Trip-hop pioniri iz Bristola izdali su audio-vizuelni mini album “Eutopia“. Prvi novi Massive Attack materijal nakon četiri godine nastao je za vreme izolacije.

EP je objavljen u audiovizualnom obliku, a sastoji se od tri pesme za koje muziku potpisuju Massive Attack, Young Fathers, Algiers i Saul Williams. Možemo čuti i Christianu Figueres, autorku UN-ovog pariškog sporazuma oko klimatskih promena, teoretičara Guya Standinga te profesora Gabriela Zucmana koji stoji iza poreza na bogatstvo u Americi. Svaku pesmu prati vizual koji je radio Mario Klingermann.

“Eutopia” nije pravopisna greška. Elementi EP-ja, njegove ideje nisu samo povezani sa naivnom predstavom o idealnom i savršenom svetu već poziva na hitne i konkretne promene da se izgradi nešto bolje. Da ne ostane sva na rečima muzici, potrudili su se i sami članovi benda koji su dali deset hiljada funti za hranu medicinskog osoblja koji se bori protiv virusa. Takođe su podržali proteste “Crni životi su važni” (Black Lives Matter) u rodnom Bristolu. Pozdravili su rušenje spomenika trgovcu robljem Edward Colston-u.

U izjavi su rekli kako je izolacija pokazala najbolje i najgore apsekte čovečanstva.

“Sarađujući sa troje stručnjaka stvorili smo sonični i vizualni dijalog oko ovih globalnih i strukturalnih problema”, ističu Massive Attack.

Poslušajmo...

Radnja ovog romana smeštena je u vreme Prvog svetskog rata, na Solunskom frontu i u njegovoj pozadini. U herojsko vreme kad su srpski vojnici jurišali da povrate svoju zemlju.

Što se žanra ovog romana tiče, on nije striktno određen. Ima elemente istorijske drame, trilera, misterije, ljubavnog romana i čak fantastike. Miks svega u pravim količinama, što daje na osećaju celovite priče. Čitalac ima osećaj kao da je pripoveda živ čovek, a ne da je pisano sa ciljem da se stvori delo iz kalupa.

Radnja prati srpskog poručnika Miloša Vojnovića . On je i narator, a u njegov život se uključujemo tokom oporavka na Krfu posle prelaska Albanije. U vili Ahileon počeće misterija. Tu upoznaje neobičnu holandsku bolničarku Fani i postaje očevidac samoubistva srpskog majora iza koga će ostati pismo koje izaziva zbrku u Miloševom životu. U potrazi za tim pismom moraće da preispita sve što zna o sebi. Put će ga voditi od krivudavih ulica Krfa do vrha Kajmakčalana pa nazad u pozadinu i solunske kabaree.

Radnja menja brzinu i u tim promenama razne žanrovske karakteristike više ili manje dolaze do izražaja. U gradskim sredinama se brzo odigrava misterija dok je rat tek misao i budućnost. Na frontu Vladušić usporava i daje nam da osetimo likove koji prate Mioša i sa njima udahnemo, možda po poslednji put, pre nego što oni izginu za slobodu.

Likovi su odlično napisani. Neisforsirani. Ljudi sa vrlinama i manama, ali neverovatni ljudi kakvih davno više nema i kakve sve više zaboravljamo.

Knjiga je puna patriotskog naboja misterije i fantastike. Do polovine je prilično uobičajena, odlična ali uobičajena tek sa naznakama onoga što sledi. Od stupanja na front sve postaje igra sna i jave. Vladušić kao da vozi slalom između ova dva pojma i postajete nesigurni u sve zajedno sa Milošem. Do kraja ludilo potpuno preuzima uzde i misterija se razrešava uz neke scene koje neodoljivo vuku na Tvin Piks.

Pisac pruža vešt i zadovoljavajući rasplet, emotivno homogen sa ostatkom romana. Krug se zatvara i odgovori su dati, međutim pitanja koja prožimaju „Veliki juriš“, metaforička i konkretna, nastavljaju da žive u umu čitaoca. A to je karakteristika dobrog romana.

Nikola Tasković

foto: Erika Reinsell

Spot sadrži arhivske fotografije nastale sedamdesetih godina prošlog veka a crno bela estetika savršeno upotpunjuje tekst pesme.

Igi je video spot najavio na svom instagram profilu, a u opisu spota na jutjubu izrazio je zahvalnost "na prekrasno uhvaćenim fotografijama uz pomoć kojih je ovaj spot uspešno predstavio taj vremenski period”.

Pesmu “The Passenger” napisao je gitarista Riki Gardiner, prateći ritam Igijevih reči, za koje je rekao da su bile inspirisane ilegalnom vožnjom (bez vozačke dozvole) po Severnoj Americi i Evropi.

Pesma “The Passenger” se nalazila na B strani Igijevog singla “Success”, prvog objavljenog s njegovog drugog studijskog albuma “Lust For Life”, a do sada nije imala prateći video spot.

...koji se bori ni manje ni više nego sa Čupakabrom?
Ninjito je o niskobudžetnoa kratkometražnoa borilačka horror komedija redirtelja i scenariste Josha Turnbowa. Film 4 minuta, i prema rečima autora predstavlja rad koji će poslužiti kao primer za dugometražni fil.

Naši današnji gosti su Leftover Bullets, ekipa iz Soluna koja svoj zvuk temelje na hard roku i heviju koji je svoj vrhunac doživeo 80-ih pa do početka 90-ih kada su došli neki novi pravci. Od tada je prošlo preko dvadeset godina ali Leftover Bullets nastavljaju da održavaju hard i hevi plamen živim. I sami muzičari su svesni da je pravac koji sviraju "out of date" ali činjenica da ga i dalje neguju nam jednostavno govori da ovde nema mesta kalkulisanju. Momci ovo zaista vole i žele ljubav prema ovakvom zvuku da prenesu i na mlađe naraštaje. Nedavno su objavili svoj drugi album "Tell mama we’re doing OK” koji smo izvrteli u nekoliko navrata sa uživanjem i dobrom dozom nostalgije. U želji da otkrijemo nešto više o njima porazgovarali smo nedavno.


Dolazite nam iz Soluna. Kako je tamo trenutno? Sigurno ste se suočili sa puno izazova poslednjih par meseci obzirom da je celokupna muzička industrija pogođena. Pretpostavljam da se sada i vi lagano oporavljate. Kako ste se snašli i adaptirali u ovim okolnostima?

Verujemo da je kod nas kao i svuda u svetu. Očigledno je da su muzičari svuda u nezavidnom položaju pa i mi nismo izuzetak. Vreme smo iskoristili tako što smo bili kreativni. Obzirom da nismo mogli normalno raditi bilo šta drugo, radili smo na novima idejama. Završili smo i jednu novu pesmu u potpunosti ali je još rano da pričamo o nekim konkretnim daljim planovima što se novog materijala tiče.

Zanimljiva mi je priča u vezi vašeg imena. Citirao bih rečenicu sa vašeg sajta: "Članovi benda su se okupili u vreme kada je puno mladih napuštalo Grčku. Gledali smo prijatelje kako odlaze, jedan po jedan, a mi ostajemo kao napušteni. Ali smo ipak "meci"."
Izgleda da delismo istu sudbinu jer puno ljudi sa Balkana takođe migrira u zemlje Zapadne Evrope. Kako je sada situacija u Grčkoj po tom pitanju?

Mladi još uvek odlaze iz zemlje u potrazi za boljim životom ali ne onim intenzitetom kao pre 7-10 godina. Pored toga, puno ljudi se i vratilo u zemlju. Ipak, zemlja se i dalje nije povratila iz krize i nažalost, ljudi su izgleda i dalje zadovoljni ovakvim stanjem, spremni na kompromis i često brzo zaboravljaju. Rokenrol mora biti tu da ih pokrene i natera na upravo suprotno.

Vratimo se vašem bendu. Vaš zvuk je na tragu "muzike i stava hard n heavy dekade 85-95”. Zlatno doba za takav zvuk. Možete nam navesti najznačajnije bendove koji su uticali na vaš zvuk ali me zanimaju i oni ne-muzički (knjige, filmovi, dešavanja)…

Ne znamo da li je ovo što se dešava dobro ili loše, ali istina je da u 2020. jedini bendovi koji mogu da napune stadione su uglavnom upravo iz 80-ih i 90-ih. Ovo sigurno nije slučajno. Odrastali smo u decenijama kada su prisutni i na vrhuncu bili Metallica, Guns N 'Roses, itd, pa onda revolucija koju je donela scena iz Sijetla, i neizbežno taj zvuk nosimo u sebi. Van muzičkih uticaja, tu već postaje malo teže da ti odgovorimo jer svako ima neka svoja interesovanja ali svakako da postoje i filmovi i knjige koji nas povezuju.

Povod za ovaj razgovor je i nedavno objavljeni album “Tell mama we’re doing OK” (Sold Out Music Records). Da li ste uzbuđeni što je konačno napolju i kakva su vam očekivanja?

Znate, jako naporno smo radili na ovom albumu, znali smo šta radimo i možda je to razlog za pomalo provokativan naslov. Iskreno, jesmo bili uzbuđeni kada se pojavio i srca nam jesu zaigrala, priznaćemo. Za sada sve ide kako treba, radio stanice su ga dobro prihvatile. Videćemo, još uvek je rano za neke konkretnije zaključke!

Sada kada je album objavljen, da li postoje neke stvari koje biste promenili kod njega, nešto što biste uradili drugačije?

Naravno da postoje. Ali stvar je u tome da, kada bi ga slušali i za godinu dana, opet bi postojale neke stvari koje bismo uradili drugačije i tako u beskraj. Tako da, treba znati kada stati, onda kada ste iskreno zadovoljni rezultatom imajući u vidu i okolnosti u kojima ste bili.

Možete li odabrati jednu ili više pesama sa albuma kao omiljene ili one koje najbolje predstavljaju album? I obrazložite svoj izbor...

Malo nam je teško da uradimo tako nešto, nije baš ni fer jer danas možemo odabrati 2 ili 3 pesme a već naredne nedelje neke sasvim druge. Odabrali smo "Wasted Silence" kao pesmu koja otvara album, za nju smo snimili i spot ali ne zato što smatramo da je najbolja na ploči već zato što sadrži najviše elemenate koje ćete naći na albumu. Ali hajde i da ti u potpunosti odgovorimo na pitanje, pesmu "Till Next Time" svi u bendu najviše volimo da sviramo na koncertima!

A možete li da uporedite vaš prvi album “Virtue and Vice” sa drugim? Koje su razlike i sličnosti između njih?

Na albumu “Tell mama…” smo se malo oslobodili granica koje smo nesvesno imali na albumu "V&V". Želeli smo da "Tell mama..." bude višedimenzionalan u odnosu na prvi album i mislimo da smo u tome uspeli. Suština je na oba albuma ista, s tim da smo se vremenom i razvijali u svakom smislu.

Kad smo već kod toga, sada kada posmatrate bend sa ove vremenske distance, kako ste se menjali, i kao bend i lično, koliko ste evoluirali?

Menjali smo se kao i bilo koji drugi bend koji u kontinuitetu i sistematično radi pet godina. Da bi napredovali i sazrevali, potrebno je da svoj ego ostavite po strani i da se okrenete napretku benda, potrebno je da verujemo da imamo nešto da ponudimo današnjoj muzičkoj sceni.

Društvene i lične teme su u centru pažnje vaših pesama. Kakve poruke želite da pošaljete?

Jednostavno, želimo da izrazimo naš pogled na svet, kako se osećamo u njemu. Bitno je da smo u njima iskreni prema sebi. Nikada ne bismo pisali o zmajevima koji bljuju vatru ili fantastici generalno. Naravno, nemamo ništa protiv bendova koji o tome pevaju.

