Ako je Duga noć veštica pokazala koliko je teško sačuvati ideale u gradu koji tone, Pobeda nad tamom postavlja sledeće, možda teže pitanje: šta posle pada? Džef Loub i Tim Sejl se vraćaju Gotamu godinu dana nakon događaja iz prethodnog stripa, ali ovoga puta ne da bi produbili očaj, već da bi ga, konačno, razrešili. Ubica po imenu Praznik je otkriven, stara mafija je razbijena, a Harvi Dent je postao Dvoliki. Pitanje koje pokreće celu priču glasi: da li iko od preživelih, uključujući i sam Gotam, može da se izvuče iz senke koju je taj rasplet ostavio za sobom.

Upravo tu leži razlika u pristupu. Duga noć veštica je bila priča o raspadu, o tome kako institucije, porodice i ljudi popuštaju pod pritiskom. Pobeda nad tamom kreće od te ruševine i pita se šta se od nje može sazidati. Loub i Sejl su, čini se, i sami osetili da je prethodna priča čitaoce ostavila u mraku, pa su odlučili da toj istoj priči daju kraj koji nudi izlaz, makar delimičan, makar zarad samih likova koji su ga zaslužili.


Radnja ovoga puta uvodi novog ubicu po imenu Vešala, koji svakog meseca, uz odabrani praznik, likvidira po jednog policajca, ostavljajući Gordonu i njegovim ljudima utisak da se stari košmar iz prethodnog stripa vraća u novom ruhu. Ali ni ta misterija, koliko god vešto vođena, nikada nije jedina tema priče. Okosnica ostaje sudbina Harvija Denta i njegova borba, ili odsustvo borbe, sa sopstvenim dvojstvom. Tamo gde je prethodni deo trilogije prikazao njegov pad, ovaj mu daje priliku, možda poslednju, da se suoči sa onim u šta se pretvorio. Baš to čini Pobedu nad tamom emotivno težom nego što bi se očekivalo od nastavka. Ona ne slavi pobedu heroja nad zlikovcem, već se bavi mnogo intimnijim pitanjem, može li čovek da pobedi sopstvenu tamu.

Isto tako, ovaj strip konačno zatvara priču o porodicama Falkone i Maroni, dve porodice čiji je rat pokretao radnju Duge noći veštica. Njihov pad ovde je prikazan kao kraj jedne epohe. Sa mafijom nestaje i poslednji trag reda kakav-takav, red koji se bar mogao razumeti, potkupiti, predvideti. Na njihovo mesto stupaju kostimirani zlikovci, Dvoliki, Džoker, Pingvin, Šeširdžija, Strašilo i ostali, likovi kojima ne upravlja profit već ideja, opsesija, ludilo. Loub ovde jasno ocrtava tu smenu generacija. Gotam se oslobađa jedne pošasti da bi dočekao drugu, još nepredvidljiviju, jer sa novim zlikovcima više nema pregovora, nema cene po kojoj bi se kupio mir.

Paralelno s tim, Betmen prolazi kroz sopstvenu tranziciju. Njegov odnos sa Selinom Kajl dobija ozbiljniju težinu, a u priču ulazi i Dik Grejson, budući Robin, čije prisustvo najavljuje da Betmen više neće biti sam u svojoj misiji. To je diskretan, ali važan signal, Gotam koji se rađao kroz Godinu prvu i tonuo u Dugoj noći veštica sada dobija naznake budućnosti, jednog šireg sveta u kome će junak imati saveznike, porodicu, razlog da nastavi dalje. Gordon, s druge strane, prolazi kroz sopstvenu privatnu krizu koja ga podseća da značka i porodica nisu uvek na istoj strani, ali i da se između te dve stvari, ipak, mora birati mudro.

Vizuelno, Sejl ovde postiže vrhunac saradnje sa koloristom Gregorijem Rajtom. Ako je Duga noć veštica koristila hladne, praznične kontraste, Pobeda nad tamom uvodi topliju, gotovo jesenju paletu, koja prati emotivni ton priče, manje gotike, više melanholije. Sejlov crtež ostaje prepoznatljiv po izduženim silu­etama i izražajnim licima, ali ovde ima manje senki, manje skrivanja, kao da i sama forma prati poruku o izlasku na svetlost. Baš zbog toga izdanje u velikom formatu ima svoj puni smisao. Ovaj crtež traži prostor, traži da se u njemu zastane, ne samo da se kroz njega protrči.


Kristofer Nolan je, slično kao i kod prethodna dva naslova, otvoreno govorio o uticaju ovog stripa, ovoga puta prvenstveno na Uspon Mračnog viteza. Time se zatvara krug uticaja koji je ova trilogija imala na filmsku trilogiju: Godina prva je dala Početak, Duga noć veštica je dala Mračnog viteza, a Pobeda nad tamom svoj eho ostavlja u završnom filmu serijala.

Ono što ovaj strip čini pravim zaključkom priče koja je počela sa Milerovom Godinom prvom jeste upravo ta spremnost da se ponudi nada, ne naivna, ne lako stečena, već ona koja dolazi tek nakon što su svi likovi platili svoju cenu. Gotam iz Godine prve je grad koji tek uči šta znači imati simbol. Gotam iz Duge noći veštica je grad koji taj simbol testira do granice pucanja. Gotam iz Pobede nad tamom je grad koji, uprkos svemu, odlučuje da pokuša ponovo.

Tri stripa, jedna trilogija, jedan grad koji se, uz pomoć Milera i Macukelija na početku, a potom Louba i Sejla na kraju, pretvara iz mesta korupcije u mesto koje, makar u tragovima, vidi svoj oporavak. Ko je propustio prethodna dva dela ove priče, može ih pronaći u ranijim tekstovima na našim stranicama, o Godini prvoj i o Dugoj noći veštica, pre nego što se upusti u ovaj, poslednji i, na svoj način, najtopliji nastavak.