Ne pišem ovo da bih vas podsetio na stripove. Pišem da vas podsetim da imate pravo na reč. Na pitanje. Na sumnju. Na otpor. Ovi stripovi nisu isključivo umetnost, oni su priručnik za dostojanstvo.

Jer kad se sve oko nas raspada, kad mediji lažu, kad pravda ćuti, a istina se krije u podrumima, možda je baš strip ono što nas može podsetiti ko smo i šta ne smemo postati.

Strip nije bekstvo. Strip je borba.

Ako imate neki strip koji vas je naučio da ne gledate u stranu, pišite u komentaru.
  1. V kao Vendeta – Alan Mur i Dejvid Lojd
    V kao Vendeta je onaj prvi koji mi padne na pamet. Alan Mur i Dejvid Lojd stvorili su simbol otpora, lice koje danas nosi svaka borba protiv represije. Od studentskih protesta do digitalne pobune. Njihov distopijski London prepoznatljivo je mesto, svet u kom vlast vlada strahom, a pojedinac mora da pronađe hrabrost da kaže „NE!“.

  2. Perzepolis – Maržan Satrapi
    Ali onda me pogodi Perzepolis Maržane Satrapi. I ne mogu da je čitam, a da ne pomislim na naše devojčice koje rastu u zemlji u kojoj su naučene da ćute, trpe, da se ne mešaju. Satrapi je ispričala svoje detinjstvo u Iranu, u doba revolucije i represije i podsetila nas da istorija nije teorija, već je lična, bolna, ispisana telima i suzama.

  3. Maus – Art Špigelman
    Baš kao i Maus, Art Špigelmanov crno-beli klasik u kojem su miševi Jevreji, a nacisti mačke. Nije to strip o prošlosti, to je strip o svakom trenutku kad zatvaramo oči pred zlom. Kad relativizujemo nepravdu jer „nije naš problem“. Ali jeste. Uvek jeste.

  4. Palestina – Džo Sako
    Palestina, Argentina, Portugal, Francuska, Grčka – za svaku zemlju postoji strip koji se ne miri. Džo Sako je svojim dokumentarnim remek-delom Palestina pokazao da strip može biti novinarstvo. Može da postavi pitanja koja drugi izbegavaju. I da podseti da „objektivnost“ nikad ne znači ravnodušnost prema patnji.

  5. Rebetiko – David Pridom & Dok svira fado – Nikolas Baral
    Rebetiko, Davida Pridoma, svira svoju pesmu o slobodi kroz grčke boeme koje vlast vidi kao pretnju. Njihov ples u taverni dok ih svet gazi. To je poezija pobune. Kao i Dok svira fado, Nikolasa Barala, strip koji podsmeva cenzuri, manipulaciji, tišini koja traje predugo. Ako ste iz Srbije, znaćete o čemu pričam.

  6. Fotograf – Giber, Lefevr & Lemersije
    A onda dolazi strip koji me uvek slomi, Fotograf. Hronika rata u Avganistanu, kroz objektiv čoveka koji nije mogao da ostane ravnodušan. Spoj dokumentarne fotografije i crteža Emanuela Giberta u ovom delu ne dozvoljava da zaboravimo lica onih koji stradaju, daleko od kamera. Strip koji nije o pobuni, nego o tome da neko mora da vidi i zabeleži ono što se dešava. Kao novinari i studenti koji danas dokumentuju proteste, uprkos pritiscima i opasnostima.

  7. Irmina – Barbara Jelin
    Irmina je introspektivna studija o ženi koja na početku ima ideale, bunt, želju za drugačijim svetom, ali kako nacistički režim jača, ona postepeno bira sigurnost umesto hrabrosti. Strip je baziran na istinitioj priči i to ga čini još težim, jer pokazuje koliko lako ljudi „normalizuju“ zlo, kako se prave kompromisi sa savešću u ime udobnosti. U zemlji poput naše, gde se često kaže „šta ja tu mogu?“, Irmina bi trebalo da bude obavezna lektira.

  8. Eternaut – Ektor Oesterheld
    U Latinskoj Americi, otpor je umetnost opstanka. Eternaut Ektora Esterhelda je strip o invaziji, ali ne onoj sa neba, već invaziji straha, kontrole, ukidanja slobode. Esterheld je nestao pod vojnom huntom, baš kao i mnogi koje je pokušao da spase rečima. Njegovo delo je zavet: ne pristaj na tišinu.

  9. Perramus – Huan Sasturain & Alberto Breća
    Baš kao i Perramus, strip koji Huan Sasturain i Alberto Breća pretvaraju u san u kome su satire, poezija i politički simboli oružje protiv diktature. Nisu ga voleli oni koji su se prepoznavali u tiranima koje kritikuje.

  10. Che – Hektor Đermán Oesterheld, Alberto i Enrike Breća
    Che, strip koji dokumentuje i slavi mit, ali i pokušava da razume čoveka iza ikone. Nema revolucionarnog stripa bez pitanja: da li znamo šta znači boriti se, stvarno? I kome je ta borba zaista potrebna?

  11. Neprijatelj naroda – Harvi Rej
    A onda se setim Neprijatelja naroda, adaptaciju Ibsenove drame o čoveku koji govori istinu u vremenu laži. Strip verzija Havija Reja jednostavnim linijama iscrtava dilemu svakog građanina: da li ćemo ćutati kad znamo da ćutanje šteti svima?

  12. Životinjski zamak – Dorison, Delep
    Životinjski zamak možda je alegorija sa životinjama, ali to je jedan od najozbiljnijih stripova o autoritarizmu današnjice. Dorison i Delep su kroz ovu verziju Orvelove farme podigli ogledalo savremenoj Evropi, bogami i Balkanu.

  13. Rođene prkosne
    I za sam kraj, Rođene prkosne. Pet priča o ženama koje su rekle “NE” svetu koji ih je hteo poslušne, nevidljive, podložne. Strip koji govori o ratu, identitetu, pravu na izbor. O tome koliko je hrabrosti potrebno da budeš svoja.
Pokušavao sam da u glavi saberem sve što se ovih nedelja dešava u Srbiji – studenti na ulicama, suzavac, pretnje, kršenje osnovnih prava, medijska propaganda, podeljen narod…

Ponekad mi se čini da živimo u zemlji u kojoj se ljudi sve teže sećaju da imaju pravo na glas. U zemlji gde vlada nepravda i bezakonje. U zemlji gde ne dobijamo odgovore kada ih tražimo. U zemlji koja je pala pod kandžom totalitarnog režima. Živimo pod tiranijom.

Kroz umetnost se često obrađuje ova tema, a onda sam se setio da ni stripovi nisu apolitični. Strip je oduvek bio i oružje i ogledalo. I kad ostanemo bez reči, u tom vakuumu, nekako uvek posegnem za stripom. Ne kao beg, već kao odgovor.
Nikola Nikolin