Kraljevačka punk hronika — provincija uzvraća udarac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Jedna od glavnih karakteristika jugoslovenske/srpske pank (pa i hardkor) scene je bila decentralizacija. Svako manje mesto je imalo bar po jedan bend koji je negovao ovakav zvuk. Fanzini su takođe nastajali u provinciji a ni koncerata nije manjkalo. Sintagma iz naslova nije slučajno pomenuta jer je, šire gledano, provincija i te kako umela da donese nešto novo, zanimljivo i uticajno. Setimo se Laibacha iz Trbovlja, Autopsia-e iz Rume ili Bjesova iz Gornjeg Milanovca.

Stvari na domaćoj sceni lagano kreću da se urušavaju u drugoj polovini devedesetih i evo, u novom milenijumu smo tu gde jesmo. Ipak, čak i tih devedesetih jedna lokalna scena ne samo da je opstala, već je i bila jedan od stubova regionalne scene i izvršila neverovatan uticaj na zemlje bivše Jugoslavije. Knjiga iz naslova, o kojoj danas govorimo, se bavi upravo pank zvukom u gradu na Ibru i pokazuje da se taj uzlet lokalne scene devedesetih nije desio slučajno već da je pank imao sasvim solidnu podlogu. 

Kako i ne bi kada se pank u Kraljevu pojavio jako rano, krajem 70-ih. Razvoj panka se nije previše razlikovao od drugih gradova socijalističke Jugoslavije. Kao i svuda u Jugoslaviji, prvi pank bendovi su dolazili iz srednje klase i nije postojala neka kritička svest prema svetu u kome žive. Verovatno jer i nisu imali potrebu da menjaju previše svet oko sebe koji im je tada ipak pružao većinu stvari koje su želeli. Sa promenom političke situacije u zemlji i raspadom Jugoslavije, promeniće se i pogled kraljevačkih pankera na svoje okruženje. I tada počinje "zlatni period" kraljevačke pank scene po kome je postala "najznačajnija mala scena u regionu".

Na naslovnoj je Miladin Jevremović Jemi, čovek koji je "doneo" hardkor u Kraljevo; foto: O radio

Vojkan Trifunović, autor hronike, sasvim detaljno obrađuje čitav period sviranja panka u Kraljevu. Osim toga, čitavu scenu stavlja u odgovarajući kontest, pre svega dajući opširan uvod u pank podkulturu, ali i razvoj rokenrola u Kraljevu. Paralelno, autor daje širu sliku ne samo muzičkih već i političkih okolnosti koje su pratile razvoj kraljevačke scene. U tom smislu knjiga čak i široj javnosti može biti značajna i zanimljiva. Osim autorovih zapažanja i tumačenja događaja, knjiga obiluje brojnim sećanjima i svedočanstvima drugih direktnih aktera KV scene kao i arhivskim fotografijama, plakatima za koncerte i omotima izdanja...

Kako scenu ne čine samo bendovi te je druga polovina knjige posvećena fanzinima, radio emisijama, izdavaštvu, aktivizmu (po kome je i KV scena i bila specifična i najprepoznatljivija), koncertnim prostorima ali i dešavanjima na ulici, mestima za bleju, odnosi sa pripadnicima drugih podkultura (pankeri protiv skinsa),...

Ne mogu se setiti previše knjiga koje se bave baš pankom na ovim prostorima. Na prvu mi padaju na pamet jedino "Punk u Yu", "Hrvatski punk i novi val" i "Novosadska pank verzija" koja je najpribližnija Kraljevačkoj pank hronici.

Četrdeset godina kasnije "plamen i dalje gori". Ako pogledamo njen uticaj, pomislili bismo da je na vrhuncu scene bilo aktivno na stotine pankera. Ipak, ona je počivala na svega par desetina (možda i manje) entuzijasta koji su uspeli, ne samo da Kraljevo stave na regionalnu mapu andergraund dešavanja već i da izvrše snažan uticaj na region i ostala mala mesta. U širem centru Ćuprije i dalje (po)stoji "Hoću?Neću!" grafit da svedoči o tome...


Pročitajte i ostale priloge na našem sajtu koji govore o ovoj knjizi...




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva