Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Duhovi industrije, intervju sa Shomyjem Lindemannom



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Shomy Lindemann je muzički projekat umetika (1994) iz Majdanpeka. Njegov artistički diskurs označava kao "digital industrial metal", time prateći izvesne crte pokreta Neue Deutsche Harte (Rammstein, Emigrate, OOMPH!,...) i hrabro ih uklapajući u sopstveno viđenje ovog podžanra metala, služeći se računarom kao pravovernim studijskim "saradnikom". Pored osnivanja mnoštva bendova, koji na izvesni način nisu mogli da iznesu u pravom svetlu njegove ideje, krajem 2011. godine je odlučio da sedne za računar, sa gitarom pored sebe i krenuo u avanturu, koja traje i danas. Početkom novembra ove godine je samostalno izdao album "DUHOVI" na kojima se nalaze i kolaboracije sa domaćim bendovima kao što su Katabazija, The Scarps i Dreddup, što govori o ambicioznosti i disciplini koju nam Miloš skromno, ali odlučno prikazuje. Takođe, kako tehnologija nije "neprijatelj muzike" već moćno sredstvo komunikacije. Njegova muzika komunicira sa slušaocem, nije pretenciozna, teška i opora, već sasvim otvorena i nenametljiva, iako je metal u pitanju. Imao sam priliku da porazgovaram sa njim, doduše, o svemu i svačemu zanimljivom, no, muzika nam je bila glavna tematika, te dajem reč samom Milošu, da nam otkrije po koji detalj svoje duše, htenja i mišljenja.


HC: Kada si uopšte počeo da se baviš muzikom i da li ti je prvi instrument bila gitara?
Shomy:
Naprotiv, gitara je bila moja poslednja opcija, još kao klinac počeo sam sa nekim klavijaturama koje ni dan danas iz nepoznatih razloga ne mogu u potpunosti da razumem. Kasnije sam pokušao da napravim bend za koji sam pozajmio bubanj sa namerom da ostanem na tome. Međutim, zbog negativnih okolnosti i to je propalo, a ja sam završio sa gitarom u stanu. Ostalo je na tome da ne mogu da sviram bubnjeve u kući, pa sam se prilagođavao lagano zvuku gitare. Na samom kraju svirao sam i bass u jednom bendu, ali opet, gitara mi je ostala prioritet. Što se tiče ideje kada sam počeo da se bavim muzikom, to je sve počelo krajem 2009-te godine kada je inače i trebao da krene sa radom dotični bend u kome bih bio ja za bubnjevima.

HC: Majdanpek je rudarski grad okružen predivnom prirodom, nešto veštačko, industrijsko usred prirodnih lepota, da li to pruža dostatnu inspiraciju? Primetljivi su pomalo "orijentalni", na momente paganski motivi u tvojim pesmama (moj lični utisak), da li to pripisuješ okruženju ili je nešto drugo u pitanju?
Shomy:
Ne pripisujem ništa okruženju i gradu iz koga dolazim. Mrak u mojoj sobi je mnogo više zaslužan za inspiraciju. Što se tiče tih orijentalnih - paganskih motiva, sviđa mi se kako to zvuči, možda zato i volim da ga kombinujem u mom stvaranju. Uživam da u idejama pronađem nešto drugo što opet i nije toliki standard. Muzika kao muzika je dosta širok pojam i ako je ne kombinuješ onako kako ti voliš, ništa nećeš uraditi, samo ćeš biti jednim delom mrtva kopija onoga što voliš.

HC: Tvoje "digitalno" viđenje industrial metal-a je retkost danas, barem na našim prostorima. Zašto baš industrial metal? Šta te zapravo privlači ka stvaranju digitalnog oblika jednog takvog žanra?
Shomy:
Nisam siguran da sam upoznao nekoga ko digitalizuje "neki" metal do sada, uglavnom svako snima prave instrumente. Digitalizacija je prelazak u moderno doba, ja samo radim kako bih ljudima približio kreativnost i kvalitet industrial metala. Danas muziku možeš praviti gde hoćeš i eventualno kada hoćeš. Odlučio sam se za teži deo posla, jer za svaki riff koji osmislim moram da odvojim dosta vremena da ga i otkucam baš isto kako je i osmišljen. Realno gledano, ja sam veliki fanatik čvrstih distorzija i kvalitetne elektronike. Zato je industrial metal veliki deo mene i mog privatnog života. Prostije rečeno odrastao sam uz isti pravac muzike pored onoga što mi je tada bilo nametnuto. Kasnije sam shvatio koliko sam se ustvari pronašao u istoimenom pravcu i odlučio da postanem stvaralac istog.

HC: Evidentno je da ti je frontmen benda Rammstein veliki uzor, čim si "preuzeo" njegovo prezime za svoj muzički entitet. Da li su samo oni u pitanju ili postoje još neki bendovi koji su ti bliski?
Shomy:
"Preuzimanje" njegovog prezimena se desilo sasvim slučajno kada sam stajao sa pesmama koje su čekale dan kada će se objaviti, pa mi ništa drugo nije preostalo sem da izlupam nešto. Uostalom, većina ljudi koji me znaju po mojoj muzici ni nemaju pojma ustvari kako se prezivam. Ali da, Till kao Till ima veliki uticaj na mene, oduvek je imao dovoljnu snagu da iznese sebe, i to se mora mnogo ceniti, barem u nekom mom svetu. Ta snaga koju on može sa njegovim vokalom bez imalo naprezanja da izvede je na mene ostavila trajan pečat. Da, postoje bendovi kao što su OOMPH!, Emigrate, pa čak i Marilyn Manson koji su mi veliki uzori bili tokom rada, ali niko nikad kao Rammstein.

HC: Iza sebe imaš četiri albuma, 11 singlova i mini-albuma, što je impresivna brojka. Koliko sam shvatio, sve si samostalno izdao, posredstvom Interneta. Koji je tvoj stav prema izdavaštvu u Srbiji i da li si pokušao da izdaš svoje albume pod nekom etiketom?
Shomy:
Da, veoma velika brojka je u pitanju, ako izuzmeš ideje koje nikada nisu realizovane. U svakoj mojoj pesmi (pogotovu novijim) sigurno možeš pronaći deo mene. Starije i nisu imale kvalitetan zvuk, zato i zvuče malo lošije. No, svaka greška će se pre ili kasnije da ispraviti. Tako da mogu da se očekivati nove-stare ideje sa lepšim i kvalitetnijim zvukom. Etiketirano je za sada sve na mene, i isto tako i zaštićeno, sa obzirom da se kreativnost pojedinih modernih umetnika zasniva na ideji "Preuzmi-Ukradi-Stavi sopstveno ime". Što se tiče tuđih etiketa, skoro sam upoznao neke ljude čiji rad posebno cenim i planiram da se "etiketiram" pod njihovim imenom.
HC: Kakav je osećaj biti u isto vreme idejni vođa,"bend" i producent? Koliko to utiče na razvijanje ideja?
Shomy:
Mnogo lakši i prijatniji nego kada radiš u bendu. Sam si na svome, zvuk dolazi iz tebe i ide na način na koji samo ti želiš. U bendu mora biti drugačije, iz razloga da ako imaš želju da radiš sa bendom, tj. ljudima, moraš da se prilagodiš i njihovim idejama sve dok ne napravite nešto što će se pre svega dopasti celom bendu. To mi se i ne čini baš tako lako sudeći po iskustvu i radu do sada. Svako ima svoje uzore i radi po njima, i tu dolazi do nekog međuprostora u bendu koji se ili uklapa ili pravi neku totalno čudnu disharmoniju koja liči na sve samo ne na ozbiljan rad. Takođe smatram da ni biti ceo bend i voditi neki solo projekat nije znatno lakši posao, utoliko što ljudi sve manje i manje cene to, ali ja svakako uživam u tome.


HC: Sa kojim muzičarima si sarađivao tokom rada na svojim pesmama, kroz godine? Ko je ostavio najjači utisak na tebe?
Shomy:
Imao sam prilike da sarađujem sa jako dobrim ekipama koje već godinama opstaju na našim prostorima u jako čudnim uslovima i okolnostima. Za primer ću uzeti Katabaziju sa kojom sam imao čast da sarađujem, Ponoćni Vodeničar, FatZed i Saša su definitivno pre svega ljudi sa kojima vredi raditi nešto. Tu potom dolazi bend dreDDup i frontmen Mikka sa svojim vokalnim sposobnostima koje te obaraju sa nogu. Pre svega sam radio takođe i sa bendom Marienfeld na čijem sam poslednjem izdanju "NON PEDIGREE" imao čast odraditi remiks za meni jako dragu pesmu "Fajn". Sve u svemu, pored svake njihove kreativnosti i umetnosti koju nose sa sobom, najveći utisak ostavlja na mene ta njihova ljudskost i pozitiva za rad sa drugim izvođačima. Ako nešto mrzim to je uzdignutost, a to ne mogu pripisati bendovima sa kojima sam do sada sarađivao.

HC: Kakvu poruku nose tvoje kompozicije, s obzirom da su instrumentalnog karaktera? Po kom principu biraš naslove za pesme?
Shomy:
Pojedine pesme imaju tekst pa su tako i dobile naziv, sa izuzetkom da nikada nisu otpevane. Što se tiče pojedinih, za koje nikada nije bilo teksta, mahom se mogu pripisati moje emocije kojima sam bio obliven tada. Kao primer može se uzeti pesma "Determination", koja još uvek nema kompletan tekst, ali sam odlučan u ideji da završim isti (reč 'determination' se i pominje u tekstu pesme). Tako da sve te moje kompozicije imaju neku skrivenu poruku. Naravno, svakom je dozvoljeno da doživi pesmu onako kako ko želi.

HC: Kao simbol koristiš alhemijski znak Jupitera, tj. hemijskog elementa olovo, da li to pokazuje neka tvoja šira interesovanja sem muzičke sfere? Da li se baviš nekom drugom umetnošću sem muzike?
Shomy:
Ipak bih izdvojio astrološki znak Jupitera, sa obzirom da mi hemija nije išla do ruke. Oduvek sam osećao nešto kada je Jupiter bio u pitanju. I dan danas ne znam pravi odgovor na to. Pre toga je moj logo bio krst sa čekićima, koji je trebao da predstavlja "nailed it hard". Međutim, odustao sam od te ideje zato što bih lagano bio okarakterisan kao satanista ili ko zna kako. Moji radovi i pesme ne predstavljaju ništa vezano za religiju. Pored muzike imam završenu knjigu koja čeka objavljivanje i iskreno se nadam da će se i to dovršiti do sredine sledeće godine.

HC: Jedno pesničko pitanje: kako doživljavaš pesme Rammstein-a, kakve emocije izazivaju u tebi ili se prvenstveno obazireš na zvučni aspekt?
Shomy:
Rammstein sam prestao da doživljavam kao bend još odavno. Više ih doživljavam kao neku instituciju ili firmu. Što se tiče emocija tu ne mogu da svedem sve na reči. U školi sam imao problema baš iz razloga što sam njih slušao. Bio sam ismevan i izbegavan od ostalih kojima je to bilo najobičnije "dranje i buka". Nije lako biti drugačiji od drugih. Uz pomoć istog tog benda sam "preživeo" deo osnovne škole i naučio da se ne prilagođavam drugima, nego da budem ono što jesam i da tako nastavim dalje. Ako treba i sam na svome. Ipak sam rođen sam.

HC: Koji koncert je ostavio najjači utisak na tebe, bilo tvoj sopstveni ili nekog tebi dragog benda?
Shomy:
Izdvojiću opet Rammstein i njihov prvi DVD/VHS "Live Aus Berlin". Taj koncert je definitvno bio nešto drugačije u mojim očima. Još prvi put kada sam video taj isti koncert dobio sam želju da radim na tome da budem deo te muzike. Tu i nastaje priča o mom stvaralaštvu. To neko divljenje i ljubav prema toj pozitivno-negativnoj energiji na tom koncertu mi daju snagu da ne odustanem.

HC: Kakvi su ti planovi za budućnost?
Shomy:
Planova uvek ima, već sam razgovarao sa pojedinim ljudima i želimo da napravimo bend kojim će propratiti neku omanju turneju i čisto radi reda održati par koncerata. Pošto sam već potegao neke veze, ubrzo ćemo morati i pasoše da povadimo (ko nije). Društvo iz Hrvatske je isto zainteresovano da vidi to uživo. Takođe, pošto se može primetiti da je (skoro) ceo rad zasnovan na instrumentalima ljudi mogu da očekuju neki mini-spektakl na nastupu. Nešto što će držati pažnju računajući da ne mogu da pevaju u glas te iste instrumentale. Upravo iz tog razloga nije bilo nastupa do sada. Planiram remasterizaciju prvog albuma i kompilaciju "najboljih" pesama koje će biti snimane pravim instrumentima da bih ukazao na moj rad, malo drugačijeg tipa. Imam želju da takođe napravim jedan album na kome će gostovati razni izvođači, i na tome uveliko radim. U toku sledeće godine se može očekivati nešto mnogo drugačije vezano za numeru "Duhovi", ali o tome više kada dođe do toga.

Zahvaljujem mladom gospodinu Antiću, pardon, Lindemannu na trudu i detaljnim odgovorima. Mogu samo dodati i to da će se za njega tek čuti, samo je pitanje vremena i njegovih ambicija, kojih zasigurno ne manjka.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva