Retrospektiva: Kakva je bila 2017. u stripu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Na izmaku je neobično živopisna godina u domaćem strip izdavaštvu. Ujedno, uz časne izuzetke, relativno jednolična godina na svetskoj sceni. Da ne bude zabune, 365 dana u godini je dovoljno vremena da se dese izuzetne i vanserijske stvari, ali nije bilo tektonskih poremećaja niti epohalnih preokreta. Možda je tako i bolje.


Za početak, gran pri na festivalu u Angulemu pripao je Koziju (Bernard Kozendaj), autoru najpoznatijem po serijalu Džonatan, serijalizovanom u „Tintinu“ do 1975, a potom objavljivanog u albumima u izdanju „Lombara“. Ipak, teško da se mogu pevati hvalospevi, kako o Džonatanu tako ni Koziju. Solidno, ni loše ni previše dobro. Srednja linija i igranje na sigurno. Ali, festivalske nagrade su u svim oblastima umetnosti toliko obezvređene, da ne treba tražiti neke važne porive pri dodeli istih. 

Više potresa je izazvala najnovija kontraverza u vezi sa Kapetanom Amerikom i ideji autora da ga pretvore u fašistoidnog pripadnika Hidre. O potonjim spaljivanjima svesaka na Fejsbuku i Instagramu već je pisano na ovom portalu. Marvel je u izdavačkom planu otkrio novo dno, i ovo je samo jedan od primera. Serija anonimnih mejlova poslatih iz redakcije Marvela svedoče o rasulu u ovoj izdavačkoj kući, koja ni po idejama ni po poznavanju afiniteta publike izgleda da ne zna šta će dalje. Retki su serijali za koje i najokoreliji fanovi Marvela imaju reči hvale. DC s druge strane prolazi kroz delimični preporod. Rebirthom reformisani DC multiverzum daje prve pozitivne rezultate. Izdvojmo samo serijal Mister Miracle Toma Kinga i Miča Geradsa. Teško je setiti se kada se neki autor uhvatio u koštac sa Kirbijevim Četvrtim svetom i sagom o Novim bogovima, i izašao kao pobednik. U krajnjem slučaju, jedino iole impresivno u novom milenijumu bila je Final crisis Granta Morisona, kome je lako naći zamerke ali i dalje je pisan sa razumevanjem likova i mitologije. King u Mister Miracle, mini serijalu trenutno na petom nastavku, pogađa pravo u metu i prvi put posle duže vremena donosi skoro zaboravljeni osećaj žudnog iščekivanja sledećeg nastavka nekog DC stripa.

Kad smo kod DC-ja, vredi pomenuti Enrika Marinija i Dark Prince charming, evropeiziranu verziju Betmena iz pera i mašte jednog od najpopularnijih frankofonih umetnika današnjice (zapravo, Italijan iz Švajcarske, a objavljuje u Francuskoj za Dargo). Stari znanac, moglo bi se reći, jer je više izdavača objavilo njegove stripove, ponajviše Makondo – Pustinjska zvezda, Orlovi Rima 1-5. Dostupni su i Raptorsi, kao i Škorpija. Nedavno je objavljena Marinijeva verzija Betmena, prvi od planirana dva albuma koji će činiti narativnu celinu. 

Obeleženo je i pet decenija od Balade o slanom moru i pojavljivanja Korta Maltezea, remek-dela Huga Prata. Tom prilikom objavljena je Ekvatorija Kanalesa i Peljehera, autora kojima je od 2015. godine povereno pisanje i crtanje novih Kortovih avantura. Ovo je već drugi album novog Korta (uz pravilo da se ne smeju pisati priče koje narativno slede nakon Mua, poslednjeg Pratovog albuma o Maltežaninu), a prvi Pod ponoćnim suncem iz 2015, možete čitati u decembarskoj i januarskoj „Stripoteci“. 

Vreme je prisetiti se nekih od umetnika koji su nas napustili ove 2017. godine. Lista je, nažalost, podugačka. Pa ćemo se osvrnuti na neka od najpoznatijih imena. Među prvima bio je prerano preminuli Džon Matkis (imao je samo 55 godina), briotanski autor poznat po radu na Tarzanu, Konanu, Dedmenu i Sendmenu. U februaru u 69. godini japanska scena ostaje bez Đira Tanigučija, jednog od najcenjenijih autora i legendi mange. Nekoliko meseci kasnije novosadski Komiko objavljuje zasad jedini Tanigučijev strip u Srbiji – Čuvare Luvra. Stvorenje iz močvare ostaje bez oba roditelja. U martu nas napušta Berni Rajtson, crtač prvenstveno horor žanra i miljenik srpske publike (bacite pogled na Darkwoodov prvi „Jezovnik“ i prvu knjigu Stvorenja iz močvare istog izdavača), čije groteske iz predratnog „Horora“ još pohode autora ovih redova. Kasnije ove godine napušta nas i Len Vejn, scenarista Stvorenja iz močvare. U avgustu umire Serđo Zaniboni, autor prvenstveno poznat po radu na italijanskom Dijaboliku. Ne smemo zaboraviti ni Renca Kalegarija, tvorca kod nas popularnih Priča sa Divljeg zapada


A najveće iznenađenje bila je smrt Hjua Hefnera. I pored činjenice da je imao 91. godinu, činilo se da je večan i besmrtan. Otkud on na ovoj listi? Ako zanemarimo činjenicu da je „Plejboj“ objavljivao stripove (već u drugom broju izašao je strip Miltona Kanifa specijalno crtan za časopis), da je stari Hju bio veliki zaljubljenik u devetu umetnost, i da je u vreme kriza izdavaštva (koje su, čini se, večne) plaćao autore nekoliko puta iznad proseka, Hefner je bio i strip-autor. Crtao je u školi poluautobiografski strip, zapravo fanzin. Na studijama je izdavao časopis koncepcijski sličan „Plejboju“, naravno daleko nevinijem, za koji je opet crtao stripove. I, na kraju, pre nego što je pokrenuo „Plejboj“ objavljuje svoj andergraund strip u formi samizdata. Bacio se na uredništvo, ali je neprestano tražio poznata imena iz sveta stripa da crtaju za „Plejboj“. Kada je 2016. godine upravni odbor „Plejboja“ odlučio da ukine stripove i nagost, Hefner je napustio časopis. Imao je „samo“ 90 godina. U septembru sledeće (ove) godine je preminuo.

Sad na veselije teme – filmovi i serije. U bioskopu se već drugu godinu odigrava neravnopravna borba između DC-ja i Marvela. Neravnopravna jer je Marvel u ovoj trci skoro deceniju duže. DC pokušava da nadoknadi jaz progresivnijom radnjom, hrabrijom režijom i drugačijim tonom. Zasad dosledno podbacuju u svakom pogledu. Sliku nakratko popravlja Wonder woman sa Gal Gado u glavnoj ulozi. Film zaista štrči od ostatka DC/Vorner bros produkcije. Valjda jer Zek Snajder nije imao previše uticaja na njega. Nedavna Liga pravde, DC-jev pandan Marvelovim Osvetnicima, je pak potpuno Snajderov film, iako ga ovaj napušta mesecima pre premijere zbog porodične tragedije. Šteta je bila nepopravljiva, i Liga pravde deluje kao amalgam katastrofe, frankeštajnovska kreacija u kojoj povremeni trenuci zablistaju, dok većina filma tone poput „Titanika“. Dugo najavljivan dolazak Kirbijevih Novih bogova na veliko platno je protekao kao da produkcija nikada nije pročitala nijedan strip o njima. 

Filmovi bazirani na Marvel junacima i dalje drže primat. Primetno je da se sve više poigrava sa tankom granicom između prisustva humora u superherojskom filmu i direktne komedije. Dok je ovo prvo veoma simpatična pojava i utiče na dinamiku filma, hibrid superherojske komedije nije nužno dobra stvar. Dezavuiše se podžanr superherojskog stripa i klizi u drugu krajnost od DC-jevog osionog mračnjaštva. Tor 3: Ragnarok je primer gde sve to i dalje lepo funkcioniše. Humor je naglašeniji nego u ostalim nastavcima, ali paket aranžman i autentičnost čine od njega veoma zabavan i interesantan film. Čuvari galaksije 2 pak suviše klize i dehumanizuju likove, film se osipa i ne nudi ništa posebno. 

Povratak Spajdermena u okrilje Marvela odigrao se prošle godine u Kapetanu Americi 3. Ove godine došlo je vreme za samostalni film, koji začudo sasvim lepo funkcioniše. Dobro izbalansiran nivo zabave, akcije i karakterizacije, uz veoma malo mana, čine od Spajdermena prijatno iznenađenje. 

Najveće pohvale ipak slede Loganu i Besonovom Valerijanu i carstvu hiljadu planeta. Logan je labudova pesma uloge koja je najviše proslavila Hjua Džekmena. Red je da uloga ude u istoriju na dostojanstven način. Rezultat je snažan i uspešan film o smeni generacija i tonalitetu novih X-mena. Nesumnjivo da će doći vreme kada će neki drugi glumac zavitlati adamantijumskim kandžama i odazivati se na ime Vulverin, ali želim da verujem da će dosta vremena proći dotad, i da se neće oskrnaviti uspomena na čoveka rođenog za ovu ulogu. Ili da će taj neko biti Tom Hardi. 

Valerijan je povratak Lika Besona u žanr SF-a. Peti element je u međuvremenu postao klasik, i nije teško razumeti Besona koji želi da ponovi, ako ne i nadiđe uspeh. Da li će tako biti, vreme će pokazati. Zasad je sigurno da je reč o vizuelno savršenom filmu, zanimljivoj priči, modernizovanoj i aktuelizovanoj u odnosu na originalan strip iz 70-ih. Valerijan je strip sa hordom poklonika, i ovaj film im uglavnom namiruje apetite. Retko koji film me nagna da dva puta odem u bioskop u kratkom vremenskom razmaku. Valerijan je jedan od njih.

Serije uglavnom nastavljaju prethodnih godina započete projekte. Agenti SHIELD-a, Flash, Arrow... sve očekivani povratnici na male ekrane. Netfliks je očekivano proširio mrežu, i uveo prve sezone Luka Kejdža i Ajron fista. Time smo uz Derdevila i Džesiku Džouns dobili potpuni sastav Defendersa. Ali... Ali... Neranjivi Luk Kejdž je bio gledljiv, solidno izmontiran i sa dobrom muzičkom podlogom. Ajron fist, Deni rend sa svetlećom pesnicom (u interpretaciji Viteza od cveća/Lorasa Tajrela/Fina Džounsa) bio je nepodnošljiv od prvog kadra. Očaj i beznađe ove serijice prelio se i u Defenderse, seriju koja je trebala da kulminira Netfliksovim Marvel univerzumom. Srećom, nedavno je puštena prva sezona izvanrednog Panišera sa Džejsonom Berntalom u glavnoj ulozi, što je spralo gorak ukus prethodnih Netfliksovih uradaka u ovoj godini. 


Na domaćoj sceni ubedljivo je najviše pisano i pričano o Dilanu Dogu. Svima omiljeni istraživač noćnih mora je napunio 30 godina na prostoru bivše Jugoslavije. Bio je centralna tema većine strip festivala i događaja. U Nišu je gostovao novi naslovničar Điđi Kavenago, kada je predstavljeno monumentalno izdanje Veselog četvrtka posvećeno Dilanu Majke i očevi. Tri pažljivo odabrane priče, luksuzni format i besprekoran kolor, pregršt tekstova, skica, analiza i intervjua, pravo rođendansko izdanje za Dilana. Ako to iko zaslužuje, to je on. Izdanje je rasprodato za rekordna dva meseca, pa ako ugrabite neku priliku u zaboravljenom kutku knjižare, ne oklevajte. 

Beograd je dobio još jedan festival stripa – TRAS!. U Kulturnom centru „Vlada Divljan“ sredinom maja okupila se horda ljubitelja stripa. Tri festivalska dana ispunjena su druženjem sa Valterom Venturijem, Maurom Laurentijem, Jovanom Ukropinom, Štefom Bartolićem, Sinišom Radovićem i M. Milutinovićem Bradom. Većina fanova je dočekala crteže, posvete, razgovor sa autorima, a izvrsna ponuda stripova svih domaćih izdavača je dodatno osvežila atmosferu. 

Darkwood je svake poslednje srede u mesecu držao tribine „Stripovi za sve“ u Domu omladine u Beogradu. Za poslednju sredu u decembru planirana je tribina o Dilanu Dogu, odnosno razgovor sa Dušanom Mladenovićem i Draškom Roganovićem. 

„Stripoteka“, najdugovečnija strip revija na prostoru bivše Jugoslavije i druga najstarija u Evropi, i formalno je pod upravom izdavačke kuće Darkwood. Njihovo uredništvo je od prošle godine uređivalo reviju, a od 2017. je i vlasništvo nad „Stripotekom“ prešlo u ruke Darkwooda, očemu je na ovom portalu opširno govorio jedan od urednika Milan Jovanović.
I konačno, kratak (ili ne) pregled bogate strip produkcije u 2017. godini.

Veseli četvrtak je, naravno, nastavio sa Boneli izdavaštvom. Majke i očeve smo pomenuli, tu su i desetine kiosk i kolekcionarskih izdanja. Pretposlednji Dilan u 2017. donosi i značajnu novinu – početak Dilanove reforme i Rekionijevourednikovanje. Naredne priče, kako (za nas) novi urednik najavljuje, donose sitne kozmetičke i nadamo se trajne kvalitativne promene. Tokom sajma knjiga pojavio se i najnoviji Zagor iz edicije „Obojeni program“ Drevno prokletstvo, poznat po tome što je reč o poslednjem radu Galijena Ferija. Preminuo je u aprilu 2016. godine tokom rada na ovoj epizodi, a završili su je Sedioli i Verni. Inače, sve edicije Veselog četvrtka su od ove godine pristojno redizajnirane. Poslednji u nizu redizajna edicija je „Zagor Odabrane priče“, odnosno Zimska zmija (na kioscima u toku decembra), po mišljenju mnogih jedna od najboljih priča o Zagoru. Ediciji „Obojeni program“ pridružio se nešto drugačiji Marti Misterija i priče originalno objavljene u „Le nuove avventure a colori“. 

Darkwood i dalje drži primat na polju raznovrsnih i pretežno kolekcionarskih izdanja. Osvežena i modernizovana „Stripoteka“ donosi stvarno sjajne priče pod Darkwoodovim uredništvom – Aamu Frederika Petersa, Gejmanovog Betmena, Kartago, pomenuti Korto Kanalesa i Peljehera... Posebno iznenađenje bio je Izveštaj o slepima u novembarskom broju, adaptacija priče Ernesta Sabata iz majstorskog pera Alberta Breće. Nabrojati šta je Darkwood sve objavio ove godine bi iziskivalo zaseban tekst, ali valja pomenuti ključna izdanja. Pre svega, prve dve knjige (od planiranih 12) Pratovog Korta Maltezea. Balada o slanom moru i U znaku Jarca na ćirilici, u koloru, sa propratnim tekstovima i Pratovim akvarelima su jedan od najvažnijih događaja u 2017. godini. Nema potrebe preterano predstavljati Korta ili Prata, a o obe knjige je već pisano ovde. Pokrenute su i edicije Kena Parkera Berardija i Milaca (serijala koji je teško opisati u nekoliko reči, ali dovoljno je reći da spada u sam vrh devete umetnosti) i Skalpirani Džejsona Erona i r.m. Gere (Rajko Milošević Gera) – moderni vestern sa noar elementima i snažnim kritičkim pogledom na društvo. Darkwoodovo izdanje Kena će biti kompletirano u 50 knjiga, a Skalpirani u pet. Desetom knjigom Bluberija završen je opus glavnog serijala Žiroa i Šarlijea, a objavljene su prve dve knjige Mek Koja, drugog vestern klasika iz pera Gurmelana i Palasiosa. Posebna je poslastica Kralj Konan 1 za sve ljubitelje Simerijanca mrkog pogleda. Reč je o pričama „Dark Horsea“, o vremenu kada je pljačkaš, ubica i antiheroj Konan postao kraj. Maestralno delo kako po naraciji tako i priči. Druga knjiga (očekuje se tokom 2018) će zaokružiti ceo ovaj ciklus. Marko Stoijanović je pod Darkwoodovim logom objavio deveti redovni album Vekovnika, ovaj put sa svakom tablom iz pera drugog crtača, a sve upleteno u jedinstven narativ. Mange nastavljaju po starom – One piece, Beležnica smrti, Napad titana, Naruto – nadajmo se novim naslovima. Paralelno sa bioskopskim blokbasterom, objavljen je drugi integral Valerijana, sa pričom Ambasador senki na kojoj je film baziran. Neizbežni su i superheroji, odnosno DC i Marvel produkcija. Betmen: Muk i Supermen među zvezdama su već opisani na Hellycherryju. Betmen: Luda ljubav je nesvakidašnja priča o Džokerovoj devojci Harli Kvin više nego o Betmenu, a Marvelovi Utopija i Opsada Asgarda privode kraju događaje pokrenute za vreme Građanskog rata i Tajne invazije. Marvelov antiheroj Dedpul, brbljivi, vulgarni i nadasve šarmantan lik, poznat po tome što je svestan da se nalazi u stripu, dobio je i drugu knjigu u izdanju Darkwooda – Za jastučnicu dolara. I sam po sebi urnebesan strip, parodija svega zamislivog u popularnoj kulturi i superherojskom stripu, dodatno je osvežen nadahnutim prevodom i adaptacijom Draška Roganovića. I na kraju, vredi pomenuti da su Darkwood i Beli put završili projekat Gaše Šeprtlje i objavili poslednja tri integrala.

Makondo vešto oscilira između klasika i najaktuelnijih francuskih naslova. Integral Bratstvo Kanalesa i Munuere pripoveda o krahu utopijske zajednice u Americi 19. veka, sa delimičnim uplivom horor elemenata. Marinijevi Orlovi Rima 5 su objavljeni neposredno nakon premijere u Francuskoj, i u impresivnom grafizmu pripoveda o bici u Teutoburškoj šumi i slomu Varovih legija pred germanskim plemenima. Novi nastavci Dorisonovog i Mejerovog Pogrebnika i višestruko nagrađivanih Starih furuna Lupana i Poea usledili su danima nakon svetskih premijera. Dok kupe pohvale po Francuskoj, već se nalaze pred domaćom publikom. Od klasika neophodno je izdvojiti Instrumente nasilja Gejmana i Mekina, njihov prvi zajednički rad iz 80-ih, snažno delo o percepciji sveta očima deteta i u zrelom dobu. Drugi izvanredan projekat Makonda je kompletiranje biblioteke Lens Vorena Taftsa. Ovaj konjički vestern zapanjujućeg grafizma često se opisuje kao poslednje veliko delo novinskog stripa. Četiri knjige Lensa jasno pokazuju zašto je tako.

Besna kobila se ove godine predstavila sa dva nema stripa – Malo drveta i gvožđa Kristofa Šabutea i Okean ljubavi Lupana i Panačonea. Teško je odlučiti se koji je od ova dva stripa grafički ili koncepcijski veće remek-delo. Zahtevna forma nemog stripa je u oba dela iskorištena do krajnjih dometa, pa se sve svodi na lične afinitete.

Komikova Irmina nemačke umetnice Barbare Jelin (u koprodukciji sa Modesty comics) je specifična jer uspeva da ponudi originalnost u moru tematike Drugog svetskog rata. Dete pravde je jedna od najpoznatijih priča o Sudiji Dredu, a Komikovo izdanje prvi put sakuplja celu sagu bez cenzure i skraćivanja. Petersove fantazmagorične Kule od peska, Baruov Razjaren, već pomenuti Čuvari Luvra Đira Tanigučija ili Đipijeva Garaža – teško je izdvojiti jedan naslov. A to je daleko od celog popisa Komikove ovogodišnje produkcije. Pomenimo i vizuelno impresivna dva integrala Četvrte sile Huana Himeneza, grafičkog majstora Metabarona

Sirius production se ove godine udružio sa malopre pomenutim Komikom na objavljivanju Fredovog Filimona, što će, nadamo se, doprineti ubrzavanju objavljivanja ovog francuskog klasika.
Da se ovo ne bi pretvorilo u mučno nabrajanje izdanja, a ova godina je bila bez predaha i milosti prema čitaocima i izdavačima, privešćemo retrospektivu kraju. Ipak, ovo je samo prvi deo planiranog programa, jer posle nove godine, već u prvim danima 2018, objavićemo top listu deset najboljih strip izdanja u 2017. godini po mišljenju potpisnika ovih redova. A da to nije lak posao svedoči prethodnih nekoliko stranica i broj izdanja između kojih se treba odlučiti za ovako mali broj. Bio bi greh da ne preporučimo Tora 1-2 Esada Ribića i Džejsona Erona u izdanju Phoenix pressa, minuciozni crtež Alekse Gajića u integralu Drako u izdanju System comicsa (grafički veličanstvena mešavina SF-a i epske fantastike), nove albume Linija fronta od istog izdavača, ili tri integrala Serpijerijeve Druune (opet System, i opet je pisano o njima na Hellycherryju); zatim upliv Čarobne knjige u svet DC-ja (dva toma Smaka bezbroj svetova) i Bonelija (Pioniri nepoznatog), kao i nastavak „Best of Marvel“ edicije (gde posebno treba istaći trodelnu Anihilaciju o kojoj je pisano na Hellycherryju). 


To bi ukratko bila stripska 2017. godina. Nastavite da dolazite na tribine, pratite događaje a posebno festivale. Mnogo lepog je najavljeno za sledeću godinu, a još bolje stvari će biti tek najavljene.
Srećno!

Nikola Dragomirović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva