Vladimir Bakić, veteran domaće hcpank scene je postigao radnu temperaturu i izgleda nema nameru da stane. Manje od pola godine od prethodnog broja, oglasio se po 4. put. Na 40 A4 strana donosi nešto novog i nešto starog materijala tako da i ovaj broj sem aktuelnosti nosi i taj dokumentaristički "da se sačuva od zaborava" vajb.

Tu pre svega mislim na razgovor sa Oi Polloi iz 1994. pa je zanimljuvo sa ove vremenske distance pročitati kako su članovi benda razmišljali na temu tada aktuelne političke situacije u Britaniji (IRA, pre svega). Podsetite se i benda Herpes Distress. Razgovori su ovoga puta upriličeni sa aktuelnim bendovima URGH i Statico koji predstavljaju nova izdanja ali i sa zrenjanincima All Except One koji su mi nekako otišli sa radara a ispostavilo se da su koncertno relativno aktivni. Slično je i sa Atomskim Ratom.

Kolumnisti posvećuju pažnju alternativi dolaru, BRICS-u i potencijalnim scenarijima, i veštačkoj inteligenciji (izazovi i budućnost). Koncertni izveštaji donose neke lepe priče iz Berlina, Beča, Ciriha. Koncerati bendova koje uglavnom teško da bi ovde odgledali. Pregled možemo zaključiti recenzijama knjiga i muzičkih izdanja ali ne zaboravimo strip, art, poeziju i nešto arhivskih fotografija.

Pošto HME dolazi iz neke druge, pred-internetske ere, svojim izgledom i dalje odaje utisak fanzina osamdesetih i devedesetih. 

I da zaključimo, dva broja godišnje je sasvim okej tempo za jedno ovakvo glasilo i nadam se da će istrajati jer materijala i ideja sigurno ne manjka. Koliko sam upućen, uz OOTD, ovo je trenutno jedini aktivni hcpank fanzin kod nas. Razlog više za podršku. Pišite Bakiću na vladimir.bakic.yo@gmail.com i nabavite svoje primerke!