Došlo je i to na red – svesti račune i napraviti selekciju stripova koji su po subjektivnom mišljenju zaslužili da se nađu u deset najboljih za prethodnu godinu. Jalov je to posao ponekad. Selekcija je započeta od okvirne brojke od oko 150 naslova objavljenih na srpskom jeziku. Izdavača je sve više, pa i stripova koji zaslužuju svoje mesto u ovakvoj listi. (Ozbiljno se nosim mišlju da povećam, čak i dupliram broj na top listi sledeće godine.) Uostalom, većinu toga smo već pomenuli
u osvrtu na prethodnu godinu, i sada se možemo posvetiti konkretnim izdanjima koja iz jednog ili drugog razloga vredi izdvojiti iz mase.
10 – Zlatna serija 10: „Masakr“ (Veseli četvrtak)
Možda neko podigne obrvu zašto ovakvu listu započinjemo (ili uopšte uvrštamo) kiosk Boneli izdanjem Veselog četvrtka. Sigurno da su se neki od planova ovog izdavača za prošlu godinu ostvarili (eh!), bio bi tu još pokoji strip. Boneli je, uostalom, ona primodijalna supa iz koje je većina stripoljubaca na ovim prostorima ponikla, on nam je u krvi, utkan u DNK stripovskog ukusa. Teksova priča „Masakr“, objavljena kao deseti broj „Zlatne serije“, i te kako zaslužuje svoje mesto na top listi, i to iz više razloga. Na prvom mestu to je jedna ODLIČNA priča nacrtana rukom majstora Đovanija Tičija. Punokrvni vestern u kome akcija pršti na svakoj stranici. No, i to možda ne bi bilo dovoljno da „Masakr“ ispliva u moru od oko 150 naslova, ali... ALI! Naslovnu stranu „retro“ verzije ove priče nacrtao je jedinstveni, maestralni i neprevaziđeni Rajko Milošević Gera, i to ovom izdanju daje posebnu draž. Da, dovoljno je da on ostavi traga na ovakvom stripu i to mu diže ocenu za podosta bodova. Deal with it!
9 – „Elrik 3: Beli vuk“ (Makondo)
Zasluženo deveto mesto na top listi pripada jednom od najiščekivanijih naslova u 2019. godini. Ekipa Makonda je osedela od odgovaranja na pitanje: „Kad će treći Elrik?“ I za Sajam knjiga je i stigao na štandove. Šta reći što već nije rečeno? (
O njemu smo i pisali.) Autori su „Elrika“ smelo odveli u jednom pravcu koji delom odstupa od glavne radnje, ali i uspešno dočarava kakve je sve doživljaje vladar Melnibonea proživeo pred očekivanu kulminaciju u četvrtom albumu. Da, sada se treba strpeti i dočekati taj „kraj“. Ali ovaj segment zaslužuje zasebne hvalospeve. Na prvom mestu, i crtež i scenario odudaraju od mora sličnih naslova frankofone škole. Ovaj album se jednostavno ne čita samo jednom, teško ga je ispustiti iz ruku. I „Elrik 3“ se sjajno prodaje, publika je prepoznala kvalitet. Nemojte da odugovlačite sa nabavkom, jer se lako možete naći u situaciji da ga kasnije lovite po aukcijama.
8 – „Dolazak“ (Komiko)
Ovo remek-delo Šona Tana je značajno i potresno na više nivoa. Ne samo zbog priče koju Tan uspešno prenosi, niti zbog neospornog crtačkog umeća, već i nesvakidašnjeg pristupa večnoj temi – migraciji. Više o ovom stripu sam pisao u „Vremenu“ 1495 („Stra(š)ni novi svet“), pa ko je zaintrigiran neka baci pogled. Ukratko, Šon Tan je u nemoj formi stripa prikazao svu neizvesnost i unutrašnji bol jednog migranta, nostalgiju zbog razdvojenosti od porodice, ali i percepciju novog sveta o kome skoro da ne zna ništa. Susreće se sa kulturološkim i jezičkim barijerama, Novi svet mu deluje poput imaginarijuma neshvatljive arhitekture i okoliša, ali u svemu istrajava ljudski duh i nada u bolju budućnost. Tan je izvrsno prilagodio priču da bude potpuno anacionalna i svevremena, i može se shvatiti kao univerzalna priča o ljudskim migracijama. A „hodajući milju u tuđim cipelama“ razvija i empatiju kod čitalaca da makar pokušaju da shvate ljude koji su morali da napuste vekovna ognjišta. Apsolutni biser u biblioteci Komika i zasluženo mesto na top listi najboljih izdanja u 2019. godini.
7 – „Kako se obogatiti u junu 1940.“ (Phoenix press)
Ovaj naslov je uvršten u kategoriju najboljih stripova 2019. godine samo iz jednog razloga – tako je prokleto zabavan. Grupica disfunkcionalnih i raznorodnih na brzinu sakupljenih likova pokušava da opljačka tovar sa zlatom, Nemačka napreduje i gazi ostatke francuskog otpora na svakom koraku, a za blago je zainteresovano više strana nego što našim simpatičnim pljačkašima odgovara. Gzavije Dorison, Fabijan Nurij i Loren Astije napravili su dinamičnu i pitku priču, preplavljenu prevratima, komičnim situacijama, žrtvovanju i upornosti. Naracija je u rangu najboljih Tarantinovih filmova, i eventualna ekranizacija „Kako se obogatiti u junu 1940.“ bi bez sumnje bila spektakl.
6 – „Skalpirani“ 3-4 (Darkwood)
Džejson Aron i Rajko Milošević Gera su „Skalpiranima“ pokupili sve nagrade i hvalospeve koje su mogli. U svetskim razmerama ovaj serijal blaženopočivšeg Vertiga je i dalje jedan od najvećih hitova. Prirodno je da dve knjige „Skalpiranih“ budu zapažene i pohvaljene. Radost je utoliko veća jer nam predstoji još samo jedna (peta) knjiga koju treba da dočekamo. Materijal, prevod i adaptacija Milana Jovanovića i tehničke karakteristike knjiga besprekorni su koliko i sama priča. A o njoj ne treba previše govoriti jer svaki ljubitelj stripa koji drži do sebe mora da je pročitao makar jednu knjigu. Ako nije... pa, shame on you. Za one koji makar okvirno znaju o čemu se radi u ovom postmodernom vestern/triler/krimi remek-delu, događaji u rezervatu Ruža prerije dostižu vrhunac, i zaiste se više ne zna ko se nalazi sa koje strane barikade i ko za koga radi. Radnja je već dovoljno razgranata i likovi produbljeni, da se svi nalaze u savršenim sivim zonama. Neki očigledno kreću na put iskupljenja, drugi svesno klize u provaliju, a sledeća knjiga, verujte, donosi sasvim neočekivane epiloge.
5 – „Inkal“ 1-2 (Čarobna knjiga)
Čarobna knjiga je ove godine uletela u hiperprodukciju, i za neke od naslova je bilo dosta nedoumice jer svakako zaslužuju da se nađu na ovakvoj listi. Ali u godini sa ovolio „teškaša“ i sjajnih stripova, izbor je sveden na „Inkala“. Iskreno, u godini kada je „Inkal“ ponovo objavljen kod nas, i to u ovakvom obliku, bilo bi blasfemično ne uvrstiti ga na visoku poziciju. Subjektivno gledano, „Inkal“ je (lično) najbolji strip koji je ugledao svetlost dana u istoriji devete umetnosti. Da, hrabra izjava, a opet se nalazi na petom mestu. Možda ne želim da moj subjektivni utisak utiče na rasuđivanje. I verovatno bih ga stavio na prvo mesto da za sledeća četiri stripa nije postojao sasvim jasan razlog zašto su prevagnuli na vrh liste. „Inkal“ jeste objavljen nekoliko puta na našim prostorima, ali ovo izdanje je izvrsno po svim standardima. A ocena više i za dodatak od stotinak stranica u drugoj knjizi na kojima se dekonstruiše svet „Inkala“ do najsitnijih detalja. Da li opisivati radnju i zašto je „Inkal“ jedan od najboljih stripova svih vremena (pa čak i najbolji)? Mislim da nema potrebe, makar ne na ovom mestu i sada. Biće prilike.
4 – „Maus“ (Komiko)
Dolazimo do samog vrha u kome se vodi ljuta borba. Formalno gledano, prva četiri mesta su morala biti podeljena na ovaj način. Ali, hajde da u mislima spojimo ova četiri izdanja na prvo mesto, jer to svakako zaslužuju. Takav tretman ću im i pružiti, pa smatrajte da su odavde nadalje mesta izjednačena.
Elem, „Maus“ Arta Špigelmana – u izvanrednom izdanju Komika – je jedan od najuticajnijih i najpotresnijih stripova u istoriji. Jedini strip ovenčan Pulicerovom nagradom. Najbolji prikaz užasa holokausta i stradanja jednog naroda u Drugom svetskom ratu. Art Špigelman crta „Mausa“ na osnovu razgovora sa svojim ocem Vladekom, preživelim iz Aušvica. Osim što je „Maus“ dokumentaran dragulj, to je time i lična priča koja se odvija na nekoliko nivoa. Vladekova životna priča – naravno. Ali i Artova, jer se kroz strip provlači njegov odnos sa roditeljima, posebno sa ocem koji je, budimo realni, užasno iritantna osoba (u čemu, naravno, ima velikog udela šta je sve proživeo u mladosti). Pa tu je i Artovo nošenje sa tererom uspeha samog „Mausa“ i osećaja krivice da gradi slavu na milionima stradalih. I još mnogo toga što jedan ovako kratak prikaz ne bi mogao da produbljuje. Dovoljno je reći da je „Maus“ definitivno jedno od izdanja godine, i trebali bi ga pročitati i oni koje strip ne zanima u velikoj meri.
3 – „Sabrana dela Đorđa Lobačeva“ 2 (Makondo)
Biblioteka kulturološkog značaja, „Sabrana dela Đorđa Lobačeva“ u izdanju Makonda su ultimativni i dugo iščekivani tretman kakav je ovaj umetnik Beogradskog kruga trebalo da dobije decenijama ranije. Ali, za neke stvari nikada nije kasno. Prvi tom je objavljen tokom Sajma knjiga 2018, a druga godinu dana kasnije. (Nadamo se da ćemo ovim ritmom za tri godine imati ceo opus.) Druga knjiga sadrža, između ostalog, dva izvanredna ostvarenja Đorđa Lobačeva – „Princezu Ru“ i „Gospodara smrti“. Ovde već vidimo Lobačeva u punom zamahu i kreativnom nadahnuću, i postaje sasvim prirodno da u daljim knjigama slede ubedljivo najpoznatiji „Baš Čelik“ i ostale adaptacije narodnih pripovedaka. Besprekorno izdanje za besprekornog umetnika, i kvalitetan tretman naše kulturne baštine.
