Hardkor pank scena koja odbija da se preda — 30 godina kasnije, plamen zaista i dalje gori
Jedna od glavnih karakteristika jugoslovenske/srpske pank (pa i hardkor) scene je bila decentralizacija. Svako manje mesto je imalo bar po jedan bend koji je negovao ovakav zvuk. Fanzini su takođe nastajali u provinciji a ni koncerata nije manjkalo.
Stvari lagano kreću da se urušavaju u drugoj polovini devedesetih i evo, u novom milenijumu smo tu gde jesmo. Ipak, čak i tih devedesetih jedna lokalna scena ne samo da je opstala, već je i bila jedan od stubova regionalne scene i izvršila neverovatan uticaj na zemlje bivše Jugoslavije.
Starijima je već jasno, ali za one mlađe, govorimo o kraljevačkoj hardkor pank sceni.
 |
| Hoću?Neću! |
Verujem da tada još niko nije znao, niti je mogao da pretpostavi da će 2018. biti nova ključna tačka za kraljevački hardkor(pank). Decembra te godine obeleženo je 30 godina KVxHC scene. Legendarni bendovi Mortuus, Sedativ, Hoću? Neću!, Totalni promašaj i Smudos su se ponovo okupili, specijalno za ovu priliku. Kao predstavnici mlađe generacije nastupili su i The Truth.
Koncert (čiji snimak možete pogledati na jutjubu) je bio zakazan u lokalnom klubu ali je interesovanje bilo toliko veliko da su organizatori na kraju događaj premestili u amfiteatar Mašinske tehničke škole.
Slogan tog koncerta “30 godina kasnije, plamen i dalje gori” – na prvu pomalo zvuči kao kliše. Ipak, sa ove vremenske distance od par godina ispostavilo se da je i te kako adekvatan.
Zašto ovo pominjem? Zato što se od tog događaja toliko toga promenilo. Pa krenimo redom sa pregledom (aktuelnih dešavanja) na KVxHC sceni…
Na pomenuti koncert sjajno se nadovezala knjiga Vojkana Trifunovića “Kraljevačka pank hronika” (o kojoj smo pisali). Objavljena krajem 2020. obeležila je 40 godina panka u Kraljevu i pružila insajderski uvid u razvoj same scene, (pra)početke i vrhunce, ali i uticaje koje imala na mnoge bendove i pojedince na ovim prostorima. Sve je propraćeno gomilom autentičnih, do sada neviđenih, fotografija, kao i izjavama onih koji su ovu scenu stvarali.
Slavljenički koncert iz 2018. trebalo je da okupi stare bendove “specijalno za ovu priliku”. Ispostavilo se da nije baš tako.
Prvi su svoj rad i nakon ovog dešavanja najkonkretnije nastavili Sedativ. 25 godina od izdanja “…samo tresak…“, album pod nazivom “Color Caecitas“ ugledao je svetlost dana. Povratnička kaseta Sedativa nudi ukupno 10 pesama, od kojih pet starih, nastalih u periodu od 1991. do 1996., osveženih i ponovo snimljenih, kao i pet potpuno novih u čijem su stvaranju učestvovali i novi članovi, Vojkan i Nikola Trifunović iz benda The Truth. Bend je i koncertno aktivan ali u ovim vanrednim okolnostima vredno radi na novim pesmama i spremni su da uđu u studio.
- Posle takozvane povratničke kasete „Color Caecitas“, Sedativ uveliko priprema potpuno novi materijal za LP koji bi, ukoliko sve bude proteklo prema planu, trebalo da bude objavljen na vinilu kao diy izdanje. Nema nikakve sumnje da će naši drugari iz „Mad Schnauzera“ biti uključeni u celu priču, a očekujemo i podršku još nekih izdavačkih/distro labela, kaže za naš sajt Ćiro, vokal sastava i dodaje:
Ulazak u studio nismo još precizno odredili, a najverovatnije će to biti kraj proleća ili leto ove godine, naravno ako se sve kockice poklope. U svakom slučaju nemamo razloga da žurimo.
Prvobitna zamisao je bila da na ovom albumu bude 10 potupuno novih pesama, ali smo ipak odlučili da refreshujemo jednu staru, i dalje veoma aktuelnu, tako da će se na LP-ju ukupno naći 12 pesama.
U međuvremenu očekuje nas nastup na „Mayday festu“ u Sofiji, 30. aprila, u organizaciji DIY Conspiracy, a verujemo da ćemo ugovoriti još nekoliko svirki u narednom periodu, zaljučuje Ćiro.
Totalni promašaj su takođe nastavili sa probama i koncertnim aktivnostima (To Be Punk 2019., Skoplje 2020. - to name a few) da bi se prošle godine oglasili i novim angažovanim singlom “Neću da ćutim” inspirisan tadašnjim akutelnim dešavanjima. Pre nekoliko dana objavljen je još jedan pod nazivom “Sam sebi dovoljan”
Bend je snimio nekoliko novih pesama koje bi u narednom periodu trebalo da se pojave u formi 7 inčnog vinila.
– Totalni promašaj je ušao u studio, nakon duge pauze, sredinom novembra 2021. godine i tom prilikom je snimljeno šest novih pesama. Novi materijal će izaći pod nazivom “Neću da ćutim”, na nekom od nosača zvuka (LP/CD). Na albumu su zastupljene, kao i uvek, razne teme počevši od ekologije, društva, politike, svakodnevnice…Uz žestoke rifove Totalni promašaj nastavlja promociju nastupajućeg albuma najavljenim koncertima u Somboru i Čačku, kaže Kasa, pevač benda.
The Truth, iako najmlađi od svih bendova KV scene, ima najduži i neprekidan staž. Ovaj bend je direktan naslednik svih vrednosti koje je KVxHC scena 90-ih negovala. Iako već pola svog postojanja funkcionišu na relaciji Kraljevo-Beograd-Zagreb (!) iza sebe imaju dovoljan broj evropskih turneja i izdanja. A snimanje novog LP-ja je pri kraju. Zato je tu Gajo bubnjar da nam kaže nešto više o tome.
- Nadolazeći album od The Truth je skoro gotov dok ovo pišem što se tiče procesa snimanja, produciranja i miksanja. Naslov albuma je Ko Će Ako Nećeš Ti što je ujedno i naslov jedne od naših pjesama a poruka je jasna, najbolje je kod mnogih stvari krenuti od sebe i ne čekati da netko drugi za tebe napravi neku pozitivnu promjenu. Imamo već neke ideje u vezi omota i kako će to izgledati, ali nećemo baš sve još otkrivati. Što se tiče izdavača, za područje Balkana to će biti naravno Mad Schnauzer Records, ali ćemo probati naći još barem po jednog izdavača u Europi i u Americi.
S obzirom da živimo u nekoliko različitih ex-YU gradova, album je sniman u više navrata u zadnjih par mjeseci 2021.-e i u prvih par mjeseci 2022.-e godine. Bubanj i jedna gitara su snimljene u Depth studiju kojeg vodi Filip Sertić u Medici u Zagrebu. Druga gitara je snimljena kod Vuje u njegovom Češnjak studiju u Kragujevcu. Bas gitara i vokali su snimljeni u AudioPro muzičkom dućanu u Novom Zagrebu gdje radi Ivan Jakić koji je snimio sve (osim druge gitare) i koji je producent albuma. Još Felix mora snimiti vokale za par pjesama što će učiniti u Beogradu u nekom od studija. Iako snimak nije još kompletno gotov, zadovoljni smo kako je sve ispalo a i smatramo da smo se poprilično potrudili da sve bude kako treba.
Na albumu se nalazi 14 pjesama a minutažu ćete otkriti kad izađe album, ali neka nitko ne očekuje dužinu prosječnog Iron Maiden albuma, haha. S obzirom da smo zadnji put ušli u studio prije mnogo vremena, neke pjesme su starije koje smo svirali puno puta uživo, no ima i novih pjesama koje do sad nismo svirali uživo. Što se tiče muzičkog stila, radi se o naj češće brzom hardcore punku sa nabrijanim vokalima, no svaku pjesmu smo detaljno razradili i aranžirali tako da nije samo krljačina u pitanju, ima tu svega pomalo, ali sve je unutar hc/punk žanra. Tekstovi su uglavnom kritički nastrojeni bez dlake na jeziku i pisani su na domaćem i Engleskom jeziku, ovisno o pjesmi. Teme su uglavnom osobno političke a konkretno o čemu je svaka pjesma, vidjet ćete kad izađe album. U svakom slučaju smo jako zadovoljni sa materijalom na novom albumu i mislimo da će ovaj album biti dobar soundtrack za ova sjebana vremena koja trenutno preživljavamo.
 |
| The Truth |
- Na našu veliku žalost Hoću? Neću! je deo istorije i najbolje je da tako i ostane. Poslednji nastup su imali na famoznom festivalu „Plamen i dalje gori“ u jednoj kombinovanoj postavci (Sićko – vokal, Mikara i Mirko – gitare iz originalne postave, plus braća Trifunovići na basu, odnosno bubnju) nakon čega su definitivno prekinuli. Ako se kojim slučajem dogodi još jedan renuion to će biti čisto u službi promocije reizdanja „Srpskog sna“, mada sumnjam da će se tako nešto dogoditi.
Elem, ideja da se reizda „Srpski san“ postoji već neko vreme i na izvestan način se poklopila sa ponovnim „buđenjem“ kraljevačke hardcorepunk scene. Ekipa okupljena oko Mad Schnauzer recordsa je smatrala da je sada pravo vreme da se ovakav projekat sprovede u delo. A kako i nije kada su pesme sa tog kultnog albuma i dalje aktuelne, tako da i dalje svi živimo taj srpski san, ili noćnu moru, u zavisnosti od toga kako posmatrate događaje oko nas. Zbog toga su prionuli na posao, pronašli originalan dat snimak, dobili odobrenje od skoro svih originalnih članova benda, remasterizovali snimak i krenuli u realizaciju. Po svemu sudeći, album „Srpski san“ na vinilu izlazi u narednih mesec ili dva, najverovatnije krajem maja ukoliko ne bude nekih kašnjenja od strane fabrike za izradu ploča. Uz ploču će ići i manji fanzin koji će se baviti fenomenom ovog albuma, uz komentare autora, „fanova“ i prijatelja benda, tako da će svi oni koji su odrastali na ovom albumu moći da se počaste jednim vanremenskim izdanjem, zaključuje Trifunović.
Poslednji od bendova koji je ponovo počeo sa probama (nakon poslednjeg koncerta za koji mi znamo iz 2019.) su i Smudos. Ovaj sastav je bio neka vrsta kraljevačkog "All Star" benda u kojem se svirala ekipa iz više bendova: Raped Youth, H?N!, Mortuus, Punished. Imali su jedan demo snimak, i materijala za još jedan album a o daljim planovima nam govori Prćo, vokal Smudosa. Obzirom da je Prćo pevač i Mortuusa, otkrio je par detalja vezano i za taj bend.
- Nakon onog koncerta u staroj Tehničkoj skoli, skapirasmo da ipak imamo volje, snage i vremena da se vratimo u vježbališta. Mortuus je održao 5-6 proba sa bubnjarem Vladom i dodatnom Brankovom (Crno sunce, Punished) gitarom. Mojim izlaskom, bend nije više radio probe. Mikara i Soja trenutno rade sa Zenth-om, i ocekujemo snimke u skorije vreme. Smudos se vuče već 2 godine u želji da uđe u studio, i napokon smo pri kraju sa svežim bubnjarem. Vojkan nas je napustio zbog svojih obaveza, pa pandemija, pa obaveze svih nas…Tako da uglavnom to bude - dve, retko kad tri probe mesečno. Tu je ipak pet novih pesama, a snimićemo i par starih, ozbiljnije odsviranih. Još uvek ne znamo u kojem formatu će biti izdanje.
Od Zagreba, decembra 2019, Smudos nije imao koncert. Tri su odložena zbog covid mera. Kao i uvek, sviramo svuda gde nas pozovu - zaključuje Prćo.
Mad Schnauzer Records se više puta pominje u tekstu i izjavama aktera. Ne i bez razloga obzirom da se radi o diy izdavačkoj kući koja funkcioniše na relaciji Beograd-Kraljevo-Zagreb. Zato i ne čudi što je upravo ova etiketa mesto oko koje su se okupili svi ovi bendovi. O daljim planovima reći će nam nešto više Felix, jedan od osnivača:
- U poslednjih par godina vodim Mad Schnauzer Records kao i distribuciju zajedno sa Nikolom i Dominikom. Ista priča kao i sa bendom (The Truth - prim.au). Nas trojica u tri različita grada u dve države. Guramo koliko to finansije dozvoljavaju ali i poluotvorene granice koje su nam zaista ozbiljna prepreka. Verujemo u koncept pank pošte i rado pomažemo u nesmetanoj razmeni sa obe strane šengenskih linija. Kada bi ljudi više kupovali muziku i literaturu u fizičkom formatu verovatno bismo bili aktivniji nego što smo trenutno i imali bismo bar 5 do 10 ozbiljnih izdanja godišnje. Skup sport je izdavanje ploča i kaseta kao i samo pravljenje kolekcije po svojoj meri. Srbija i Hrvatska su i dalje treći svet kada je u pitanju ekonomija pa zato i mi funkcionišemo kao gerilsko diy izdavaštvo. Do kraja 2022. sigurni smo da imamo upetljane prste u sledeća izdanja: Hoću?Neću! - Srpski san LP, Addenda - Orodic LP i Living Under Drones - Knot On Knot LP. Takođe smo trebali da učestvujemo u izdavanju split 7’’ bendova Pakt iz Slovenije i Cold Brats iz Rumunije ali nemamo povratnih informacija za sada o realizaciji tog parčeta plastike. Kao što mahom svi znaju nas trojica pored Mad Schnauzer takođe sviramo zajedno i u The Truth pa je logično da budemo izdavači i LP-a benda u kom sviramo a koji je uveliko u pripremi. Važno je vratiti kulturu razmene ideja i konzumacije sadržaja na diy sceni. Za mene je i dalje ulica najbolji komunikacioni kanal a najbolji muzički format kaseta ili ploča. Ne bih zaista zauzimao previše prostora i preporučujem svima da čekiraju linkove i izdanja. Ako ništa, bar je preslušavanje potpuno besplatno i neograničeno.
Držite se u ovim poprilično sjebanim vremenima! - dodaje Felix koga pominjemo i u nastavku.
Vojkan Trifunović je ne samo jedan od aktera kraljevačke scene već i njen hroničar. Ovaj profesor istorije je na najbolji način spojio svoja dva interesovanja napisavši knjigu “Kraljevačka punk hronika”. O ovoj temi smo sa Vojkanom već razgovarali ali neko vreme u pripremi je knjiga posvećena bendu KBO!. Po našim saznanjima knjiga bi trebala da bude objavljena ove godine ali će nam prave informacije dati Voja:
- Ideja jeste bila da knjiga izađe za 40 godina postojanja benda, čak sam želeo da to bude baš bukvalno na godišnjicu prvog koncerta, međutim od toga sam odustao jer sam shvatio da neće biti gotova na vreme. Ali možete je očekivati tokom ove godine, tako ipak ostajem u zacrtanom vremenskom okviru.
Inače odlučio sam se na pisanje monografije o KBO-u jer sam shvatio da, iako su prisutni tolike godine, postoje brojne nepoznanice kada su oni u pitanju. Tako na primer i dalje se postavlja pitanje šta zapravo skraćenica „KBO“ uopšte znači. Da bih razotkrio ovu misteriju, ali i ostale nedoumice koje prate ovaj bend svih ovih decenija rešio sam da spakujem odgovore u obliku knjige. Osim potrebe da se demistifikuju neki detalji iz njihove biografije, smatrao sam je i te kako važno da se ostavi pisani trag o postojanju jednog od najdugovečnijih pank bendova na ovim prostorima jer ne zaboravite KBO! postoji u kontinuitetu od 1982. godine (a zapravo i duže jer su nastali sredinom 1981, ali o tome više detalja u knjizi).
Knjiga će pratiti razvoj benda od samih početaka do današnjih dana uz komentare sadašnjih i nekih bivših članova, prijatelja benda, promotera i drugih likova koji su ih pratili. Pored samog istorijata samog benda deo je posvećen i čuvenom studiju „Češnjak“ bez kojeg ne bi ni bilo KBO-a, ali i mnogih drugih bendova, kao i drugim projektima u kojima su učestvovali članovi benda. Takođe, da bih učinio knjigu zanimljivijom došao sam na ideju da zamolim određene ljude sa scene (novinare, muzičare i slično) da napišu ponešto o KBO-u, pa će tako čitaoci biti u mogućnosti da pročitaju šta o njima misli Dragan Ambrozić, na primer, pored ostalih.
Očekujem da se pojavi do kraja godine, možda i ranije, ne postoji određeni rok, a najverovatnije će izaći kao samizdat jer nisam siguran da postoji izdavačka kuća koja je zainteresovana da objavi jedno ovakvo štivo. Uostalom, KBO! su oduvek bili samostalni i udarali su kontru mejnstrimu, tako da je i za očekivati da će monografija o njima biti u tom fazonu, zaključuje Vojkan.
Stigli smo i do kraja ovog pregleda aktuelnih dešavanja na KVxHC sceni. Neki zaključak je da tvrdnja iz naslova i dalje stoji - ova scena zaista odbija da se preda. Ali ona i dalje počiva na akterima koji su sada u svojim tridesetim i četrdesetim godinama. Pitanje koje se logično nameće je “šta posle?” Voleo bih da za par godina možemo da pišemo i o nekim novim imenima koja će nastaviti da nose plamen jer on - zaista ne zaslužuje da se ugasi!
Nenad
hvala Vojkanu na pomoći!