Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Domaća muzička izdanja koja su obeležila 2013.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Dok polako brojimo poslednje dane u ovoj godini, pre no što se u potpunosti oprostimo sa istom, osvrnimo se na trenutak ne bi li smo se podsetili koja su to izdanja obeležila 2013. godinu u muzičkom smislu.
 
U eri novih medija, gde se muzika najčešće konzumira online, mnogi su se odlučili upravo za ovaj vid izdavaštva. Ukoliko spadate u osobe sa istančanim ukusom, ili pak, volite da istražujete i otkrivate nove stvari, i ako ste zaljubljenici u neobične zvuke i performanse, online izdavačke kuće Black Planet Records i Crime: Scene records u svom opusu sigurno imaju nešto što vam se može dopasti.  Ipak, oni koji i dalje neguju stare vrednosti, albume svojih omiljenih bendova mogli su naći i u vidu fizičkih izdanja. U tome je pomogla izdavačka kuća Miner Recordings, kao i objavljivač iz regiona Zdenko Franjić i njegov label „Slušaj najglasnije“.  Osim toga, pojedini sastavi iz Srbije izdavače su takođe potražili u regionu. Takav je slučaj sa beogradskim bendom Consecration koji je ove godine izbacio čak dva albuma.

Consecration
Cimet
: Treći po redu album, ovog beogradskog trojca, pojavio se tokom marta tekuće godine. Iza ove priče stoji izdavačka kuća Geenger records iz Zagreba, dok je za mastering bio zadužen producent i gitarista James Plotkin - Khante i Old. Prva pesma „Cimet“, kako glasi i naziv čitavog albuma, uvodi nas u jedno divno čullno iskustvo. Najbolje se može doživeti u potpunoj samoći, zatvorenih očiju i glasno, najglasnije. Onda počinje priča: Romantična policija, Ne dam ovaj dan još uvek, Barikade, Praskozrje, Povratak aligatora, a zatim i nestajanje. Melanholija  je prva reč koja se provlači kroz um, već kod uvodnih taktova  numere Cimet. Balada Parskozorje,  kako pesma odmiče dobija čvršći zvuk i iskače iz standardnog koji jedna balada po pravilu sadrži. To je ipak dalo pravu notu ovoj numeri, koja se pri kraju pretvara u pravu ekspoloziju emocija, a zatim lagano jenjava. Ovaj album, ipak,  predstavlja samo uvod u trilogiju koju je osmislio Consecration.
Univerzum zna: Drugi deo gore pomenute trilogije „Univerzum zna“ pojavio se tokom novembra, dakle, pre svega mesec dana. Za kratko vreme, oko novoizdatog albuma podigla se velika prašina, pa se gotovo stiče utisak, kao da je album na muzičkoj sceni dostupan već godinama. Definitivno, kod ovog sastava nema promašaja. Ako volite malo psihodelije, pomešane sa metalskim rifovima Consecration je prava stvar za vas. Sa druge strane Consecration i njihova dva poslednja albuma, mogu se opisati na sledeći način: jako inspirativno. Njihov zvuk je odličan za nova stvaranja. Lično sam napisala nekoliko pesama upravo inspirisana njihovom muzikom. Što se samih tekstova tiče, oni su kratki i sadrže ono što ja najviše volim - nelogičnosti, krajnost i suprotnosti, koje na prvi pogled deluju nespojivo, ali se ipak mogu stopiti u jedno. Posebno kada su potkovane odličim zvukom.  Mastring je i na ovom albumu radio James Plotkin, ali je ovde svoje prste umešao i Aron Harris - Isis.

Figurative Theatre
Svet će opet biti savršen 2: Destination - Black Planet
: Album izlazi na svetlost dana sredinom septembra, za online deskografsku kuću Black Planet Records (+ Crime:Scene records i Slušaj najglasnije) iz Niša, odakle nam dolazi i Figurative Theatre. Numera „Mammutus oblaci“, koja otvara novo izdanje, dugo se vrtela u mom domu nakon objavljivanja. Ali i ostale numere, koje su se  našle na ovom albumu, nisu nimalo zanemarljive.  Čak šta više, Figurative teatre, kao sastav, za mene predstavlja jedno divno, neobično iskustvo. Ipak, pravi užitak, kod konzumacije njhovih numera nastaje na live nastupima, jer njihove svirke nikada nisu samo to, već predstavljaju jedan pravi performans. Što se samog albuma tiče, ovo izdanje govori ono što se malo ko od nas usuđuje da izgovori. Ono što svi znaju, a svi o tome ćute. Neko je ipak progovorio u numeri „Entropija“, ali i „Megamarket utopija“. Ovo izdanje  predstavlja potragu  za neopsivim iskustvom „Satori“. Predsatljva na kraju krajeva, put u nesvesno, u drugi svet i povratak u realnost.

Session 4: Iz Niša, ove godine dolazi nam još jedan interesantan sastav There i njihova instrumntalna muzika. Session 4, zapravo predstavlja Ep, koji se tokom oktobra ove godine pojavio zahvaljujući online izdavaču Black Planet Records. Zvuk dirki (da ne kažem zvuk klavijature) uvodi nas u svaku numeru koja se našla na ovom izdanju. Ubrzo se nadovezuje i gitarski zvuk, bubnjevi, a sve ovo predstavlja jednu savršenu kompaktnost. Numere „A little girl“, „Anastasia“, „Where the magic hapenss“, „She’s dying young“ i „Overdose“, predstavljaju numere za let i hod po snovima. Navode me da prilikom njihovog opisa postanem možda i suviše poetična (patetična). Ovaj Ep zavređuje pažnju, pre svega, zato što bez reči govori tako mnogo toga. Znajući da su momci iz sastava There. kroz ovo ostvarenje želeli da podele sa publikom  jednu priču, priču o devojčici i njenom životnom putu. Njenoj „igri“, bez svesti o posledicama, rifovi koji prožimaju ovaj Ep, ostavljaju onaj tup osećaj u stomaku, gotovo bol. A muzikom kojom je protkana numera  „She’s dying young“ stvarno nam ukazuju na to da ona, Anastasia, umire mlada. Ipak, ovo izdanje ostavlja puno prostora za slobodu i sopstveno viđenje ove priče.

Zgrade i ulice: Sastav iz Subotice Nebo je crveno, okupio se 2010 godine, a njihov prvi album pod nazivom „Zgrade i ulice“ pojavio se tekuće.  Ostvarenje broji  trinaest pesama, od kojih tri predstavljaju numere subotičkog drone/ambient/experimental benda Bezdan. Na izdanju se mogu naći i dva remiksa, dok je numera „Kako se osećaš sad“ urađena u sardanji sa Vukom Miletićem iz sastava Ljudske Potrebe. Po svemu sudeći, možemo istaći da album predstavlja uspešnu kolaboraciju subotičke muzičke scene. Sve autorske numere sa ovog izdanja imaju  istu osnovu, određen  prepoznatljiv rif od koga priča počinje da se razvija. Zvuk je gotovo težak. Prilikom slušanja stvara se osećaj, kao da  nešto (ili neko) sedi na grudima. Glas pevača Damira Tahirija, koji u određenim momentima zvuči gotovo histerično, pretstavlja taj krik koji čovek pod pritiskom izbacuje iz sebe. Teško je. Dolaziš do tačke pucanja, zatvaraš oči i gubiš se. Sam si, potpuno sam,  beskrajno prostranstvo te okružuje. Iz tebe izlaze reči „Seti se, ti si poseban“, i na kraju ostaje samo krik. Otvaraš oči i shvataš da su oko tebe Zgrade i ulice, smog i ljudi.

Bunt: Hard core sastav iz Novog Sada Kolaps ove godine ponudio nam je novo izdanje pod nazivom Bunt. Album se najpre, tokom avgusta pojavio kao free download na stranicama web magazina Nocturne. Nekoliko meseci nakon toga Bunt, zahvaljujući izdavačkoj kući Miner recordings, biva objavljen i u fizičkom izdanju. Spot za  numeru „Ustajem“ zavrteo se mnogo pre no što je čitavo ostvarenje  ugledalo svetlost dana, pa možemo reći da se na ovo izdanje čekalo jako dugo (bar je moje iskusto takvo). Gore pomenuta pesma „Ustajem“, dala nam je priliku da zavirimo i iz prve ruke dobijemo informacije  o tome kako će biti koncipiran novi album. Svakako, bilo je jasno da je to samo nastavak priče koju je Kolaps započeo još 2005. godine. Odličan potez na ovom albumu pretstavlja činjenica da je polovina pesama ispevana na srpskom. Ovde je reč o albumu koji vas tera da se pokrenete, dok vas pojedine numere (Bunt i revolucija) navode da potpuno, u tom pokretu, gotovo dodirnete pod. Tekstovi govore o svemu što nas trenutno okružuje, o unutrašnjoj borbi, nepravdi i kako je situacija kod nas takoreći ista već godinama, album Bunt time postaje univerzalan. Sa druge strane već prilikom prvog dodira sa ovim albumom možemo zaključiti da je isti prepun energije i da na kraju nosi pozitivnu poruku. Ona glasi: nema odustajanja, uvek postoji način , idemo „Do kraja“, nema predaje.

Dža ili Bu
Kukovo leto
: Novi album kultnog sastava Dža ili bu „Kukovo leto“, svakako treba pomenti prilikom rekapitulacije interesantnih izadanja nastalih tekuće godine. Pre svega, zato što na domaćoj muzičkoj sceni, uz male prekide, postoje već 26 godina. Drugi razlog je zato što su ostali dosledni  svom zvuku, što u današnje vreme nije nimalo lako. Osim toga, Dža ili bu trenutno je jedan od koncertno najaktivnijih bendodva domaće scene. Turneja povodom poslednjeg albuma još uvek traje i izgleda da će se ista pretvoriti u „never ending tour“, kako je u jednom razgovoru za Helly Cherry istakao bubnjar Dejan Milojević. Pored novih pesama, na ovom izdanju nalaze se i tri stare numere, koje su ovom prilikom ponovo snimljene. Reč je o stvarima  „Fliperaški san“, „Hajde“, i „Put“. Numera „Dobre stvari“, prvi put objavljena je na kompilaciji koja nosi isti naziv kao i pesma.  Ostvarenje „Kukovo leto“ objavila je izdavčka kuća PGP-RTS.

Novembar
Proklet: Naravno, veterani roka moraju se naći na ovoj listi. Novembar (ex Studeni Studeni) je još jedan bend koji trenutno (i već dugi niz godina) deluje iz Niša. Početkom godine zavrteo se novi album ovog punk sastava „Proklet“. Izdavač je SKC NS. Priča je nešto slična prethodnoj. I ovde je reč o sastavu koji na domaćoj sceni postoji jako jako dugo, a da se ništa suštinski nije promenilo kod njih. Osim toga što je vremenom zvuk sazreo, a Kostin glas prosto deluje i zvuči, kako je negde već opisano, grublje i malo drugačije. U odnosu na sam album, čini se kao da je na publiku, jedan od jačih utisaka ostavila numera „Da li je normalno“, za koju je urađen i spot. Svakako treba izdvojiti i numere „Četiri zida“, „Vrati loptu“, „Malo sreće“, „Sve u p…“, naslovnu numeru „Proklet“,  ali i ostale stvari  koje su se našle na albumu. Kod mene, recimo, najlepši osećaj izazivaju njihovi refreni. Uvek u refrenu kažu onu pravu stvar, i uvek taj deo pesme, kod njih, čekam sa nestrpljenjem.

Deca Apokalipse
Era papirnih grobova
: Deca Apokalipse je ime koje je odjeknulo u medijima početkom ove godine. Moram priznati da me je već samo ime zaintrigiralo i navelo na razmišljanje, te sam istog trenutka započela potragu u želji da saznam što više o tome šta se to krije iza ovog naziva. Ubrzo je otkriveno da ovaj sastav zapravo broji devet članova, pa se pre možda može nazvati malim klanom. Osim toga, najavljeno je i da će uskoro objaviti album koji će pretstvaljati mešavinu različitih žanrova. Konačno, u oktobru, tekuće godine, album „Era papirnih grobova“, ugledao je svetlost dana  (Izdanje je dostupno na stranicama magazina Nocturne, kao free download). U prvom trenutku, da li zbog dugog čekanja da se album pojavi, isti nije ostavio poseban utisak. Međutim, to je bila samo varka. Kada se ovo izdanje presluša, u pravom smislu te reči, ne može vas ostaviti ravnodušnim, pa samim tim nije ni mene. Ovo izdanje predstavlja odličan spoj hip-hopa, u vokalnom smislu i zvuka koji se kreće od metala, preko progressive rocka, koji se oseća kod numera„Saša“ i  „Ovo je taj čas“, za koju je uradjen i spot, pa čak do naše etno muzike - numera „Ko pobeđuje“. Čitav album se u jednoj reči može sumirati kao: Moćan.

Ovo su samo neka izdanja, koja sam prokomentarisala  u prethodnim redovima. Ipak je ova godina, koja polako izmiče, bila je puna dešavanja. Puno se stvaralo i sviralo. Pod etiketom Black Planet Recordsa pojavila su se još neka odlična izdanja, kao što je recimo alternativni sastav Briganad i album koji se pojavio tokom septembra pod nazivom „Zaplešimo grešnici“. Kada je elktronski zvuk u pitanju, tu je i odlično izdanje, LP „Clockwork“, iza koga stoje Rajičić Atila (maD) i Denis Galvičić (alg0rh1tm). Reč je zapravo o split izdanju, koje je ime dobilo po zajedničkoj numeri „Clockwork“.

Crime: Scene records takođe nam  je ove godine pružila intersantna izdanja koja zaslužuju pažnju. I pod ovom etiketom objavljen je spilt EP pod nazivom „F“ abijentalnih sastava Spleen i Dichtonomy Engine. Btw, sa Spleen ćemo uskoro razgovarati i bliže vam predstaviti ovaj muzički projekat. Ovde svakako treba pomenuti i izdanje „Church of Pain“ novosadskog sastava Crna Barbi.

U metal taboru je takođe bilo nekih intersantnih izdanja ove godine, recimo novosadski Obscured imali su soldan album, koji se pojavio pod etiketom izdavača Miner recordings. Takođe lepo iznenađenje ove godine predstavlja i doom - gothic- ambient metal sastav Amarath. Danilo Nikodinovski (Consecration, E-Play) i ovde je umešao svoje prste.  Početkom godine sastav objavljuje Ep „I have the Right To Remain Silent“. Ep koji vas vodi u jednu odličnu vožnju.
Dobro, znam, mnogo toga još ovde treba pomenuti, ali šta kažete da to ostavimo za neki sledeći put? Nemam više mastila.

Ivana Grujić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva