev Arnolda Švarcenegera, mada je i to diskutabilno.

Stanley Kubrik - The Shining – Omiljeni reditelj naših omiljenih reditelja. Fenomenalno delo koje je toliko dobro preoblikovalo priču Stivena Kinga da je dobilo svoj život izvan izvornog dela. Rediteljsko oko, osećaj za simetriju, vreme i prostor su kod Kjubrika dovedeni do savršenstva. Ova horor priča ne bi bila toliko jeziva da nije ekranizovana sa tom glumačkom ekipom i Stenlijem na čelu. Principi kompozicije slike koje je Kjubrik koristio su meni značile kada sam snimao spotove za svoj i za druge bendove. Recept koji je odličan.

Menace II Society – The Hughes Brothers – Ovde sam namerno prvo naveo film pa tek onda reditelje jer je ovo u stvari jedino njihovo delo koje je uticalo na mene. Ovde je zapravo priča mnogo upečatljivija od vizualnog doživljaja. Sve ono što sam kroz hip hop spoznao o borbi potlačenih i odbačenih sa sistemom je u ovom filmu prikazano. Moja identifikacija sa takvom pričom je utoliko bila lakša jer sam bio tinejdžer iz radničke porodice u vremenu kada smo krpili kraj sa krajem. Neverovatno je zapravo koliko je bilo sličnosti između naše svakodnevnice i života crnaca u getu, negde tamo u dalekoj Americi. Ovaj film postavlja pitanje – da li okruženje i okolnosti mogu da ubiju dobro u nekome ko nije iskonski loš?

Stripovi

Alan Ford – Strip koji sam obožavao da čitam i koji je jako uticao na moj smisao za humor. Sva tragedija naših tadašnjih života napisana na jedan tako divan način. Radnja stripa se odvija u Americi, a sve vreme je prisutan osećaj Balkana, da ne kažem Srbije. Likovi koji se tu provlače su lako mogle biti naše komšije, braće, sestre, familija i prijatelji. Čak ni Max Bunker, autor stripa, nije mogao da pretpostavi da će strip koji je stvorio biti veći na prostorima Jugoslavije nego u Italiji. Što bi rekli – pogodio nas je čovek u žicu.

Ovde bih naveo i jedan naš strip koji je uticao na mene u crtačkom smislu, ne toliko po priči, to je strip po imenu Generacija Tesla. Kratko vreme je taj strip bio objavljivan jer je vreme kada je stvaran bilo užasno pa verujem da prosto nije bilo održivo, ali je to svakako uticalo na mene jer sam u to vreme i kasnijih godina mnogo crtao i slikao. Pamtim da je crtež tog stripa bio odličan. Scenarista stripa je bio Milan Konjević, a crtači Siniša Radović (olovka) i Zdravko Župan (tuš)

Pored toga sam čitao klasike poput Mister No, Zagor, Dilan Dog, Asterix, ali je to bilo čisto iz zabave, ne toliko studiozno kao u slučaju Alana Forda.

Pisci i knjige

George Orwell - 1984. – Ovaj čovek je ili bio deo plana koji se sprovodi danas u smislu društvenog uređenja, ili je poslužio kao inspiracija za ono što danas zovemo novom istorijom ljudske civilizacije. Neverovatno pronicljivo delo i proročki opisana današnjica otuđenja čoveka od čoveka i čoveka od slobode u svom fundamentu. Totalitarizam i zabrana osećanja, partokratija i cenzura, zvuči poznato? Sve ovo dobija jezivu konotaciju kada se shvati da je delo napisano 1949. godine.

Meša Selimović – Derviš i Smrt – Ovo delo je svojevrsna alegorija života. Sloboda i zabrane i zatočeništvo, pravda i nepravda, situacije koje menjaju čoveka iako se svako rodi sa određenim karakteristikama. Jako zanimljiv prikaz uticaja moći na čoveka i koliko ga to menja ili drastifikuje. Gubitak bliske i voljene osobe koji pomera iz temelja, preispitivanje vere i konstantno traženje smisla i opravdanja postojanja na ovoj zemlji i u ovom obliku. Odlično razrađena psihologija ličnosti.

Događaji

Koncert benda Biohazard 2008. (Beograd, SKC) – Nalet energije koji je ostavio opasan utisak na mene. Od početka do kraja koncerta to nije prestajalo. Tate svog zanata kada je u pitanju vladanje binom i kontakt sa publikom. To je bila vožnja vredna svakog dinara datog za kartu.

Koncert benda Korn na EXIT-u 2009. – Ono što je Biohazard uradio u SKC-u, Korn je uradio na glavnoj bini EXT-a, samo u još jačem maniru. Verovatno jedan od najboljih koncerata na kom sam bio jer su ga odsvirali kao da im je prvi, sa tolikim žarom. Kasnije sam čuo da im je to zapravo bio poslednji koncert na turneju pa su hteli upečatljivo da završe, ali bilo kako bilo, razvalili su.

Bombardovanje 1999. – Naravno da neću pisati tužnu priču i svoj doživljaj ovog nemilog i užasnog perioda, ali me je ovaj događaj oblikovao čak i više nego ratovi sa početka devedesetih, jer sam sada već bio svesniji i na početku svojih “ludih godina“. Moj beg od surove realnosti je bila muzika. Više nego ikada sam istraživao na tom polju, tražio poruke u pesmama raznih autora,  poistovećivao se sa glasnogovornicima o nepravdi, tlačenju, borbi, tražio istomišljenike u autorima...verovatno tražeći kontratežu zlu koje nas je zadesilo. Sećam se dobro da sam u tom periodu često organizovao kućne žurke kao neku vrstu inata onome što se dešavalo iznad naših glava. Tada se prvi put rodila ideja o tome da bih mogao i sam da pišem tekstove i muziku.