"BLACK PLANET RECORDS SHOWCASE je festival sa ciljem da uživo predstavimo jednu novu snagu srpskog podzemlja. Pod tim, naravno ne mislimo na nekog kriminalca već na neke nove autore koji neguju ideju borbe protiv kiča, neinventivnosti, predrasuda. Black Planet Records je etiketa koja već nekoliko meseci radi i vredno nam prezentuje izdanja najrazličitijih žanrova. Apsolutno nemamo predrasuda, izdanja nam se kreću od grajmi hip-hopa preko post roka, do manje pristupačnog, eksperimentalnog industrial zvuka ovog predapokaliptičnog doba. Label su osnovali rezidenti - Figurative Theatre, Tearpalm, Crocodile Tears i Southentic Krew. Suština je da smo hteli da okupimo grupu ljudi sa drugačijim pogledom na muziku i da objavljujemo isključivo muziku koju radimo iz srca. Usput smo izdavali i kompilacije i sarađivali sa nekim od najzanimljivijih imena na sceni i ostvarili divna prijateljstva. Pošto nismo žanrovski ograničeni, skoro svako može da nađe nešto za sebe! Uz rezidente će nastupiti i Velibor Nikolić (ex Jewy Sabatay) i Plastic Sunday." Ovako Vladimir započinje razgovor povodom ovog događaja. Sa nama je i Peđa koji se pridružuje razgovoru...


HC: Kako biste predstavili svoju muziku?
PEĐA:
Muzika FT-a je usko vezana sa  dadaistićkom performans umetnošću.  Samim tim dobili smo i epitet da smo osnovali novi muzički pravac nazvan "DADAWAVE". Kumovi tome bili su ljudi iz magazina "Urban Bug" pred jedan od naših koncerata u Novom Sadu, pre nekoliko godina. Suštinski, radi se o elektro-industrijal muzičkom izrazu, sa čvrstom ritmikom, noise gitarama, eksperimentalnom elektronikom na sintisajzerima  i mračnim vokalom. U početku karijere, negde u prvoj polovini dvehiljaditih, svirali smo plesni old school EBM.
HC: U odnosu na ostale vaši nastupi su veoma specifični, kako po, nazovimo ih kostimima, tako i po odnosu vokala sa publikom, otkud ideja za takve nastupe?
PEĐA:
Ideja je nastala, kada smo na jednom od naših nastupa u Rock clubu Jeti u Nišu, rešili da spojimo performans i fluxus, kojim smo se moja supruga Katarina i ja bavili do tada i muzikom koju smo svirali - tj. plesnim EBM, Industrial zvukom. Tako je FT od old school EBM/industrial benda postao Dadawave bend, jer su performansi bili vođeni idejom Dadaizma i kritike kapitalizma i konzumerističke kulture.
HC: Da li se pre nastupa dogovarate o scenskom nastupu ili sve to ide spontano i osmišlja se na bini?
PEĐA:
Svaki nastup ima koncept u odnosu na ono sto je tematika i što želimo da prikažemo. Svakako da ima odstupanja, koja nastaju spontano. Dešavalo se da nam se mnogobrojnim nastupima pridruže različiti muzičari i umetnici. Tokom karijere, oduvek smo bili otvoreni za spontanost i saradnju u bilo kom obliku, zato se dešavalo da i performansi krenu u nekom nepredvidjenom toku. Takvi nastupi su oduvek bili najzanimljiviji.
HC: Uskoro nastupate u Feedbacku, pa možete li nešto više o tome, o čemu se zapravo radi?
VLADIMIR:
Želeli smo da ispromovišemo novu snagu srpskog podzemlja našu etiketu Black Planet Records koja punom parom radi već nekoliko meseci i zakoračila je u muzička područja koja je retko ko gazio na ovim prostorima a i šire; rekao bih – muzika za nas ‘ostale’. Pored nas, nastupiće i Tearpalm – psihodelični post industrial sastav koji ima i jedan živi album na etiketi sa rezidentima Crocodile Tears; Velibor Nikolić (frontmen benda Jewy Sabatay a danas Brigand) takođe sa naše etikete – promovisaće svoje solo albume od kojih jedan izdat na BPR i kao specijalni gosti da razdrmaju malo atmosferu konkretni Plastic Sunday, garage-rock sastav iz Niša kao ortačka podrška.

