Dušan Cvetković, strip autor: Zašto baš strip? Zato što je moćno sredstvo izražavanja | INTERVJU



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Ako govorimo o alternativnom i andergraund stripu u Nišu, ne možemo a da ne pomenemo Dušana Cvetkovića i njegovu grupu Čaj...odličan koja predstavlja stub lokalne andergraund vizuelne umetnosti. Iako je prevashodno prepoznatljiv kao strip autor, Dušan je učestvovao u organizaciji brojnih izložbi, video projekcija lo-fi filmova, radionica stripa. Bavio se i fanzinaštvom i ilustrovanjem.

Iza njega je više od 20 godina aktivnog rada pa je vreme da se i publika van strip sveta upozna sa njegovim aktivnostima. Zato danas uz neizbežnu šolju čaja razgovaramo sa Dušanom. 


Kako si se upoznao sa stripom i kako je tekao tvoj umetnički razvoj? Koji je to trenutak kada si strip prepoznao kao svoj izraz? I, zašto baš strip?

Jao, pa nekako je strip bio svuda oko nas od kad znam za sebe. Tokom osnovne i delom srednje škole interesovalo me je kako je to da stvaraš strip. I bilo je pokušaja u to vreme, mada ništa nije sačuvano (ne znam ni da li je bilo vredno čuvanja [smeh]. Medjutim, tek kada sam video prve strip fanzine, što je bilo par godina kasnije, prihvatio sam strip kao neki način izržavanja. A zašto baš strip...zato što je moćno sredstvo izražavanja.

Danas kada vidim tvoj rad, ne moram da tražim ko ga je nacrtao, odmah znam. Uspeo da izgradiš prepoznatljiv stil. Koliko dugo si tragao za njim i u kojim autorima si tražio uzore?

Volim da gledam na svoje ranije stripove kao deo nekog razvojnog puta. Uvek hoću da crtež izgleda bolje a opet ostajem neizbežno ja. Odnosno, važno mi je da crtež što više stilski odgovara priči koju prati. Tako da i dalje tragam a lični pečat je uvek tu. Autori u kojima sam tražio uzore su uvek bili dosta stilski različiti od onoga što je radim. Ali su to bili autori od kojih se može dosta naučiti. Osim klasika tipa Moebius i Crumb najviše značaja za mene imaju Lewis Trondheim, Jim Mahfood, Darko Macan, a u poslednje vreme smisao za humor Simona Hanselmana i Benjamina Marre... i ima još...

Šta je generalno sve uticalo na tvoj rad? U smislu muzike (ako se ne varam veliki si fan Majka Patona), filmova,…

Pa svakako humor koji donosi muzika oko Pattona. Nekako taj uvrnuti izražaj. Sam Patton je jedan od svojih bendova nazvao po antiheroju iz francuske književnosti Fantomas-u. A ceo taj koncept je bazirao na jednoj epizodi, jednog od omiljenih mi stripova, Diabolik. Uostalom u mojim fanzinima su se očigledno provlačile Evropa Lar Von Trier-a, Lynchova hermetičnost, Danil Harms, ta neka zbunjenost koju nudi Buňuel. Muzika i pojedini filmovi su mi nerazdvojni od stripa.

Svoje radove si objavljivao i u sopstvenim fanzinima. Imam nekoliko izdanja „Autista“ i „Veliku glavu“ ali imaš još nekoliko fanzina iza sebe (koji se mogu naći na tvom sajtu). Reci nam nešto više o njima. Da li se tu mogu naći isključivo tvoji radovi ili si predstavljao i druge autore?

„Malo izdanje“ je bio zamišljen kao fanzin revija sa radovima više autora. Izdato je tri broja. Tu su još kataloška izdanja sa izložbi i radionica koja sadrže radove drugih autora. Ali velika većina su isključivo autorski strip fanzin. Nekako mi je najlakše da sam proizvedem fanzin a ujedno tako imam neograničenu slobodu i sve držim pod kontrolom. Možda je sad malo drugačije vreme i možda bi mi bilo lakše da realizujem izdanje sa radovima drugih autora. Nažalost, nikad se nisam oprobao u izdavanju strip-revije ili časopisa. A i dalje imam želju.

U dosadašnjem radu imao si prilike da radiš ilustracije i za pojedine knjige. Kakvo je tvoje iskustvo na tom polju? Koliko se razlikuje rad na stripu od ilustracija za knjigu?

Strip uvek smatram komplikovanijim. Kod ilustrovanja je pristup malo relaksiraniji.

Držao si i radionice stripa, uglavnom si radio sa decom. Kakvo je to iskustvo?

Evo upravo danas sam zvanično okončao još jednu. Uvek kažem da je zadovoljstvo obostrano. Najčešće radim sa decom uzrasta 9 do 15 godina. To je jedna zajednička igra za koju je potrebno malo strpljenja. Ali krajnji rezultat opravdava sve. I svakako polaznicima otvara mogućnost za dalje ozbiljnije interesovanje i bavljenje stripom. Polaznici koriste strip kao neki kreativni vid izražavanja i baš na tim radionicama stvaraju svoje prve strip radove. 


Ne možemo da govorimo o tvom radu a da ne pričamo i o neformalnoj grupi Čaj...odličan čiji si osnivač i član. Grupa je prošle godine proslavila 20 godina postojanja i može se reći da ste stub niškog alternativnog stripa. Koliko je grupa danas aktivna?

Nismo više aktivni kao grupa, odnosno kako smo ranije funkcionisali. U poslednje vreme smo ja i Peđa bili aktivni nosioci grupe. Trenutno ne živim u Nišu pa tako da ni fizički nismo u mogućnosti da radimo kao i ranije. Pavle je takodje u inostranstvu nekoliko godina a Toni je već duže vreme van aktivnosti grupe. Povremeno su u rad grupe bili uključeni ljudi sličnih afiniteta i imali smo dosta sjajnih saradnika. Ali sigurno je da ČAJ...Odličan i dalje postoji. U kojoj fromi... videćemo. Dobro je da Peđa sad vodi Mezanin uličnu galeriju tako da ideja koju nosi ČAJ može i dalje da živi.

Niš ima dugu tradiciju stripa. Čak ima i dva strip festivala – Nifest i Striporamu, dve striparnice. Pored toga tu je i Čaj...odličan koji je uvek gurao neki alternativniji pristup stripu. Iako se makar iz viđenja svi u gradu znaju, čini se da nije bilo previše kontakta, razumevanja i saradnje između grupacija koje promovišu mejnstrim i alternativni strip. Kao da sve vreme postoje paralelno jedni pored drugih. Kako ti vidiš današnju nišku strip scenu?


Za paralelni festival mogu da kažem „sujeta takozvanih mejnstrimaša“. Samo glupo i neodgovorno ponašanje nekih koji misle da strip počinje s njima... A sa Striporamom sam uvek imao dobar odnos i na neki način bio uključen u to dešavanje... Ono što je meni bilo bitno je da smo u Galeriji savremene likovne umetnosti Niš bili nekako prepoznati i imao sam sa njima dobru saradnju. Ja sad ne znam za nišku strip scenu. Peđa je tamo jedini kog možete da vidite kao lokalnog autora. Nije jedini u Nišu koji se bavi stripom ali osim njega nikog ne mogu da svrstam u tu kategoriju. Ne znam za podmladak... da li postoji uopšte...

Nišu se desilo to da je recimo od 2010-11 pa do danas puno ljudi koji su bili aktivni na alternativnoj i andergraund sceni i nešto značili na njoj napustilo grad i otišlo u Beograd, Novi Sad i inostranstvo. Iako nove generacije polako dolaze, čini se da se grad još uvek nije oporavio od toga jer trend odlaska još uvek traje. Kako ti vidiš ovo razmišljanje, ima li istine u tome?

Mi, naša generacija, kad gledamo na trenutno stanje, tražimo neka naša interesovanja. To što mi mislimo da je bitno ne znam koliko interesuje mlađe i koliko imaju volju da učestvuju u stvaranju tog gradskog, kulturnog, undreground ili mainstream bogatstva koje jedan grad treba da ima. Možda ih mi ne prepoznajemo jer su im shvatanja drugačija. Ali ja ipak ne vidim nijednu grupaciju ili ideju koja je potrajala samoinicijativno se baveći nekim sličnim stvarima. Mislim da je na muzičkom planu malo bolja situacija.

Već nekoliko godina živiš i radiš u inostranstvu. Poslednji fanzin si objavio 2019. a povremeno na fejsbuk profiu objaviš po neki strip kaiš. Možemo li očekivati neke nove stripove (kraće ili duže), neku izložbu u nekom narednom periodu, fanzin? Ovom pričom o planovima možemo i zaključiti ovaj razgovor...

Tokom jula, u pomenutoj uličnoj galeriji Mezanin, ja i Peđa imaćemo izložbu kao ČAJ...Odličan. Ne odustajemo od te ideje. Tokom otvaranja izložbe će biti nešto od tih starih fanzina. Nešto od novijih stvari bi trebao da ode u štampu ove godine. Tu je i moja self-made web strana, za više radova.

To je to, hvala ti na razgovoru, čaj je zaista bio... odličan!

Sa Dušanom razgovarao Nenad



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva