24.8. objavljen je šesti studijski album njujorškog post-punk, indie-rock benda Interpol pod nazivom „Marauder“. Novi album objavljen je četiri godine nakon njegovog prethodnika iz 2014. godine „El Pintor“ (o kome smo takođe pisali) koji je pobrao dobre kritike i bend ponovo vratio u uzlaznu putanju, jer je pre njegovog objavljivanja karijera benda bila u blagom padu.


Na pres konferenciji održanoj u Meksiko Sitiju, frontmen benda Pol Benks je rekao da je naslov albuma izveden iz karakterne osobine koja preovladava u pesmama na albumu (jedna od njih je „Stay in touch“). „Marauder“ u sebi sadrži dosta autobiografskih elemenata što je Pol Benks potvrdio na pomenutoj pres konferenciji:

„Ovaj album u sebi ima dosta dodira sa stvarnim emocijama koje sam proživeo i koje su u meni izazvalie uzbuđenje i stimulisale me da o njima pišem. Ranije sam smatrao da su autobiografski elementi oduvek bili nedovoljna osnova na kojoj se može graditi neka priča. Danas osećam da sam u mogućnosti da romantizujem delove mog sopstvenog života“.[1]

Na albumu se nalazi 14 numera koje su u tom jednom muzičkom smislu u Interpol fazonu. To je taj zvuk na koji nas je njujorški trojac navikao. Tekstualno album je jedna ekspresija uzdrmanog individalizma, konfuznih emocija, sukoba sa samim sobom, frustracija, iluzija i zabluda, odnosa i konflikta u vezi, otuđenosti od opšte prihvaćenih normi... a sve to sa dozom iracionalnog izraza što tekstove u neku ruku čini nerazumljivim i što će vas možda naterati da se u jednom trenutku zapitate: „Šta je to pesnik jebeno hteo da kaže?“ Prikazan je pojedinac koji se bori sa sopstvenim demonima, zabludama i iluzijama ali i pojedinac u sukobu sa okruženjem, koji pokušava da se u tim sukobima izbori sa svim nedaćama i pronađe svoje mesto pod suncem. Album u celini i jeste klasična refleksija onoga o čemu govore tekstovi. Konfuzan je, uzdrmanih emocija sa muzikom koja nastoji da u što većoj meri dočara te osećaje i ta psihička stanja.


Na omotu albuma nalazi se fotografija državnog tužioca Eliot Ričardsona iz 1973. godine u trenutku kada je odbio naredbu tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona da sprovede posebnu istragu nad specijalnim tužiocem Arčibalom Koksom koji je vodio istragu o Votergejt skandalu. Zbog toga je Eliot i podneo ostavku na svoju funkciju.[2] Ta fotografija simbolično prikazuje pojedinca nasuprot sistema. Usamljenu pravednost nasuprot korupcije i kriminala. Iako se naslovnica albuma teško može dovesti u vezu sa konceptom samog albuma, jer ta fotografija u najvećoj meri upućuje na politiku, prljave poslove američkih moćnika, ipak se može pronaći neka nit između njih. A to je individualizam koji je usamljen i ugrožen. Možda je to prenesena poruka da američkom društvu nisu potrebni pošteni ljudi, ljudi od integriteta, principa i ideala i da su oni kao takvi osuđeni na propast, jer se ne uklapaju u taj sistem novog svetskog poretka u kojem je novac jedino bitan? Možda, to upućuje i na sadašnjeg predsednika Amerike? Možda je ovaj album očajnički vapaj za ljudima poput Eliot Ričardsona, jer nam takvi ljudi nikad nisu bili potrebniji? Možda je to samo politička provokacija i želja da se skrene pažnja? A možda i sam naslov albuma, što u prevodu znači „hulja, nitkov, pljačkaš...“ upućuje na predsednika Donalda Trampa? Ne znam, možda. Ovo su moji prvi zaključci nakon nekoliko preslušavanja i čitanja prvih impresija o albumu.
Sve u svemu, album nije ništa spetakularno, ali je dobro da se pojavio. Prosečan album koji ipak možda izrodi neki hit koji može parirati hitovima kao što su: „Evil“, „C’mere“ „Roland“ „Everything Is Wrong“, „My Desire“... Numere sa već postojećim spotovima koji su i bili najava samog albuma: „The Rover“ i „If You Really Love Nothing“ su već počele da „ulaze u uvo“. Ja bih još preporučio i „Flight of Fancy“ i „Stay in Touch“.
Nama ostaje da se nadamo da će Interpol ponovo nastupati u Srbiji kada krene na turneju i promociju novog albuma, bez obzira što su prošle godine nastupali u Beogradu u okviru turneje „Turn On The Bright Lights" a povodom petnaestogodišnjice od izdavanja njihovog prvenca.


Miljan Ristić a.k.a eXperiment