Oni dolaze: Zbedem
Helly Cherry
Ove godine se u Čačku dešavaju neverovatne stvari - čak tri nova, mlada benda su izbacila svoje prve snimke, organizuju se svirke, koncerti, žurke, ljudi se druže kao nekad, a neke nove generacije se pojavljuju i nastavljaju putem starijih sugrađana koji su godinama pre njih gradili scenu u ovom gradu. Jedan od tih mladih bendova je Zbedem, bend koji je za kratko vreme postao u neku ruku miljenik čačanske publike, što zbog dobre muzike koji sviraju, što zbog svog stava i ponašanja koje ispoljavaju prema ekipi sa scene, pogotovo onim starijima, čije stope treba da slede. Razgovarali smo sa ovim mladim momcima, i evo šta oni imaju da kažu.
HC: Prvo pitanje znaš. Nešto o bendu. Kako je nastao, kako ste se našli, ko su članovi benda i sve redno?
Mihailo: Zbedem je prvobitno nastao kao cover bend u februaru 2014. kad je održana prva proba sa svim sadašnjim članovima. Do tada je bend bio samo ideja bez imena. Što se članova tiče, iz te postave iz februara sam ostao samo ja. Tu su se vremenom priključili David na basu, Pešić kao vokal i Šomi na bubnju.
HC: Na koje bendove ste se ložili, koji bendovi su uticali na vas? Kakvu muziku generalno slušaš ti, a kakvu ostali članovi benda, i da li se trudite da to što slušate uklopite u koncept benda u kome svirate?
David: Nemam pojma, ja se nikad nisam ograničavao na neki muzički pravac. Uglavnom svi volimo različite stvari i mislim da to poprilično utiče na naš zvuk. Nijedan bend konkretno nije uticao na našu muziku ali su naše pesme takve da u njima ima svega što mi volimo da slušamo.
HC: Kako si se ti našao u bendu i kako se snalaziš, s obzirom da nisi iz Čačka?
Miloš: Našao sam se u bendu igrom slučaja, jer poznajem Davida, sa kim sam ranije svirao bendu Troublemakers. Što se proba tiče, oni dolaze kod mene, ali nekad, ako se nađu uslovi za probu u Čačku, ja idem tamo.
HC: Kakav je osećaj kada vas ljudi predstavljaju kao "mladi bend iz Čačka"? Da li mislite da su vaše godine prednost ili mana vašeg benda?
Nikola: Mi smo mladi kako god da okreneš, kad posmatraš naše godine ili kada posmatraš vremensko postojanje benda. Kad je neko mlad to bi značilo da je pred njim tek put i da konstantno može raditi na sebi, pod uslovom da nikad ne stane, to ga može odvesti do velikih ciljeva. Isto važi i za bend koji je mlad u svom postojanju. U ovom slučaju imate mlade ljude koji imaju mlad bend, mislim da je to dobitna kobinacija.
HC: Zbedem je promenio dosta članova, da li otprilike znaš koliko ljudi je prošlo kroz bend i kakvi su najčešći razlozi koji su vas terali da menjate postavu?
Mihailo: Promenili smo 5 članova za ovo kratko vreme, poslednja promena je bila pre svega par meseci, rekao bih u aprilu, kada je došao Šomi, novi bubnjar. Najčešći razlozi su bili neslaganje oko žanra i pravca kojim je bend išao. Nije dolazilo do svađa između članova, jednostavno, oseti se kad ne ide, kad se neko ne slaže sa tim što se radi.
HC: Da li se slažeš da je teško nać ljude za kvalitetnu saradnju u bendu?
Nikola: Ja mislim da je inače teško naći ljude za saradnju ne misleći samo na bend. Bend, da bi bio na okupu, može da ima unutar sebe sto mišljenja i sto sukoba mišljenja članova benda, ali mora da ima jednu dušu.
HC: Šta misliš, moze li bend da funkcioniše samo kad treba da se svira, odnosno da li je i koliko je važno da u bendu sviraju ortaci koji se druze i van sviranja?
