Blind Guardian koncert u BelExpo Centru
"Ćaskao sam sa fanovima grupe Blind Guardian"


Kada neko kaže bend ili grupa, mnogi su skloni da taj pojam olako shvate. Pomisle na četiri ili pet čupavih megalomana koji bi dupe dali da smuvaju komšinicu, celu ulicu... a ponekada, smuvaju i čitavo selo, varošicu ili grad. Nekima  to i pođe za rukom, pa se ubrzo udave u sopstvenoj praznini kada se zasite od pažnje suprotnog pola, pažnje i suda okoline. Sami sebe pojedu kao zmija u vrhuncu osećanja bespomoćnosti i nemira koja iz besa i muke sama sebe krene da guta i proždire. Međutim, malo ko obrati pažnju na aspekt plemenitosti koji jako retke grupe nose sa sobom. Sposobnost da nadahneš i inspirišeš nekoga, da uzdigneš sebe iznad besomučne potrebe za pažnjom i stvoriš i spaseš život. Jedan sasvim novi život za nekoga.
Ovo nije priča o tome koliko "Blind Guardian" precizno i profesionalno isporučuje svoju muziku uživo širom planete Zemlje. Svi mi vrlo dobro znamo o kakvoj je grupi reč i koliko dobro oni sviraju, te ne nameravam da trošim više reči poštujući klasičnu školovano novinarsku bikovljevo govno formu o koncertu koji sam gledao večeras...umesto toga, verujući da će te slične članke sasvim sigurno čitati iz pera mnogih novinara koji su takođe prisustvovali večerašnjem koncertu, odlučio sam da otkrijem drugu stranu benda. Onu veću stranu. Jer bend nisu rifovi. Bend nisu samo gotivne melodije i kul tekstovi. Bend su zapravo ljudi koji u glas po principu "svi kao jedan" pevaju pesme nadglašavajući jebeni razglas. A to je večeras odnelo apsolutnu pobedu.


I onda je prirodno postaviti pitanje... ZAŠTO svi ovi ljudi toliko vole ovaj bend? Šta oni njima predstavljaju u životima i na koji način su uh inspirisali da naprave tako euforičnu atmosferu večeras u BellExpoCentru.
Odlučio sam da posvetim veče ćaskajući sa fanovima grupe Blind Guardian u potrazi za odgovorima, a to je jedini razlog zašto sam propustio svirku predgrupe. No hvala bogu, pojaviće se još makar 60 članaka o ovom koncertu tako da me ne grize savest ni najmanje. A frikovi koji su navikli na generičke tekstove o koncertima, atmosferi, playlistama i energiji koji se nisu promenili od početka rock'n'rolla , biće sasvim zadovljeni.  


Šetao sam tako među masom u pauzi između pesama i postavljao pitanja:  Šta je "Blind Guardian učinio za tebe lično, kao bend i kako je pomogao i uticao na razvoj tvoje ličnosti?
Odgovori su me zapanjili, pogotovo poslednji koji me je maloreći doveo do suza.

-Ćao drugar, reci mi šta najviše voliš kod benda BG i kako su oni uticali na tvoje odrastanje?
- Uuh,  I don't understand Serbian.
-What do you like about Blind Guardian, How did they influence and inspire you ?
-Uuuh ..they are awesome!
- Ok, anythig else?
- Uuuh, I really like their kick drums.

Smoren kao dabar u gvožđari, nastavio sam do sledeće osobe, nadajući se inteligentnijem odgovoru.
-Ćao, odakle si?
-iz Sarajeva.
-Došla si čak iz Sarajeva da gledaš B.G. Zašto? Šta oni tebi prestavlaju?
-Blind Guardian predstavlja za mene idealnu sponu između riffa, teksta, i emocije...ma svakog tona koji proizvedu. Svaka reč ima koncept ..a svaki ton osjećaj!
-Hvala ti u ime Helly Cherry magazina. Kako se zoveš?
-Nana Pilavić
- Drago mi je, uživaj!

Bend je šurio besprekorno zajedno sa masom koja je pevala kolektivno. Osećaj euforije je plenio i prožimao sve. Ja sam nastavio dalje.
-Ćao, reci mi zašto voliš Blind Guardian. šta su oni učinili za tebe u periodu odrastanja?
-Ulepšali su mi detinjstvo i tinejdžerstvo....oni su nešto lepo i bajkovito. Nešto što inspiriše!
-Sjajno, kako se zoveš ako nije tajna?    
-Angie Wild 
- Hvala .

U ovom momentu sam pokušavao da se ufuram u backstage, ali na žalost ne uspeh. Te sam započeo razgovor sa redarom koji je budno čuvao metalnu ogradu.
-Kako ti se dopada Blind Gardian?
-Boli me kurac , ali čuo sam za njih. Izgleda da su stvarno jake face...nešto kao Metalika, jel?
-Hvala.


Pesme su se ređale činilo mi se i prebrzo... a svaka je bila spektakl. Energija fantastična!
Tada sam zastao da na miru popijem pivo pokraj jedne sitne i neprimetne osobe.
Ne dade mi Đavo mira, te se okrenuh i postavih isto pitanje. Odgovor me je zaledio.
-Blind Guardian su me spasli od samoubistva, spasili mi život. Bio je to jako zajeban period kada se ceo svet činio tako taman i negostoljubiv prema meni. Bio sam na samoj ivici. I tada sam na čuo pesmu "Bright Eyes" i uz reku suza i pomešanih osećanja, dao sam sebi za pravo da prespavam još jednu noć, a posle toga, proživim još jedan dan!

Malo je reći da me je ova priča oduvala sa nogu kao brzi voz koji me je u punoj brzini zveknuo i istresao iz gaća. Okrenuo sam se prema bini i pogladao te ljude, i tu šumu podignutih ruku ispred njih i osmehnuo se, pomislivši: To su zaista veliki ljudi i pravi pravcati jebeni bend!

Nastavio sam da se probijam kroz masu duboko pomeren i dirnut pričom koju sam čuo te se konačno okrenuh i odlučih da i sam upijem delić atmosfere.
Oni su rekli da ćemo biti sastavni deo njihovog live snimka, live albuma. Masa je jedinstveno odobravala uz ogromnu buku i podignute pesnice. Energija koju su ti ljudi emitovali, dovoljna je da osvetli Menhetn, Pariz i London. Svi su delili istu emociju i isti žar. Ljubav prema Slepom čuvaru, Čuvaru dečijih snova i branitelju nežnih dečijih srca koja se bore da probiju svoje ljušture i zagrle svet kao mala sunca.

Svaka im jebena čast. Blind Guardian je pravi pravcati bend u svojoj najboljoj mogućoj svrsi..koji je ikada postojao. Hvala im na svemu.
 

------- Ovaj tekst je posvećen podizanju svesnosti o mladima koji se suočavaju sa tegobama odrastanja, depresivnim epizodama koje navode na misli o samoubistvu. Iako mislite da Vas niko ne primećuje i da ste sami na planeti, budite sigurni da nije tako! Ponekada je potrebno samo prespavati noć u trenutcima krize da bi sebi promenili čitav život. Sve vas čuva i pazi Slepi Čuvar.
Vallhala, deliverance, Why've you ever forgotten me.

Kompletnu galeriju možete pogledati OVDE.

txt: Marko Albijanić
foto: John Wolfrik