Pesma po pesma: Ubili su Batlera – Idemo dalje

Ne želimo da ubeđujemo sebe da smo ukapirali kako sve ovo ide, i da se zadržavamo na istom šablonu predugo. Bilo to pisanje novih pesama, ulivanje novog života u stare, ili tumačenje tuđe muzike prema svojim senzibilitetima, uvek želimo da tražimo nove načine da se izrazimo, i da pokušamo da to uradimo bolje nego prethodni put. 

Prosto rečeno, kad god imamo ideju, pruža nam veliko zadovoljstvo da je proučimo maksimalno, sagledamo šta smo naučili ne samo o muzici nego i o sebi u tom procesu, i onda idemo dalje...", započinju svoju priču članovi benda.

Kako i sami kažu, materijal je ljući, brži i mračniji od prethodnog, što u kontekstu vremena u kom živimo ima savršenog smisla. Energija na izdanju je kompaktnija, a tekstovi kreću od Maljenske planine do novobeogradskog bulevara, od anksioznosti do sasvim ličnih slika i sećanja. Sve to drži na okupu produkcija Uroša Milikića i miks i master Luke Matkovića, ali i gosti koji su organski deo priče: snoudrop, Bo i Uroš Milikić.

U nastavku, Matija Ilić, Damjan Vitorović i Luka Lazarević govore o svakoj od pet pesama sa novog izdanja.

Damjan Vitorović: Pesma “Narcis i Zlatousti” je napisana u talasima. Od prvog rifa do teksta, spojena je iz više deonica koje smo uglavnom smišljali u prisustvu jedni drugih. Glavni motiv gitare, koji koristi i vokal na refrenu, smišljen je u toku probe i samo je “izleteo” na gitari, dok je tekst nešto što mi je dugo zadavalo muke u procesu stvaranja. Tekst je samim tim obeležen kako i anksioznošću generalnog stanja sveta u toku 2025. što bi rekao moj rođak od tetke Džejdan Smit, do motiva rodnog mi kraja i planina koje ga okružuju. S tim u vidu, smer kojim je pisan tekst nije ciljano tako da pokrije specifičnu temu, već da istovremeno kaže nešto što zvuči lepo koliko i lepo izgleda pejzaž sa rudnika Maljena.

2. Sećam se Milutina Milankovića

Luka Lazarević: Slično kao i kod Narcisa, ovo je jedna od onih pesama gde su ideje tekle same od sebe i čini se da je svako od nas bez problema smislio ne samo svoj deo, već i doprineo celokupnom aranžmanu, a takva vrsta kolaboracije je nešto čemu uvek težimo kad pišemo muziku. Suština pesme je udaljenost od dragih ljudi, i u skladu sa time sam pokušao da provučem zajedničku nit kroz više susednih dešavanja koja zajedno boje jedan vremenski period i stvaraju njegov celokupan "osećaj". Hteli smo to da dočaramo ne samo kroz tekst, već da i kroz pomalo maničan instrumental postignemo taj osećaj skakanja kroz različita sećanja. "Milutin Milanković" se ne odnosi ni na kalendar, ni na novčanicu, kako su neki spekulisali, već na Bulevar Milutina Milankovića na Novom Beogradu, koj u bukvalnom smislu spaja različita meni značajna mesta, ali takođe spaja i mnoge uspomene, kojih se rado prisećam prolazeći kroz njega.

3. Samo ponekad

Matija Ilić: Samo ponekad je cover koji smo još davno napravili za gostujuće svirke, da ljudi koji nas prvi put slušaju imaju nešto po čemu da nas zapamte. Ranije smo svirali neke covere kao takve, a za Jarbole smo se trudili da ih "zabatlerišemo" odnosno donesemo neki naš, originalan spin na pesmu. Kada smo odlučivali koje pesme ćemo spremati za EP, odlučili smo se i za ovu jer je Nino (snoudrop) toliko dobro otpevao da smo morali da je ovekovečimo. Prijatelji su i više nego podržali inicijativu.

4. Armadilo

Damjan Vitorović: “Armadilo”, kao naslov koji treba da označi potrebu za zatvaranjem kao mehanizma samoodbrane, je došao na samom kraju. Sama muzika nastala je kao i sve drugo što napišem, odosno u naletu euforije izazvane kojom god muzikom da sam slušao u trenutku. Rif sam smislio u svojim odajama negde oko 3 ujutru izbegavajući da spremam neki kolokvijum i verujući da sam napisao naj “hevi” BASEMENT rif svijeta i veka (ne tako tačno u retrospektivi) i toliko se stilski razlikovao od onoga što inače smislim da sam morao da ga iskoristim. Refren smo opet napisali zajedno u toku probe, a tekst nastaje na vrlo vojažičan način (bamedibanombadi) dok nisam uspeo da napišem dva stiha u koja sam zaista verovao i ostatak pesme koji je vrlo Kobejnski napisan iz potrebe. Osim naravno stihova refrena, koje je napisao skriveni Branko Radičević naše trupe, Matija Ilić.

5. Promene

Luka Lazarević: Pesma "Promene" je jedna od naših starijih pesama koju sviramo jako dugo, i koja je ranije u naslovu imala još dva "NE". Nastala je pod velikim uticajem benda Number Girl, a u osnovi to je pesma o nemogućnosti da zadržiš stabilan oslonac tokom životnih promena, i istovremenoj nemogućnosti da prihvatiš tok svega i plivaš nizvodno, iako znaš da bi tako sebi olakšao dosta toga. Pokazala se kao dosta dugovečna, jer za razliku od nekih drugih starih pesama, ni u jednom trenutku nam nije dosadilo da je sviramo, a veliki razlog za to je što je sama pesma dovoljno fleksibilna (da ne kažem promenljiva) da smo kroz dugačak vremenski period mogli da je nadograđujemo, tako da je to pesma iz našeg repertoara sa možda najdužim periodom sazrevanja. Poslednji, i verovatno najveći, stupanj tog sazrevanja je sarađivanje sa Ninom (snoudrop). Slično kao za Samo ponekad, ta saradnja se desila prilično spontano. Ukratko, na jednoj svirci, zbog određenih tehničkih problema, nisam mogao da pevam, i tu je bio Nino da spasi dan. Bili smo zaprepašćeni koliko je to dobro ispalo, i odlučili smo da ponovimo na narednim svirkama i na kraju uvedemo u stalni repertoar. Smatram da je ova verzija, sa Ninom, to što je ova pesma oduvek trebalo da bude, i jako sam srećan kako se uklopila sa ostatkom EP-a.