New Order „Blue Monday”: Najprodavanija ploča koja je gubila novac
Helly Cherry
U martu 1983. godine, mančesterska grupa New Order objavila je singl koji je promenio zakone klupske i pop muzike. Nakon kraja Joy Division-a, bend je pesmom „Blue Monday” povukao oštru liniju između mračne post-pank prošlosti i sintetičke budućnosti. Sa više od sedam minuta trajanja, ovaj singl je postao fenomen, kao najprodavanija 12-inčna ploča svih vremena, ali i, što je možda još važnije, kao zvučni model za modernu elektronsku muziku.
„Blue Monday” nije nastao planski kao klupski hit. Bend je u to vreme tražio način da automatizuje svoje nastupe i olakša izvođenje pesama uživo, eksperimentišući sa raznim sekvencerima, semplerima i ritam mašinama poput Oberheim DMX.
Ono što je trebalo da bude tehnološki eksperiment pretvorilo se u novu zvučnu formulu. Mehanički, neumoljiv ritam spojen je sa prepoznatljivom, živom bas linijom Pitera Huka i melanholičnim, distanciranim vokalom Bernarda Samnera. Pesma je uspešno premostila jaz između evropskog sint-popa i energije tadašnjih njujorških andergraund klubova.
Pored samog zvuka, ključni deo identiteta ovog izdanja predstavlja njegov avangardni omot. Genijalni dizajner izdavačke kuće Factory Records, Piter Sevil, kreirao je pakovanje inspirisano 5,25-inčnom disketom koju je bend koristio za skladištenje podataka u svojim sintisajzerima.
Omot je bio radikalni primer dizajnerskog minimalizma: na prednjoj strani nije bilo imena benda niti naziva pesme; karton je imao precizno isečene otvore koji su imitirali proreze na disketi; informacije o autorima bile su skrivene iza koda u boji na ivici omota, koji su obožavaoci morali sami da dešifruju.
Zbog komplikovanog procesa proizvodnje, izrezivanja rupa i upotrebe skupog kartona, trošak izrade omota bio je veći od prodajne cene ploče. Factory Records je u početku gubio novac na svakom prodatom primerku. Paradoksalno ali, što se singl bolje prodavao, gubici su bili veći, sve dok dizajn nije pojednostavljen za kasnija, masovna izdanja.
Uticaj ove numere prevazilazi okvire osamdesetih godina. „Blue Monday” je popularizovao upotrebu tadašnje moderne elektronike u rok muzici i postavio temelje za žanrove koji će tek nastati u decenijama koje dolaze od tehna i hausa, pa sve do modernog elektro-roka i inditronike.
New Order je ovim singlom dokazao da elektronska muzika ne mora biti rezervisana samo za sterilne laboratorijske uslove ili pop šablone, već da može imati težinu, stav i ulični kredibilitet. A činjenica da „Blue Monday” i danas, više od četiri decenije kasnije, zvuči jednako sveže i klupski relevantno, dovoljno govori o njenoj bezvremenosti.
„Blue Monday” nije nastao planski kao klupski hit. Bend je u to vreme tražio način da automatizuje svoje nastupe i olakša izvođenje pesama uživo, eksperimentišući sa raznim sekvencerima, semplerima i ritam mašinama poput Oberheim DMX.
Ono što je trebalo da bude tehnološki eksperiment pretvorilo se u novu zvučnu formulu. Mehanički, neumoljiv ritam spojen je sa prepoznatljivom, živom bas linijom Pitera Huka i melanholičnim, distanciranim vokalom Bernarda Samnera. Pesma je uspešno premostila jaz između evropskog sint-popa i energije tadašnjih njujorških andergraund klubova.
Omot je bio radikalni primer dizajnerskog minimalizma: na prednjoj strani nije bilo imena benda niti naziva pesme; karton je imao precizno isečene otvore koji su imitirali proreze na disketi; informacije o autorima bile su skrivene iza koda u boji na ivici omota, koji su obožavaoci morali sami da dešifruju.
Zbog komplikovanog procesa proizvodnje, izrezivanja rupa i upotrebe skupog kartona, trošak izrade omota bio je veći od prodajne cene ploče. Factory Records je u početku gubio novac na svakom prodatom primerku. Paradoksalno ali, što se singl bolje prodavao, gubici su bili veći, sve dok dizajn nije pojednostavljen za kasnija, masovna izdanja.
Uticaj ove numere prevazilazi okvire osamdesetih godina. „Blue Monday” je popularizovao upotrebu tadašnje moderne elektronike u rok muzici i postavio temelje za žanrove koji će tek nastati u decenijama koje dolaze od tehna i hausa, pa sve do modernog elektro-roka i inditronike.
New Order je ovim singlom dokazao da elektronska muzika ne mora biti rezervisana samo za sterilne laboratorijske uslove ili pop šablone, već da može imati težinu, stav i ulični kredibilitet. A činjenica da „Blue Monday” i danas, više od četiri decenije kasnije, zvuči jednako sveže i klupski relevantno, dovoljno govori o njenoj bezvremenosti.