[Ovaj intervju je deo serijala "Nevidljivi ljudi scene". Pogledajte o čemu se radi]

Kada govorimo o buking agencijama, koncertnim promoterima i organizatorima, MM Concerts se izdvaja kao ubedljivo najaktivniji kolektiv na našim prostorima. Već nekoliko godina, nekada kao MH, a danas MM Concerts, u Srbiju dovode značajna imena tvrdog gitarskog zvuka. Ako pogledamo njihov kalendar dešavanja, ova sezona je verovatno najbogatija do sada. Stoga mislimo da su i više nego zasluženo danas gosti naše rubrike "Nevidljivi ljudi scene". Razgovaramo sa Milanom Rakićem, čovekom koji je već dugo jedan od stubova metal scene kao muzičar, izdavač, radio voditelj i najvidljiviji član MM ekipe. Milan nam na početku otkriva kako je cela MM Concerts priča krenula.

MMC: MM Concerts je logičan nastavak aktivnosti koje smo startovali pod nazivom MH Concerts 2013. godine. Sve je počelo kao saradnja sa MH Concerts Slovenija da bi danas MM Concerts postao samostalna organizacija. Moj prijatelj i kolega Milorad Vučković i ja smo se nekako prirodno našli na zajedničkom putu i udružili iskustva i snage i startovali zajedničku promotersku kuću. On je od pre radio kao Lemilica Booking, ja sam od kraja 90ih radio kao Awaken Booking pa nakon toga kao Serbian Hellbangers koji je i danas aktivan kroz sve događaje koji su srodni celoj priči oko SHB, a to je pre svega ekstreman zvuk.


HC: Koliko je organizatorski i promoterski posao stresan, šta su dobre, a šta loše strane?
MMC: Stresan je i to dosta. Posao oko jednog koncerta traje nekoliko meseci aktivnog rada i posvećenosti celom tom procesu. Prvo je velika magija bukirati bend sa zapada tj. ubediti ih da treba da dođu i sviraju ovde kod nas gde je ponuđeni honorar daleko manji od onih koje dobijaju napolju. Nakon toga treba im objasniti da dolaze u zemlju gde tehnički uslovi često nisu najsjajniji, da dolaze u zemlju gde ih čeka granični prelaz sa svim peripetijama i čarima koje možete i nemožete zamisliti. Vrlo često smo mi jedina zemlja gde ih čeka granica, papirologija, carinici sa svojim ludorijama itd... E kada se sve to nekako prežvaće i obradi onda dolazi do promocije koja je ovde bazirana samo i isključivo na podzemnim aktivnostima. Prostora za neki bolji i jači marketing nemamo pošto su mediji postali kanta za smeće što se tiče ikakvog nivoa kulture i poznavanja materije, scene, zvuka... Sve drže ljudi koji su ekstremno nezainteresovani, oguglali na šund i kič i ljudi koje zanima samo da odrade svoj posao i odu kući dok sa njihovih stanica publici stiže najniži oblik zabavnog programa prepunog tragično lošeg sadržaja. Sve se bazira na ličnom entuzijazmu, riziku ličnog novca i sredstava pošto drugih izvora prihoda sem prodaje ulaznica nema. Do poslednjeg dana nikada nisi siguran kako će koncert proći i da li će ostvariti potrebnu prodaju koja će pokriti sve troškove koji su suludo veliki. Sa druge strane, rad na koncertu je super pošto si u direktnom kontaktu sa izvođačima, nekim herojima iz detinjstva itd. Na kraju krajeva to je muzika, umetnost i ispunjava i duhovni deo ličnosti. Nekako, tu je sve prožeto i pozitivnim i negativnim stranama.

HC: Koji su problemi sa kojima se svakodnevno suočavate kod organizacije koncerata? Od strane bendova, vlasnika kubova...
MMC: Kao što sam objasnio u prethodnom odgovoru, bendovi koji dolaze sa zapada ovde očekuju uslove kao što su tamo napolju, a toga kod nas pretežno nema tako da nam je potrebno mnogo energije i vremena da im objasnimo da nešto nije moguće i da su ponuđeni uslovi naš pravi maksimum izvodljivosti. Sa druge strane klubovi kod nas nisu navikli na rad sa stranim izvođačima i kada im mi dođemo sa nekim zahtevima i informacijama ponovo smo u problemu dok neki vlasnik prostora skapira da to nije standardna svirka nekog lokalnog benda već da dolaze profesionalci, ljudi koji putuju mesecima na turnejama i koji imaju svoj nivo komunikacije, saradnje i želje.

HC: Šta sve organizacija jednog koncerta obuhvata i podrazumeva?
MMC: Mi unutar MM Concerts pretežno se trudimo da organizjemo koncerte koje smatramo kvalitetnim sadržajem u okviru zvuka koji pratimo. Nakon odabira izvođača proveravamo koji su uslovi da bi izvođač došao kod nas i onda nakon toga pokušavamo da nekako predvidimo da li će taj koncert biti finansijski izvodljiv i da li postoji dovoljno publike koja je zainteresovana za to da dođe, plati ulaznicu itd. Nakon toga ukoliko je sve dogovoreno krećemo u tehničke dogovore sa menadžmentom koji nam dostavlja svoje zahteve, uslove itd. To sve onda mora da se pregovara sa nekim od klubova i odabira se onaj koji ispunjava najviše uslova i gde je koncert najlakše izvodljiv. Nakon toga startuje promocija i cela priča oko marketinškog dela, a već sam objasnio u ranijim pitanjima koliko je to ovde teško. Zatim nakon svih dogovora i pregovora sa menadžmenom, tako zvana advance-comunicaton dolazi dan koncerta kada bend i ekipa stižu i kada je potrebno od ranog jutra, a nekada i više dana pre biti zajedno sa njihovom produkcijom i pripremiti sve kako bi sam koncert bio što bolji i kako bi bend ali i publika imali što bolji užitak u tih dva sata koliko traje nastup.

HC: Sa koliko ste bendova do sada sarađivali otprilike?
MMC: Uh, reč je o stotinama bendova sigurno. To zaista nisam u mogućnosti da sada izračunam ali nije loše pitanje heh...


HC: Možete li izdvojiti neko najprijatnije i najneprijatnije iskustvo u dosadašnjem radu?
MMC: Ne bih o neprijatnim, bilo ih je dosta ali na svu sreću prijatna su lepša i uvek ostaju kao nema svojevrsna nagrada. Pa nekako generalno to uvek budu te pozitivne reakcije izvođača na sve što ih dočeka ovde. Vide oni sve i sve im je jasno, pretežno su to vrlo iskusne face koje žive RnR decenijama i onda kada saberu sve vrlo često dođu stegnu ti ruku i kažu, hey man vidimo da ste dali sve od sebe i zaista vam haval na tome... Nakon toga sve ti nekako legne na svoje i odmah imaš snage za dalje.

HC: Kakva je saradnja sa medijima, koliko su spremni da isprate vaša dašavanja kroz najave i izveštaje?
MMC: Već sam se dohvatio te teme u ranijim odgovorima pa nebih da se ponavljam. Tj necu o toj negativnoj strani tj. takozvanim masmedijima koji su tragično loši i po mom mišljenju sve bi ih trebalo isterati na ulicu da se bave nečim drugim, a na njihova mesta dovesti nove ljude sa pravim poznavanjem kulture. Sa druge strane tu su naši nezavisni mediji koji nas podržavaju i koji zaista aktivno učestvuju u promociji alternativne kulture i nezavisne scene i zahvaljujući njima zajedno sve to nekako održavamo u životu.

HC: Manjak publike na koncertima je hroničan problem današnjice. Kakva su vaša iskustva i kakva je generalno posećenost na vašim svirkama? Koliko ste zadovoljni tim aspektom?
MMC: Sve zavisi od događaja do događaja i nema nekih pravila. Sve je kocka i ne možeš da predvidiš bilo šta. Zadovoljni smo, još smo tu i aktivni smo pa je već i to na neki način pravi uspeh.

HC: Šta mislite da utiče na posećenost nekom koncertu? Da li ste do sada uspeli da provalite neki princip i da na neki način unapred predvidite odaziv publike, ili je ovo nemoguće provaliti te i dalje ima (pozitivnih i negativnih) iznenađenja?
MMC: Nema načina da se predvidi pošto to nije ni način da se tako nešto sazna. Potrebni su, ponovo, mediji i neke zvanične statistike, praćena popularnosti nekog zvuka, prodaje albuma itd...Toga ovde nema ni u mikro procentima tako da...Na žalost sve je na čistim procenama i dovijanjima...

HC: Šta biste poručili publici?
MMC: Da se više zanimaju, da kopaju i traže. Da ugase buđave TV aparate sa kojih stiže samo otrov i talog i da potraže nezavisne medije i alternativne izvore informacija koji šalju prave informacije i nisu puni lažne zabave i kvazi kulture već su tu da zaista plasiraju nešto što smatraju vrednim pažnje. Nemojte uzimati prve informacije koje čujete ili vidite kao one jedine ispravne i iskrene, kopajte i tražite kvalitet. Vrlo često je prava stvar uvek tu negde blizu, samo je zatrpana lošim i agresivno nametnutim sadržajem. Ako se malo udubiš i razgrneš smeće možeš ispod pronaći neki prelepo cvet koji pokušava da naraste ☺

HC: Ako bi neko nov poželeo da se bavi ovim poslom šta biste mu rekli kao savet, kako da na pravi način razviju svoju priču i na šta bi trebalo da bude spreman od početka?
MMC: Vrlo je jednostavno u suštini, moraš zaista da voliš to čime se baviš da bi opstao u ovome. Satisfakcija je pretežno duhovna i lična tako da ukoliko ispunjavaš sebe onda si i zadovoljan. Ako očekuješ samo profit, zarade i slično onda ovde nemaš šta da tražiš.

HC: Na kraju, pored svega, šta vas i dalje drži u ovoj priči?
MMC: Apsolutno iskrena lubav prema svemu ovome, muzici koja pokreće sve kao i ostale kulturne karakteristike ovoga posla.