VOJKAN TRIFUNOVIĆ, autor „Kraljevačke punk hronike”: Kraljevačka scena je svojevrstan fenomen i zato sam želeo da o njoj ostane neki pisani trag



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Jedna od glavnih karakteristika jugoslovenske/srpske pank (pa i hardkor) scene je bila decentralizacija. Svako manje mesto je imalo bar po jedan bend koji je negovao ovakav zvuk. Fanzini su takođe nastajali u provinciji a ni koncerata nije manjkalo.

Stvari lagano kreću da se urušavaju u drugoj polovini devedesetih i evo, u novom milenijumu smo tu gde jesmo. Ipak, čak i tih devedesetih jedna lokalna scena ne samo da je opstala, već je i bila jedan od stubova regionalne scene i izvršila neverovatan uticaj na zemlje bivše Jugoslavije. Knjiga o kojoj danas govorimo će se baviti upravo pank zvukom u gradu na Ibru i pokazati da se taj uzlet lokalne scene devedesetih nije desio slučajno već da je pank imao sasvim solidnu podlogu.

Vojkan Trifunović, autor Kraljevačke hronike, je ne samo dobar poznavalac razvoja panka u ovom gradu već je i direktan učesnik već dvadesetak godina. Kroz bendove OPD, No Choice, The Truth of XXX (danas samo The Truth), Sedativ, fanzin Ex-Yu straight edge bulletin i organizaciju Pozitivna omladina predstavlja jedan od motora dešavanja u Kraljevu. Po zanimanju je profesor istorije pa zato i ne čudi što se odlučio da napiše ovo vredno svedočanstvo.

Sa Vojkanom razgovaramo u trenutku dok je knjiga u štampi. Pričali smo o samoj knjizi, kako je nastajala, kako je koncipirana ali smo se dotakli i same kraljevačke scene naravno. Neka ovaj razgovor dakle bude samo uvod u priču koja vas uskoro očekuje u knjizi „Kraljevačka punk hronika”.

Vojkan Trifunović, autor Hronike
Vojkane, reci nam na početku kada i kako se javila ideja da napišeš ovu knjigu?

Ideja se začela u tokom odbrane mog diplomskog rada. Tokom neformalnog ćaskanja sa mojim tadašnjim mentorom, profesorom Miroslavom Jovanovićem (RIP), i članicom komisije, profesorkom Radinom Vučetić, došli smo do ideje da na neki način počnem sa prikupljanjem informacija o lokalnoj pank sceni, pošto mi se diplomski na izvestan način bavio tom temom. Odmah po povratku, u Kraljevu sam prionuo na posao, počeo sa prikupljanjem informacija i podataka, ali bez jasne ideje šta bi zapravo trebalo da radim. I onda sam u jednom momentu prelomio i rekao da ću raditi na knjizi. Ostalo je, kako se kaže, istorija.

Koliko dugo si radio na prikupljanju materijala, razgovarao sa akterima, pisao?

Dakle, diplomirao sam 2013. godine, pa se ona može uzeti kao početak rada na knjizi. Međutim, i ranije sam izvesne informacije sakupio, pronašao, pročitao, zapisao, a sve u vezi sa mojim diplomskim radom (tema je bila „Anarhizam kao deo kontrakulture“). Tako se može reći da sam sa radom krenuo znatno ranije, bar godinu ili dve. Uglavnom, sam tok pisanja je potrajao neku godinu jer sam se uporedo bavio i drugim stvarima. U međuvremenu sam intervjuisao desetine ljudi, prikupljao istorijsku građu u vidu fanzina, omota, pisama, plakata, flajera i tome slično. Na to sve treba dodati i par meseci ili godinu dana dizajniranja, tako da je period rada bio jako dug što je, nadam se, rezultiralo dobrim konačnim ishodom.

Kako je knjiga zamišljena? Da li samo kao tvoj osvrt i doživaljaj kraljevačke scene ili su tu brojna svedočanstva, komentari, prilozi?

Zamišljena je kao istorijat lokalne pank scene, od pojave prvih pankera i bendova do naših dana, uz poglavlja (ima ih ukupno 15) koja se tiču određenih tema. Naravno sve to uz komentare i osvrte samih aktera. Dakle, u njoj se nalazi pregršt informacija o bendovima, pojedincima, fanzinima, koncertima i drugim pratećim događajima, sve to uz komentare onih koji su bili učesnici svega toga. Na taj način sam želeo da prenesem duh i misli tog vremena, a koliko sam uspeo u tome videćete kad pročitate knjigu.

Da li je knjiga posvećena samo bendovima ili si ispratio i fanzine, koncerte, organizacije?

Kao što rekoh u prethodnom odgovoru, ne radi se ovde samo o bendovima, premda je dobar deo knjige upravo njima posvećen. Obradio sam i ostale segmente lokalne scene kao što su: fanzini, distribucija, radio emisije, političko delovanje/aktivizam i tome slično. Sve ono po čemu je kraljevačka scena, posebno iz 90-ih godina prošlog veka, bila poznata se nalazi ovde, uz prateća objašnjenja, odgovarajuće fotografije i svedočanstva. Istovremeno, to je knjiga i istoriji Kraljeva sa kraja 20. i početka 21. veka jer sam, zarad šireg konteksta, obradio teme poput lokalne rock scene, mesta za izlaske (koncertni prostori i mesta za „blejanje“), itd.

Dobar deo knjige je posvećen aktivizmu jer zastupam tezu da su kraljevački pankeri na ovim prostorima začetnici mnogih društveno-angažovanih kampanja, poput anti-mekdonalds ili kampanje za prigovor savesti. Pre njih, ovim temama se, ili niko nije bavio, ili je bilo rezervisano za uzak krug ljudi. Zatim, po mom mišljenju, u pank scenu ubacuju nove ideje (koje nisu bile toliko nove, ali opet se njima pankeri nisu dovoljno bavili) kao što je antiseksizam, borba za prava životinja, antikapitalizam, antifašizam i tome slično. Zato sam sve to obradio, sa idejom da ostane zapisano.

Koji su najveći izazovi sa kojima si se susreo prilikom rada na knjizi?

Upravo je prikupljanje materijala bio najveći problem sa kojim sam se susretao. Na sreću, sačuvao sam izvesnu količinu fanzina, a i drugovi i drugarice kolekcionari su mi uleteli sa po nekim primerkom koji nisam imao. Osim toga, uglavnom sam se oslanjao na intervjue sa akterima scene, pa je iz tih intervjua bilo neophodno izvlačiti suštinu i praviti priču.

Da li je bilo teško prikupiti sav materijal i da li je bilo možda osoba koje nisu želele da učestvuju?

Uglavnom sam nailazio na prihvatanje, mnogi su sa oduševljenjem pristali na razgovor, međutim bilo je onih koji su me izignorisali, iz samo njima poznatih razloga. Konkretno, nisam uspeo da dođem do prvog kraljevačkog skinheda, možda prosto nije želeo da se priseća svoje burne mladosti.

Naslovna strana Hronike
Pada mi na pamet u ovom trenutku, možda je knjigu mogla pratiti kompilacija bendova koji se u njoj pojavljuju (makar onih koji imaju bilo kakve snimke). Verujem da bi to dalo dodatnu dimenziju čitavoj priči. Pored toga, predstavljalo bi vredan dokument. Da li si možda razmišljao o tome?

Hm, sve do sada nisam. Nekako sam izgubio iz vida ovaj vid promocije, pošto pretpostavljam da misliš na CD kompilaciju, jer već godinama niko ne kupuje CD-ove, a mnogi i nemaju gde da ih slušaju (ja sam jedan od njih). Možda bi imala smisla kompilacija na vinilu, ali to iziskuje ogromne troškove.

Dugo si na sceni, polovinu perioda o kom pišeš si direktan akter ali,... koliko si novog naučio o kraljevačkoj sceni pišući o njoj?

Kad sam se bacio na istraživanje odjednom su krenula da se pojavljuju neverovatna saznanja i otkrića. Na primer, došao sam do podatka da je prvi pank bend (zvao se Kv Ekspres) nastao u jesen 1978. godine, što je neverovatan podatak pre svega jer su nastali potpuno nezavisno u odnosu na druge jugoslovenske bendove. Prosto nisu ni znali za postojanje drugih pank bendova. I onda kreće da se odmotava klupko, pa sam pronalazio druge bendove i likove, posebno one iz 80-ih godina prošlog veka. Znao sam da je bilo nekih pankera i u tim godinama ali, osim fragmenata, nisam dovoljno znao šta se stvarno zbivalo.

Tako sam zapravo otkrio da scena, kakva takva, postoji više od 40 godina, što je svakako za svako poštovanje.

Kako sada, sa ove vremenske distance gledaš na čitav taj period. Da li je kraljevačka pank scena generalno podcenjena ili precenjena? Može li se ona uopšte gledati kao celina ili se ipak moraju izdvajati posebni periodi?

Kraljevačka scena je svojevrstan fenomen i zato sam želeo da o njoj ostane neki pisani trag. Svakako da je od nje ostalo puno toga – ima previše kultnih snimaka i kultnih fanzina, ali svejedno sam želeo da ih sve okupim na jednom mestu. Istovremeno, pokušao sam da objasnim kako je bilo moguće u da jednom, relativno, malom gradu, potpuno van svih tokova nastane tako živa i angažovana scena. Ne znam da li sam uspeo u tome, ali sam verovatno otvorio prostor za dalje i detaljnije istraživanje.

Što se tiče same periodizacije, uočio sam, uslovno rečeno, tri perioda: prvi talas (1978-1989), drugi talas (1990-1999) i treći talas (2000 - ). Ovi periodi se međusobno prepliću i ova podela je moja izmišljotina, pa bi je trebalo uzimati sa rezervom.

Ono što je glavna karakteristika kraljevačke scene je politička angažovanost i promovisanje slobodarskih ideja, poput anarhizma. Međutim, to je rezervisano za bendove drugog, i donekle trećeg, talasa jer se njihovi prethodnici nisu puno zamarali takvim temama. Zatim, razlika je i u samom muzičkom izrazu jer bendovi od 90-ih postaju znatno ekstremniji kada je sama muzika u pitanju pa se pojavljuju grind core, metal core i slični muzički pravci.

Poslednjih godinu-dve su se aktivirali Sedativ i Smudos. Postoji li uz The Truth i pomenute bilo kakav bend u Kraljevu trenutno ili bilo kakva grupa klinaca zainteresovanih za bilo kakav vid andergraund kulture? Kakva je perspektiva KV scene?

Ne bih da zvučim poput nekog rokera sa 202-ke koji lamentira nad sudbinom rokenrola, ali stvarno je situacija kritična. Koliko je meni poznato, osim pobrojanih bendova aktivno sviraju Crno sunce (bend sa nekadašnjim članovima Punished, H?N!), zatim Krstaši i ponovo su se okupili i Totalni promašaj. Dakle, prosek godina 40. Nešto sam video da neki klinci, srednjoškolci, pokušavaju, ali ne znam dokle su stigli.

Sve je to, donekle, razumljivo. Pošto radim sa klincima, u razgovoru sa njima dolazim do saznanja da oni nemaju pojma šta je rock muzika (o vrstama i podvrstama da i ne govorim). Mahom se sluša IDJ produkcija, mumble hiphop i trash narodnjaci. U najboljem slučaju, kao kontratežu ili alternativu, može se čuti da neko sluša Bili Ajliš. Zašto je tako, to je tema za neku dublju analizu.

Iz svega navedenog, kraljevačka scena ima perspektivu sve dok rock dinosaurusi ne počnu da izumiru.

Hvala ti na ovom razgovoru Vojo. Za kraj, reci nam kada možemo da očekujemo da knjiga konačno bude dostupna?

Hvala i tebi puno na podršci!

Po svemu sudeći, knjiga će izaći za najviše dva meseca. Neće biti izdavača jer, em sumnjam da bi neko objavio knjigu ove sadržine, em sam smatrao da je važno da knjiga izađe kao DIY izdanje. Važno je napomenuti da veliki udeo u izdavanju knjige ima moj dugogodišnji prijatelj Mačak iz Smederevske Palanke, koji se nesebično ponudio da posudi novac za štampu. Da nije bilo njega, situacija bi bila znatno komplikovanija.

Sa Vojom razgovarao Nenad

Ovde je kraj našeg razgovora ali ne i kraj predstavljanja knjige. Ovih dana objavićemo ekskluzivan kraći odlomak iz knjige vezan za verovatno najpoznatiji bend KV scene Hoću?Neću! Zato, ostanite uz nas...



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva