The Canyon Observer - FVCK



Sviđa ti se? Javi ostalima!

The Canyon Observer je bend iz Ljubljane koji nakon dvodelnog EP-a donosi slušaocima prvi album, vrlo modernog i grafičkog naziva FVCK. U pitanju je petorka koja iz svojih instrumenata izvlači najdublje i najcrnje, sluzave tonove, dok to neki krste kao doom, noise i čak atmosferični black metal.

Album sadrži svega četiri pesme, pa vizuelno podseća na EP, ali je ukupno trajanje skoro četrdeset minuta. Sve četiri su međusobno vezane, tako da slušanje na ploči daje utisak neprekidnosti delove, dok ovaj digitalni zvuk ipak pravi kratke pauze.

Zvuk je taman, maglovit, hladan, depresivan, izaziva strah, čak podseća na soundtrack iz horor filma, ali ako se slušalac već oseća kao što je gore navedeno, ovaj zvuk će mu delovati umirujuće i samo će u njemu slagati delove na svoja mesta, delovaće kao meditacija. Growl vokali su razvučeni, bolni, zavijajući, a opet povučeni u pozadinu, kao da se čuju iz neke napuštene barake, dok jedna od gitara neumorno vodi priču disonantnom melodijom, i tako se u dosta navrata smenjuju međusobno. Tu su i povremena odmorišta, ambijentalni delovi, koji spuštaju tempo i naboj, zvuče mirnije i vedrije, ali su ona samo „zatišje pred buru“, jer se nakon njih sve opet vraća u stari kolosek.

Kroz ceo tok se provlači noise elemenat, nekakva škripa i pištanje, što predstavlja temelj ostatku i imam osećaj da je baš to ono što umiruje i stišava slušaoca. Na samom kraju, album se naglo prekida jačanjem buke i škripanja, nešto kao gubljenje radijske ili televizijske frekvencije, pa na kraju ostaje utisak znatiželje, šta sledi dalje i da li je prekid nastao u najzanimljivijem trenutku?

Kada su ovakvi žanrovi u pitanju, produkcija ne igra ključnu ulogu, ali je za ovako ozbiljan bend ipak važan aspekt. Zapravo, možda je baš ona zaslužna za umirujući efekat ove nasilne muzike, i možda bi osećaj bio potpuno suprotan da zvuk nije izašao takav kakav jeste.

Zvuk je dopunjen i vizuelnim aspektom, koji je i na prethodna dva izdanja jednostavan, a sa druge strane se brzo zakači za oko i tera na pronalaženje dodatnih detalja. Morsko plavi omot podseća na davljenje, na gušenje, muzika na zvuke komešanja talasa i na pluća koja se lagano pune vodom, a na kraju, u beloj buci, stiže ili izbavljenje ili potonuće.

Tihomir Škara



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva