Lekcije iz hard kora



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Možete da budete sigurni da ste došli na hard kor festival kada vidite kako je već na tonskoj probi bubnjar Morbidne krave probio kožu na dobošu. Prvi „MC Fest“ u Gornjem Milanovcu održan je u subotu 25-og aprila u klubu „Modesti Blejz“ i počeo je silovito i još pre nego što je publika stala pred izvođače. Došao sam nešto ranije pa sam mogao da vidim drugarski odnos među bendovima iz različitih gradova i kako je bubnjar Brejnvošda („Brainwashed“) ustupio svoj doboš za celu svirku.  


Ovaj kragujevački bend je nastupio prvi. Priznajem da nisam neki poznavalac hard kora i da na ovakve svirke idem retko, ali mi je odmah bilo jasno sa kakvom energijom i snagom ovi ljudi stvaraju svoj zvuk. Pre nego što sam došao na svirku, slušao sam neki džez, a Brejnvošd mi je prvim rifovima na gitari isterao Majlsa Dejvisa iz glave. Stajao sam pred binom i nisam mogao da poverujem da ovakvi bendovi postoje u Srbiji; ljudi koji su toliko predani muzici i imaju toliko snage u stvaranju. Njihov frontmen me je oduševio načinom pevanja, činilo se da svaki glas, svaki urlik iznosi celim telom. Savijao se i padao na kolena, lomio se i ponovo podizao, i sve vreme se izazivački obraćao publici i pozivao ih da prave šutke. U brejkovima je njegov glas funkionisao kao okidač – ljudi bi se bacali u šutku sa povratkom muzike. Preko svojih leđa prenosio je svu energiju benda. A čitav bend je zvučao kao neka oluja, bubnjar je pravio prave grmljavine na svom instrumentu. Posebno mi se svidela stvar koju su najavili kao najnoviju – imala je onaj stonderski gruv u sebi, sa padovima i ponovnim dizanjem dinamike. Time su pokazali da svoj zvuk obogaćuju i drugim žanrovima i da nisu ponavljači, već da prave autentičnu muziku i grade svoj stil. 


Shvatio sam da je ovaj „MC fest“ za mene pravi ubrzani tečaj hard kor muzike u Srbiji, jer je posle Kragujevčana nastupila ekipa iz Valjeva, bend Joks („Y.O.X“). Za mene je sam izgled i nastup njihovog frontmena definicija pojma hard kor. Taj čovek je ogroman i izgleda jako zajebano, a peva od vrištećih visina do najdubljeg grolovanja, i to sve u jednoj pesmi. Atmosfera koju je stvorio prvi bend dodatno je zapaljena njegovim silaskom sa bine i pevanjem licem u lice sa publikom, na istoj liniji sa masom koja je podivljala od energije. I bilo je neverovatno posmatrati kako je ceo taj haos savršeno funkcionisao, ljudi su padali, drugi su ih podizali, oni spreda su se odbijali od pevača i vraćali nazad u šutku. Klub „Modesti blejz“ je posebno pogodan za ovakve svirke jer ima galeriju na koju mogu da se uspenju oni koje publika podigne iznad glava. Posebno uzbudljivi su trenuci kada neko od onih koji se popenju odluči da se baci nazad u publiku, a ljudi ga dočekaju na ruke. Kasnije su mi mudriji od mene i mnogo bliži ovoj muzici objasnili koliko je zapravo na svetskom nivou ono što Joks stvara kombinujući metal sa hard korom. Nešto od toga sam i sam naslutio u odličnom ukrštanju dva načina pevanja: frontmena i gitariste, koji je svojim čistim glasom pravio suprotnost u određenim deonicama. To je pravilo specifičan gruv zbog kojeg sam i sam morao da uletim u nekoliko šutki.


Pitao sam se kako su neki pojedinci izdržavali da celu svirku budu u samom epicentru šutki od početka koncerta. Bio sam na ivici snage posle Joksa, ali su sledeći nastupali Morbid kau („Morbid Cow“) i ostao sam pred binom da ispratim nastup domaćina. Sve što sam pre ove svirke znao o hard koru, naučio sam od Morbidne krave. Ovaj sastav je jedan od najdugovečnijih u Gornjem Milanovcu, odavno je punoletan, a prošao je kroz toliko različitih postava da je svaka od njih imala nešto novo u zvuku i stilu. U ovom sastavu najveća novina je solo gitara koja svojim deonicama i efektima boji atmosferu pesama. Morbidna krava je za sve ove godine stvorila toliko vernu publiku da su mogli da održe nastup, a da je jedan od dvojice pevača bio odsutan. Ipak, kao da su tako planirali, frontmen Soulkejdža („Soulcage“), koji je došao kao slušalac, pevao je njegove deonice i ceo bend je dobio novi neponovljiv oblik. Čak i da nije bilo nijednog vokala, publika bi sama otpevala sve pesme, jer je na trenutke na bini bilo više ljudi iz publike nego članova benda. Oni su se otimali oko mikrofona i pevali zajedno nagnuti nad njega. 
Za ekipu iz Morbidne krave ovaj nastup je bio posebno važan jer je to bila poslednja svirka, pred milanovačkom publikom, njihovog bubnjara (koji cepa doboše). Posle drugog maja, nakon nastupa u Čačku, njegovo mesto u ovom bendu će zauzeti novi bubnjar. 


Poslednji su nastupili momci iz Čačka okupljeni u bendu Hit baj pejn („Hit By Pain“). Ovaj sastav ima svoje verne slušaoce koji ih u velikom broju prate na svaki nastup. Ta publika je toliko izdržljiva i očvrsla na ovakvim svirkama da su dali podjednako mnogo energije koliko i izvođači na bini. Zapanjujuće je da je basista Hit baj pejna podjednako besan u šutkama tokom nastupa drugih bendova i tokom sviranja u svom bendu. Posle tri benda i lomljenja u gužvama, cela ekipa iz Čačka je savršeno zatvorila ovakav muzički festival. 

Mislim da pesma Braderhud („Brotherhood“) najbolje objašnjava ceo MC festival i samu hard kor scenu u Srbiji: ti ljudi se toliko međusobno podržavaju, slušaju jedni druge, poštuju tuđi rad, znaju pesme drugih izvođača do te mere da je basista Hit baj pejna pevao prvi deo jedne pesme od Brejnvošda, ili kao frontmen Soulkejdža koji komotno menja drugi vokal na nastupu Morbidne krave. Fascinantna je publika koja se daje do poslednjeg atoma snage na ovakvim svirkama i prati svoje favorite na nastupe u druge gradove. Hard kor je čitavo bratstvo (i sestrinstvo, jer je na ovom festivalu bio i ne mali broj devojaka, podjednako hrabrih pred binom)!
Milanovačka publika, a i svi ljubitelji hard kora, dobili su još jedan značajan muzički događaj. Domaćinski bend je dao sve od sebe u organizaciji nastupa, ali je lokalna podrška ljudi izostala u onom očekivanom broju. Iako su Milanovčani poznati po svojoj energiji u podršci bendova kada nastupaju u drugim mestima, na svom terenu i nisu baš najbolji domaćini, jer kasne na svirke, a još gore je što odlaze čim odslušaju nastup svojih sugrađana. Ipak, zbog izgrađene kulture odlazaka na koncerte i posvećenosti muzici, ovakvi festivali su i mogući u ovom gradu, tako da je realno očekivanje da će „MC Fest 2“ biti mnogo bolji i posećeniji. Potrebno je samo da se strpimo do tog dana.
I da slušamo hard kor... 

txt: Andrea Kane
foto: Jasna Kinđić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva