Poslednji odjeci leta, mir, saksofon: Nikola Spasojević Electric Quartet - Poor Man's Summer (samostalno izdanje, 2025)
Helly Cherry
Skromnno smatram da bi svaki čovek u određenom trenutku života trebao da prisustvuje koncertu ili posluša album divljeg, nesputanog (ali kontrolisanog!) haosa kakav pruža džez, kao muzički žanr i vrlo šarenolik pokret, i da uživa bar jednom u tome, da preveže žice u mozgu.
Ka džezu me nesumnjivo privuklo prisustvo ljudi u Subotici, mojih drugara iz generacije koji su akademski obrazovani muzičari, dovoljno slobodarski nastrojeni da jednog rokera/metalca povedu muzičkom i idejnom stranputicom (i hvala im na tome). Zbog toga sam pohađao i kratki kurs jazz odseka Muzičke škole i to jedna od (malih) stvari na koju sam vrlo ponosan.
Na našu radost, imamo sjajne muzičare mlađe generacije koji su Suboticu ipak zamenili nekim boljim mestom za džez, tačnije, žive ga i sviraju na samom izvoru. Da ne mračim koliko ne cenimo to dovoljno, a trebalo bi!
Među njima je Nikola Spasojević, veoma talentovani saksofonista i kompozitor, koga sam imao čast da upoznam na Youth Jazz&Rock festivalu, kao i da uživam u njegovom nastupu, o čemu sam pisao u datom trenutku.
Moje mišljenje o njemu kao autoru i muzičaru, glede teksta (kog pročitajte, da se ne ponavljam), nije se ni česticu promenilo. Naprotiv, neumorno je radio i radi na svom materijalu, što je rezultiralo odličnim albumom "Poor Man's Summer", koji je izašao u junu ove godine.
Ka džezu me nesumnjivo privuklo prisustvo ljudi u Subotici, mojih drugara iz generacije koji su akademski obrazovani muzičari, dovoljno slobodarski nastrojeni da jednog rokera/metalca povedu muzičkom i idejnom stranputicom (i hvala im na tome). Zbog toga sam pohađao i kratki kurs jazz odseka Muzičke škole i to jedna od (malih) stvari na koju sam vrlo ponosan.
Na našu radost, imamo sjajne muzičare mlađe generacije koji su Suboticu ipak zamenili nekim boljim mestom za džez, tačnije, žive ga i sviraju na samom izvoru. Da ne mračim koliko ne cenimo to dovoljno, a trebalo bi!
Među njima je Nikola Spasojević, veoma talentovani saksofonista i kompozitor, koga sam imao čast da upoznam na Youth Jazz&Rock festivalu, kao i da uživam u njegovom nastupu, o čemu sam pisao u datom trenutku.
Moje mišljenje o njemu kao autoru i muzičaru, glede teksta (kog pročitajte, da se ne ponavljam), nije se ni česticu promenilo. Naprotiv, neumorno je radio i radi na svom materijalu, što je rezultiralo odličnim albumom "Poor Man's Summer", koji je izašao u junu ove godine.
Veoma je teško recenzirati džez album, da budem iskren, iz razloga što se tu odvija više ideja odjednom, pored stamene želje kompozitora da pesme "ukroti" i da se potom izbori sa gorućom željom na bini, da pesma dobije potpuno drugo ruho. To je prosto u kanonu. Album je u potpunosti urađen u Njujorku, tako da su aranžmani i produkcija na očekivanom, zavidnom nivou. Mišljenja sam da dalje tehnikalije prepustim poznavaocima žanra, jer se moji utisci svakako odnose prvenstveno na emotivni sloj i način na koji pesme pripovedaju slušaocima, naročito što u ovom trenutku nisam sposoban da utvrdim koji je ovo podžanr džeza, a da ne ispadnem neuk.
Sam naziv albuma nosi jednu nostalgičnu notu, nimalo tužnu ili opterećujuću. Poslednji užici i odjeci leta koje je prošlo - imamo naš domaći izraz za to, 'miholjsko leto', a u engleskom jeziku je to "leto za sirotinju" (malo rogobatno zvuči, priznajem). Blaga mirnoća koja se pronosi kroz ceo album je postignuta odličnim fraziranjem saksofona, koji kao glavni instrument ni u jedno trenutku ne guši ostatak orkestra, već lepo vodi i vozi kroz pripitomljene hodnike duše. Ne mogu se otrgnuti utisku da džez kompozitori (među njima i autor) zasigurno pripovedaju priču svog trenutnog življenja i htenja, "ispovedaju" se melodijama, ponavljajućim strukturama. Kompozitori novije generacije se svakako oslanjaju i na druge muzičke žanrove, možda za trunku smelije, utoliko slobodnije nego njihovi uzori (bilo klasični ili modernistički), pa je tako i Spasojević utkao elemente elektronske muzike, koja verno prati osnovne melodijske strukture, ali je opet dovoljno u fokusu da se istakne i obogati kompozicije novim slojevima.
Ono što cenim u svakom pogledu jesu omaži, pa je tako na albumu uvrštena i kompozicija "Dimitrijo Sine Mitre” srpske kompozitorke Stane Avramović Karaminge iz 1919. godine. Istražite malo okolnosti i sudbinu koja je iznedrila ovu kompoziciju, jer verujem da je Spasojević, pored naklona kompozitorki (i izvesnog uticaja izvedbe istoimene kompozicije od strane rock benda Azra, reklo bi se), želeo da ukaže na prisustvo domaćih kompozitorki i kompozitora koji su možda vihorom vremena (iz nacionalnih ili ideoloških razloga) sklonjeni ili zaboravljeni. "Poor Man's Summer" je maltene u celosti instrumentalni album, a tu "tišinu" razbija i kao celinu zatvara kompozicija "Storm", koja počiva na istoimenoj poemi Sergeja Jesenjina, a izvodi je Sonia Baturina.
Dajte priliku i vremena albumu da sazri u vama, bilo da ste osvedočeni ljubitelji džeza ili ste naišli na njega slučajno na muzičkim platformama, a do sada niste znali da vam prija zvuk saksofona. Njegova toplina će vas pripremiti za jesen, dok ispijate poslednje piće sa ledom na letnjoj temperaturi, koje ćete uskoro zameniti čajem i toplijom odećom.
Sam naziv albuma nosi jednu nostalgičnu notu, nimalo tužnu ili opterećujuću. Poslednji užici i odjeci leta koje je prošlo - imamo naš domaći izraz za to, 'miholjsko leto', a u engleskom jeziku je to "leto za sirotinju" (malo rogobatno zvuči, priznajem). Blaga mirnoća koja se pronosi kroz ceo album je postignuta odličnim fraziranjem saksofona, koji kao glavni instrument ni u jedno trenutku ne guši ostatak orkestra, već lepo vodi i vozi kroz pripitomljene hodnike duše. Ne mogu se otrgnuti utisku da džez kompozitori (među njima i autor) zasigurno pripovedaju priču svog trenutnog življenja i htenja, "ispovedaju" se melodijama, ponavljajućim strukturama. Kompozitori novije generacije se svakako oslanjaju i na druge muzičke žanrove, možda za trunku smelije, utoliko slobodnije nego njihovi uzori (bilo klasični ili modernistički), pa je tako i Spasojević utkao elemente elektronske muzike, koja verno prati osnovne melodijske strukture, ali je opet dovoljno u fokusu da se istakne i obogati kompozicije novim slojevima.
Ono što cenim u svakom pogledu jesu omaži, pa je tako na albumu uvrštena i kompozicija "Dimitrijo Sine Mitre” srpske kompozitorke Stane Avramović Karaminge iz 1919. godine. Istražite malo okolnosti i sudbinu koja je iznedrila ovu kompoziciju, jer verujem da je Spasojević, pored naklona kompozitorki (i izvesnog uticaja izvedbe istoimene kompozicije od strane rock benda Azra, reklo bi se), želeo da ukaže na prisustvo domaćih kompozitorki i kompozitora koji su možda vihorom vremena (iz nacionalnih ili ideoloških razloga) sklonjeni ili zaboravljeni. "Poor Man's Summer" je maltene u celosti instrumentalni album, a tu "tišinu" razbija i kao celinu zatvara kompozicija "Storm", koja počiva na istoimenoj poemi Sergeja Jesenjina, a izvodi je Sonia Baturina.
Dajte priliku i vremena albumu da sazri u vama, bilo da ste osvedočeni ljubitelji džeza ili ste naišli na njega slučajno na muzičkim platformama, a do sada niste znali da vam prija zvuk saksofona. Njegova toplina će vas pripremiti za jesen, dok ispijate poslednje piće sa ledom na letnjoj temperaturi, koje ćete uskoro zameniti čajem i toplijom odećom.
Daniel Tikvicki