Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Intervju Uzemljenje



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Uzemljenje je beogradski alternativni rok-bend, nastao 2011. godine. Njihovu muziku odlikuje mnoštvo gitarskih efekata, posebno distorzije i modulacije, koje bendu daju poseban autorski pečat i koje definišu zvuk još od prvog dana. Posebna pažnja posvećuje se tekstovima, koji treba da imaju apelativnu ulogu na slušaoce i ljudsku svest. Tekstovi su društveno angažovani, sa jasnom kritikom na račun društvenog sistema, ali i čoveka kao pojedinca. U julu 2014. objavljen je prvi studijski album „Mehanizam“, koji je dostupan kao fizičko izdanje (CD) i kao mp3 verzija, dostupna za besplatno preuzimanje. 
Sa Dejanom ragovarao Dragoje Živković


Koliko je trajalo pripremanje pesama za album „Mehanizam“, da li je u pitanju opis nekog već postojećeg ili Vi nudite svojim autorskim pečatom neki novi mogući mehanizam?
Na albumu ima pjesama starijih i od 10 godina, ali priprema albuma, selekcija pjesama, snimanje i miks, trajali su skoro 3 godine, od novembra 2011. do objave albuma u julu 2014. Mehanizam, o kojem je riječ na albumu i u istoimenoj pjesmi, nažalost već postoji, a to je onaj svakodnevni mehanizam, koji nam ne da da živimo normalnim životom, koji diktira tempo života i svakodnevicu, koja većini svih nas, u ovom nevremenu u kojem živimo, jako teško pada.

Za koju izdavačku kuću je objavljeno izdanje, koji je tiraž, gde se može kupiti CD i koja su Vaša očekivanja?
Album smo objavili samostalno, kao autorsko izdanje, bez izdavačke kuće. Danas izdavačke kuće imaju mnogo više njuha za novac, a sve manje sluha za muziku, zbog čega je većina bendova prepuštena sama sebi i svaki bend mora da se snađe, o svom trošku, na svoj način, sa sopstvenim idejama; da se bolje izrazim – pomoću štapa i kanapa i uz gerilski marketing. Da nije žalosno, bilo bi smiješno, ali činjenica je da većina bendova ima samo štap ili kanap, tako da i dalje tapkaju u mraku, a oni koji imaju i štap i kanap, možda i mogu da započnu priču. Mi smo objavili album kao CD, u tiražu od 1000 primeraka, koji zainteresovani mogu da poruče slanjem podataka (ime i adresa) na uzemljenje@hotmail.com. CD je upakovan u omot od crne eko-kože, sa zlatotiskom našeg prepoznatljivog logotipa na prednjoj strani i spiskom pjesama i kataloškim brojem Narodne biblioteke Srbije, na zadnjoj korici. Od propratne građe, CD ima booklet od 8 strana, sa tekstovima pjesama i detaljima o bendu, snimanju, izdanju... Cena diska je 500din. Album je takođe objavljen i u mp3 verziji i dostupan je za besplatno preuzimanje na našoj zvaničnoj internet stranici www.uzemljenje.net. Što se tiče očekivanja, ona su realna: bez nekoliko godina konstantnog rada i barem 2 albuma, na sceni gotovo da i ne postojiš, mediji vrlo vješto ignorišu tvoje postojanje, a publici nisi interesantan jer si nov. Očekujemo da trajemo, sviramo i stvaramo...

Da li smatrate da je moguće unaprediti nezavisnu rock scenu u odnosu na postojeće stanje i šta je po Vama potrebno preduzeti da sve što radite Vi i bendovi poput Vas dopre do publike koja će pronaći smisao i razumeti Vaše iskrene poruke?
Uh, to je baš teško pitanje… Ne bih da ovo pretvorim u filosofiju, ali mislim da skoro svi imamo ista mišljenja i želje: mnogo kvalitetnih bendova, medijsku propraćenost, zadovoljnu publiku koja podržava scenu i bendove. Ako pretpostavimo da je tačno da je država onakva, kakva je i muzika u njoj, onda nam se odgovori sami nude, kako na televiziji, tako i na radiju i u novinama. Na veliku žalost svih nas, jedno su želje, a sasvim drugo mogućnosti.

Da li je sve beznađe i iluzija? Imamo li razloga za optimizam?
Pa, beznađe nije isto što i beznadežnost, a optimizam mora da postoji.

Obzirom da imate iskustva što se tiče javnih nastupa na zajedničkim svirkama po festivalima, opišite nam uopšteno Vaš odnos sa kolegama. Koliko ima pravih a koliko lažnih motivacija kada je ovaj posao u pitanju?
E, tek ovo je baš teško pitanje, jer na žalost, svi bendovi su uzajamno jedni drugima konkurencija. Podrška postoji, ali svi bendovi kubure sa istim poteškoćama i nepremostivim problemima današnjice, pa se svako bori za svoje mjesto pod Suncem. Realno stanje je takvo da bendovi uspjevaju da naprave zajedničke svirke, ali osim toga i neutralnog tapšanja po ramenu, uz riječi da dobro zvuče, ne preostaje skoro ništa više. Bendovi nisu u stanju da poslušaju kolege i drugare koji sviraju prije ili poslije njih, odlaze kući čim je gotov njihov nastup, a publika je možda još gora, jer traži tačno vrijeme kada svira neki bend, tako da slučajno ne dođe neki minut prije ili poslije i čuje nešto novo, neki drugi bend.
Što se tiče festivala, oni bendovima daju dobru organizaciju, pružaju im osjećaj velike bine i dobre opreme, ali nažalost sve se svodi na to da će biti proglašen neki pobjednik, samo ne znam na osnovu čega se to pobjeđuje. I onda, bendovi se takmiče ko će biti “bolji” i tako se stvara međusobna zavist i lažna podrška i motivacija, koju si spomenuo u pitanju. Sve se završava tapšanjem po ramenima i kiselim osmjehom, uz riječi da se planira zajednička svirka. Nakon toga vidiš organizovane svirke pojedinih bendova i organizatora, a tebe niko nije zvao…


Da li ste zadovoljni trenutnim angažmanom i da li može da se živi od rokenrola?
Trenutno dajemo naš maksimum da album dopre do publike i da što više sviramo, ali iskreno, statistika nam baš ne ide u prilog. Nadamo se boljim danima. Što se tiče drugog pitanja, mogu da kažem da tijelo ne može da živi od rok muzike, ali duša može. Pitanje glasi: “šta želiš da nahraniš”?

Da li svi podjednako učestvujete u stvaranju pesama na probama ili su stvari podeljene kada je pitanju tekst, muzika?
Prvi album u potpunosti nosi moj potpis, tekstovi, muzika i aranžmani, ali na probama uvijek ima prijedloga i sugestija od strane ostalih članova, koje onda prihvatamo ili odbacujemo, u nadi da ćemo doći do idealnog rješenja. Polako smo počeli sa pjesmama za drugi album i ja ću ostati potpisnik muzike i tekstova, ali će vjerovatno bend potpisati aranžmane, jer u međuvremenu i ostali članovi su sazreli u ovom bendu i željni su da daju svoj autorski doprinos.

Koliko ja danas teško biti originalan i poseban u muzici? Koja bi Vaša rekcija bila kada bi Vas neko uporedio sa „Block Out“, na primer?
Teško je biti originalan i poseban, jer lično mislim da već sve postoji, sve je odsvirano, samo mladi naraštaji vrše reciklažu. Što se tiče poređenja sa bendom Block Out, moram da kažem da prija, ali mislim da su oni (naravno) mnogo daleko od nas, ali i mi od njih. Kao što je Kit Ričards izjavio, kada su ga pitali koja je razlika između Stonsa i Bitlsa, da su njih petorica, a Bitlsa četvorica, tako mogu i ja da ponudim odgovor na ovo pitanje: nas je četvorica, a njih petorica (bar ih  bilo do 01-09-2013). ☺ Šalu na stranu, mnogo ozbiljnija razlika među nama je instrumentalna. Block Out ima jednu gitaru i klavijaturu koja bendu daje nevjerovatan ambijentalan zvuk, a mi smo gitarski bend, sa dvije gitare i usuđujem se da kažem da mi imamo mnogo žešći zvuk. Sa primjesama metala i grandža, mislim da imamo dosta drugačiju priču, tako da mi poređenje sa BO ipak nije najjasnije, ali to je činjenica da nas sa njima najviše porede i opet priznajem, to poređenje – prija!

Koji je Vaš cilj i koji su Vaši planovi za budućnost? 
Neki određeni cilj ne postoji, jer ako bismo ga imali, ne znam šta bismo radili kada bismo stigli do njega. Ovako, sve je nepoznanica, radićemo koliko možemo, snimaćemo pjesme i albume, održavaćemo svirke. Nadam se samo da će to da potraje, da ćemo smoći snage i zdravlja, da istrajemo.

Vaša poruka posetiocima portala?
Podvrgnite se terapiji, prijaće vam. ☺



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva