Strip „Betmen: Godina prva“ — Kako je Frenk Miler ponovo izmislio Betmena
Helly Cherry
Kada je Frenk Miler 1986. godine redefinisao Betmena u kultnom stripu Povratak Mračnog viteza, činilo se da se o ovom junaku više nema šta reći. Ali samo godinu dana kasnije, sa Dejvidom Macukelijem, Miler se vratio unazad. Na sam početak. Betmen: Godina prva je priča o rađanju maskiranog osvetnika i drugih likova značajnih za ovaj strip, ali i o rađanju jednog grada, njegovih poroka, njegovih herojskih i trulih slojeva.
Miler je Godinom prvom suštinski ponovo ispisao Betmenovu mitologiju. Njegov Brus Vejn nije mitski bog, već čovek koji pokušava da shvati kako se uopšte postaje simbol, koji tek pokušava da opravda svoje postojanje. Vejn ovde ne zna da bude Betmen, on uči na sopstvenim greškama. Paralelno s njim, mladi poručnik Džejms Gordon prolazi kroz sopstveno vatreno krštenje u korumpiranom Gotamu ali i kroz sopstvene privatne bračne i porodične izazove. Strip je strukturiran kao dvostruka ispovest – dva čoveka koji pokušavaju da prežive moralni haos dok pronalaze smisao u pravdi.
Miler je ovde prvi put pokazao koliko dobro razume ritam kriminalističkog trilera. Svaki kadar ima dramaturšku funkciju, a svaki dijalog zvuči kao da je ispao iz noir klasika pedesetih. Relativno mali broj strana na kojem dolazi ovako značajna priča ne ostavlja previše vremena već doprinosi da radnja bude brza, dinamična, zgusnuta i bez praznog hoda.
Miler je Godinom prvom suštinski ponovo ispisao Betmenovu mitologiju. Njegov Brus Vejn nije mitski bog, već čovek koji pokušava da shvati kako se uopšte postaje simbol, koji tek pokušava da opravda svoje postojanje. Vejn ovde ne zna da bude Betmen, on uči na sopstvenim greškama. Paralelno s njim, mladi poručnik Džejms Gordon prolazi kroz sopstveno vatreno krštenje u korumpiranom Gotamu ali i kroz sopstvene privatne bračne i porodične izazove. Strip je strukturiran kao dvostruka ispovest – dva čoveka koji pokušavaju da prežive moralni haos dok pronalaze smisao u pravdi.
Miler je ovde prvi put pokazao koliko dobro razume ritam kriminalističkog trilera. Svaki kadar ima dramaturšku funkciju, a svaki dijalog zvuči kao da je ispao iz noir klasika pedesetih. Relativno mali broj strana na kojem dolazi ovako značajna priča ne ostavlja previše vremena već doprinosi da radnja bude brza, dinamična, zgusnuta i bez praznog hoda.
Macukelijev crtež odlikuje ekonomija linije i preciznost pripovedanja. Gotam nije nadrealan grad senki, već stvarno mesto: hladno, vlažno, ogrezlo u korupciji. Boje Ričmonda Luisa dodatno pojačavaju utisak dokumentarnosti: prigušene nijanse sive, smeđe, braon, prljavo narandžaste, ljubičaste pretvaraju grad u živ organizam koji pulsira nasiljem.
U tom vizuelnom realizmu nema glamura ali ima teatralnosti, pogotovu u scenama akcije. Betmen se ne pojavljuje kao mitski spasilac, već kao čudna figura koja izaziva podozrenje i, pre svega strah. Ovakav utisak je postignut dobrim delom time što je Betmen prikazan neretko samo kao senka, silueta ili „nešto“ što dolazi iz mraka, magle...
Godina prva je inspirisala brojne adaptacije. Nolanov Betmen: Početak gotovo doslovno preuzima motive iz stripa. Ne zaboravimo ni uticaj na poslednji serijal o Betmenu Meta Rivsa.
Interesantno je da je Frenk Miler u vreme pisanja bio na kreativnom vrhuncu – upravo je završavao Daredevil: Ponovo rođen i Godina prva ima tu istu energiju preporoda. Celokupan utisak ovog izdanja Čarobne knjige će upotpuniti i dodatni materijal u vidu Macukelijevog pogovora u vidu stripa (!) ali i propratni dodatni materijal koji prikazuje proces nastanka, odnos Frenkovog scenarija i Macukelijevog crteža.
Ovaj strip funkcioniše kao temelj. Miler ne samo da želi da ispriča “veliku priču”, već i da postavi dalji ton. On postavlja arhitekturu, ali svesno ostavlja prostor drugima da zidaju iznad nje. Taj prostor će deceniju kasnije ispuniti Džef Loub i Tim Sejl u Dugoj noći veštica.
Ako je Godina prva priča o rođenju simbola, Duga noć veštica će pokazati prva veća iskušenja i koliko je teško taj simbol održati u svetu koji se neprestano raspada. Upravo o ovom nastavku ćemo govoriti u narednom prilogu.
U tom vizuelnom realizmu nema glamura ali ima teatralnosti, pogotovu u scenama akcije. Betmen se ne pojavljuje kao mitski spasilac, već kao čudna figura koja izaziva podozrenje i, pre svega strah. Ovakav utisak je postignut dobrim delom time što je Betmen prikazan neretko samo kao senka, silueta ili „nešto“ što dolazi iz mraka, magle...
Godina prva je inspirisala brojne adaptacije. Nolanov Betmen: Početak gotovo doslovno preuzima motive iz stripa. Ne zaboravimo ni uticaj na poslednji serijal o Betmenu Meta Rivsa.
Interesantno je da je Frenk Miler u vreme pisanja bio na kreativnom vrhuncu – upravo je završavao Daredevil: Ponovo rođen i Godina prva ima tu istu energiju preporoda. Celokupan utisak ovog izdanja Čarobne knjige će upotpuniti i dodatni materijal u vidu Macukelijevog pogovora u vidu stripa (!) ali i propratni dodatni materijal koji prikazuje proces nastanka, odnos Frenkovog scenarija i Macukelijevog crteža.
Ovaj strip funkcioniše kao temelj. Miler ne samo da želi da ispriča “veliku priču”, već i da postavi dalji ton. On postavlja arhitekturu, ali svesno ostavlja prostor drugima da zidaju iznad nje. Taj prostor će deceniju kasnije ispuniti Džef Loub i Tim Sejl u Dugoj noći veštica.
Ako je Godina prva priča o rođenju simbola, Duga noć veštica će pokazati prva veća iskušenja i koliko je teško taj simbol održati u svetu koji se neprestano raspada. Upravo o ovom nastavku ćemo govoriti u narednom prilogu.