Pesma po pesma: Rhynn - King of Nothing
Helly Cherry
Progresivni death metal sastav Rhynn osnovao je multiinstrumentalista i tekstopisac Abakar Ibragimov 2019, a u početku su ga inspirisali svetovi naučne fantastike i fantazije. Ibragimov je rođen u Dagestanu 1990. i odrastao je u senci čečenskih ratova, a utočište je još u ranom detinjstvu pronašao u muzici i književnosti. Iako su ti prvobitni uticaji i dalje deo identiteta sastava, debitatnski album „King of Nothing“ (koji će se pojaviti 27. novembra) je u krajnjoj liniji ukorenjen u mnogo neposrednijim i ličnijim iskustvima.
Album je nastajao tokom nekoliko godina i bavi se raseljavanjem, neizvesnošću, društvenim propadanjem, razočaranjem i očinstvom. Pesme kao što su „The Graves Are Not Yet Full“, „Nostos“, „Oblivion“ i „Apotheosis“ inspiraciju crpe iz različitih aspekata Ibragimovljevog iskustva iz godina oko odlaska iz rodne Rusije, dok „Innocence“ nudi intimniju perspektivu i posvećena je rođenju njegovog sina u Jermeniji 2023. godine.
Muzički, Rhynn se prvenstveno oslanjaju na temelje death i heavy metala, a ne na savremenu metal produkciju. Progresivne strukture i složeni aranžmani spojeni su sa namerno organskim pristupom: bend je želeo da „King of Nothing“ zvuči što življe, izbegavajući preteranu produkciju i čuvajući fizički karakter izvedbi. Gitarski solo deonice miksovane su uz klasična izdanja King Diamonda kao referencu, dok je fretless bas Linusa Klausenitzera postao neočekivan, ali presudan element albuma.
Uz Mikea Ponomareva na bubnjevima, Maksa Sokolova na solo deonicama i Natašu Antonovu na vokalu, „King of Nothing“ je nastajao godinama. Rezultat je mračan i lični progresivni death metal album oblikovan godinama promena, neizvesnosti i prilagođavanja, koji ipak ostaje čvrsto utemeljen u tradicijama žanra.
Abakar Ibragimov u nastavku za naš sajt govori o svim pesamama sa ovog izdanja.
“King of Nothing” je naš debitantski album, na kom smo radili više od pet godina. Muzički je album bliži bendovima Death, Cynic, Coroner i Iron Maiden nego modernim predstavnicima death metala – ne volim preproduciranu muziku i trudio sam se da album zvuči živo. Upravo zbog toga sam se obratio Damianu Herringu iz benda Horrendous – veoma mi je blisko ono što oni rade.
Kada je Rhynn tek nastao, mislio sam da ću pisati pesme po motivima naučnofantastičnih knjiga, i naš prvi EP bio je upravo o tome. Međutim, život je ubrzo počeo da donosi druge teme, koje su me mnogo više zaokupljale.
1. Nostos
U martu 2022. godine otišli smo u Jermeniju, ostavivši za sobom dom, planove i zapravo ceo život – pre toga nikada nismo ni razmišljali o odlasku. Supruga me je jednom pitala kada ćemo se, po mom mišljenju, vratiti. Odgovorio sam, ne razmišljajući mnogo, da možda za deset godina. Ona je tada primetila: “Kao u Odiseji?”
Pesma i počinje stihom “Tell me, O Muse” – baš kao i Odiseja. Ona govori o čežnji za domom, a kraj joj je tužan – sa Odisejem je ipak putovalo 600 ljudi, ali se kući vratio samo on.
Zabavno je što je baš ove godine izašao i film “Odiseja” – to nismo ni planirali ni znali. Zanimljiva slučajnost, koju bih, iskreno govoreći, radije izbegao.
2. The Graves Are Not Yet Full
Ovo je prva pesma koju sam napisao za album, još 2021. godine. Rođen sam u Dagestanu i, gde god da sam živeo, uvek sam bio pripadnik etničke manjine. Zato me je tema ksenofobije veoma pogađala. Naziv pesme je referenca na istoimenu knjigu Bila Berklija (Bill Berkeley).
3. Vicarious
Neke pesme nastaju mesecima, a neke, poput ove, za dan-dva. Napisao sam je u februaru 2022. godine. Pesma govori o traumi svedoka – kada nešto posmatraš, a ne možeš ništa da učiniš, pa ti preostaje samo da to nosiš sa sobom, ponekad i ceo život.
Ritmički je prilično neobična – veći deo je napisan u 7/8 i čini mi se da tako bolje prenosi osećaj nesigurnosti i strepnje.
Takođe, ovo je bila prva pesma za koju je Linus snimio bas. U početku sam mislio da ćemo na nekim pesmama koristiti bas sa pragovima, ali kada mi je Linus poslao demo, shvatio sam da nam je bas bez pragova (fretless) potreban na svim pesmama.
4. Oblivion
Godine 2023. pojavio se osećaj da je ceo svet konačno poludeo i da nuklearni rat više nije nešto nerealno. Pesma ima jednostavan motiv i namerno jednostavan tekst. Radni naziv bio joj je KKND (ta fraza se pojavljuje i u pesmi) – referenca na staru strategijsku igru čija se radnja odvija upravo posle nuklearnog rata.
Na ovoj pesmi sam na kraju radio najduže – ima mnogo rifova koji se gotovo ne ponavljaju, a dobila je i najduži intro na albumu. Damian i ja smo proveli dosta vremena da bi on zvučao kako treba.
5. Apotheosis
Ova pesma govori o razočaranju – mnogo toga sam romantizovao, u mnogo toga verovao, ali su me događaji u svetu naterali da posumnjam u sve.
Junak pesme, zarad velike pobede, sklapa pakt sa đavolom i postepeno pravi sve veće kompromise sa savešću. Pesma se završava onako kako se i očekuje:
The evil he fought,
Now wears his shape.
6. In the Dark
“Možeš da biraš šta želiš, ali tvoje želje su izabrane umesto tebe.”
Ova pesma je inspirisana serijom “Dark” i filozofijom Artura Šopenhauera. Ponekad mi je bilo teško da nastavim da se bavim muzikom – toliko teško da sam ljubav prema muzici doživljavao kao prokletstvo, jer bi mi život bez nje bio lakši.
Misao koja je postala osnova pesme mnogo mi je pomogla da prihvatim sebe i dala mi je snagu da završim ovaj album.
7. Innocence
Dvadeset četvrtog februara 2023. godine u Jermeniji mi se rodio sin. Bio je to težak period u našem životu, a cela godina bila je veoma teška – tri meseca kasnije umrla mi je majka. I što su vremena mračnija, to se pojava nečeg tako nevinog više doživljava kao čudo.
8. King of Nothing
Ovo je najmračnija i najteža pesma na albumu. U glavnom rifu pojavljuju se male sekunde (kada istovremeno zvuče dva tona na razmaku od polustepena – najdisonantniji interval), u pesmi ima mnogo promena takta i neparnih mera (Miša, bubnjar na ovom albumu, zbog toga je mrzi), a po strukturi može da podseća na duge epske pesme Iron Maidena (što je za najmračniju pesmu na albumu verovatno čudno).
Kada je Rhynn tek nastao, mislio sam da ću pisati pesme po motivima naučnofantastičnih knjiga, i naš prvi EP bio je upravo o tome. Međutim, život je ubrzo počeo da donosi druge teme, koje su me mnogo više zaokupljale.
1. Nostos
U martu 2022. godine otišli smo u Jermeniju, ostavivši za sobom dom, planove i zapravo ceo život – pre toga nikada nismo ni razmišljali o odlasku. Supruga me je jednom pitala kada ćemo se, po mom mišljenju, vratiti. Odgovorio sam, ne razmišljajući mnogo, da možda za deset godina. Ona je tada primetila: “Kao u Odiseji?”
Pesma i počinje stihom “Tell me, O Muse” – baš kao i Odiseja. Ona govori o čežnji za domom, a kraj joj je tužan – sa Odisejem je ipak putovalo 600 ljudi, ali se kući vratio samo on.
Zabavno je što je baš ove godine izašao i film “Odiseja” – to nismo ni planirali ni znali. Zanimljiva slučajnost, koju bih, iskreno govoreći, radije izbegao.
2. The Graves Are Not Yet Full
Ovo je prva pesma koju sam napisao za album, još 2021. godine. Rođen sam u Dagestanu i, gde god da sam živeo, uvek sam bio pripadnik etničke manjine. Zato me je tema ksenofobije veoma pogađala. Naziv pesme je referenca na istoimenu knjigu Bila Berklija (Bill Berkeley).
3. Vicarious
Neke pesme nastaju mesecima, a neke, poput ove, za dan-dva. Napisao sam je u februaru 2022. godine. Pesma govori o traumi svedoka – kada nešto posmatraš, a ne možeš ništa da učiniš, pa ti preostaje samo da to nosiš sa sobom, ponekad i ceo život.
Ritmički je prilično neobična – veći deo je napisan u 7/8 i čini mi se da tako bolje prenosi osećaj nesigurnosti i strepnje.
Takođe, ovo je bila prva pesma za koju je Linus snimio bas. U početku sam mislio da ćemo na nekim pesmama koristiti bas sa pragovima, ali kada mi je Linus poslao demo, shvatio sam da nam je bas bez pragova (fretless) potreban na svim pesmama.
4. Oblivion
Godine 2023. pojavio se osećaj da je ceo svet konačno poludeo i da nuklearni rat više nije nešto nerealno. Pesma ima jednostavan motiv i namerno jednostavan tekst. Radni naziv bio joj je KKND (ta fraza se pojavljuje i u pesmi) – referenca na staru strategijsku igru čija se radnja odvija upravo posle nuklearnog rata.
Na ovoj pesmi sam na kraju radio najduže – ima mnogo rifova koji se gotovo ne ponavljaju, a dobila je i najduži intro na albumu. Damian i ja smo proveli dosta vremena da bi on zvučao kako treba.
5. Apotheosis
Ova pesma govori o razočaranju – mnogo toga sam romantizovao, u mnogo toga verovao, ali su me događaji u svetu naterali da posumnjam u sve.
Junak pesme, zarad velike pobede, sklapa pakt sa đavolom i postepeno pravi sve veće kompromise sa savešću. Pesma se završava onako kako se i očekuje:
The evil he fought,
Now wears his shape.
6. In the Dark
“Možeš da biraš šta želiš, ali tvoje želje su izabrane umesto tebe.”
Ova pesma je inspirisana serijom “Dark” i filozofijom Artura Šopenhauera. Ponekad mi je bilo teško da nastavim da se bavim muzikom – toliko teško da sam ljubav prema muzici doživljavao kao prokletstvo, jer bi mi život bez nje bio lakši.
Misao koja je postala osnova pesme mnogo mi je pomogla da prihvatim sebe i dala mi je snagu da završim ovaj album.
7. Innocence
Dvadeset četvrtog februara 2023. godine u Jermeniji mi se rodio sin. Bio je to težak period u našem životu, a cela godina bila je veoma teška – tri meseca kasnije umrla mi je majka. I što su vremena mračnija, to se pojava nečeg tako nevinog više doživljava kao čudo.
8. King of Nothing
Ovo je najmračnija i najteža pesma na albumu. U glavnom rifu pojavljuju se male sekunde (kada istovremeno zvuče dva tona na razmaku od polustepena – najdisonantniji interval), u pesmi ima mnogo promena takta i neparnih mera (Miša, bubnjar na ovom albumu, zbog toga je mrzi), a po strukturi može da podseća na duge epske pesme Iron Maidena (što je za najmračniju pesmu na albumu verovatno čudno).