Bez težnje slobodi, sve je iluzija — reportaža sa festivala „Iluzije slobode“
Helly Cherry
U sklopu svoje ovogodišnje odluke da posetim što je više moguće DIY festivala koje do sada nisam, pozicionirao sam Iluzije slobode (13 - 14. jun) u Bečeju visoko na listi prioriteta, budući da sam dobio najviše preporuke za isti. Festival je veoma interesantan za posmatranje i analizu kao možda najbolji primer kod nas kako samostalno ostvariti potpunu finansijsku nezavisnost, mimo okoštalih pravila igre unutar sistema, i ujedno dokaz da je to moguće, čak i ovde gde se pokušava ugušiti svaka kritička misao, a kamoli jedan nezavisni festival. Međutim, o tome kako je to izvodljivo, već je bilo dovoljno reči u intervjuu sa organizatorom festivala, pa će moj fokus biti na samom ovogodišnjem programu i ličnom doživljaju istog, u dodiru sa do sada za mene nedoživljenim ambijentom salaša na samo obodu Bečeja, u Medenjači i gazdinstvu pod nazivom The Spirit of Schultz koje se bavi proizvodnjom sireva.
Do mesta održavanja festivala se dolazi tako što se sa trotoara krajnje ulice na kraju Bečeja iznenada samo sklizne kroz mali prolaz sačinjen od drveća i rastinja, osvetljen sa obe strane svetiljkama u teglama kao putokazima koji vode pravo u srce autentičnih vojvođanskih liminalnih prostora, magijskih i skoro bajkovitih. A ovde se svakako radi, ako ne o bajci, onda o jednoj izmaštanoj i u praksi ostvarenoj utopiji i snesvakidašnjem spoju urbane kulture i rustičnog ambijenta. Usred svega toga, u solidnom hladu, postavljena je bina i Dark studio produkcija kao garancija kvaliteta; tezge sa hranom, pogotovo odličnim veganskim sendvičima, pićem i merčom, a sve to po veoma pristupačnim cenama; besplatan kamp prostor, bale slame umesto lejzi begova i poljski trščani toaleti umesto toi-toija. Na ulazu svako dobije po jednu čašu sa logoom festivala koju mora da koristi sve vreme trajanja festivala i najlonsku kesicu za odlaganje opušaka, čime organizatori stavljaju do znanja koliko je ekološka svest integralni deo njihovih nazora.
Prvi festivalski dan bio je rezervisan za hardcore punk u njegovim svakovrsnim derivatima - od sirovog i beskompromisnog crust, d-beat i anarcho punk-a subotičanskog sastava Barikade koji evocira duh stare škole osamdesetih; preko metalcore-a jednog od najžilavijih izdanaka pomalo posustale zrenjaninske scene i Integrity nasleđa na ovim prostorima, sastava All Except One, koji napokon imaju objavljene i nove pesme; post-metal, sludge, post-hardcore sporoće u težini sjajnog grčkog sastava Mass Culture, koji je trenutno na turneji u okviru koje je pohodio Bečej; math core ludila beogradskog sastava Suplexx čiji pevač je nedvosmisleno pobedio u kategorijama najharizmatičnijeg frontmena i najboljeg performansa koji uključuje maskiranje i cross-dressing (obavezno poslušati uživo); pa sve do beatdown, straight edge orijentisanog hardcore-a, inspirisanog istočnjačkim religijama, u viđenju novog vrućeg beogradskog sastava pod nazivom Neven, koji je i zatvorio prvo festivalsko veče u visokom intenzitetu, dokazujući da su jedni od predvodnika nove generacije hardcore scene kod nas.
Drugi festivalski dan počeo je već u 16 časova nastupom psihodeličnog stoner sastav iz Kanjiže pod nazivom Sjaj & I, što je bio svakako pomalo neobičan izlet i intermeco van zone komfora za jedan punk festival. Po jakom suncu i treperavom vazduhu to je svakako imalo smisla, pa je nas nekolicina u prisnoj atmosferi uživalo u psihodeličnim tonovima u jarkim bojama toplog popodneva, sa tek po kojim tamnijim prizvukom u formi razornog rifa ili zloslutnog mantranja na vokalima s one strane velova ovozemaljske stvarnosti. Uživao sam u njihovom nastupu jednako kao i prvi put kad sam ih gledao u zrenjaninskom klubu "Zeppelin".
U 17 časova usledio je razgovor na temu „Muzika i ideje, umetnost i aktivizam“ u kome su učestvovali Radule (Atheist Rap) i Fitz (Noviot Pochetok), dok je razgovor vodio Peđa Novković. Bilo je tu reči o dometima i mogućnostima angažovane umetnosti u smislu uticaja na društvo i pojedinca u kontekstu globalnog civilizacijskog posrnuća čiji smo savremenici, a onda neizbežno i naše autoritarno-mafijaške distopije sa svim svojim vulgarnim posebnostima, rastu desnice iz pukotina sistema kao globalnom trendu, odnosno posledičnim odsustvom levice koja se povukla na duboku marginu. Odgovor na to pitanje ostao je da visi negde na ničijoj zemlji između Gramšijevog "pesimizma intelekta" i "optimizma volje", dok je razgovor sve više meandrirao i skretao na teritorije neobaveznog i relaksiranog prijateljskog ćaskanja i razmene iskustava sa raznih koncerata, velikih i malih festivala i sl.
Pankerski deo programa drugoga dana otvorio je novosadski sastav Milovan svojim debitantskim nastupom, koji je publika dočekala raširenih ruku i otvorenog srca, sve vreme im dajući snažan vetar u leđa neprekidnom aklamacijom i čak pozivom na bis koji su i bend i organizator uslišili.
Melodični i alternativni punk rock sa indie prizvukom i solidnim ženskim vokalom razgalio nas je i raznežio na otvaranju, da bi nas nakon toga potpuno otkačene Sarajlije pod nazivom Popik, koji su svoj zvuk ovom prilikom nazvali "bošnjačkim nasiljem" aludirajući na naše vršnjačko (punk bend iz Novog Sada), potpuno razvalile, kao da je to bio plan organizatora, svojim neprikosnovenim smislom za humor i sarkazam kojima nam isporučuju surove istine izvan kategorija političkih korektnosti i njenih paradoksa, po principu – u šali pa privali – ali i besprekornom svirkom koja se kreće punk, hardcore punk i metal teritorijama, sa mestimičnim izletima u grindcore mlevenja, i povremenim potpuno sumanutim solažama. Meni su lično bili najveće otkrovenje na festivalu uz Suplexx prvog dana, a Popikovom frontmenu, u njegovoj mačo energiji, ide priznanje prve pratilje festivala, odmah uz frotmena Suplexx-a čija senzualna feminin energija ipak nije imala ozbiljnijeg takmaca.
Beskrajno je to bio zabavan bend sa harizmatičnim liderom, pogotovo u poređenju sa pomalo dosadnim punk rock sastavom iz Pule pod nazivom Saša 21, čiji nastup mi je trajao predugo. Generični punk rock na tragu Ramonsa i nasleđu Kud Idijota zvučao je beskrvno i bezidejno, uz sve dužno poštovanje prema Saletu Verudi i svemu onome što je napravio sa Kud Idijotima - taj duh i energija ostali su samo u tragovima u zvuku ovog sastava, nedovoljnim da me uzbude u bilo kom smislu. Sa mojim ličnim viđenjem se bečejska publika, međutim, verovatno ne bi složila, jer se sasvim propisno izđuskala, uključujući i sitnu dečicu potaknutu njihovim nostalgičnim roditeljima.
Usledio je pravi kontrast i vrhunski primer kako se to danas radi, sa mladalačkim poletom lišenim isprazne nostalgije, nadahnućem i energijom. Naravno, reč je o sastavu Noviot Pochetok, jednim od najžilavijih predstavnika novije makedonske punk scene; koji bečejskoj publici nije nepoznat, te su se zajedno prisetili njihovog prvog nastupa u restoranu "Šaran" pre deset godina. Melodični, ali žestoki kad kompozicija i dinamika od njih to zahtevaju, sa odličnim vokalom povrh navedenog, izazvali su prva ozbiljnija komešanja, talasanja i horska pevanja. Nastup im ja trajao prekratko uzimajući u obzir energiju koju je publika uzvraćala, ali već smo bili probili ponoć i zagazili u sitne sate.
Nakon njihovog nastupa priređena ja tzv. "punk tombola", izvlačeni su brojevi koje su ljudi uzimali na štandu i dodeljivane su nagrade - sirevi i medovača sa pomenutog gazdinstva, ploče, majice, karte za "Ljubav i bes" festival...
Novosadski sastav Atheist Rap su još jednom dokazali da su žive i istinske legende i prosto ih je svaki put lepo videti sa onim istim osećajem da ste sreli starog prijatelja ili makar dragog poznanika iz prošlosti, istomišljenika i saborca - i sada kao i onda; a posle svakog susreta sa njima se osećate nadahnuto i buntovnički spremno za akciju. Presek njihove karijere ovoga puta je izgledao ovako: "Momci se vraćaju u grad", "Ne bi bilo fer", "Fatamorgana", "Revanšizam", "Uprava napolje", "Letnji hit", "Palija", "Pinokijeva balada", "Ha - pu!", "Odlazim", "Pritilend", "Zapadna Evropa", "Tri jutra zemlje", "Dr. Pop", "Warburg limuzina", "Više ništa nije isto", "Superstar", "Grill 13" (alternativna verzija). Bend je pokazao da je u dobroj formi, Radule da je i dalje bez dlake na jeziku i sa visoko podignutim đonom, pa je koncert tako i završio pozivom na protest 28. juna u Beogradu.
Sutradan ujutru se vraćam iz Bečeja za Zrenjanin (tačnije Lazarevo - 60 kilometara u jednom pravcu) onako isto kako sam i došao - biciklom, u želji da i sam pošaljem poruku u skladu sa onim što Iluzije slobode žele da nam poruče u svojoj težnji ka samoodrživoj utopiji - jer bez težnje utopiji i slobodi u istoj, sve je iluzija.
 |
| foto: Kris |
Prvi festivalski dan bio je rezervisan za hardcore punk u njegovim svakovrsnim derivatima - od sirovog i beskompromisnog crust, d-beat i anarcho punk-a subotičanskog sastava Barikade koji evocira duh stare škole osamdesetih; preko metalcore-a jednog od najžilavijih izdanaka pomalo posustale zrenjaninske scene i Integrity nasleđa na ovim prostorima, sastava All Except One, koji napokon imaju objavljene i nove pesme; post-metal, sludge, post-hardcore sporoće u težini sjajnog grčkog sastava Mass Culture, koji je trenutno na turneji u okviru koje je pohodio Bečej; math core ludila beogradskog sastava Suplexx čiji pevač je nedvosmisleno pobedio u kategorijama najharizmatičnijeg frontmena i najboljeg performansa koji uključuje maskiranje i cross-dressing (obavezno poslušati uživo); pa sve do beatdown, straight edge orijentisanog hardcore-a, inspirisanog istočnjačkim religijama, u viđenju novog vrućeg beogradskog sastava pod nazivom Neven, koji je i zatvorio prvo festivalsko veče u visokom intenzitetu, dokazujući da su jedni od predvodnika nove generacije hardcore scene kod nas.
Drugi festivalski dan počeo je već u 16 časova nastupom psihodeličnog stoner sastav iz Kanjiže pod nazivom Sjaj & I, što je bio svakako pomalo neobičan izlet i intermeco van zone komfora za jedan punk festival. Po jakom suncu i treperavom vazduhu to je svakako imalo smisla, pa je nas nekolicina u prisnoj atmosferi uživalo u psihodeličnim tonovima u jarkim bojama toplog popodneva, sa tek po kojim tamnijim prizvukom u formi razornog rifa ili zloslutnog mantranja na vokalima s one strane velova ovozemaljske stvarnosti. Uživao sam u njihovom nastupu jednako kao i prvi put kad sam ih gledao u zrenjaninskom klubu "Zeppelin".
U 17 časova usledio je razgovor na temu „Muzika i ideje, umetnost i aktivizam“ u kome su učestvovali Radule (Atheist Rap) i Fitz (Noviot Pochetok), dok je razgovor vodio Peđa Novković. Bilo je tu reči o dometima i mogućnostima angažovane umetnosti u smislu uticaja na društvo i pojedinca u kontekstu globalnog civilizacijskog posrnuća čiji smo savremenici, a onda neizbežno i naše autoritarno-mafijaške distopije sa svim svojim vulgarnim posebnostima, rastu desnice iz pukotina sistema kao globalnom trendu, odnosno posledičnim odsustvom levice koja se povukla na duboku marginu. Odgovor na to pitanje ostao je da visi negde na ničijoj zemlji između Gramšijevog "pesimizma intelekta" i "optimizma volje", dok je razgovor sve više meandrirao i skretao na teritorije neobaveznog i relaksiranog prijateljskog ćaskanja i razmene iskustava sa raznih koncerata, velikih i malih festivala i sl.
