Priča o prirodi, odbacivanju, samoći i opstanku: Roman „Tamo gde rakovi pevaju“ Delije Ovens
Helly Cherry
Izraz „tamo gde rakovi pevaju“ na američkom jugu označava mesto daleko od ljudi, duboko u divljini, do koje se retko stiže. Prema rečima Delije Ovens, u detinjstvu joj je majka govorila da ode „tamo gde rakovi pevaju“, a ta rečenica kasnije je postala naslov njenog dela. Knjiga tako opisuje upravo takvo mesto i devojčicu koja na njemu odrasta.
Roman „Tamo gde rakovi pevaju“ objavljen je 2018. i za kratko vreme postao jedan od najprodavanijih naslova savremene američke književnosti. Autorka je pre toga potpisivala isključivo nefikciju, kao koautorka tri knjige o životu zoologa u Africi. Prvenac je prodat u više od deset miliona primeraka, našao se na vrhu liste „Njujork tajmsa“ i dobio filmsku adaptaciju s Dejzi Edgar-Džons u glavnoj ulozi. Na srpskom jeziku izašao je 2019. u izdanju Vulkan izdavaštva, u prevodu Ljiljane Petrović Vesković.
Radnja se odvija u dve vremenske ravni. Prva počinje 1952. godine i prati Kaju Klark, devojčicu iz siromašne porodice koju razara nasilje i oskudica. Majka odlazi, a potom braća i sestre jedno po jedno, a otac, sklon piću i zlostavljanju, na kraju ostavlja i nju, pa Kaja već kao dete ostaje sama u kolibi u močvari na obali Severne Karoline. Druga linija je smeštena u 1969. godinu, kada je u močvari pronađeno telo Čejsa Endruza, lokalnog zavodnika, a meštani odmah posumnjaju na „devojku iz močvare“. Ovens ove dve linije vodi ka istoj tački strpljivo, bez žurbe.
Iako je roman uokviren istragom, njegovo težište je drugde. To je pre svega knjiga o odrastanju bez ikoga ko bi dete naučio kako se odrasta. Kaja uči iz prirode, a ono što joj ljudi uskraćuju traži u močvari. Odbacivanje se provlači kroz celu priču: najpre ga čini porodica koja je napušta, zatim škola u kojoj je ismevaju, a na kraju grad koji o njoj sudi po glasinama, iako je gotovo niko nije upoznao. Tako roman govori i o predrasudama, o tome koliko lako zajednica osuđuje nekoga ko ne liči na nju. Ljubav u priču ulazi preko dvojice mladića iz grada. Jedan je uči da čita, drugi joj nudi pažnju koja ima drugačiju cenu. Zato se porodična drama i ljubavna priča ne čitaju kao zasebne celine nego kao nastavak iste teme, potrebe da neko bude prihvaćen. Tempo je spor, jer se priča gradi na detaljima, smeni godišnjih doba i Kajinim malim pomacima. Uprkos tome knjiga se čita lako i brzo. Jezik je jednostavan, a dve vremenske linije vuku čitaoca dalje, jer svaki pomak jedne daje odgovor ili novo pitanje drugoj.
Najubedljiviji deo knjige je ono što autorka zna iz prve ruke. Opisi močvare, plime, ptica i insekata precizni su, a Kajino odrastanje uz posmatranje prirode deluje verodostojno jer Ovens ume da razdvoji stručno od lirskog. Zapažanja iz životinjskog sveta služe kao tihi komentar ljudskih odnosa. Sama autorka je u razgovoru za izdavača objasnila da se izolovani i odbačeni pojedinci često ponašaju slično ranim ljudima ili divljim životinjama, i ta misao stoji u temelju celog romana.
Slabije stoji deo koji knjigu približava kriminalističkoj priči. Sudski tok oslanja se na poznate obrasce, a sporedni likovi su podeljeni na dobre i loše bez mnogo nijansi. Pojedini dijalozi zvuče literarnije nego što bi govorili ljudi u tim prilikama. Tema rasne segregacije uvedena je preko porodice crnaca koja Kaji pomaže, ali ostaje u službi Kajine njene usamljenosti i slika doba u kome se radnja dešava.
Radnja se odvija u dve vremenske ravni. Prva počinje 1952. godine i prati Kaju Klark, devojčicu iz siromašne porodice koju razara nasilje i oskudica. Majka odlazi, a potom braća i sestre jedno po jedno, a otac, sklon piću i zlostavljanju, na kraju ostavlja i nju, pa Kaja već kao dete ostaje sama u kolibi u močvari na obali Severne Karoline. Druga linija je smeštena u 1969. godinu, kada je u močvari pronađeno telo Čejsa Endruza, lokalnog zavodnika, a meštani odmah posumnjaju na „devojku iz močvare“. Ovens ove dve linije vodi ka istoj tački strpljivo, bez žurbe.
Iako je roman uokviren istragom, njegovo težište je drugde. To je pre svega knjiga o odrastanju bez ikoga ko bi dete naučio kako se odrasta. Kaja uči iz prirode, a ono što joj ljudi uskraćuju traži u močvari. Odbacivanje se provlači kroz celu priču: najpre ga čini porodica koja je napušta, zatim škola u kojoj je ismevaju, a na kraju grad koji o njoj sudi po glasinama, iako je gotovo niko nije upoznao. Tako roman govori i o predrasudama, o tome koliko lako zajednica osuđuje nekoga ko ne liči na nju. Ljubav u priču ulazi preko dvojice mladića iz grada. Jedan je uči da čita, drugi joj nudi pažnju koja ima drugačiju cenu. Zato se porodična drama i ljubavna priča ne čitaju kao zasebne celine nego kao nastavak iste teme, potrebe da neko bude prihvaćen. Tempo je spor, jer se priča gradi na detaljima, smeni godišnjih doba i Kajinim malim pomacima. Uprkos tome knjiga se čita lako i brzo. Jezik je jednostavan, a dve vremenske linije vuku čitaoca dalje, jer svaki pomak jedne daje odgovor ili novo pitanje drugoj.
Najubedljiviji deo knjige je ono što autorka zna iz prve ruke. Opisi močvare, plime, ptica i insekata precizni su, a Kajino odrastanje uz posmatranje prirode deluje verodostojno jer Ovens ume da razdvoji stručno od lirskog. Zapažanja iz životinjskog sveta služe kao tihi komentar ljudskih odnosa. Sama autorka je u razgovoru za izdavača objasnila da se izolovani i odbačeni pojedinci često ponašaju slično ranim ljudima ili divljim životinjama, i ta misao stoji u temelju celog romana.
Slabije stoji deo koji knjigu približava kriminalističkoj priči. Sudski tok oslanja se na poznate obrasce, a sporedni likovi su podeljeni na dobre i loše bez mnogo nijansi. Pojedini dijalozi zvuče literarnije nego što bi govorili ljudi u tim prilikama. Tema rasne segregacije uvedena je preko porodice crnaca koja Kaji pomaže, ali ostaje u službi Kajine njene usamljenosti i slika doba u kome se radnja dešava.
Iako se u domaćim knjižarama roman neretko vodi kao triler, ovo je pre svega roman o odrastanju i usamljenosti. Preporučuje se čitaocima koji traže sporije, atmosfersko štivo o samoći, odbacivanju i prirodi, a manje onima koji od njega očekuju zategnut triler.