2 – „Nezaobilazni Kalvin i Hobs“ (Darkwood i System comics)
Okarakterisano od mnogih kao neosporno izdanje godine – i stvarno je tako – „Nezaobilazni Kalvin i Hobs“ Darkwooda i System comicsa je dragulj u svakoj kolekciji koja drži do sebe. Ako smem na trenutak da budem banalan: ovo je predivno izdanje, sa predivnim likovima. „Kalvin i Hobs“ bi trebao da budu deo lektire u srednjim školama, kada tinejdžeri misle da je kul odrasti, da ih nešto podseti zašto je lepo biti dete. Mene na svako iščitavanje baci u sentimentalno maštarenje, i znam da nisam jedini. Da ubacim jedan autocitat: „Dinamičnu interakciju Kalvina, Hobsa i ostalih aktera izuzetno je teško prevesti sa engleskog jezika a da se očuva izvorna vrcavost dosetki. Najnovije srpsko izdanje Darkwooda i System comicsa, luksuzna knjiga Nezaobilazni Kalvin i Hobs, prvo je u planiranoj biblioteci celog opusa Bila Votersona. Maestralni prevod Milana Jovanovića najbolji je od svih dosadašnjih izdanja ovog stripa, i zasad je jedini na ovim prostorima koji u potpunosti pogađa duh originala.“ („Vreme“ 1507, „Dečak i njegov tigar“) A i često se setim poslednje rečenice „Kalvina i Hobsa“ sa table kojom je Bil Voterson okončao serijal 31. decembra 1995: "Ovo je magičan svet, Hobse, druže stari... Hajde da ga istražujemo!" Apsolutno fenomenalno, dubok naklon! Pronađite detinjstvo u sebi, čitajte „Kalvina i Hobsa“.
1 – „Čovek bez talenta“ (Besna kobila)
Možda se o ovom stripu nije pisalo i govorilo u dovoljnoj meri otkad se pojavilo tokom Sajma knjiga u Beogradu. Ali i to probanih komentara bili su redom panegirici ovom klasiku vatakuši mange na kojeg se dugo čekalo. Poznato je koliko je teško dobiti prava na objavljivanje japanskih stripova na malom tržištu kakvo je naše, a podvig ekipe iz Besne kobile utoliko je zavidniji jer je „Čovek bez talenta“ uprkos kultnom statusu u Japanu tek prošle godine imao premijeru čak i u Americi. To je ujedno i poslednji strip Jošiharua Cugea. Iako je i danas jedan od najpoštovaniji mangaka, Cuge već decenijama nije nacrtao neki strip nakon „Čoveka bez talenta“. Zbog toga se ovaj strip smatra i kvaziautobiografskim ostvarenjem ovog umetnika, jer se dotiče upravo teme o čoveku koji uprkos neospornom talentu za crtenje mange odlučuje da tavori prodajući kamenje na plaži. Beskorisnost glavnog junaka i očito odsustva bilo kakvog smislenog načina za izdržavanje porodice naglašeno je činjenicom da on odbija da crta uprkos ponudama za angažmanom i izaziva prezir porodice. Kako uopšte posmatrati „Čoveka bez talenta? Kompleksno pitanje. On talenat očigledno poseduje, samo ga ne koristi, te je i sam naslov autoironičan. Glavni junak nije beskoristan, on jednostavno odlučuje da takav bude. Ma koliko da je takav život bizaran, on se slepo pridržava njega i nalazi izgovore da svoju pasiju tera do kraja. Zašto? Da bi spavao na plaži? Ne, već da bi bežao od svega. „Čovek bez talenta“ nije jednostavno analizirati, i dosta toga zavisi od ličnog doživljaja. Cuge je očigledno utkao dosta ličnih nedoumica i promišljanja, a sama izvedba stripa je maestralna u svakom pogledu. Udara ispod pojasa i natera vas na mnogo introspekcije. Baš kao što izuzetno umetničko i treba da radi.
To je to za ovu godinu. Mnogo je stripova koje vredi pročitati (i posedovati) a da se sticajem okolnosti nisu našli na ovoj kratkoj listi. Zato kada obavezno pročitate ovih deset izdanja, prečešljajte šta vam je promaklo iz 2019. godine. Ima tu pravih bisera, i možda će neki još više odgovarati vašim afinitetima a stripova je u izobilju. Kao što Kalvin kaže: „Ovo je magičan svet...“
Nikola Dragomirović