David: Mislim da ovakav bend ne bi mogao da funkcioniše na taj način, kao dođemo na probu odradimo šta imamo i svako na svoju stranu. Nama ovaj bend nije posao niti obaveza da bi se tako odnosili jedni prema drugima. Smatram da je bitno druženje van sviranja, ali isto tako mislim i da je to sviranje ustvari druženje. Mislim da od takvih stvari zavisi i opstanak svakog benda.
HC: Kako vidiš tvoj doprinos bendu, koliko se pitaš što se muzike i svirki tiče, s obzirom da si najnoviji član i da nisi dugo u bendu?
Miloš: Smatram da je moj doprinos grupi jednak koliko i doprinos drugih, iako nisam sa Zbedemom od početka svirao. Mislim da se razumemo i na probama i na svirkama što se sviranja tiče... A i što se tiče ostalih stvari.
HC: Kako se snalaziš u bendu, s obzirom da sviraš nesto što nikada pre nisi ni slušao ni svirao ?
Miloš: Samo sviranje u Zbedemu je zanimljivo iz meni prostog razloga - drugačije mi je od ostalih stvari koje sam već svirao, jer sličnu muziku ne slušam jos uvek.
HC: Kakva su vaša iskustva sa saradnjom sa drugim bendovima?
Mihailo: Najviše sarađujemo sa Hit by Painom, hardcore bendom iz Čačka, u poslednje vreme smo dosta svirki pravili zajedno, ali ovako inače nismo ušli u neku duboku saradnju sa drugim bendovima. Sa svima sa kojima smo svirali smo se slagali i nadam se da će tu biti neke bolje saradnje ubuduće.
Mihailo: Najviše sarađujemo sa Hit by Painom, hardcore bendom iz Čačka, u poslednje vreme smo dosta svirki pravili zajedno, ali ovako inače nismo ušli u neku duboku saradnju sa drugim bendovima. Sa svima sa kojima smo svirali smo se slagali i nadam se da će tu biti neke bolje saradnje ubuduće.
 |
| foto: Bojan Pajić |
HC: Svirali ste na par velikih svirki, na par festivala. Gde više volite da svirate, na velikoj bini, ili u malim klubovima?
David: Do sada smo svirali na nekoliko klupskih svirki u Čačku koje su prošle odlično, svirali smo i na Danima urbane kulture, takođe u Čačku. Učestvovali smo na Belgrade demo fest-u i na Čačanskoj gitarijadi na kojoj smo odneli prvo mesto. Nemam pojma, jeste uživancija svirati na velikoj bini gde mi kao bend imamo više manevarskog prostora, ali do sad su mi draže bile klupske svirke. Tu se nekako oseća prava atmosfera. Publika je bliža bendu i na neki način lakše se prenosi ta energija.
HC: Ljudi u Srbiji često imaju običaj da kukaju kako je kod nas sve sranje i kako je scena mrtva i slično. Daj mi tvoje mišljenje - opiši mi alternatinvnu muzičku scenu u Srbiji iz tvog ugla? Šta misliš zašto je tako?
Nikola: Naše društvo je poprilično komercijalno, ipak smo mi mala zemlja, i to je ono što usporava alternativnu scenu. Nedostatak publike širokog spektra uma da čuje nešto novo. U našoj zemlji ima kvaliteta, naslušao sam se dosta dobrih bendova, ali publika nije dorasla tom kvalitetu. Nije to crno, bendovi ipak rade, kreću se od grada do grada, neko napiše nesto o njima, možda se probiju i do nekog radija... Ali nije svejedno kad znaš kakvih potencijala ima tvoja zemlja, a šta je ovde u prvom planu. I baš zato alternativna scena ne sme da stane.
HC: Sa druge strane, opiši kakva je situacija na sceni u tvom gradu?
Mihailo: Par bendova, uključujući i nas, sad snima pesme i izbacuje, što je super, nema veze šta je, samo da se snima i da se čuje. Što se svirki tiče, uvek može bolje, ali opet, ti događaji budu ispraćeni u pristojnom broju sa super atmosferom. Mislim da je to sasvim okej, jer danas ta muzika teško prolazi, ipak je 500 godina pod Turcima dosta uticalo na to šta će se slušati.
HC: Zamisli ovo, u tvom gradu nije bilo dobre svirke jako dugo. Skupi se ekipa, organizuje se gig, a odziv publike bude užasno slab. Ljudi blese po gradu, piju pivo, smaraju se kao svaki vikend... Zašto ljudi više ne žele da idu na svirke?
David: Kao što gore rekoh mi smo do sad svirali na tri svirke u našem gradu i sve tri su bile dobro posećene. Mislim da su trenutno u našem gradu u manjini ti koji će pre da vise negde po gradu kad je neka svirka, a posle da kenjaju kako nema ništa. Posle ovih svirki ja sam stekao utisak da ih sada ima baš malo, i to su uglavnom muzičari koji očekuju da njima sutra neko dođe na svirku.
HC: Da li ste zadovoljni podrškom ekipe u vašem gradu?
Mihailo: Podrškom ekipe jesmo, to je ona ekipa koja je uvek tu i koja nas uvek super podrži. Sviđa mi se to što u toj ekipi nisu samo Čačani, nego uvek dođe neko iz drugih gradova.
HC: Zašto je, dođavola, svim bendovima u Srbiji cilj da zasviraju u Beogradu?
Nikola: Kad pogledaš istorijski, Beograd je uvek bio nekako glavna tačka Balkana. To je i zadržao. Narod se konstantno sliva u taj Beograd iz raznih sfera života, pa zašto ne bi i neki bend, zar ne? Moj grad je, za razliku od Beograda, iz godine u godinu prazniji kvalitetnih ljudi ili možda drži neki konstantan broj ako gledamo da jedni odrastu i odu, a drugi samo čekaju da odrastu. Kad kažem odrastu, mislim na period do 20. godine i onda pravac fakultet, odmah po završetku je i posao, i retko ko se vraća... Konkretan problem mog grada je stvar politike, slično nešto drma celu Srbiju. Da u poslednje vreme moj grad stvarno radi nešto, to je tačno, ali ako to uporedim sa nekim prethodnim godinama kada je u Čačku takođe imalo dosta bendova, svirki i da je sve samo odjednom nestalo, plaši me to... Ja sam odlučio da ostanem u svom gradu i nadam se da nikad neću ni odustati od njega, barem zbog onih koji čekaju da odrastu.
HC: Ovo je vaš prvi snimak. Kakvi su planovi za ubuduće?
David: Plan je da se prave nove stvari, sa čim smo već krenuli, da se organizuju svirke i da ih ima što više!
HC: Neke svirke u najavi?
Mihailo: Ima nekih svirki u planu, ali još uvek nema šta da se najavi.
HC: Poruka čitaocima za kraj?
Nikola: Svaka promena je dobrodošla. Kad napreduješ, to ne moram da objašnjavam, I kad nazaduješ, dobro je, jer težićeš ka boljem, ali ako ostaneš u mestu, izgubio si!!
Intervju pripremio Vladimir Rašić
David: Do sada smo svirali na nekoliko klupskih svirki u Čačku koje su prošle odlično, svirali smo i na Danima urbane kulture, takođe u Čačku. Učestvovali smo na Belgrade demo fest-u i na Čačanskoj gitarijadi na kojoj smo odneli prvo mesto. Nemam pojma, jeste uživancija svirati na velikoj bini gde mi kao bend imamo više manevarskog prostora, ali do sad su mi draže bile klupske svirke. Tu se nekako oseća prava atmosfera. Publika je bliža bendu i na neki način lakše se prenosi ta energija.
HC: Ljudi u Srbiji često imaju običaj da kukaju kako je kod nas sve sranje i kako je scena mrtva i slično. Daj mi tvoje mišljenje - opiši mi alternatinvnu muzičku scenu u Srbiji iz tvog ugla? Šta misliš zašto je tako?
Nikola: Naše društvo je poprilično komercijalno, ipak smo mi mala zemlja, i to je ono što usporava alternativnu scenu. Nedostatak publike širokog spektra uma da čuje nešto novo. U našoj zemlji ima kvaliteta, naslušao sam se dosta dobrih bendova, ali publika nije dorasla tom kvalitetu. Nije to crno, bendovi ipak rade, kreću se od grada do grada, neko napiše nesto o njima, možda se probiju i do nekog radija... Ali nije svejedno kad znaš kakvih potencijala ima tvoja zemlja, a šta je ovde u prvom planu. I baš zato alternativna scena ne sme da stane.
HC: Sa druge strane, opiši kakva je situacija na sceni u tvom gradu?
Mihailo: Par bendova, uključujući i nas, sad snima pesme i izbacuje, što je super, nema veze šta je, samo da se snima i da se čuje. Što se svirki tiče, uvek može bolje, ali opet, ti događaji budu ispraćeni u pristojnom broju sa super atmosferom. Mislim da je to sasvim okej, jer danas ta muzika teško prolazi, ipak je 500 godina pod Turcima dosta uticalo na to šta će se slušati.
HC: Zamisli ovo, u tvom gradu nije bilo dobre svirke jako dugo. Skupi se ekipa, organizuje se gig, a odziv publike bude užasno slab. Ljudi blese po gradu, piju pivo, smaraju se kao svaki vikend... Zašto ljudi više ne žele da idu na svirke?
David: Kao što gore rekoh mi smo do sad svirali na tri svirke u našem gradu i sve tri su bile dobro posećene. Mislim da su trenutno u našem gradu u manjini ti koji će pre da vise negde po gradu kad je neka svirka, a posle da kenjaju kako nema ništa. Posle ovih svirki ja sam stekao utisak da ih sada ima baš malo, i to su uglavnom muzičari koji očekuju da njima sutra neko dođe na svirku.
HC: Da li ste zadovoljni podrškom ekipe u vašem gradu?
Mihailo: Podrškom ekipe jesmo, to je ona ekipa koja je uvek tu i koja nas uvek super podrži. Sviđa mi se to što u toj ekipi nisu samo Čačani, nego uvek dođe neko iz drugih gradova.
HC: Zašto je, dođavola, svim bendovima u Srbiji cilj da zasviraju u Beogradu?
Nikola: Kad pogledaš istorijski, Beograd je uvek bio nekako glavna tačka Balkana. To je i zadržao. Narod se konstantno sliva u taj Beograd iz raznih sfera života, pa zašto ne bi i neki bend, zar ne? Moj grad je, za razliku od Beograda, iz godine u godinu prazniji kvalitetnih ljudi ili možda drži neki konstantan broj ako gledamo da jedni odrastu i odu, a drugi samo čekaju da odrastu. Kad kažem odrastu, mislim na period do 20. godine i onda pravac fakultet, odmah po završetku je i posao, i retko ko se vraća... Konkretan problem mog grada je stvar politike, slično nešto drma celu Srbiju. Da u poslednje vreme moj grad stvarno radi nešto, to je tačno, ali ako to uporedim sa nekim prethodnim godinama kada je u Čačku takođe imalo dosta bendova, svirki i da je sve samo odjednom nestalo, plaši me to... Ja sam odlučio da ostanem u svom gradu i nadam se da nikad neću ni odustati od njega, barem zbog onih koji čekaju da odrastu.
HC: Ovo je vaš prvi snimak. Kakvi su planovi za ubuduće?
David: Plan je da se prave nove stvari, sa čim smo već krenuli, da se organizuju svirke i da ih ima što više!
HC: Neke svirke u najavi?
Mihailo: Ima nekih svirki u planu, ali još uvek nema šta da se najavi.
HC: Poruka čitaocima za kraj?
Nikola: Svaka promena je dobrodošla. Kad napreduješ, to ne moram da objašnjavam, I kad nazaduješ, dobro je, jer težićeš ka boljem, ali ako ostaneš u mestu, izgubio si!!
Intervju pripremio Vladimir Rašić