 |
| foto: Kris |
Melodični i alternativni punk rock sa indie prizvukom i solidnim ženskim vokalom razgalio nas je i raznežio na otvaranju, da bi nas nakon toga potpuno otkačene Sarajlije pod nazivom Popik, koji su svoj zvuk ovom prilikom nazvali "bošnjačkim nasiljem" aludirajući na naše vršnjačko (punk bend iz Novog Sada), potpuno razvalile, kao da je to bio plan organizatora, svojim neprikosnovenim smislom za humor i sarkazam kojima nam isporučuju surove istine izvan kategorija političkih korektnosti i njenih paradoksa, po principu – u šali pa privali – ali i besprekornom svirkom koja se kreće punk, hardcore punk i metal teritorijama, sa mestimičnim izletima u grindcore mlevenja, i povremenim potpuno sumanutim solažama. Meni su lično bili najveće otkrovenje na festivalu uz Suplexx prvog dana, a Popikovom frontmenu, u njegovoj mačo energiji, ide priznanje prve pratilje festivala, odmah uz frotmena Suplexx-a čija senzualna feminin energija ipak nije imala ozbiljnijeg takmaca.
Beskrajno je to bio zabavan bend sa harizmatičnim liderom, pogotovo u poređenju sa pomalo dosadnim punk rock sastavom iz Pule pod nazivom Saša 21, čiji nastup mi je trajao predugo. Generični punk rock na tragu Ramonsa i nasleđu Kud Idijota zvučao je beskrvno i bezidejno, uz sve dužno poštovanje prema Saletu Verudi i svemu onome što je napravio sa Kud Idijotima - taj duh i energija ostali su samo u tragovima u zvuku ovog sastava, nedovoljnim da me uzbude u bilo kom smislu. Sa mojim ličnim viđenjem se bečejska publika, međutim, verovatno ne bi složila, jer se sasvim propisno izđuskala, uključujući i sitnu dečicu potaknutu njihovim nostalgičnim roditeljima.
Usledio je pravi kontrast i vrhunski primer kako se to danas radi, sa mladalačkim poletom lišenim isprazne nostalgije, nadahnućem i energijom. Naravno, reč je o sastavu Noviot Pochetok, jednim od najžilavijih predstavnika novije makedonske punk scene; koji bečejskoj publici nije nepoznat, te su se zajedno prisetili njihovog prvog nastupa u restoranu "Šaran" pre deset godina. Melodični, ali žestoki kad kompozicija i dinamika od njih to zahtevaju, sa odličnim vokalom povrh navedenog, izazvali su prva ozbiljnija komešanja, talasanja i horska pevanja. Nastup im ja trajao prekratko uzimajući u obzir energiju koju je publika uzvraćala, ali već smo bili probili ponoć i zagazili u sitne sate.
Nakon njihovog nastupa priređena ja tzv. "punk tombola", izvlačeni su brojevi koje su ljudi uzimali na štandu i dodeljivane su nagrade - sirevi i medovača sa pomenutog gazdinstva, ploče, majice, karte za "Ljubav i bes" festival...
Novosadski sastav Atheist Rap su još jednom dokazali da su žive i istinske legende i prosto ih je svaki put lepo videti sa onim istim osećajem da ste sreli starog prijatelja ili makar dragog poznanika iz prošlosti, istomišljenika i saborca - i sada kao i onda; a posle svakog susreta sa njima se osećate nadahnuto i buntovnički spremno za akciju. Presek njihove karijere ovoga puta je izgledao ovako: "Momci se vraćaju u grad", "Ne bi bilo fer", "Fatamorgana", "Revanšizam", "Uprava napolje", "Letnji hit", "Palija", "Pinokijeva balada", "Ha - pu!", "Odlazim", "Pritilend", "Zapadna Evropa", "Tri jutra zemlje", "Dr. Pop", "Warburg limuzina", "Više ništa nije isto", "Superstar", "Grill 13" (alternativna verzija). Bend je pokazao da je u dobroj formi, Radule da je i dalje bez dlake na jeziku i sa visoko podignutim đonom, pa je koncert tako i završio pozivom na protest 28. juna u Beogradu.
Sutradan ujutru se vraćam iz Bečeja za Zrenjanin (tačnije Lazarevo - 60 kilometara u jednom pravcu) onako isto kako sam i došao - biciklom, u želji da i sam pošaljem poruku u skladu sa onim što Iluzije slobode žele da nam poruče u svojoj težnji ka samoodrživoj utopiji - jer bez težnje utopiji i slobodi u istoj, sve je iluzija.
Aleksandar Petrović