Kako teče vaš kretivni proces?

Imamo specifičan metod. Obično G.K. dođe sa nekim rifom koji je početna tačka u pravljenju pesme. Onda džemujemo i pokušamo da dodamo neki gruv tom rifu. Kada nađemo i odgovarajući ritam onda radimo na tekstu. U tom procesu bude dosta izmena dok ne napravimo neki definitivni "kostur" pesme. Nakon toga i tekst dobija svoju konačnu formu i obično je vezan za osećaj koji imamo dok pravimo muziku. Na kraju iz pesme izbacimo sve suvišne delove.

Kako uspevate da uskladite bend sa svakodnevnim obavezama (posao, prijatleji i porodice)? Da li je teško? I pri tom, koji su izazovi sa kojima se suočavate?

Jako je teško. Imati svoj bend podrazumeva puno odricanja i žrtvovanja, do te mere da postaje i neizdrživo na momente. To se ponekad to odrazi i na vašu okolinu. Za nas je to i način života pa dosta ulažemo u sve to ali postoje i oni koji se muzikom bave samo iz hobija, isključivo u slobodno vreme.

Hajmo malo o grčkoj sceni. Poslednjih godina je jedna od najjačih u Evropi. Nightstalker, 1000mods, Planet of Zeus, Naxatras, i drugi su prilično aktivni. Redovno objavljuju izdanja i idu na turneje. Šta mislite zašto je grčka scena tako bogata i aktivna? Kako je vidite obzirom da ste deo nje?

Drago nam je da znate za te bendove, srećom da postoje i da nas predstavljaju u svetu, da ljudi shvate da se ovde ne svira samo buzuki. Ipak, situacija je prilično teška na ovdašnjoj rok sceni. U suštini, rok nije toliko popularan kod većine mladih. Ali i pored toga postoji stotine bendova. Kada odete na neki rok koncert, više od polovine publike su članovi nekih bendova.

Nakon sedam godina napornog rada i dva albuma iza sebe, vreme je za turneju. Kakvi su vam planovi po tom pitanju? Hoćete li ići sami ili sa još nekim?

Razmatramo sve ponude koje nam se ukažu ali na kraju ipak sve prepuštamo našem menadžeru. Shvatili smo da ne možemo sve sami raditi. Kao bend naše je da izrazimo želju gde bismo sve voleli da nastupimo, ali koliko god želeli, postoje ipak ljudi koji znaju šta je najbolje za jedan bend i kako da ga vode. Naravno, i Balkan je u planu kada za turneju dođe vreme. Sada čekamo da vidimo kako će se stvari odvijati vezano za situaciju u kojoj se svi nalazimo.

Dolazimo do kraja ovog razgovora pa bih vas pitao, da li postoji nešto što nismo rekli a smatrate važnim?

Da, želimo da napomenemo da pored članova benda još neki ljudi su svoju dušu ugradili u album "Tell mama..." Na primer naš producent George Vasilas sa svojom ekipom. Viktoria je dizajnirala omot, tu je i naš, već malopre-pomenuti menadžer Zafeiris Proiopoulos, i generalno, ceo tim koji je doprineo da ovaj album ovako izgleda. Da nije njih on sigurno ne bi bio ovakav.

Okej, to je sve za sada. Hvala vam na ovom ragooru i nadam se da vas što pre vidimo u Evropi i na Balkanu. Do tada, čuvajte se. Poslednje reči su vaše pa ih možete iskoristiti da pošaljete poruku našim čitaocima...

Keep rocking because there is a serious reason, and keep your head high and your dreams higher!

interview done by Miloš Pavlović

Zaboravite uredno podšišane travnjake, besprekorno bele ograde, večno nasmejane lepe američke domaćice sa bisernim ogrlicama i apotekarski čistim kućama. Ova TV serija, sa samog početka aktuelnog veka, donosi surovu realnost života i samim tim se razlikuje od svih komedija koje su se pojavile pred gledaocima.


Glavni protagonisti serije su članovi američke porodice iz srednje klase. Otac Hal, Majka Lois i njihova četvorica krajnje problematičnih sinova. Najstariji sin, Fransis, je već od početka serije poslat, po kazni za svoj vandalizam, u vojnu školu i njegove dogodovštine predstavljaju paralelni kolosek serije. Tako da je strogoj majci i detinjastom ocu preostalo da se bore sa Risom, Malkolmom i Djuijem, koji su tek malo pitomiji od starijeg brata kog idealizuju.

Smatra se da deca koja se zateknu u sredini, imaju najviše problema prilikom odrastanja. Nemaju autoritet najstarijeg, niti im se pokloni dovoljno pažnje kao najmlađem. Perspektivu ove serije pratimo kroz Malkolma koji se našao u toj sredini, ali se u disfunkcionalnoj porodici čija su deca sklona vandalizmu, ističe nivoom inteligencije u klasi genija.

Malkolmov zavidni IQ mu obezbeđuje mesto u razredu za nadarene, što dečak od samog početka vidi kao kletvu jer će ga samo još više otuđiti od „normalnog“ društva kome očajnički želi da pripada. Ipak, oštri intelekt mu omogućava da analitički posmatra svoju porodicu i situacije u koje zapadaju, pa nam ih kao narator obrazlaže probijajući „četvrti zid“ u svakoj epizodi.

Dogodovštine porodice Vilkerson su urnebesne na jedan crnohumoran način. Bez napadnog propratnog smeha, oni na satiričan način prezentuju život niže srednje klase i teraju nas da se smejemo mnogim situacijama kroz koje smo i sami možda prošli, a koje tada nisu bile simpatične i zabavne.

Pored jako pametnog humora „malkolm u sredini“ donosi i jaku kritiku američkog društva. Socijalni aspekt uvek, kada se pravilno upotrebi, daje jednu novu dimenziju i kvalitet delu fikcije. A u ovoj seriji se i te kako nalaze snažna mesta oko kojih može da se uposli siva masa kad se stomak smiri od smeha.

Celokupna glumačka postavka je radila fenomenalan posao celu deceniju i čini se da do samog kraja nisu gubili motivaciju da tumače likove u borbi sa svakodnevicom koju su zajedno sa scenaristima i ostatkom ekipe učinili zabavnom. Ostaje žal što je od svih samo ......, koji tumači Hala Malkolmovog i oca ostalih dečaka, napravio značajniju karijeru koju je doveo do vrhunca igrajući Voltera Vajta u seriji Brejking Bed.

Nikola Tasković

foto: Branka Plaović

Novosadski industrijalci dreDDup rešili da trenutni manjak koncertnih aktivnosti iskoriste kreativno radeći aktivnije na novom albumu 'Romance of Romans' i snimajući spotove za pesme sa poslednjeg nihovog studijskog albuma 'Soyuz'. Tako je na red došao spot za pesmu 'Dark Street Boys' koja bend zvučno vraća u nihovu najraniju fazu iz devedesetih kada su u svojoj muzici imali upliv industrial rock i digital hardcore žanrova. Režiju spota i editing potpisuje reditelj Mihajlo Obrenov, frontmen benda dreDDup. dreDDup su već uveliko počeli snimanje još jednog novog spota i to za potpuno novu numeru pod nazivom 'Wounded by Sound' . Ona će ujedno i biti drugi singl sa nadolazećeg desetog studijskog albuma.

Ruin je animirani kratki film smešten u postapokaliptičnom svetu. Prikazuje nam neverovatne scene jurnjave motorima koji su napadniti futurističkim letelicama. Ovaj kratak film kao da je deo jedne veće priče koja uključuje ekološku katastrofu izazvanu korporacijama. Film na žalost ne daje previše odgovora ali ga svakako smatramo dovoljno vizeulno zanimljivim.