Iluzije Slobode - koristila sam tu kovanicu mnogo puta u životu, od svoje rane buntovne mladosti, pa sve do danas, ali nisam imala pojma da je negde tamo u nekom svom alternativnom univerzumu jedna bečejsko-novobečejska ekipa upravo tako krstila svoj festival. To je, za mene, zauvek najbolje ime za festival (neka mi se ne naljute Ljubav i Bes). I kada sam se, došavši sa južne pruge u nameri da se ustalim s prebivalištem ovde na severu, Iluzije Slobode su jedna od prvih ovdašnjih stanica koje sam ˶čekirala˝ i, potom, u svim daljim lutanjima kroz andergraund ostala im verna. I definitivno, tamo ne ideš samo zbog muzike, već zbog ljudi, zbog ideja, zbog ambijenta, zbog tople atmosfere, zbog toga što, prosto, ne utoneš u masu kao samo još jedan kupac karte nekog nabudženog iventa. Ideš zato što osećaš da je to nešto tvoje.

Ovogodišnje izdanje Iluzije Slobode 2025, održava se 13-14. juna na salašu The Spirit of Shultz (jedno zaista magično mesto), a pada se u idealno vreme za prvo kupanje na Tisi (za mene najlepšoj reci na svetu). Otkriće vam ekipa dobre ˶štekove˝, slobodno pitajte.

U saopštenju za medije koje su objavili razni domaći muzički portali, stoji: ˶Ako ti je stalo do zvuka koji ne pripada nikome osim onima koji ga stvaraju i svima koji ga žive – znaš gde treba da budeš!˝. U istoj najavi, na ovom linku možete se obavestiti o celokupnom programu (Neven, Noviot Pochetok, Saša 21 - samo su neka od imena) i dobiti sve druge potrebne informacije. Na zvaničnoj fb stranici festivala naći ćete kako da dođete do salaša.

U daljem tekstu dajem prostora Siniši Tomiću, jednom od osnivača i organizatora, cele priče, prava reč je - Domaćin - da kaže koju o svemu što čini Iluzije Slobode, njogovoj istoriji, ideologiji, zajednici...

 

ANA: Gradite Iluzije Slobode već toliko godina, i to nikada nije bio ˶samo˝ festival. Šta su za vas Iluzije Slobode, u tom muzičkom smislu, pre svega, a i u onom drugom ne-muzičkom koji tako evidentno isijava iz samog imena?

SINIŠA: Već 16 godina živi ideja Iluzija slobode. Ponosni smo na sve izložbe, književne večeri, radionice i akcije poput ˶Hrana, ne oružje!˝ i ˶Uzmi ili ostavi˝, koje su se često odvijale u sklopu Iluzija pored koncerata, koji su pretežno hardcore/punk /metal zvuka, sa jasno definisanim stavovima koji promovišu ideje jednakosti, ljubavi i slobode. Ni organizatori, ni učesnici nikada nisu težili ka materijalnoj dobiti, već su aktivistički, od srca učestvovali u realizaciji Iluzija, kao vapaj za slobodom.

ANA: Koliko su se Iluzije Slobode menjale kroz vreme, a šta je ostalo isto u tim iluzijama i toj slobodi?

SINIŠA: Ideje ljubavi, tolerancije, jednakosti i slobode za koje se borimo zajedno kroz umetnost, gore istim žarom. Menjala se lokacija i menjaju se bendovi i program.

ANA: Da li su Iluzije Slobode uvek bile DIY festival? Ko vam daje podršku i snagu da nastavite i danas?

SINIŠA: Iluzije slobode su uvek bile DIY festival, mada jesu u nastajanju imale određenu pomoć lokalne samouprave, koja je vremenom opadala, pa već dugo godina bi se moglo reći da je 100% DIY. Mi pravimo infrastrukturu, štampamo majice, uređujemo prostor, sami radimo promociju, pravimo sok od zove i nane, naš domaćin Šulc pravi domaće rakije, drugari prave domaće vino i zanatsko pivo… I na kraju mi čistimo. Snaga je ekipa koja učestvuje u organizaciji i snaga su umetnici koji svojim nastupima podržavaju ovaj projekat.

ANA: U industriji zabave (pa i one alternativne), od 2020, pa na ovamo, cene su značajno porasle, troškovi su veliki (nikada zapravo nisu ni bili mali), produkcija bilo kakvog festivala, pa i onog najmanjeg, jeste ozbiljna stvar. Koja je vaša strategija opstanka?

SINIŠA: Iluzije slobode traju oko 6 meseci. Mi sad najavljujemo dve festivalske večeri, ali smo još u decembru imali prvu od 6 promo žurki na kojima prikupljamo priloge za festival i prodajemo festivalske majice. Tako prikupimo novac za početak organizovanja festivala, ali usput radimo promociju. Pokazuje se da podrška ovakvim idejama ne manjka ni u drugim gradovima, pa smo ove godine, pored Bečeja, organizovali žurke i u Zemunu, Smederevu, Senti i Zrenjaninu. Ekipa je uporna u tome da na volonterskim osnovama pomaže realizaciju programa, umetnici znaju kako funkcioniše naša organizacija, pa će se na Iluzijama naći samo oni umetnici kojima nije novac na prvom mestu, već angažovana muzika i istinska sloboda, koje se zajednički slave na našem festivalu. Kako se program festivala finansira od prodaje ulaznica i majica, ali i od prodaje hrane i pića na samom festivalu, još jednom apelujem na sve posetioce, ne samo našeg, već i drugih festivala, da ne donose svoje piće i hranu, već da kupovnom podrže festival.


ANA: Vaš festival je tipičan primer jednog community festivala. Kakav je to community koji se jednom godišnje okuplja na Iluzijama Slobode?

SINIŠA: Ne okupljamo se mi samo jednom godišnje, to je ekipa koja se okuplja i na festivalima: Ljubav i Bes, Ekoslavija, SAWA… Reč je o ljubiteljima tvrdog zvuka i žestoke reči, ljudi koji znaju šta je jednakost, ljubav, mir, sloboda i tolerancija i tu nema kompromisa.

ANA: Iluzije Slobode su važan toponim regionalne pank, hardcore, metal i u širem smislu, antifa scene. Ali osnovna ideja počiva na decentralizaciji odnosno na lokalnom namesto globalnog. U čemu se ogledaju prednosti, specifičnosti i sve autentičnosti Bečeja i Novog Bečeja kao mesta koja imaju izuzetan potencijal za razvoj alternativne kulture? Šta biste vi uradili sa scenom i infrastrukturom u tom smislu, da imate u potpunosti odrešene ruke?

SINIŠA: Naše najjače komparativne prednosti jesu zajedništvo i entuzijazam. Mi smo zajedno odrastali, zajedno išli na koncerte i festivale, zajedno pravili bendove i igrali predstave, snimali filmove, družimo se aktivno i poštujemo jedni druge. Ekipa Iluzija je pretežno sakupljena od entuzijasta iz Bečeja i Novog Bečeja, ali i mnogih drugih gradova. Samo zajedno možemo izneti i realizovati dobre ideje. Svesni smo toga i time kao da jedni drugima raspirujemo entuzijazam kako nikad ne bismo prestali ovo da radimo. ŠBBKBB, kratko i jasno, napravio bih Alternativni Kulturni Centar sa vežbaonama i ateljeima, a koji bi posedovao redovan koncertni prostor, kao i galeriju, bioskop, smeštaj za aktiviste i goste… I napravio bih letnju binu na otvorenom, npr. na obali reke Tise.

ANA: Svaka godina je novi izazov, nova avantura. Šta je to u ovoj 2025. što će, po vašem mišljenju, pomeriti granice jednog festivalskog doživljaja?

SINIŠA: Jeste svake godine novi izazov, ali mi uopšte ne težimo tome da podilazimo širokim narodnim masama kako bismo privukli posetioce. Naš izazov za ovu godinu je da se lepo realizuje i zabeleži razgovor na temu ˶Muzika i ideje, umetnost i aktivizam˝, kako bi kasnije mogli da ga poslušaju i ljudi koji nisu bili u prilici da posete festival. Uvek je izazov da od jednog salaša napravite zanimljiv festivalski prostor u kome će posetioci uživati u odličnim koncertima sa sjajnim zvukom i svetlom, a to sve da uradite sopstvenim rukama. Mi smo uglavnom zadovoljni postignutim, pa prosto uživamo i ove godine u pripremama i jedva čekamo da vas ugostimo sve!
intervju pripremila Ana Bjes