Dana 3. jula 1985. godine svet je prvi put zakoračio u vremeplov zajedno sa Martijem Mekflajem i ekscentričnim doktorom Emetom Braunom, kada je premijerno prikazan film Povratak u budućnost. Vremenom, ovaj naučnofantastični klasik je postao simbol čitave ere, deo globalne pop kulture i nezaobilazna referenca kada govorimo o putovanju kroz vreme na filmu.

Režiran od strane Roberta Zemekisa i produciran uz podršku Stivena Spilberga, Povratak u budućnost je od samog početka bio nešto posebno. Sa šarmantnim Majklom Džej Foksom u ulozi tinejdžera Martija i Kristoferom Lojdom kao "Dokom" Braunom, film je spojio humor, naučnu fantastiku, akciju i komediju na način koji je publiku širom sveta odmah osvojio.

Delorean pretvoren u vremeplov postao je pop kulturni simbol, a rečenice poput "Great Scott!" i "Where we're going, we don't need roads" i danas žive u svakodnevnom jeziku ne samo fanova.

Film je bio ogroman bioskopski hit, doživeo je komercijalni uspeh i hvaljen je od strane kritike. Dobio je Oskara za najbolju montažu zvuka, dok je bio nominovan i u nekoliko drugih kategorija, uključujući najbolji originalni scenario. Kasnije su usledila još dva nastavka — 1989. i 1990. godine — koji su zajedno sa prvim filmom zaokružili trilogiju koju mnogi smatraju jednom od najbolje izvedenih u filmskoj istoriji.

Povratak u budućnost je kao trilogija ostao netaknut. Robert Zemekis i scenarista Bob Gejl čvrsto su se protivili bilo kakvom novom snimanju, verujući da se savršenstvo ne treba dirati. 


U nastavku donosimo 10 zanimljivosti o Povratku u budućnost koje možda niste znali:

1. Martija Mekflaja prvobitno nije glumio Majkl Džej Foks

Ulogu Martija je isprva dobio glumac Erik Stolc. Snimljeno je nekoliko nedelja materijala s njim, ali su producenti shvatili da ne donosi željeni ton i humor. Tada su uspeli da angažuju Majkla Džej Foksa, koji je bio prva želja, ali je bio zauzet serijom Family Ties. Sve scene su ponovo snimljene.

2. Delorean je jedva izabran za vremeplov

Originalna ideja je bila da vremeplov bude frižider. Ali su autori odustali jer su se plašili da će deca pokušavati da uđu u frižidere. Umesto toga, odlučili su se za Delorean DMC-12, tada neobičan sportski automobil, koji je zahvaljujući filmu postao legenda.

3. Glavni producent Stiven Spilberg nije hteo da film bude "njegov"

Spilberg je bio ključan za realizaciju, ali je želeo da film ostane autorsko delo Zemekisa i Boba Gejla. Ipak, njegova reputacija je pomogla da film dobije zeleno svetlo.

4. Niko nije verovao da će film uspeti

Studiji su odbijali scenario jer nije bio "dovoljno seksi" za tadašnje standarde. U isto vreme, Dizni ga je odbio jer je zaplet sa Martijevom majkom koja se zaljubljuje u njega u prošlosti bio "previše čudan".

5. Gitarska scena je omaž rokenrol herojima

Martijev nastup na školskoj zabavi uključuje stilove i pokrete velikana kao što su Čak Beri, Džimi Hendriks, Pit Taunšend i Edi Van Hejlen. Edi Van Hejlen je čak lično snimio gitarske efekte koje Marti pušta Džordžu kroz kasetofon.

6. Bif Tenen je inspirisan stvarnom osobom

Lik Buforda "Bifa" Tenena, nasilnog siledžije, delimično je inspirisan Donaldom Trampom, naročito u drugom delu trilogije kada Bif postaje bogati, korumpirani magnat u alternativnoj stvarnosti.

7. Film je zaslužan za popularizaciju izraza „88 milja na sat“

Iako u stvarnosti brzina vremeplova nije bitna, brojka 88 je izabrana jer je vizuelno zanimljiva i zvuči konkretno. Danas je taj broj postao sinonim za putovanje kroz vreme.

8. Naučnici vole film i često ga koriste kao primer

Povratak u budućnost je voljen i među naučnicima, iako znaju da putovanje kroz vreme u filmu nema naučnu osnovu. Ipak, koriste ga da inspirišu mlade da se interesuju za fiziku i tehnologiju.

9. Čuveni sat sa tornja je prava filmska lokacija

Gradski trg u Hil Valiju zapravo je deo stalnog seta u studijima Universal. Korišćen je i u mnogim drugim filmovima i serijama, ali danas je najpoznatiji upravo po sat-kuli iz ovog filma.

10. Majkl Džej Foks nikad nije vozio Delorean

Zanimljivo, iako ga vidimo u filmu za volanom, Foks nikada nije sam vozio Delorejan tokom snimanja, auto je bio pretežak i težan za upravljanje, pa je uvek neko drugi bio zadužen za kretanje automobila u scenama.

I, ne možemo da završimo ovaj prilog a da se ne osvrnemo i na nasleđe koje su ovaj film i trilogija ostavili. 

Povratak u budućnost je ostavio ogroman trag ne samo u filmskoj industriji već i u nauci, muzici, modi, pa čak i u načinu na koji razmišljamo o budućnosti. Inspirisao je generacije inženjera, dizajnera i pripovedača. Fanovske zajednice širom sveta, konvencije, replike Deloreana, muzičke turneje, pa čak i mjuzikl koji je postavljen na londonskom Vest Endu — sve to svedoči o njegovoj trajnoj snazi i značaju.

Za mnoge fanove širom sveta, ovaj film je nostalgično podsećanje na detinjstvo, ali i inspiracija za kreativnost, nauku, pa čak i za razmišljanja o tome kako naši postupci oblikuju budućnost. Povratak u budućnost nas podseća na nešto jednostavno, ali važno: da verujemo u mogućnosti, u promene, i u to da, ako već ne možemo da predvidimo budućnost, možemo da je stvorimo.

Kako je to rekao Dok Braun: “Your future is whatever you make it. So make it a good one.”

Bonus: