10. Maj 2013. Dom Omladine Kragujevac
 
Još jedan u nizu koncerata u organizaciji Thimble familije sa ciljem da skrene pažnju na retku genetsku bolest - Cisticna Fibroza, dogodio se jednog lepog Petka u Kg Domu Omladine... Mase nije bilo puno, što je super, pošto je veče bilo baš toplo, a svirka se održavala u zatvorenom prostoru. U bleji sa dragim mi hc/punk njuškma dočekah početak svirke koja je kasnila akademsko-akademskih 2x15 min ili pola sata. 


Prvi na binu izlaze Brainwashed, relativno mlad bend, mislim da članovi nemaju ni 25 godina, presvirani i uvežbani nehumano, valjda što upravo snimaju svoj debi ep i valjda što su svi školovani muzičari... Publika se fino zeza, vidim da znaju tekstove, pevaju sa bendom. Kapa dole Malom Džimiju za ponašanje na bini, skroz je prirodan, a opet je daleko od statičnog lika. Ako kažem da Brainwashed svira Terror, Madball fazon, ogrešiću se o bend... Mada, u brzim delovima i podsećaju na Terror i taj tip bendova, a onda odjednom uleću delovi koji me podsete na Cold As Life, pa malo na Strife, pa odjednom melodični delovi tipa Harvest... Mislim da tek treba da nađu svoj i samo svoj muzički izraz i siguran sam da su na dobrom putu... Nadam se da će,uspešno preležati sve bolesti ''mladog'' benda i naći svoje mesto pod zubatim indie suncem... Uskoro im izlazi ep, pa preslušajte i ocenite sami.


Sledeći su Tibia, prvi put ih gledam kao petorku i to kakvu petorku... Masa je po prilično statična, što i razumem, jer ako sam ja ostao bez teksta koliko su usvirani, mogu misliti kako je nekom ko ih prvi put gleda... Tibia je davno prerasla te punk.metal-kurac palac okvire i krivo mi je, što su neki manje-više đubre bendovi, na konto filozofije, dogurali više... Šta da se radi, takva je sudbina muzičara, koji su tu zbog ljubavi prema muzici, a ne zbog poziranja...s' obzirom, da sam postao po priličo plitka osoba, što se tiče slušanja muzike, dugo nisam imao živaca da preslušam njihove nove stvari koje ne mogu da etiketiram i svrstam u bilo koji pravac ili pod-pravac, mogu samo da kažem da su metalci koji sviraju prog rock u post hardcore bendu ubili... Miloš je i više nego prijatan i kao lik i kao frontman spontan i cool ... Svirali su obradu Life of Agony-This time, što samo potvrđuje koliki je diapazon njihovih uticaja. Na zadnjoj stvari koju su svirali-Legacy, sa prvog albuma, gostovao je Malidža iz Thimble, super se uklopio sa Miloševim vokalom... Meni je njihov nastup bio baš cool, jer me je vratio u prošlost, kad je metal-core bio inovativan i originalan pod pravac hardcore-a, kad se blejalo po dućanu (chan-doo), kad su Trustkill i Goodlife bili odlične etikete...


Poslednji sviraju Hardfaced iz Ohrida, Makedonija i ... Jbooo teeee, dva vokala, jedan se dere, dok drugi urla, i naspram njih bend tipa Unearth zvuči kao sweet metal, mnogo dobri i ložački mosh delovi. Prvi put su svirali u Kgu i uspeli da nalože masu poprilično, te je bilo i circle pit-a te svako za sebe mošuje, poprilično prijatno iznenađenje. Iako ne volim nešto preterano taj hardcoreizovani metal Hardfaced su otkinuli i pošto su završili sa regularnom svirkom, publika ih pozvala na bis i dobismo još dve stvari od gotivnih Ohridskih tepača... Sudeći po reakcijama publike, Hardfaced je u Kgu za kratko vreme stekao par popriličnih fanova, jer sam dan posle svirke video na fejsu da ih postuju i hvale... 


Posle nekih dva, dva ipo sata koncert se završio... Zadovoljni,odosmo na klopu kod Bula-gay mesara iz Mrčajevaca, ali to je već neka druga priča...
Bojan Milovanovic