Stiven King – kralj strave i najekranizovaniji pisac svih vremena
Helly Cherry
Ako postoji pisac čije su priče više puta oživele na velikom i malom ekranu nego što ih je i sam uspeo prebrojati – to je Stiven King. Autor čija mašta ne poznaje granice, čovek koji je strah pretvorio u umetnost, i, što je možda manje poznato, rekorder kada je reč o ekranizacijama književnih dela.
Stiven King je, za razliku od mnogih književnika, doživeo gotovo trenutnu pažnju filmskog sveta. Njegov prvi roman, Keri (1974), već je 1976. postao čuveni horor u režiji Brajana De Palme. Uspeh Keri bio je tek početak lavine adaptacija koje traju već skoro pet decenija. Od tada, gotovo da ne prođe godina bez novog filma, serije, mini-serije, kratkog filma ili čak animirane epizode zasnovane na njegovim delima.
Do 2025. godine, Kingova dela ekranizovana su preko 80 puta, a ako računamo sve varijacije i inspiracije – brojka ide i preko 100. Time je Stiven King najekranizovaniji pisac ne samo današnjice, već verovatno i svih vremena.
Ironično, upravo ti filmovi koji nisu klasični horori često najbolje prolaze kod publike i kritike. Zelena Milja, još jedan sjajan primer, pokazuje koliko King ume da piše o ljudima – ne samo o čudovištima.
Stiven King je svojevrsni rudnik zlata za holivudske producente. Njegove priče nude gotove zaplete, složene likove i atmosferu koja vapi za ekranizacijom. Među poznatim režiserima koji su se okušali u svetu Kinga nalaze se Stenli Kjubrik (Isijavanje), Frenk Darabont (Bekstvo iz Šošenka, Zelena Milja, Magla), Andi Muškijeti (It, It Chapter Two) i mnogi drugi.
Međutim, odnosi nisu uvek bili savršeni. Sam King je poznat po tome što nije bio oduševljen Kjubrikovom verzijom Isijavanja, iako mnogi smatraju taj film remek-delom. Ali to samo govori o strasti s kojom King posmatra svoje likove i svetove – on ih ne pušta lako.
Stiven King je, za razliku od mnogih književnika, doživeo gotovo trenutnu pažnju filmskog sveta. Njegov prvi roman, Keri (1974), već je 1976. postao čuveni horor u režiji Brajana De Palme. Uspeh Keri bio je tek početak lavine adaptacija koje traju već skoro pet decenija. Od tada, gotovo da ne prođe godina bez novog filma, serije, mini-serije, kratkog filma ili čak animirane epizode zasnovane na njegovim delima.
Do 2025. godine, Kingova dela ekranizovana su preko 80 puta, a ako računamo sve varijacije i inspiracije – brojka ide i preko 100. Time je Stiven King najekranizovaniji pisac ne samo današnjice, već verovatno i svih vremena.
Iako je široj publici poznat prvenstveno kao "majstor horora", Kingovo stvaralaštvo daleko je raznovrsnije. Njegove priče sežu od psihološke drame (Mizeri), preko naučne fantastike (Langolieri, 11.22.63), pa do emotivnih i inspirativnih drama kao što je Bekstvo iz Šošenka, koja je, prema mnogim listama, jedan od najboljih filmova svih vremena.
Ironično, upravo ti filmovi koji nisu klasični horori često najbolje prolaze kod publike i kritike. Zelena Milja, još jedan sjajan primer, pokazuje koliko King ume da piše o ljudima – ne samo o čudovištima.
Stiven King je svojevrsni rudnik zlata za holivudske producente. Njegove priče nude gotove zaplete, složene likove i atmosferu koja vapi za ekranizacijom. Među poznatim režiserima koji su se okušali u svetu Kinga nalaze se Stenli Kjubrik (Isijavanje), Frenk Darabont (Bekstvo iz Šošenka, Zelena Milja, Magla), Andi Muškijeti (It, It Chapter Two) i mnogi drugi.
Međutim, odnosi nisu uvek bili savršeni. Sam King je poznat po tome što nije bio oduševljen Kjubrikovom verzijom Isijavanja, iako mnogi smatraju taj film remek-delom. Ali to samo govori o strasti s kojom King posmatra svoje likove i svetove – on ih ne pušta lako.
Jedna od posebnosti njegovih dela je međusobna povezanost. Fanovi su već decenijama u lovu na skrivene veze među romanima i pričama, od Džeroma u Salem's Lot do Mračnog Tornja (The Dark Tower), koji služi kao kičma njegovog književnog univerzuma. Ta povezanost se često prenosi i na ekran, pa će pravi Kingofili uočiti sitne detalje, simbole i reference koje spajaju različite adaptacije u jedan veliki metanarativ.
Zašto baš King kao magnet za filmske adaptacije? Odgovor je jednostavan – zna da pripoveda. Njegov stil je čitljiv, filmski i bogat detaljima koji se lako prevode u vizuelni jezik. Njegovi likovi su živi, dijalozi realistični, a teme – iako često natprirodne – duboko ljudske. Strah kod Kinga nikada nije samo zbog čudovišta ispod kreveta, već zbog onoga što nosimo u sebi. Zato njegove priče funkcionišu jednako dobro na papiru i na ekranu.
Stiven King nije samo kralj horora već i kralj adaptacija, naracije i verovatno najuticajniji pripovedač našeg doba. Njegova dela su prodrla u sve medije: film, televiziju, strip, video-igre, muziku, pozorište. A sudeći po najavama, tek nas čeka nova era Kingovih priča na ekranima.
Zašto baš King kao magnet za filmske adaptacije? Odgovor je jednostavan – zna da pripoveda. Njegov stil je čitljiv, filmski i bogat detaljima koji se lako prevode u vizuelni jezik. Njegovi likovi su živi, dijalozi realistični, a teme – iako često natprirodne – duboko ljudske. Strah kod Kinga nikada nije samo zbog čudovišta ispod kreveta, već zbog onoga što nosimo u sebi. Zato njegove priče funkcionišu jednako dobro na papiru i na ekranu.
Stiven King nije samo kralj horora već i kralj adaptacija, naracije i verovatno najuticajniji pripovedač našeg doba. Njegova dela su prodrla u sve medije: film, televiziju, strip, video-igre, muziku, pozorište. A sudeći po najavama, tek nas čeka nova era Kingovih priča na ekranima.