Albumi koji su obeležili 2014. godinu po izboru redakcije Helly Cherry web magazina

Nakon izbora gostiju redakcije, kao i svaki dobri domaćini red je da se na kraju godine oglasimo i svojom listom izdanja koja su obeležila godinu na izmaku, i na taj način se pozdravimo sa njom i zahvalimo joj za lepe albume koja nam je pružila.

Liste su sastavljali članovi muzičke redakcije našeg sajta. Naši različiti ukusi i interesovanja učinili su ove liste neobičnim, raznolikim pa i dijametralno suprotnim. No, one ipak otkrivaju svo bogatstvo muzike i da u svakom muzičkom izrazu koji možda i ne volite postoje izdanja vredna pažnje.   

Želja nam je da ovim listama još jednom skrenemo pažnju na ona izdanja (i po koji bonus) po kojima ćemo pamtiti 2014.  

Lista stranih izdanja

U vremenu kada je „album“ možda pomalo prevaziđena kategorija za mene, u vremenu kada uglavnom slušamo muziku na Jutjubu dok skrolujemo po Fejsu, ovaj težak zadatak koji sam dobila, da odaberem neke lične utiske iz 2014., započinjem albumom koji je i najavljen kao poslednji u tom formatu.

Röyksopp – The Inevitable End
Peti album ovih Norvežana za koji su sami rekli da je poslednji kao album, shvativši da su sada druga vremena i da treba praviti pesme, valjda. Ja mnogo volim taj skandinavski senzibilitet, nežan, hladan i topao, setan ali obećavajući. Robotski i vikinški. Jedan od retkih albuma ove godine koji se zadržao ceo u plejeru.

Aphex Twin – Syro
Posle 13 godina, ako se ne varam, Ričard Džejms se vraća na scenu u grande stilu. Raznovrsan album, pre svega. Iznenadio me. I pored elitističkog načina promocije ipak dobio Gremi za best electronic/dance album, tako nešto. Album na kome možete da čujete trenutke potpune tišine. I real people voices što mi je posebno intimno i lepo.

Laibach – Spectre
Panglobalni tihi revolucionari ovim albumom došli zreliji nego što su bili. Ako oni uopšte mogu da budu još više zreli nego što su bili osamdeset i neke. Dosledni od početka do kraja albuma. Kao još jedan predizborni miting, samo što bi ja glasala za Laibach.

Swans – To Be Kind
Opširno izdanje jednog od mojih omiljenih bendova ever. Kao da se ništa posebno ne događa, a događa se. Majkl je za mene jednom kompozitor i tekstopisac moderne muzike a evo baš sad i čitam na Wikipediji da su ovim albumom prvi put dospeli i na USA i UK top liste albuma negde u vrh. Pesme od mnogo minuta koje mogu da se mnogo slušaju i svaki put su kao nove.

Neneh Cherry – Blank Project
Opet jedan kambek ali ovaj me oduvao totalno. Album koji je prošao slabo zapaženo u javnosti, jedna intimna petodnevna seansa ove predivne umetnice, seansa između belačkog tripa i crnačkog hopa.

The Neighbourhood – #000000 and #fffffff
HEX kod za crno-belo, mixtape album ovih mladih Amerikanaca potpuno zapostavljenih u medijima gde se guraju svi i svakakvi. Mnogo gostiju crnaca uz belačke lepe pesme. Lagano i emotivno. Volim ih od pesme Little Death, prve koju sam čula. Bend koji radi najbolje noir spotove sadašnjice.

Crosses +++ - Crosses
Čino Moreno i ekipa sa remasterizovanim pesmama sa prva dva EPija i nekoliko novih pesama. This Is a Trick je jedna od najboljih pesama ever za mene. Slušala sam je na repeat možda blizu 100x.

La Roux - Trouble in Paradise
Sada sama Eli Džekson na drugom albumu još slobodnija. Sintpop čarobnjak današnjice, svaka pesma je 'ladno za singl. Retro i moderno, dobitna kombinacija. Jedno kompletno izdanje. Iskreno, bila sam sumnjičava kad su se razišli ona i Ben ali bio je to pravi potez. Kiss And Not Tell pretenduje da bude prva pesma koju ću da pustim u novoj 2015. pa vi sad vidite.

Einstürzende Neubauten – Lament
Konceptualni album o Prvom svetskom ratu na njegovu stogodišnjicu. Toliko dubok i ozbiljan i kritički prema savremenom društvu da ga treba proučavati na časovima sociologije ili tako nešto. Posebno što dolazi od njih. Poruka je da se izdignemo iz blata savremenog koncepta. Panglobalno, kao što rekoh za Laibach. To je ključ.

Ok Go – Hungry Ghosts
I možda najkompletnije izdanje po meni, ako uzmemo u obzir najgenijalnije film-spotove koje rade. Nisu izneverili od čuvenog Here It Goes Again na trakama za trčanje, do I Won't Let You Down od pre par meseci. Bend koji ima sve. I zaobilazi muzičku industriju u širokom luku kao i trendove već stvara svoje.

Bilo je ove godine i mnogih izdanja poznatih i manje poznatih umetnika, ali o poznatima neka pišu poznati. Mene uvek više fascinirao underground. Neki su se ponavljali, neki razočarali, neki prošli nezapaženo čak i pored forsiranja. Neki nisu ni loši. Gledam MTV Rock Charts stalno, čisto da se premerimo. Lepši ste nego što vam je muzika bre. Pesme su vam više ispeglane nego košulja koju nosite. Izvin'te mene to ne pali.

Kraći osvrt na domaća izdanja

Što se tiče domaćice, kod nas je pojam albuma još više izgubio smisao iz finansijskih razloga većim delom, a i zato što su slušaoci lenji da posvete pažnju nečemu što traje celu večnost kao što je 10 pesama.
Ali bilo je mnogo toga dobrog ove godine, da počnem iz svog dvorišta

Various Artists - BALKAN UNDER THE RADAR vol​.​2: THE BLACK WAVE
Jedna opširna kompilacija koja treba da pokaže koliko zanimljivih i kvalitetnih autora imamo u regionu. Ako niste do sada, preslušajte je

Figurative Theatre - The World Will Be Perfect Again
Dupli album mojih drugara koji slave 15 godina postojanja, drkajući burgijom na lance po ovoj uspavanoj sceni. Elektronsko indastrijal hitično. Niš nije imao dugo underground himnu kao što je Mamatus oblaci.

Plastic Sunday – Komunikacija
Bend koji je trenutno najdalje otišao iz naše sredine. Sasvim potpuno zasluženo. Novim albumom došli ozbiljniji, zreliji, produkcijski još jasniji. Meni žanrovski najbliži.

Mnogo dobre muzike se sviralo ove godine svih mogućih žanrova, za mene lično titula najboljem domaćem autoru ide Miodragu Brankoviću za pesmu Zvonko Bogdan. Prvenstveno što se meni sviđa, mojoj deci, one kad psuju jedna drugu kažu „pička mmmm“ (line iz pesme Vrežinski bazen). Kad pogledam listu predloga za hit godine ima mnogo niških autora i bendova i ponosna sam na sve vas, da znate.

Miloš "Priestkiller" Stošić

Živimo u takvom vremenu kada je teško reći da li je godina za nama bila dobra ili loša, iz prostog razloga što je merilo tome da li je bila manje ili više lošija od prethodne. Ja iskreno mislim da se ne razlikuje preterano od prethodnih, neko je jeo meso, neko kupus, to mu je u proseku sarma. Isto važi i za muzičku scenu, a ja ću se u redovima koji slede osvrnuti prevashodno na metal scenu, jer sam nju najviše i pratio. Ove godine je bilo više koncerata domaćih metal bendova nego što se u proseku proda karata na bilo kom od njih. To je s jedne strane dobro, jer se ipak nešto dešava, a s druge i nije baš tako sjajno, jer su te svirke u većem broju slučajeva prilično slabo posećene.Znači opet sarma...Kad su u pitanju izdanja koja su se pojavila u ovoj godini, tu je već dosta bolje stanje. Domaći bendovi u svakom smislu dostižu onaj nivo kakav imaju bendovi iz razvijenijih zemalja, gde je metal i duže i obimnije zastupljen, ali nažalost kod nas ništa ne može da bude normalno, pa se stiče utisak da je uspeh domaćih bendova proporcionalan nezainteresovanosti publike. Doduše, to je manje više globalni problem, nije situacija ni van Srbije sjajna, ali šta je tu je... Veliki broj bendova je objavio sjajne albume, EP-eve, singlove, od kojih će neki siguran sam vremenom postati obavezno štivo za svakog metalca početnika, a lista koju sam ja sastavio je samo jedan mali deo tih izdanja. Ja sam tu stavio bendove koji se meni najviše svidjaju, što ne znači da su drugi bendovi lošiji, već da je kao i sve ostalo i ova lista stvar ukusa. Trudio sam se da pored već poznatih bendova na listu stavim i neke koji tek kreću sa radom i čije prve snimke vredi čuti, kao i neke koji su bar po meni podcenjeni.  

Testator/Speed Merchants - Split
Početkom ove godine ova dva benda su udružila snage i objavila sjajan split album na CD-u i kaseti. Ja u kolekciji imam kasetno izdanje i sve pohvale idu na račun domaće izdavačke kuće Grim Reaper Rec. čijom zaslugom je ovo izdanje i ugledalo svetlost dana. Ovo su ujedno i prvi radovi ovih bendova (ne računajući pesmu "Reborn in you" koju je Testator objavio 2011-e godine), tako da dosta očekujem od njih u budućnosti, a ko nije imao prilike da presluša ovo izdanje nek ne gubi vreme, ovo je obavezno štivo za sve poštovaoce domaćeg thrash metala.

Concrete Sun - Eight
Koliko je ovaj album bio dobra vest za sve ljubitelje Concrete Sun-a, toliko razočaravajuće deluje činjenica da je ovo možda njihovo poslednje izdanje, jer se bend ubrzo nakon izlaska ovog albuma razišao. Kome se svideo "Sky is High", njihov prvi album iz 2011-e godine, neće se razočarati ovim izdanjem. Concrete Sun i na drugom albumu koristi istu formulu kao i na prethodnim izdanjima, ali su ideje ovog puta dosta zrelije i vidi se da je bend u potpunosti sazreo.

Infest - Cold Blood War
Šta reći o bendu kome je ovo četvrti album i koji postoji više od 10 godina. Sama činjenica da je Infest uspeo da se održi toliko dugo na sceni, i da nimalo ne posustaje kako vreme prolazi, je za poštovanje. Možda i najbolje njihovo izdanje do sada, svim ljubiteljima ovakvog zvuka pruža pravu deathrash eksploziju, uz naravno nezaobilazne teme rata i destrukcije. Za sve fanove Sepulture i Vadera, ovaj album će biti prava poslastica.

Satifer - Devouring Abyss
Ovaj bend nisam stavio na listu zbog ovog izdanja, jer je u pitanju single (koji je inače odličan) već zbog toga što se nije puno pričalo o Satiferovom albumu prvencu "Mass Grave of Humanity" iz 2013-e, i što ovaj bend, ili bolje rečeno projekat, jer je one man band u pitanju, po meni ne dobija dovoljno pažnje kako od strane medija tako i publike. U pitanju je fenomenalan projekat kome svakako treba dati šansu, jer je ovo jedno krajnje originalno izdanje, a ja skoro nisam čuo bolju stvar od "Beginning of the End". Sa nestrpljenjem očekujem novi album, koji ću nadam se imati prilike da čujem već naredne godine.

Istrulity - Celestial Insanity (single) + Realm of Disturbed Hopes (demo)
Ovo je 100% old school death metal u svojoj najboljoj formi. Produkcijski svakako zaostaje za mnogim death metal bendovima iz Srbije, ali sve to prestaje da bude bitno već posle prvog slušanja. Radjeno po sistemu "kolji, vri voda", Istrulity od prvog do poslednjeg takta vrši  torturu nad vašim bubnim opnama, a vi možete samo da konstatujete: "Hoću još...".

Space Eater - Passing Through the Fire to Molech
Ovaj album zvuči dosta drugačije od svog prethodnika a od prvog albuma je miljama daleko kad su sličnosti u pitanju, što je i normalno s obzirom da nijedan originalni član više nije u bendu, ali to ne znači da je ovaj album lošiji od prethodnih. Naprotiv, "Passing Through the Fire to Molech" je album koji će zadovoljiti najveći deo ljubitelja thrash metala i sa ovim albumom Space Eater definitivno stoji u samom vrhu domaćih metal bendova.

Alitor - Eternal Depression
Poslednjih godina smo svedoci okupljanja velikog broja thrash metal bendova, kako u Srbiji tako i u svetu. Mnogi od njih su izdavali prosečne, mnogi slabe albume, a vrlo mali broj je uspeo da napravi nešto što će ostaviti traga na već prezasićenoj sceni, bar kad je thrash metal u pitanju. Alitor svakako spada u ovu poslednju grupu. Posle odličnog starta na EP-u "Embittered", dalo se očekivati da Alitor objavi još bolji album. "Eternal Depression" je u potpunosti opravdao očekivanja i postavio visoke standarde kad je technical thrash metal u pitanju, tako da će svim budućim bendovima ovog tipa, ovaj album biti domaći zadatak.

Prisoner - The Upcoming Devastation
Dobra stara thrasherica u Bay Area stilu, bez mnogo zavrtanja već direktno udarac u glavu i ćao. Da je kojim slučajem ovaj bend nastao nekoliko godina ranije, kada je ponovorodjeni thrash metal bio na svom vrhuncu, verovatno bi ovo izdanje privuklo mnogo više pažnje, ali  s obzirom da ovaj metal podžanr polako prestaje da bude trend, Prisoner može da bude itekako zadovoljan učinjenim, jer imaju odličan početni udarac, a nadam se da će uskoro uslediti i nokaut u vidu albuma prvenca.

Black Crown Empire - My Name is War
Iako nisam neki ljubitelj modernijeg zvuka, ovaj bend je ipak uspeo da mi privuče pažnju. U prošlosti su ovi momci svirali metalcore, ali su se vremenom izdvojili iz te scene i evoluirali u ovo što možemo čuti na "My Name is War". S jedne strane agresivan i savršeno odsviran, a s druge strane melodičan i nepredvidiv, ovaj album je obavezno štivo za one koji više vole moderniju svirku.

Superhammer - Snakenest
Već sam pisao recenziju za "Snakenest" koju možete naći klikom na ime benda, tako da neću mnogo da se ponavljam. Ovo je pored Putrid Blooda najbolji bend koji Miner Rec. ima u svom arsenalu, sve ostalo je suvišno reći. Ovo zaslužuje detaljno preslušavanje.

Vehementer - The Black Spectrumfest
Tri od četiri pesme sa ovog EP-a ste već imali prilike da čujete na Promo-u iz 2009-e godine. Medjutim to nije razlog da ne pomenem ovaj bend, jer je u pitanju još jedno mračno zlodelo koje bi valjalo preslušati. Brzo, mračno i blasfemično, šta ćeš lepše ...

Deathonation - Victim of the Night
Imao sam prilike da preslušam neke njihove demose i na njima su mi zvučali kao još jedan bend koji pomalo tromo ide utabanim thrasherskim stazama. Ali ne lezi vraže, momci me iznenadiše njihovim EP-em i ujedno prvim zvaničnim izdanjem. "Victim of the Night" je mešano meso, ima malo američke, malo nemačke škole, može se tu i tamo naći i po koja zamerka, ali jebi ga to je rokenrol, da je savršen ne bi valjao. Sve u svemu, ovo je i više nego dobro odradjeno, verujem da će se svideti većem delu publike. A nadam se da će u budućnosti ovaj bend nastaviti da me pozitivno iznenadjuje.

U 2015-oj godini očekujem novi album Putrid Blood-a, Kuge, Nadimača, Satifera, a od novijih bendova očekujem da čujem prvi album Speed Merchants-a, Deathonation-a, i Prisoner-a.
Pored već afirmisanih bendova, voleo bih da uskoro čujem i prve uradke Steel Hornet-a i Jenner-a.

Desya Lovorov

Moj iskrivljeni pogled na 2014. dugujem njima
*** najbolja izdanja& još ponešto u 2014. godini ***

Abhoth: Abhoth (EP)
Lavkraftovski brutal/atmospheric metal iz Crne Gore, hej! Odličan gruv, gitare nemilosrdne, bubnjevi praše sve u šesnaest. Prijatno sam se iznenadio da su "naši", zbog zvuka do ikonografije, jer sam pomislio da su neki Šveđani ili Nemci. Atmosfera vrhunska, mračnjačka, nije za svačije uši, mada je i za lagano slušanje na poslu, naročito u noćnim smenama, radi pojačavanja utiska nokturalnosti, depresije i paklenog očaja. EP na repeat!

Bvandžija: DVOJEZIČNA PLOČA
Volim dobar, vickasti/vrcavi hip-hop. Ovo je još bolje jer je u pitanju dvojezična saradnja-naše gore list Bvana i osiječki madafaker Kandžija (u mućkalici Bvandžija). Drago mi je što smo barem mi muzičari složni, bez obzira na nacionalnu pripadnost, što su obojica svojim rimama i doziranim sarkazmom i dokazali ("Za ostatak Hrvatske i mi smo Srbi", kaže Kandžija). Dobra zajebancija i domaći zadatak svom nazi-šljamu, sa obe strane Dunava. Hitčina: "Hipster sa sela" i lični favorit "Sirup";

Na Kamenjima: DIJAMANTSKA
Moj kolega sa matičnog lejbela, muzički guru, hitmejker paralelnog univerzuma, čovek širokog intelektualnog spektra i nojzično-hektičkih hitova, ali stvarno! Da ima neograničeno vreme, njegov zlatni disk bi poslali Voyagerom - no, on je ipak samo čovek! Pesme su mu toliko iščašene, na krajnje pozitivan način, da je nemoguće otrgnuti se od utiska da Rakas zna šta radi. Stanje transa je neumitno tokom slušanja njegovih numera, a kafanski šmek nezaobilazan, iako se bavi krajnje ozbiljnim temama kao što su žene i smisao života, uz podvlačenje grčkom mitologijom, balkanskom mitomanijom i ostalim munjama. Poslušajte i uverite se sami!;

Styptic: NOESIS
Pravo muzičko osveženje, od koncepta do izvedbe. Nišlije i Black Planet Rec. Tačka. Još u vreme MySpace-a (sad se osećam matoro :D), toliko su mi zapali za oko da nisam mogao pomisliti da će iko ikada napisati žanr: tango-metal! Pa gde to ima?! Međutim, pored DAŠKA (nikako kopije!) atmosfere grunge gromada Alice In Chains, možda Annatheme, Styptic, pojačan novim-starim članovima snimio jednu od najkvalitetnijih ploča ove godine, bez ikakvog dodvoravanja i dvostrukih aršina. Gitare, zajebana ritam sekcija, vokal - čista desetka. Da ne bih kvario utisak dodatno, iskreno preporučujem NOESIS, ukoliko želite da čujete nešto kvalitetno, mudrijaško, a domaće.;

ZAA: WHAT ABOUT
Letnji žur u vašem zvučniku, uz dobar intelektualniji razgovor, to je novi album Kruševčana ZAA. Naši reggae poklonici (a i ja među njima) mogu da kažu da i mi zajebanih igrača (tuff gongova) za trku imamo! U moru razvodnjavanja, šećerenja i elektroničkog čerečenja reggae-e (bez uvrede), ZAA ne pristaje na kompromise, gurajući svoj zvuk dalje u neslućene visine i decibele! Istinski pozdrav sa srpskog Siona! Pisao sam o njima, za dodatne utiske;

Za Pokolj Duše: O POKOJNIKU SVE NAJLEPŠE
Bend koji me je najviše šokirao svojom lajv izvedbom, scenskim nastupom i maltretmanom horror punk žanra. Pomislio bi čovek: kakvi su to bolesnici. Zapravo, obožavaocima trash horror-a ništa nije strano. ZPD se bave krajnje morbidnim temama, što mi baš i ne prija svaki put (od porodičnog nasilja do zombifikovanih gadosti), ali ne mogu da im se nadivim kako su uspeli baš svaku popularnu pesmu da nagrde toliko, da je jednostavno postala - njihova. Čerečenje Noleta, Bajage, U Škripcu Delče, Boney M-a, naslovne teme Batman-a (!) su samo plus, nikako minus na njihovoj starinskoj bateriji, iz koje vade sumpornu kiselinu i pljuju direktno u facu. Da ne pominjem pevačicu, koja je u Subotici nastupila kao mrtva snaša, a i ostatak baš nije bio mnogo "življi", muhahahahahahaha. A tek pesmarica... Uh, milina. Samo za one sa čeličnim stomakom!

Da ne bi ostalo sve na šturim mini-recenzijama (tako sam krenuo), evo nekoliko momenata, koji imaju isti, ako ne i veći intenzitet:

ONI DOLAZE: na mladima svet ostaje, naročito ako su talentovani kao oni koje ću ukratko predstaviti. Ćupričani Owl Oxidant i EP SECRET SUBURBAN SUN je bio preko potreban album koji je, koliko tolikom mlađoj publici približio stoner/psychedelic. Sve to ne bi bilo tako da momci imaju skoro manje od četrdesetak godina zajedno, što je impresivno i za svaku pohvalu, a njihovo umeće su prepoznali u organizaciji STONERIZER festivala, gde su nastupali uz regionalna imena doom/stoner scene.
Opet mala sredina, pa još i rudarski grad: Shommy Lindemann iz Majdanpeka radi nesvakidašnji digital industrial metal. Njegov ovogodišnji album DUHOVI je utoliko fascinantan uz činjenicu da ga od nule komponuje na - računaru. Naravno, lajv izvedbe imaju svoj šmek, kao i to da su mu gosti na albumu Katabazija/The Scarps i DreDDup - pametnom i to dosta.
Mladi Zrenjaninac Škara kreće od kantautorskog diskursa da bi zastao negde između čistog instrumentalnog rock-a i vrlo poetičnih pasaža mirnijih tonova. Njegov album INERTIA prati jak koncept i priče o samim pesmama - ako ste pomislili da su se konceptualni albumi negde izgubili, prevarili ste se.

Ja sam siguran da će ovi momci napraviti čudo, kad tad, svaki u svojoj branši i želim im svu sreću ovog sveta!

Dalje...

NAJJEBAČKIJI REFRENI (UJEDNO I SINGLOVI): Pero Defformero "Ćerka Đavola" i Brkovi "Pizda materina"  - neki mrze Pero Defformero, kao i Brkove, neki ih proklinju što su najavili odlazak sa scene u stilu Parnog Valjka (dobar štos), a ja jedva čekam da ih čujem uživo. Ponovo. U paketu sa Brkovima. To neće skoro. Uglavnom, kod ova dva benda kukumavke ne pomažu, jer oni zapevavaju, mislim da se Harisu Džinoviću brkovi tresu (hehe). Tehnička umešnost van svih granica, utopljena u bure makabralnog turbofolka, refren iz pesme "Ćerka Đavola" u srce gađa, u koje je već zadenut glogov kolac, dok mi se spot inače ne sviđa, kvari mi pesmu. Naslovna pesma Brkova je prava pesma za "shutthefuckup" momente, a i o njima sam pisao, šta hoćete još. Da vam pevam? :)

RETROMANIJA: ULTRAVOX The Collection (1984) - ovaj već trideset godina star album (a ja 25!) sam preslušao svaki dan, od početka do kraja, na računaru, u telefonu (na poslu) i na VINILU (hvala ćale!). Sve hit do hita, prokleti new romantics i Midge Ure, proklinjem osamdesete, jer su mi najdraže. Eto, toliko mi se sviđa da ne moram više ni da puštam, numere same u glavi idu!

NAJISKRENIJA PLOČA: Crocodile Tears "Tears Collected" - Pop iz Black Planet Records-a mi je bio  zagonetna osoba, uspeo sam makar na kratko da popričam s njim u Subotici, a drugi razgovori su obavljeni u Internet prepisci, moram da istaknem. Svakako pratim rad Figurative Theatre-a (i slušam njihov CD sa velikim zadovoljstvom), ali me je "Tears Collected" pogodio i izazvao lavinu emocija, između ostalog i krajnje oduševljenje jednim pravim eksperimentom ljudske duše, ogoljene, ranjive. Ostao sam mu "dužan" recenziju koja nikako nije mogla da nađe svoj put, ali ću ovom prilikom da kažem šta imam. Svaka pesma je zaseban univerzum, jer je sarađivao sa mnogo muzičara, što domaćih, što stranih. Toliko su tematski i konceptualno različite, da se doima utisak haosa, i to valjanog kreativnog haosa. Međutim, prisutno je i osećanje rezigniranosti i nekog svečanog bola, pa je tako postignuta ravnoteža, da i najhaotičnije pesme zvuče toplo i da teku sopstvenim prirodnim tokom. Divim se njegovoj hrabrosti, strpljenju i ogromnom trudu da iznese jedno ovakvo muzičko čedo. Zato "Tears Collected" proglašavam najiskrenijom pločom ove godine, jer kad ti je najteže, emocije same stvaraju muzičke niti.

Petar Cvetković

9. CROSSES Crosses (Sumerian)
Ako je semplovanje rifa poznatog gitariste Dejvida Li Nča bilo u duhu (prošlog, sezona 2011/12) vremena, uvrstiti Frontiers na aktuelni album (koji se zove kao EP na kome se Frontiers nalazi, koji se zove kao EP pre njega, koji se zove kao bend) ravno je čitanju Politike iz prvog mandata Ljiljane Smajlović umesto ubacivanja u kotao istorije. Neke stvari se najbolje slušaju tako što se (više) uopšte ne slušaju.

8. BOHREN & DER CLUB OF GORE Piano Nights (PIAS)
Dekadu slušanja kasnije, čije jedinice od aktuelne deli sedmično odsustvo albuma s mog harda (jer šta prvo obrišeš kad ti ponestaje mesta nego ono o čemu si najavio da ćeš da pišeš?), jedina srcovana ostaje izvodna pesma, Komm zurück zu mir, jer skoro samo kad ona traje pogledam kako se zove, i uvek se zove isto. Dođi odmah k meni.

7. AENAON Extance (Code666)
Pretposlednja pesma nadasve je paradigmatična, i u nju staje sav kič koji se naslućivao još kad sam video da je član benda vezao crnu maramu oko glave, uz opštu istetoviranost članova. Funeral Blues gosti grčku (blek?)metalnu pevačicu, koja zvuči neoprostivo. Žene treba da pevaju samo deadpan sopranom. Ili laneganom, kad već permutuju naslov njegovog albuma. Bluzna je usna harmonika u Land of No Water.

6. HALFTONES Halftones Is My Band (Ammonite)
Moram reći i da mi se više dopada verzija omiljene Kiss (čiji naslov bi mogao biti i akronim za ono što bi sebi stalno trebalo da ponavljam: Keep it simple, stupid) koju EP takođe pamti. Na albumu joj prethodi New Cool, ali ona je ta koja je novokulerština. Žice basa i gitare nisu skoro bile tako šmekerski umršene, a pevanje zvano senz/ksualno mucanje da se i ne pominje.

5. MARISSA NADLER July (Sacred Bones/Bella Union)
Opisujući Drive Marisse Nadler napisaću da je to odjek duše u proces/pu digitalizacije, s urnom kao rezonantnom kutijom akustične joj gitare. Istoimenost pesme (Warpaint takođe ima pesmu Drive, prim. aut), druge srcovane (prva je Anyone Else), služi mi kao primer gitare koja nežno jeca, činilac koji izvlačim ispred zagrade u kojoj je jedanaest sabiraka/pesama, da ih sve pomnoži.

4. ST. VINCENT St. Vincent (Loma Vista)
Marry Me, Džone, radimo (imperativ) ono što zaručeni rade, pevala je na svom prvom albumu (Your Lips Are Red ostaje favorit odatle), da bi, albume Actor i Strange Mercy kasnije, propevala o običnom danu uz masturbaciju i izbacivanje đubreta. Mislim, ko još baca đubre (kad može da ga reciklira u recenziju).

3. PHARMAKON Bestial Burden (Sacred Bones)
Pored kričanja na kom bi joj pozavideo i Munk, album prožima i repetitivni ropac upada u kakvu plemensku skupinu, praktikovanje tribalnih ritmova i zvukova čija dinamika nije linearna.
Primitive Struggle donosi sempl kašlja (na početku albuma imali smo teško disanje, ili amplifikovan rad nekog unutrašnjeg organa; dakle, ne kože) i uspeli je geg o borbi koju je vodila.

2. LYKKE LI I Never Learn (LL Recordings/Atlantic)
Izuzetan keltski album i istoimena pesma koja ga izuzetno otvara. Ako ona nikad neće naučiti, relaksirano prestajem da od svog pisanja očekujem mnogo. Love Me Like I’m Not Made of Stone, komotno bih mogao i hteo da prepevam, ako ni zbog čega drugog – a zbog mnogo toga drugog – onda zato što Petar i jeste sazdan od starogrčke stene, i takvom mu se sve više čini da Never Gonna Love Again. Za ovakvu umetnicu svejedno ostaje bezrezervna ljubav.

1. WARPAINT Warpaint (Rough Trade)
Teese je folktronski solfeđo, odmjaukani nagoveštaj da aduti nisu olako kaširani, nego ih ima i više od propisa špila; zlatne ste, a sada sam i ja zlatan, što je parafraza stiha koji otpočetka opisuje naš odnos. Disco//very otkriva vrli novi disko, saund koji su deca sa stanice Zoo čula u diskoteci Sound, samo bez pomagala. Go In je odlazak u jutro posle, kada se začudo osećate dobro: Feeling Right; deca ljubavi Nika Kejva i mačje snage Čen Maršal. CC je svrdlanje nalik na vijugu koju kopija mejla o raskidu može da izbuši. Drive je vožnja digitalne duše, 21 gram digitalnog pepela u digitalnoj urni. Son je novembarska žalopojka, nebo koje je palo iako smo ga gurali od sebe; ono što je prošle godine bila pesma Push the Sky Away, a mislili smo da posle nje neće doći ova godina. Došla je i odmah nam donela album godine, a i mog života.

Bonus
Slint - Spiderland (box set) (Touch & Go)
To su primeri kada žanrovi nastanu u celosti, iako sam prednost uvek davao drugoj generaciji koja ih ispolira. Uostalom, šta je ispoliranije od tačke koja stoji iznad broja da označi njegovu ili repeticiju gitarskog rifa, pre nego što se rasprsne i tim velikim praskom nastane post-rok svemir.


BONUS Koncerti

4 Jul – STONERIZER PULJP XII (Rtanj)
Samo žene treba da se bave muzikom. Nije neophodno da budu i dekoltirane, mada ni to nije bilo loše videti. I Rumuni treba da se bave muzikom. AWWO je jedini član svog benda, i nije mu prvi (mislim ni drugi) put na Rtnju, s tim što uvek dođe u drugoj grupi, koja je ovoga puta bila jednočlana. (Više...)

21 Jul – NEW SCENE UNITED PRESENTS (Kruševac)
Moskovljani furiozno protekli kao kakav uralski brzak, što im imenu (Reka) i priliči! Sladž post-metal kakvom dolikuje da duks s nazivom benda nosi slatka kratko podšišana Ruskinja (?), koja prodaje diskove, ploče, majice i postere, i ima istetovirano Keep Going na butinama. A Celeste je stvarno bio nebeski! (I Francuzi, bar ovi, i to s pravom, izgleda sebe smatraju takvim narodom...) Nebeska su bila četiri crvena zraka (bubnjar nije nosio laser na glavi?) koja su parala za njihov nastup puštenu paru, kao da dvosatni dim cigarilosa nije dovoljno zamaglio podrumski prostor.

12 Avg - DAN MLADIH (Ćuprija)
Poznato je da Ćupričani (i gosti) najviše vole da slušaju psihodelični stoner rok na svom centralnom trgu, i druge nedelje avgusta ispunjena im je želja. (Više...)

Radoš Mitrović    

Iako je ova 2014. godina bila plodna što se tiče hip hopa, veoma mali broj noviteta se istakao svojim kvalitetom. Ipak, u moru najrazličitijih izdanja, izdvojio sam 15, za koje mislim da vredi spomenuti na kraju godine. Na žalost, većina njih jeste vezana za SAD, ali sam u ovu listu uvrstio i nekoliko izdanja objavljenih van granica američkog geta.
Naravno, teško ih je sortirati po nekom redu, s toga vam neću predstaviti top listu, već samo listu izuzetnih albuma koje svakako vredi poslušati.

1. Kendi: Van dometa (Bassivity music)
Ovo je svakako jedno od najboljih izdanja u poslednjih nekoliko godina koje se pojavilo na našem tržištu. Svežina mladog Kendija koji se istakao kao lirički genije, besprekornog flow-a, prisutna je na svakoj traci ovog hip hop remek dela. Lucidne rime i lucidni bitovi dominiraju ovim lucidnim ostvarenjem, lucidnog Kendija.

2. Škabo: Priča dva vuka (Magmedia) O ovom izdanju smo već pisali. Jednostavno odličan album. Smart - jedan od najboljih Slovačkih producenata, i Škabo - jedan od najboljih domaćih MCjeva. Rezultat jeste - umetnost hip hopa na najvišem nivou, sa jasnom i beskompromisnom porukom i sjajnom produkcijom.

3. THC: THCF je više od repa (Selfmade Records)
Momci iz TeHaCea su imali uspešnu godinu. Nekoliko izuzetno posećenih nastupa, novi album, novi spotovi i kao kruna svega - nastup na terasi Gradske skupštine sa pesmom Igraj i pobedi, ovogodišnjom sportskom himnom. U svakom slučaju, ove godine su Bore i Stefan prevazišli sebe! Bravo!

4. PRhyme: Prhyme (Prhyme Records) 
Dj Premier i Royce da 5’9” su nas vratili u zlatne godine hip hopa, bez trepa i neslušljivog pop repa. Definitivno dvojica najkonzistentnijih izvođača, koji iza sebe imaju veoma uspešne saradnje (Second Place, Hip Hop, Boom) pokazali su da i dalje ostaju na liniji tvrdokornog repa. Dj Premier je bitove bazirao na semplovima numera Adriana Janga (Adrian Younge), dok je Rojs pokazao svoju ingenijalnost, bez premca.

5. Wu Tang Clan: A Better Tomorrow (Warner Bros.)
Klasici hip hopa su se vratili sa šestim albumom u prepoznatljivom stilu. Moram da priznam da sam strepeo od ovog izdanja, posebno zato što je izdat za mejdžor kompaniju. Međutim, umesto dosadnog i neinventivnog trepa ili rnb vokala, dobili smo veoma pristojno izdanje, koje na pravi način nastavlja zlatnu kolekciju ovih rep kraljeva.

6. Akhenaton: Je suis en vie (Def Jam Recordings, France)
Član legendarnog francuskog sastava IAM, Ehnaton predstavio je ove godine svoj šesti solo album. Od lay back pesama do tipičnog IAM zvuka, od rnb-ja do skrečeva, ovaj album sadrži sve na jednom mestu. Ehnatona ili volite ili ne, ali činjenica jeste da je reč o izvanrednom reperu, koji je već ušao u istoriju evropskog hip hopa.

7. Madchild: Switched On EP (Battle Axe) Ukoliko poslušate singlove sa ovog albuma (Switched On, The Jackel, White Knuckles) i ne dopadnu vam se, onda ne volite hip hop. Dobro probrane matrice i uvek groteskne i komične rime jesu odlike Medčajlda, člana kanadskog dvojca Svoulen Members (Swollen Members). Tvrdokorni rep na delu!

8. Cormega, Large Professor: Mega Philosophy (Slimstyle Records)
Fank i soul semplovi i opušteni Kormega predstavljaju okosnicu ovog muzički svežeg albuma. Profesor je definitivno pokazao zašto je Veliki.

9. Azealia Banks: Broke With Expensive Taste (Interscope, Polydor)
Hm. Zašto se ovo nalazi na listi najboljih hip hop izdanja 2014. godine? Pa ako je Lil Wayne - reper, onda je to i mnogo talentovanija i svakako simpatičnija Azejla Benks. Naravno, ako ste zagriženi bum bepovac, ovo vam se svakako neće dopasti, ali činjenica jeste da se njen projekat može posmatrati kao veoma dobar kros over, koji svakako u sebe uključuje i visoku dozu hip hopa. Prema njenim rečima, ona nije želela da uradi ništa što je mladalačko i mejnstrim, već jedan antipop album. To je i uradila, a mi je svakako ubrajamo u hip hop, iz koga je nesumnjivo potekla i koga je odnela na neki drugi nivo.

10. 25/17: Русский подорожник (Zasada Production)
O ovom izdanju sam već pisao, te ukoliko niste upoznati sa njime, kliknite red iznad za više informacija. U svakom slučaju - zasluženo na listi najboljih albuma 2014. godine!

11. Pharoahe Monch - PTSD (W.A.R. Media)
Iznenađuje činjenica da je ovaj umetnik, nakon dvadeset godina opet zašao u andergraund, usled nemogućnosti da dobije ugovor neke od velikih izdavačkih kuća. Očigledno je na delu negativna selekcija, koja vlada u krugovima američke industrije, a koja uništava hip hop. U svakom slučaju, ovaj iskusni reper i dalje iznenađuje poklonike repa, konzistentnom i kvalitetnom muzikom. Svaka čast za fantastičan album, koji je konačno izašao uprkos svim mogućim problemima.

12.Ghostface Killah: 36 Seasons (Tommy Boy Records)
Jedanaesti album nastao, prema Goustfejsu za 11 dana, jeste nastavak hip hop sage uvek autentičnog Tonija Starka (Tony Stark), kako glasi ime alterega ovog Vu majstora. Standardni Goustfejs stil, sa neprevaziđenim stripolikim pripovedanjem, ali i ljubavnim storitelingom, prisutan je na ovom albumu, što samo pokazuje istrajnost i doslednost ovog izvanrednog repera.

13.  Edward Scissortongue - Theremin (High Focus Records)
Niste čuli za njega? Ovo je prilika da ga potražite na netu i poslušate njegov EP! Reč je o prefinjenom repu engleske produkcije. Edvardove složene i vešto napisane rime, vode vas u neistražene doline vaše mašte. Pustite ovaj saundtrek vaših zbrkanih snova, koji je sazdan od elusivnih melodija i dubokoumnog, ali šizofreničnog diskursa.

14. Metermaids :We Brought Knives (StrangeFamous Records)
Možda niste čuli ni za njih, ali svakako morate da ih čujete! Treći album dua, koga čine Sentens (Sentence) i Svel (Swell), donosi nešto potpuno drugačije! Na ovom albumu ćete naći matrice preko kojih bi retko ko želeo da repuje, ali koje dobijaju specifičan karakter kada se nađu kao podloga za intrigantne rime ovih njujorških repera.

15. Šef Sale: Život u stihu (Pancir)
Još jedan član BS-a, pored Škaba koji je ove godine bio aktivan. Ovde nema laži, ovde nema šminke, ovde su stvari kakve jesu, realne spike: ovim rečima iz naslovne numere može da se sažme ideja albuma. Dakle, tvrdokorni Šef je još jednom pokazao kako maestralno plovi uz najrazličitije ritmove, dajući nam sirov hip hop koji nas tera da klimamo glavom!

Mihajlo Đorović    

Crosses - Crosses
Debitantni LP jednog od više side projekata Chino Moreno-a, frontmena benda Deftones. Iako polovinu albuma čine remasterovane pesme iz prethodnih EP-eva, ovaj LP u celini čini jedinstven pristup elektronskom roku sa elementima trip hop-a i dream pop-a.

NehruvianDOOM - NehruvianDOOM
Kolaboracija MF DOOM-a i mladog Bishop Nehru-a, hip hop u svom najboljem obliku. Pored prethodnih kolaboracija, još jedan album koji svedoči tome da je DOOM zasigurno jedan od najinovativnijih i najkvalitetnijih producenata apstraktnog hip hopa. Preko svega toga, Bishop Nehru i te kako pokazuje ogroman potencijal za nadalje.

Artan Lili - Artan LiliPrvi album noise pop/indie rock benda koji je nedavno nastao a uzdigao se na sam vrh beogradske alternativne scene. Iako izdanje još uvek nije kompletno objavljeno, dosadašnjim numerama koje su za kratko vreme prerasle u hitove sa upečatljivim refrenima i zaraznim instrumentalima mnogo obećava.
Suffering’s The Price - Skull Tower, prvenac niškog beatdown hardkor sastava koji je ove godine pržio po svim krajevima Srbije. Izuzetno izdanje kroz koje cirkuliše ogromna količina besa i energije predstavlja definitivno ono što je potrebno ljudima na ovim prostorima.

Kanda Kodža i Nebojša - Volja za noć
Nakon 3 godine, KKN su nam priredili još jedno predivno izdanje. Volja za noć veoma moguće predstavlja njihov najkompletniji i najzreliji album do sada, karakterističan po Oliverovim tekstovima koji na trenutke postaju mnogo ličniji nego ranije, dok instrumentali dostižu novi nivo predivnog preplitanja gitarskih deonica sa standardno dobrim bubnjevima i upečatljivim bas linijama.

Janko Takač

1) S.A.R.S. - Ikone pop kulture (Sarsband.com, 2014)
Ove godine je SARS eksplodirao i postao najveći srpski mejnstrim rock bend.  Formula kojom su se proslavili predstavlja perfektanu oluju buvalno svega što mladi balkanski klinci vole da slušaju (da, čak i onih najgorih narodnjaka). Kao što to uvek biva, popularniji su kod suJseda nego kod nas, ali tako je to valjda i sa hrvatskim Hladnim Pivom i sa bosanskim Dubioza Kolektivom koji su vidim (iznimno) popularni u Srbiji ...

2) Stephen Malkmus and The Jicks - Wig Out at Jagbags (Matador/Domino, 2014)
"We grew up listening to the music from the best decade ever". Enough said, jer muzički gledano, devedesete su za mene bile najbolja dekada a Pavement su bili deo samog krema ondašnje alternativne rock scene.

3) The Horrors - Luminous (XL, 2014)
The Horrors su dokaz da se u okviru post punk revivala još ima šta reći, šteta što u svom žanru postaju sve usamljeniji ...Ovo je bio make it or break it album, za The Horrors četvrti po redu. Na talasu fantastičnog prvog singla I See You, slušali smo bend koji je otišao još dalje i još dublje u retro i vintage. Za nas fanove, Luminous spada među najbolje albume ove godine, ali za neki konačni širi komercijalni uspeh grupe, ovaj album zabija kolac pravo u srce.

4) The Pains of Being Pure at Heart - Days of Abandon (Fierce Panda Records, 2014)
Leto 2014. ćemo pamtiti po novom albumu Kipa Bermana. Dok su The Horrors ovog proleća bili potpuno introvertni i veoma mračni, Days of Abandon donosi leptiriće u stomaku, neku novu nadu i veoma prijatno isčekivanje neke nove letnje ljubavi. Pomalo slatkogorak, pomalo nostalgičan, ovaj album je mogao da skapira samo onaj ko je krajem osamdesetih i početkom devedesetih uzdisao za Cyndi Lauper i Robertom Smithom.

5) La Roux - Trouble in Paradise (Polydor, 2014)
Dok smo u septembru cedili poslednje tople dane, u plejeru smo na repeat besomučno preslušavali famozni drugi album grupe La Roux. Mlada Elly Jackson je sa samo 23 godine ova pevačica je ostala jedini kreativni član grupe. Odlaskom Bena Langmaida, La Roux se našao u situaciji u kojoj je Depeche Mode bili nakon odlaska Vincea Clarka i Trouble in Paradise jeste donekle A Broken Frame za La Roux. Ipak, kada čujete pesmu Silent Partner vidite da je pred La Roux ipak svetla budućnost.

6) Pixies - Indie Cindy (PIAS, 2014)
Gadila mi se onomad ideja da se grupa Pixies okupila samo da bi beskonačno muzla pare na staroj slavi i davno minulim zaslugama. Još kada sam onomad čuo da članovi benda van koncerata zapravo ni ne pričaju međusobno, bio sam baš razočaran u jedan on mojih omiljenih bendova. Kasnije je iz benda otišla Kim Deal i sve je izgledalo kao recept za katastrofu ... Začudo Indie Cindy nije loš. Uprkos lošim kritikama, mislim da je ovo jedan o najboljih albuma alternativne rock muzike u ovoj godini, a i nešto što mi je vratilo veru u Black Francisa i ekipu ...

7) Kanda, Kodža i Nebojša - Volja za noć (Odličan Hrčak, 2014)
"Razbijeni ali slobodni, idemo zajedno, sve je stalo u rock and roll." Užasno me smaraju svi oni koji insistiraju na tome da današnji KKN nije ono što je bio devedesetih, naglašavajući opadanje u kvalitetu i relevantnosti njihove muzike danas. Budalaštine! Oliver i ekipa su danas jedan sasvim druga inkarnacija i svako poređenje sa onime što je bilo je potpuno glupo i gledajući bend uživo i veoma smešno (kao kada imate one paćenike koji ispred bine sjebani od droge još uvek traže Prirodu). Ono što na njihovom novom albumu čujemo je rezultat izuzetne koncertne aktivnosti, kao i neke nove vere i energije koja danas stoji iza ove veoma čvrste rock and roll grupe.

8) Leonard Cohen - Popular Problems (Columbia, 2014)
Jeste pomalo van konkurencije, ali ovo meni jeste album godine. Jedan od onih po kojem ćemo pamtiti ovu godinu... Nezaobilazno, pa čak i ako ne pratite ovakvu muziku. Mada, lako je Koenu da snima ovako fantastične albume, kad ih je za pedesetak godina izdao samo trinaest. Ostaje nam samo da se nadamo njegovom skorom dolasku u Srbiju.

9) Peter Murphy - Lion (Nettwerk, 2014)
Slabije nego većina njegovih albuma, ali i dalje dovoljno dobro da ostane u plejeru bar nedelju dana ... Sa jedne strane Lion uliva nadu da Peter Murphy još uvek nije "spent force" i da ga možda samo malo više inspiracije i malo više fokusa dele od nekog novog hita i nekog novog Deepa ili Love Hysterie. Sa druge strane, Murphy se ne zanosi previše nekim eksperimentisanjem i on u glavnom ostaje veran onome što njegovi fanovi od njega očekuju. Mada, bilo bi možda pametno da prestane da muze staru slavu sa Bauhaus pesmama ... A mogao bi i konačno da svrati u naše krajeve!

10) Rancid - Honor is All We Know (Hellcat/Epitaph, 2014)
Rancid evo već dvadeset godina piče stari fazon i ne menjaju recept koji daje rezultate. U duhu njihovih najboljih izdanja, Honor is All We Know donosi trideset minuta agresivnih pop punk i ska pesama sa tim nekim prepoznatljivim street punk senzibilitetom ... Da sam dvadeset godina mlađi, ovo bi smo ja i par ondašnjih drugara preslušavali sedeći na gajbi piva. Vadili bi iz nje svaki po flašu na svaki repeat, taman da nakon pet-šest preslušavanja naučimo sve tekstove. Onda bi u neko doba noći ostali bez piva pa bismo pijani i naloženi krenuli u neku kafanu, urlajući refrene pustim i tihim ulicama ...

Tihomir Škara

ALBUMI

Hollow my eyes – Separate (Fivebyfive records)
Album visokog kvaliteta, što po samom konceptu, što po pitanju tehničke realizacije. Zvuk je izuzetno nasilan, i preporučljiv samo strpljivim i čeličnim ušima koje pored ostalog slušaju bendove među kojima su Parkway drive, August burns red, Architects, itd. Pet momaka su svoj album snimili potpuno samostalno, pa je to još jedan razlog zbog kog ovaj album ide u sam vrh ovogodišnjih izdanja – zato što je „s neba pa u rebra”.

Urban &; 4 – Mamut (Aquarius records)
Album jeste malo umereniji od prethodnog, ali je zvuk puniji i konkretniji, nema onog osećaja lelujanja u praznom prostoru, koje ponekad donosi nelagodnu dosadu. Lirika dosledna svog pisca, na momente ostavlja bez daha i komentara, na momente nasmeje svojom banalnošću, ali na kraju ostavlja pomalo zbunjen izraz lica i brdo pitanja.

Helm – Helm (samostalno)
Lep i topao, mahom hard rock zvuk, pomešan sa funky momentima. Prednost ovog izdanja je potpuna samostalna realizacija. Bubnjevi su programirani, i čuju se povremene gitarske greške tokom živog snimanja. Pevaju prosečnom čoveku o prosečnom čoveku. Album je dobar jer je univerzalan – zabavan i dečački neozbiljan, a takođe donosi na površinu neka večita pitanja i dileme, pa se zbog toga njemu slušalac uvek može vratiti kao novom i nikad ranije preslušanom zvuku.

KONCERTI

Hurts – Exit festival, 13. jul
Ranije se nisam susreo sa njima, pa mi je koncert na tvrđavi bio prvi. Zaista sam ostao oduševljen atmosferom, pa sam se pokajao zašto im ranije nisam pružio šansu. Stavljam ih na prvo mesto jer su me kupili posle nepunog minuta stajanja u publici, što mislim da je sasvim dovoljan razlog.

Reactory, Nekropolis, MAD Goya, Niyazov – CK13, 16. maj
Teško je fizički izdržati više od dva sata neprestanog divljanja i brzine, ali uz ove bendove je to bilo čisto zadovoljstvo. Nemci su pokazali duh stare škole thrash metala, što danas lagano odumire, a domaćini su samo dodatno podgrejali vrlo vrelu atmosferu.

###, Žen – CK13, 29. novembar
Na ovom nastupu sam se osećao najlagodnije i najviše prihvaćeno, jer nije bilo barijera između bendova i publike. Vrlo neobičan zvuk je privukao veliki broj slušalaca, što je znak da se alternativna scena vraća u velikom svetlu, a takođe znak da je publika provalila copy/paste bendove, i da im više ne pridaje veliki značaj.

OČEKIVANJA

Beogradski alternativni rokeri pod imenom Uzemljenje svojim prvim albumom su dali ogroman domaći zadatak svima. Iz prve brzine ubacili su u petu, pa se naredne godine očekuje novi i još jači materijal. Pojavili su se skoro ni iz čega i pružili sjajan album, što je zaista vrlo krupan i obećavajući korak.
Zrenjaninski Desolation je na prvo slušanje reinkarnacija Pantere. A i na svako sledeće! Pre svega od njih očekujem najviše, tek hvataju zalet, a pre svega, drže se toga da sve rade sami, od snimanja do promocije, dok se snimanje zasniva na starim metodama, tako da ne koriste nikakve dodatne efekte, niti svoju muziku „peglaju“ niti je dodatno ukrašavaju, već sve ostavljaju sirovo i iskreno.

Ninoslav Trajković

Melvins - Hold It In
Nakon odlcičnog Tres Cabrones, ovaj put uz pomoc Leary-a i Pinkusa iz Butthole Surfersa, The Melvins donose svežu dozu teških rifova i gromoglasnog bubnja.

Antemasque - (Sefltitled)
The Mars Volta ekipa sa svojim novim projektom...sirovo,dinamično i melodično. Čist rock zvuk... onakav kakv treba da bude.

Interpol - El Pintor
Posle 4 godine Interpol se vraća sa svojim melaholično mističnim gitarama i baršunastim vokalom,ovaj put nešto zrelije izdanje od prethodnika

Afghan Whigs - Do The Beast
Sve što se moglo čuti tokom karijere ovih alt rock velikana sjedinilo se na novom albumu posle prilicno duge pauze.Dulli-ev fallseto uz pratnju klavira i violina rame uz rame sa na momente žestokim gitarama.

Crosses - (Selftitled)
Dream pop-electro projekat frontmena Deftones-a sa neverovatno zaraznim,prelepim i experimentalim numerama i dovljno „pop“ za širu publiku.