Crveni Karton, dolazi iz Kruševca da raširi svoju ideju kroz punk rock ska zvuke i iznese svoje stavove o trenutnoj situaciji u zemlji, kao i na čitav niz drugih tema. Nedavno su svirali u kruševačkom klubu Zamajac pa smo iskoristili priliku da saznamo ko su ti momci koji se kriju iza imena Crveni Karton i šta su do sada uradili, kao i šta od njih možemo očekivati u budućnosti. U razgovoru je učestvovao frontmen Vladica Ristić, a ostatak, onaj nimalo zanemarljiv deo, a važna karika benda jesu: Stevan Pavlović - gitara, Igor Mladenović - bas i Mikica Milanovć - bubanj.

HC:  Ko je došao na ideju da se pojavite pod imenom Crveni karton, i šta za Vas to znači?
CK: Na ideju da napravimo nešto ozbljnije od onoga što smo radili do tada, došli smo moj kum Stevan Pavlović i ja. Okupili ekipicu već iskusnih muzičara i krenuli da radimo. Ime Crveni karton! je došlo spontano, na jednoj od proba. A svi vrlo dobro znamo ko dobija CK! u fudbalu. E isto tako svaka naša pesma je po jedan Crveni karton! za osobe ili situacije iz svakodnevice.

HC: Sada mnogo bolje zvučite i što se svirke tiče i vokalno, što je logično, s obzirom da već imate godine iskustva, pa šta se to sve promenilo kod Vas od trenutka nastanka do danas ?
CK: Prvo, želim da ti se zahvalim. Maltene se ništa nije promenilo sem nas samih koji smo malo omatoreli. Prva i jedina stvar koja se možda promenila od kada smo prvi put krenuli sa bilo kakvom idejom o bendu je to što smo hteli da izađemo iz okvira nekog tog Undergrounda i napravimo nešto za šta bi se malo veća populacija ljudi zainteresovala da čuje šta imamo da kažemo.

HC: Primetila sam da ste imali priliku da nastupate sa dosta poznatih imena, pa bismo mogli da napravimo jednu malu retrospektivu (uvek sam volela ovu reč, a retko imala priliku da je koristim) vaših nastupa, gde ste do sad svirali i tome slično?
CK: Najjužnije Ladovica "pivski festival", najsevernije Vršac. Između ostalog Knjaževac, Gornji Milanovac, Paraćin, Jagodina, Kragujevac više puta, Niš, Babušnica, Pančevo, Beograd, Avala fest, Novi Sad itd.

HC: U Kruševcu, kao što smo mogli da primetimo, imate svoju publiku koja vas prati na nastupima i podržava vaš rad, da li je i u drugim gradovima, na vašim svirkama ista reakcija publike ?
CK: Pošto je scena u globalu u nekom stanju raspadanja (ubi nas turbofolk) zavisno od nastupa do nastupa uvek se napravi fina i vesela atmosfera i ti ljudi koji se zateknu tu nikako ne ostaju ravnodušni na naš nastup. Čast našoj publici u Kš-u koji znaju sve textove i pevaju zajedno sa nama. A primetili smo da i ljudi sa strane znaju textove i uvek su radi da mi pripomognu i otpevaju sa mnom po neki refren.

HC: S obzirom da Rile, saksofonista nije više sa vama i da ujedno tražite gitaristu, kako napreduje ta potraga,  kako ste sa druge strane podneli njegov odlazak?
CK: Iskreno rečeno neće biti lako, bez obzira što je to sax. Svaka promena startne postave je hendikep. Znamo da ćemo od sad pa nadalje morati mnogo više da radimo na materijalu koji već imamo da bi eventualno gitarista koji bi zamenio Rileta uvežbao kako treba i ujedno hoću da potvrdim da je nađena druga gitara (ne bih sad da imenujem) koja će popuniti prazninu, što se tiče muzičkog dela.

HC: Izdali ste album pod nazivom „Bekstvo u realnost“, hajde da čujemo nešto više o tome ?
CK: Na albumu "Bekstvo u realnost" se našlo 13. pesama od kojih je svaka kao što sam već rekao Crveni karton! za jasno opisane i isprozivane subjekte. Izdat je kao free download izdanje, sve pesme mogu da se nađu na našem You tube kanalu (www.youtube.com/user/crvenikartonband) i našoj oficijalnoj Facebook stranici (www.facebook.com/crvenikartonKS).  A pošto svi pokušavaju da pobegnu iz realnosti,  Bekstvo u realnost je ustvari borba, pošto smo svesni u kakvom vremenu i kakvoj državi živimo, zato ne želimo da bežimo već da se suprostavimo problem u i ukažemo na neke stvari koje se dešavaju oko nas, koje nam čine realnost sve, samo ne normalnom.

HC: Kakva je situacija što se novog materijala tiče, radite li na novim pesmama, hoće li biti novog albuma u narednom periodu?
CK: S' obzirom da smo pretrpeli promenu u sastavu benda, moraćemo još da sačekamo na novi materijal. U svakom slučaju mi već imamo 15 gotovih autorskih stvari koje sad treba da uvežbamo sa novim gitaristom i da onda eventualno upadnemo u studio da to snimimo. Prognozirati za koliko vremenski će se to desiti je jako nezahvalno ali u svakom slučaju radi se na tome.

HC: Kako kod vas izgleda proces nastanka nove pesme ?
CK: Sve zavisi od pesme do pesme. Za većinu pesama se pobrinuo Stevan, npr. odradi neke rifove odsvira na probi i onda svi zajedno razrađujemo temu dok to ne dobije svoju formu. A bilo je i kad su pesme na probama izlazile na 1,2,3 žargonski rečeno. Nebitno da li je basista ili sax ili gitara odsvirao neku liniju, nadovezivanja i Jamovanja na probama su u par navrata dali rezultate. U principu trudimo se da u pravljenju pesama učestvujemo svi .

HC: Koju poruku želite da pošaljete kroz vašu muziku i tekstove ?
CK: Mi sviramo Punk Rock Ska, Punk muzika je samo po sebi bunt i vec ima svoju jasnu poruku. A poruku koju mi želimo da pošaljemo kroz naše pesme... pošto svaka pesma ima različitu tematiku uglavnom se svodi na sranje koje nas okružuje i na večnu borbu, što bi reko moj kum:

"Za bolje sutra
Da zaboravim na juče
Da danas živim, kako bi trebalo!"

HC: I ono neizbežno što moramo pomenuti jeste situacija na domaćoj sceni koja je blago rečeno loša kada je u pitanju muzika koju vi izvodite i bendovi slični vama, u smislu da ima jako malo prostora za vas, imate li neku ideju kako bi to moglo da se promeni ?
CK: Nema joj spasa. Živimo u veku turbo-folka, kiča i šunda, umetnost je u globalu izgubila na vrednosti. Konkretno za Kruševačku R'n'R scenu je jako teško bilo šta da se uradi krenuvši od kulturnog centra koji umesto da podstiče mlade stvaraoce na rad i da im omogući sve uslove, za bilo koju granu umetnosti, oni pokušavaju da od tih istih izvuku korist za sebe. Još ćemo se mi naslušati Ace Lukasa i Ane Bekute. Praktično mesto za svirke ne postoji, jer bilo da sviraš Punk, Metal, Hard core, organizacija takvih događaja smatra se "skupovima visokog rizika" od strane ljudi koji su na položajima i u mogućnosti da daju prostor,tako da u startu bilo kakva organizacija događaj propada. Imamo dva kluba gde može da se svira i gde je 100 ljudi velika gužva. A da bi se bilo sta promenilo, trebalo bi niz stvari da se promeni, celo društvo mora da se menja a to se u skorije vreme neće desiti...

HC: I za kraj, kakvi su vaši planovi za budućnost što se nastupa tiče ?
CK: A što se nastupa tiče, moraćemo jedan period da budemo u stagnaciji sve dok se novi član benda ne bude navežbao kako treba. A za dalje planove bićete blagovremeno obavešteni.

Razgovarala Ivana Grujić