HC: Šta možemo očekivati od vas te večeri?
VLADIMIR:
Ni mi sami nismo sigurni. Čar naših svirki je baš u tom faktoru iznenađenja i improvizaciji. Smatram da je to prava sloboda izraza. Ne bi bilo loše da dođete i doživite to iz prve ruke jer će svakako biti nesvakidašnje i muzički – a i vizuelno!

HC: Kako ljudi reaguju na Vaše preformanse?
PEĐA:
U početku je bilo čuđenja, otkud plastične kese i svi ti readymade rekviziti, pa smo bili prinuđeni da objašnjavamo ljudima o čemu se tu zapravo radi. Kasnije su ljudi krenuli da gledaju na nas drugim očima. Kao da smo im podelili naocare kojim mogu da nas sagledaju u drugom svetlu. Suštinski, pravo prihvatanje od strane publike krenulo je iz Novog Sada, u Nišu smo tek kasnije uspeli da stvorimo nešto što bi se moglo nazvati publikom.


HC: Novi album je gotov i ljudi imaju priliku da ga preuzmu besplatno na sajtu Black Planet Recordsa, kako sve to trenutno ide i kakve su reakcije na Vaš materijal?
VLADIMIR:
Novi album je planiran da bude izbačen u dva dela. Ovaj prvi, mračniji (’sunset of an era’) je izdat pred apokalipsu da bi obeležili kraj jedne ere u ljudskoj evoluciji – jer mislim da smo svi potajno osetili da se svetu bliži kraj – ako ne fizički onda u načinu funkcionisanja. Album se našao na nekoliko lista najboljih ostvarenja 2012. što je u odnosu na beskompromisnost zvuka fantastično. Skidanje malo slabije ide jer su ljudi navikli da slušaju muziku online, tako da se gubi svaka poenta fizičkih nosača zvuka i naplaćivanja istog - bar kod većine. Iskreno se nadam da ćemo se kao čovečanstvo trgnuti iz apatije i da će nam svima krenuti na bolje tako da će se druga polovina zvati ’dawn of an era’ ako je uopšte bude.  Mi nećemo da bacamo bombe - ovo je naš način borbe. Ako ništa drugo bar smo rekli kako se osećamo.
HC: Ko je najviše doprineo radu na materijalu?
VLADIMIR:
Kompletnu rodukciju smo uradili Peđa i ja (osim jedne od gitarskih deonica koju je osmislio naš drugi gitarista). Postprodukcija je rađena u mom kućnom studiju. Za album (kao i za ostala black planet izdanja) sam uradio i tri promo video klipa koja možete pogledati na našem youtube kanalu https://www.youtube.com/playlist?list=UUTUVyGEl9vA8bLVVqa1dfEA
HC: Pokretač si online izdavačke kuće Black Planet Records, to olakšava situaciju što se tiče nekog izdavanja materijala koji imate, da li si to pokrenuo zbog  F.T. kako bi olakšao sastavu u smislu traženja izdavača?
VLADIMIR:
Kao što sam rekao, kao kritičar kapitalističkog načina funkcionisanja, ne vidim mnogo smisla u naplaćivanju muzike ili nečijeg zarađivanja na našoj muzici. Takođe, sve je manja upotreba čvrstih medija  (sem vinila koji se vratio u modu baš zbog nedostatka magije – rituala kod slušanja muzike). Za primer vam mogu dati to da smo u početku slali diskove naših izdanja za džabe samo je trebalo da se javite mejlom. Skoro niko nije hteo disk pa smo se usmerili na onlajn izdavanje. Suština je da smo hteli da okupimo grupu ljudi, sa delikatnim pogledom na muziku – naše rezidente FT, moj drugi projekat Crocodile Tears, moj hip hop projekat Southentik crew i Tearpalm i da izdajemo isključivo našu muziku koju radimo iz srca. Usput smo izdavali i kompilacije i sarađivali sa nekim od najzanimljivijih imena na sceni i ostvarili divna prijateljstva. Nismo žanrovski ograničeni pa mislim da svaka alternativna subkultura može da nađe nešto za sebe.

HC: Evo prilike da poručiš nešto čitaocima i pozoveš ih da dođu u Feedback, izvoli?
VLADIMIR:
Neka naša muzika govori umesto mene. Evo naše bandcamp adrese http://blackplanetrecords.bandcamp.com/ a možete nas naći i na fejzbuku.
Moram da napomenem da ćemo pokriti sve troškove iz svog džepa je ceo ovaj događaj besplatan (kao i sva naša izdanja) tako da ljudi koji traže alternativni kulturni sadržaj za sebe nemaju izgovor za odsustvo.