Kada se na jednom mestu okupi deset pesnika potpuno različitih estetskih i životnih pozadina, rezultat može biti ili haotičan kompromis ili eksplozivna harmonija. U slučaju trećeg toma sada već kultne serije Ten Poets, dobili smo ovo drugo, izuzetno kohezivnu, a opet fascinantno raznovrsnu zbirku koja deluje kao primer savremene poetske underground scene u njenom najčistijem, najvitalnijem obliku. Objavljena za prestižniu nezavisnu etiketu Earth Island Books, ova antologija ne služi samo kao kustoski presek, već i kao izvanredan ulazni portal u stvaralaštvo autora koji stvaraju bez ikakvih kalkulacija. Stihovi u ovom izdanju dolaze iz svih mogućih smerova i različitim brzinama. Od sirove, ritmične ulične dinamike do introspektivnih, mikro-posmatranja svakodnevnog života. Najveća draž Volume Three izdanja leži u tome što ne pravi veštačku granicu između prekaljenih glasogovornika sa spoken word bina i novih autora koji su „iskopani“ sa otvorenih mikrofona (open mic). Ta kombinacija stvara neprekidnu tenziju kroz čitavu knjigu, jer nikada ne znate da li će vas sledeća stranica pogoditi emotivnim nokautom ili vas uvući u opijajući, nadrealni svet.

Posebno se izdvaja nekoliko autorskih glasova koji ovoj zbirci daju specifičnu težinu i karakter. Poezija Andree Janov nosi izuzetnu emotivnu oštrinu. Sa neverovatnom lakoćom spaja ranjivost i snagu, gradeći stihove koji precizno seciraju savremene odnose i lične lomove. Dejvid Mastil je majstor spoken word performansa čiji stihovi praktično skaču sa papira. Njegov rad prožet je specifičnim britkim humorom, ritmom i opservacijama koje od običnih svakodnevnih situacija prave čitave male drame. Met Karter i Laura Bredli unose prelepu, taktilnu vizuelnost u svoje pesme. Njihovi stihovi funkcionišu poput filmskih kadrova, puni su detalja, teksture i atmosfere koje vas momentalno transportuju u ambijente o kojima pišu. Majkl Bamber i Džonatan Rot pružaju preko potreban intelektualni i filozofski kontrapunkt, sa pesmama koje preispituju absurd moderne egzistencije, društvene norme i prirodu pamćenja. Đorđe Miladinović svojim opšteprisutnimi, pulsirajućim izrazom unosi specifičnu mračnu eleganciju i pank rok stav u zbirku. Sa izrazitim osećajem za atmosferu i ritam, Miladinović piše stihove koji nose težinu proživljenog iskustva, balansirajući između sirove ulične poetike, bitničke direktnosti i unutrašnje rezonance koja će vas nositi dugo nakon čitanja. Njegov doprinos funkcioniše kao sidro za sve koji u poeziji traže stav, katarzu i autentičnost.

Nista manje upečatljivi nisu ni doprinosi autora kao što su Kirsti Smit, Natali Kej i Henrija Longa, koji kompletiraju ovaj poetski mozaik svojim jedinstvenim teksturama i ritmovima. Kako i sam Džejms Domestik primećuje u uvodnim rečima, ova zbirka podseća na osnovnu istinu: da se poezija nalazi svuda i pripada svima. Ona ovde nije muzejski eksponat. Naprotiv, ona je živa, simultano okrutna i dobronamerna, puni strasti, ljubavi i besa. Earth Island Books je sa Ten Poets, Volume Three ponovo uradio ogromnu stvar za nezavisnu književnost. Ovo nije knjiga koja se čita u tišini sa intelektualnom distancom već zbirka koja vas primorava da osetite svaku reč. Ako tražite zbirku koja će vas podsetiti zašto je savremena poezija i dalje jedan od najdirektnijih i najmoćnijih oblika ljudskog izražavanja, Ten Poets, Volume Three je obavezno štivo. Otvorite je na bilo kojoj stranici, zauzmite stav i pustite da vas ovi stihovi pogode pravo u metu.
Ksenija Mitrović