Stonerizer Fest 2014 (Rtanj, 05.07.2014)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Planina Rtanj je jedna od najpoznatijih u Srbiji. Ova turistička destinacija se nalazi istočnoj Srbiji, nedaleko od mesta Boljevac i grada Paraćin a na putu je za poznatu Soko Banju. Osim toga što je poznata po Rtanjskom čaju, planini piramidalnog oblika se priprisuju i neke legende kao i neka natprirodna svojstva. No, sve to na stranu, priroda oko planine i na samoj planini je zaista fascinantna i to je ono što treba videti i osetiti. Za nas iz ravnice je ovo putovanje bilo posebno zanimljivo iskustvo. 

Bio je ovo dvanaesti Stonerizer PULJP Festival po redu, s tim što je u početku ovo bio festival posvećen hardcore punk-u da bi se tek odnedavno u potpunosti preorijentisao na stoner-sludge-doom-desert rock zvuk. Inače radi se o potpuno DIY festivalu tako da je sama organizacija prilično rudimentarna, ali je zato sve - osim pića, klope i stvari koje se prodaju kroz underground DIY distribucije - na njemu besplatno. Festival traje dva dana ali smo mi iz Kovačice posetili samo drugi dan propustivši da vidimo nastupe grupa: TIDAL YIELD (BELGRADE), DOMUS OCCULTIS (BELGRADE), LUCID (BELGRADE), TAUUSK (ORADEA) i AWWO / LIVIA SURA (TIMISOARA).

Iz Kovačice smo krenuli nas trojica (Nastrom band i roadie) i do Rtnja smo - u vintage Renault 4 modelu iz 1991. - putovali nekih pet sati. Uz dva-tri stajanja radi odmora, konsultovanja mape i lokalnih meštana nismo imali problema da dođemo do planine. Problem je bio tek pri samoj potrazi lokacije festivala, jer se organizatori nisu potrudili da postave neke putokaze prema - prilično zabačenom - lokalitetu gde se održava festival. I tako smo malo lutali uskim i krivudavima planinskim putem - koji je na svu sreću lepo asfaltiran - uživajući u predelima i stigavši do naselja Rtanj promašili skretanje za mesto dešavanja, prošavši pored njega smo odlutali par kilometara ... Kada smo shvatili da smo izgleda promašili vratismo se u naselje i pitali prve ljude koji su nam ličili na ''festivalski - stonerski - materijal''. I tako, nekako nađosmo nekadašnji dom pionira u kojem su se u vreme komunizma - I guess - održavale škole u prirodi za učenike osnovnih škola. I upravo tu se održava Stonerizer festival, pored Doma (u kojem su smešteni muzičari) je bio manji kamp za posetioce, tereni za sport, bina za svirku, šank (zaječarsko pivo je prodavano po ceni od 100 dinara, a po istoj ceni su prodavani i vegetarijanski sendviči. A i sve ostalo je bilo ili jeftinije ili u blizini tih - zaista simboličnih - 100 dinara), štandovi za distribuciju i štampanje majica (besplatno!) ... Na distro-štandovima su se mogle kupiti ploče, knjige, bedževi, prišivci i sve ostalo iz tog underground, crust i anarcho-punk domena. A sve okolo, sve oko nas, je bila predivna priroda koja je zasita bila poseban i nesvakidašnji začin ovog dešavanja ...

Kovačički Nastrom je imao tu čast da otvori drugo veče festivala. Pošto sviram u tom bendu ne bih da sudim o kvalitetu svirke. Mogu samo da navedem da smo odsvirali pesme Deepest Secret, Disappear in Smoke, Night Lust, Sign Out i premijerno novu pesmu Cornerghosts. Imali smo neke probleme sa zvukom ali je sam nastup bio vrlo dobar. Ako se ne varam, Nastrom je ove večeri jedan od retkih koji je bio pozivan na bis, ali to je najverovatnije zato što smo imali i najkraći nastup. Na bis nismo svirali zbog tehničkih problema sa kablovima i ritam mašinom (hvala ipak toncu na strpljenju koje je imao). Inače, Nastrom nije previše odudarao od ostalih bendova ali jeste imao malčice drugačiji zvuk, jer dok su ove večeri dominirali sludge, stoner rock i doom, Nastrom je nudio malo eksperimentalniji industrial zvuk. Sve u svemu, veoma sam zadovoljan svirkom ...

Owl Oxidant je desert rock trojka iz Ćuprije. Njihova svirka je  psihodelična, instrumentalna i pod uticajem post rocka, bluesa i stoner rocka. Odsvirali su 5-6 pesama koje su prilično duge i sa dosta jamminga. Glavnicu benda čine bubnjar Mihajlo Djorović i gitarista Nikola Lazić. Meni su baš dobro legli da se opustim posle nastupa sa Nastrom. Dok sam tako stajao ispred bine, gledajući bend, primetio sam da sam jedini u majici na kratke rukave i da su svi oko mene u duksevima i jaknama. Veče na planini je ipak hladnije iako je leto ... Iako sam bio uznojen i mokar, a i vlažnost vazduha na Rtnju je prilično velika, no na svu sreću se ipak nisam prehladio. 

Torn From Earth iz Budimpešte sviraju down tempo sludge post metal i čine ga gitarista i pevač Viktor, basista i pevač Ödön i bubnjar Gazsi. Pesme su im prilično duge i Viktor je lepo rekao publici da samo zapale cigaretu i uživaju u svirci. Inače Viktor peva dublje vokale dok je Ödön zadužen za one vrišteće deonice. Sve to zaista veoma dobro zvuči u kombinaciji. Za četrdesetak minuta su odsvirali 5-6 pesama (za poznavaoce njihovog repertoara i dve sasvim nove) da bi pred kraj svirke porućili ljudima da su siromašni i da bi mogli da ih podržimo kupujući njihove albume koji su vbaljda prodavani na štandu. Publika je malo živnula tokom svirke i opet su me polili pivom. Definitivno ne treba stajati u prvom redu kada su letnje svirke ... Od svih bendova meni se nastup grupe Torn From Earth najviše svideo.


Post-metal, progressive sludge, sludge metal trio iz Bugarske Trysth su ponudili malo atmosferičniji drone zvuk. Inače, kao i kod svih ostalih i kod ovog benda se mogli primetiti da se stoner zvuk zasniva na pedalboardovima koji su bukvalno metarski. Dakle, nezaobilazni downtune (dropped D tuning ili dropped C i sl.) i gomila gitarskih efekata i procesora, gitare marke Gibson, bas gitare sa 6 ili 10 žica, kao i minimalistički tekstovi (dakle sa malo pevanja i puno svirke) daju ono što bismo nazvali stoner rock i sludge zvuk koji je trenutno nešto najzanimljivije u heavy metal domenu. Nastup grupe Trysth je bio najbolji po oceni ostalih kovačičana na festivalu.

Poslednji bend koji je izašao na binu je crust, death-doom metal, nihilistic sludge-stenchcore sastav iz Bukurešta Void Forger. Ovu trojku čine Bogdan (Guitar/Vocals), Volodea (Drums/Vocals) i Anca (Bass). Zanimljivost ovog benda je u tome što je bubnjar glavni pevač. Void Forger su imali ubedljivo najveću podršku publike i shodno tome i najduži nastup. Jedna od mojih zamerki organizatorima je i ta što niko nije izlazio na binu da najavi bend koji će da svira, tako da sam uvek morao da se raspitujem ko je na bini. To je bitno zato što bi svako hteo da potraži bend koji mu se posebno svideo na internetu i da skine šta imaju u ponudi a džabe ti je sve, ako ne znaš kako se bend koji si video zapravo zove ... 

Nastupi su završeni oko 02:00 i usledio je afterparty. ali ja sam ipak bio premoren od putovanja i svirke pa sam otišao na spavanje ... Sećam se da je poslednja pesma koju sam čuo bila The Death and Resurrection Show i da mi je ova posle non stop bila u snovima a i nakon buđenja. Lepo sam spavao i ustali smo tek oko 9 ujutru, da bi već oko 10 bili na putu kući ...

Ako se ne varam na Stonerizeru je bilo nekih stotinjak ljudi, možda malo više. Svakako ne malo, za tako specijalizovano dešavanje. Prema rećima organizatora, bio je ovo poslednji Stonerizer Festival. Bilo bi mi veoma žao ako se to pokaže kao istina, jer je ovo zaista odličan festival. Ne verujem da ima previše sličnih u Srbiji ili u okolini ...


Janko Takač
Photos by JT, SL and Adi Craciun.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva