Out of the Darkness: Intervju povodom 10 godina i 20 brojeva fanzina
Helly Cherry
Dok se većina današnje komunikacije svodi na prolazne objave i algoritme, ekipa oko fanzina Out of the Darkness već deceniju dokazuje da za štampanu reč na andergraund sceni i dalje ima mesta. U eri kada su mnogi digli ruke od papira, ovaj fanzin je postao retka konstanta i dosledan hroničar hardcore punk scene.
Povodom velikog jubileja (znamo da zvuči kao fraza ali) – deset godina postojanja i izlaska jubilarnog 20. broja – razgovarali smo sa Nemanjom Boškovićem, jednim od pokretača i urednika ovog glasila. Od prvih koraka inspirisanih posetom Rebellion festivalu, preko beskompromisnog insistiranja na fizičkim izdanjima, pa sve do serije promotivnih koncerata od Novog Sada do Sarajeva, OOTD je ostao veran svojoj misiji: guranju mladih snaga uz neophodnu dozu "gerijatrije", kako Nemanja veli.
Iako iskreno priznaje da je feedback čitalaca u eri dominacije ekrana prava retkost, nezanemarljiv broj ljudi na promocijama i slike klinaca koji u noćnim autobusima listaju svež, mirisni broj fanzina, govore suprotno. "Možda ipak ima nade za nas?", zapitaće se uz smeh Nemanja u razgovoru...
Sve je počelo pre tačno deset godina kad je Zgro, vidеvši na Rebellion festivalu masu novih fanzina, predložio da i mi odradimo nešto slično. On je pre toga radio Tri drugara, pa je uskočio da pomogne i oko Last Breatha koji sam ja radio sa ekipom iz Kraljeva od 2005. do 2010. godine. Prvi broj smo sklepali, bukvalno je sve skupljeno za mesec dana. Pošto je bio debitantski broj, iskoristili smo i par stvari koje su bile na sajtu. Tek od drugog broja smo krenuli da pravimo koncept. Ali, nema nekog posebnog plana. Jedino što praktikujemo poslednjih godina je veći akcenat na stvari sa ex-YU prostora i guranje mladih i aktuelnih bendova uz doziranje gerijatrije ali ne i robovanje njoj.
Kad smo krenuli nije bilo fanzina. tj, jeste ali sve je to bilo dosta mršavo. Uvek imaš tu i tamo po neki koji iskoči. Ali da odmah vidiš neki kontinuitet, da je neki fanzin ozbiljan u tome što radi, to je vrlo retko.
Navikli ste čitaoce na stalne ekstra dodatke uz svaki broj, da ih tako nazovemo. Da li su to besplatni stikeri, majice, LP ploče, kompakt diskovi. Kako kreirate taj deo sadržaja?
Za ovih deset godina i 20 štampanih brojeva nismo ni jedan rad platili. To nam je nekako najbitnije. Ako već guram ovu priču, u kojoj se i ne trudim a i nemam nikakve finansijske dobiti a pri tome guram scenu koja ne funkcionise na principu finansijske dobiti, onda da bar ne dajem iz svog džepa. I za sada ide super, svi koji su radili naslovnu stranu, a to je 20 različitih ljudi, su se uglavnom dobrovoljno javili i nikad nisu tražili nadoknadu. Super je imati jednog Davora Gromilovića ili Lea iz Goblina/Džukela kao autore naslovne strane, odnosno Barta iz jednog od najboljih evropskih hardcore punk bendova, ManliftingBanner, da ti dizajnira i majicu. Majice služe da se krpi budžet jer je štampanje skupo, a prodaja i nije baš sjajna, iako je za neki standard i vreme u kojem živimo skroz OK. Stikere delimo - do sada smo ih imali preko 100 različitih, uz dvadeseti broj bilo ih je sedam.
Povodom velikog jubileja (znamo da zvuči kao fraza ali) – deset godina postojanja i izlaska jubilarnog 20. broja – razgovarali smo sa Nemanjom Boškovićem, jednim od pokretača i urednika ovog glasila. Od prvih koraka inspirisanih posetom Rebellion festivalu, preko beskompromisnog insistiranja na fizičkim izdanjima, pa sve do serije promotivnih koncerata od Novog Sada do Sarajeva, OOTD je ostao veran svojoj misiji: guranju mladih snaga uz neophodnu dozu "gerijatrije", kako Nemanja veli.
Iako iskreno priznaje da je feedback čitalaca u eri dominacije ekrana prava retkost, nezanemarljiv broj ljudi na promocijama i slike klinaca koji u noćnim autobusima listaju svež, mirisni broj fanzina, govore suprotno. "Možda ipak ima nade za nas?", zapitaće se uz smeh Nemanja u razgovoru...
Logično je da te na početku pitam, kako je došlo do pokretanja OOTD fanzina? I ti i Zgro ste već imali ozbiljan staž na tom polju. U vreme izlaska prvog OOTD-a fanzinaška scena je bila dugo zamrla. Kako ste došli do koncepta fanzina?
Sve je počelo pre tačno deset godina kad je Zgro, vidеvši na Rebellion festivalu masu novih fanzina, predložio da i mi odradimo nešto slično. On je pre toga radio Tri drugara, pa je uskočio da pomogne i oko Last Breatha koji sam ja radio sa ekipom iz Kraljeva od 2005. do 2010. godine. Prvi broj smo sklepali, bukvalno je sve skupljeno za mesec dana. Pošto je bio debitantski broj, iskoristili smo i par stvari koje su bile na sajtu. Tek od drugog broja smo krenuli da pravimo koncept. Ali, nema nekog posebnog plana. Jedino što praktikujemo poslednjih godina je veći akcenat na stvari sa ex-YU prostora i guranje mladih i aktuelnih bendova uz doziranje gerijatrije ali ne i robovanje njoj.
Kad smo krenuli nije bilo fanzina. tj, jeste ali sve je to bilo dosta mršavo. Uvek imaš tu i tamo po neki koji iskoči. Ali da odmah vidiš neki kontinuitet, da je neki fanzin ozbiljan u tome što radi, to je vrlo retko.
Od početka ste dosta ozbiljno krenuli, tiraž je bio i ostao respektabilan, konstantan detaljan uvid u pank/HC scenu, kako domaću, tako i stranu. Kakve su bile početne reakcije na OOTD, mislim na period druge polovine prošle decenije?
Moraću da te razočaram. Ono što ti misliš jeste verovatno neki feedback od čitalaca. Toga nema. Bukvalno se ne sećam da li smo za ovih deset godina dobili tri pisma sa nekakvim komentarom, recenzijom. Na žalost, takva su vremena. Ekran dominira, papir se slabo koristi, a komunikacija kakvu bi voleli ne postoji.
Moraću da te razočaram. Ono što ti misliš jeste verovatno neki feedback od čitalaca. Toga nema. Bukvalno se ne sećam da li smo za ovih deset godina dobili tri pisma sa nekakvim komentarom, recenzijom. Na žalost, takva su vremena. Ekran dominira, papir se slabo koristi, a komunikacija kakvu bi voleli ne postoji.
Kako je teklo prikupljanje saradnika? Ekipa oko vas se menjala, ali je uvek bila konstantna. Kako uopšte teče uređivanje jednog broja OOTD-a?
Kao i sve na toj našoj maloj sceni. Uvek imaš par ljudi koji vuku i ostali koji se non-stop menjaju. Tu smo za sada samo nas dvojica koji se kao „pitamo“. Oko svega se dogovaramo, razmislimo ko bi šta voleo, šta bi bilo dobro i šta ima smisla. A onda pišemo, pitamo ljude okolo da li bi odradili. Ako pogledaš malo bolje, većina kolumnista i ekipe koja se mota oko fanzina je ista ona koja je bila i oko Last Breatha. Više desetina puta sam pozivao ljude preko društvenih mreža da se uključe, ali uglavnom se uvek sve svede na one koje već poznajem. Jeste malo poražavajuće što ne možeš klince da animiraš, ali opet s druge strane, među kolumnistima su ljudi koje dobro poznajem i koji znaju šta rade. Što mi je nekako i najbitnije.
Kao i sve na toj našoj maloj sceni. Uvek imaš par ljudi koji vuku i ostali koji se non-stop menjaju. Tu smo za sada samo nas dvojica koji se kao „pitamo“. Oko svega se dogovaramo, razmislimo ko bi šta voleo, šta bi bilo dobro i šta ima smisla. A onda pišemo, pitamo ljude okolo da li bi odradili. Ako pogledaš malo bolje, većina kolumnista i ekipe koja se mota oko fanzina je ista ona koja je bila i oko Last Breatha. Više desetina puta sam pozivao ljude preko društvenih mreža da se uključe, ali uglavnom se uvek sve svede na one koje već poznajem. Jeste malo poražavajuće što ne možeš klince da animiraš, ali opet s druge strane, među kolumnistima su ljudi koje dobro poznajem i koji znaju šta rade. Što mi je nekako i najbitnije.
Navikli ste čitaoce na stalne ekstra dodatke uz svaki broj, da ih tako nazovemo. Da li su to besplatni stikeri, majice, LP ploče, kompakt diskovi. Kako kreirate taj deo sadržaja?
Za ovih deset godina i 20 štampanih brojeva nismo ni jedan rad platili. To nam je nekako najbitnije. Ako već guram ovu priču, u kojoj se i ne trudim a i nemam nikakve finansijske dobiti a pri tome guram scenu koja ne funkcionise na principu finansijske dobiti, onda da bar ne dajem iz svog džepa. I za sada ide super, svi koji su radili naslovnu stranu, a to je 20 različitih ljudi, su se uglavnom dobrovoljno javili i nikad nisu tražili nadoknadu. Super je imati jednog Davora Gromilovića ili Lea iz Goblina/Džukela kao autore naslovne strane, odnosno Barta iz jednog od najboljih evropskih hardcore punk bendova, ManliftingBanner, da ti dizajnira i majicu. Majice služe da se krpi budžet jer je štampanje skupo, a prodaja i nije baš sjajna, iako je za neki standard i vreme u kojem živimo skroz OK. Stikere delimo - do sada smo ih imali preko 100 različitih, uz dvadeseti broj bilo ih je sedam.
 |
| Naslovna 20. broja |
Pravilo je da svaku naslovnu stranu crta drugi autor. Kako uopšte birate autore naslovnih strana i koja ti je omiljena?
I to uvek ide na blef - ko bi mogao, ko nam je na neki način skrenuo pažnju. Nemamo neki plan za naredna tri broja. Poslednju je radio Leo iz Goblina. To je Zgroova konekcija, on nam je radio pre toga zajedno sa Septikom i par stikera. Ovu naslovnu je i posvetio njemu, što nam je posebno drago. Fenomenalna je. Meni je omiljena možda ona na osmici fanzina koju je crtao Bart iz Holandije. Dobra je i Davorova koja je bila na desetki. Odličan je crtež koji je uradio i Ljuba iz Vršnjačkog nasilje, kao i Neša iz Liftersa i da ih ne nabrajam sve.
Od početka podržavate mlade bendove, za neke ste bili i odskočna daska, a opet se držite pravila da „radite" samo sa bendovima koji imaju fizička izdanja. Kakva je danas situacija sa dolazećim bendovima, a kakva je bila pre desetak godina?
Mislim da je nakon korone priča sa fizičkim izdanjima malo živnula. U tom nekom međuperiodu od 2005. do 2020. imao si imena koja postoje i po deset i više godina, bez izdanja a uredno sviraju i idu na turneje. Što je meni potpuno besmisleno. Evo, Neven je nakon naše kompilacije, na kojoj su debitovali, izbacio još dve ploče, a Majak je upravo objavio svoju prvu. Mislim da su i mladi svesni da, iako su odrasli u potpunoj dominaciji interneta, fizičko izdanje je ipak nezamenljivo. Da je priča malo normalnija što se tiče cena, išli bismo sa tim svima dosta ozbiljnije, međutim, svako izdanje zahteva i dobro ulaganje, a i cimanje da se to nekako proda ne bi li uvek bio na toj famoznoj nuli.
I to uvek ide na blef - ko bi mogao, ko nam je na neki način skrenuo pažnju. Nemamo neki plan za naredna tri broja. Poslednju je radio Leo iz Goblina. To je Zgroova konekcija, on nam je radio pre toga zajedno sa Septikom i par stikera. Ovu naslovnu je i posvetio njemu, što nam je posebno drago. Fenomenalna je. Meni je omiljena možda ona na osmici fanzina koju je crtao Bart iz Holandije. Dobra je i Davorova koja je bila na desetki. Odličan je crtež koji je uradio i Ljuba iz Vršnjačkog nasilje, kao i Neša iz Liftersa i da ih ne nabrajam sve.
Od početka podržavate mlade bendove, za neke ste bili i odskočna daska, a opet se držite pravila da „radite" samo sa bendovima koji imaju fizička izdanja. Kakva je danas situacija sa dolazećim bendovima, a kakva je bila pre desetak godina?
Mislim da je nakon korone priča sa fizičkim izdanjima malo živnula. U tom nekom međuperiodu od 2005. do 2020. imao si imena koja postoje i po deset i više godina, bez izdanja a uredno sviraju i idu na turneje. Što je meni potpuno besmisleno. Evo, Neven je nakon naše kompilacije, na kojoj su debitovali, izbacio još dve ploče, a Majak je upravo objavio svoju prvu. Mislim da su i mladi svesni da, iako su odrasli u potpunoj dominaciji interneta, fizičko izdanje je ipak nezamenljivo. Da je priča malo normalnija što se tiče cena, išli bismo sa tim svima dosta ozbiljnije, međutim, svako izdanje zahteva i dobro ulaganje, a i cimanje da se to nekako proda ne bi li uvek bio na toj famoznoj nuli.
Aktuelni dvadeseti broj je impresivan jubilej, a koji ste logično odlučili da obeležite sa čak četiri promocije/koncerta u četiri različita grada. Kako detaljno izgledaju planovi oko promocije novog broja?
Bili smo u fazonu da ne možemo da vrtimo istu matricu već deset godina i da se ne treba u potpunosti oslanjati na istih sto ljudi koji naruče fanzin preko e-maila. Vremena su nas upasivizirala i moramo neke stvari ljudima malo gurnuti pod nos. Zato smo se odlučili da probamo sa promocijom. Prvo je ideja bila samo Novi Sad i Beograd, a onda je uskočila ekipa "Nema više gospode u Sarajevu" sa idejom da pozovu par bendova i da bude promocija i tamo. A onda se pojavila i opcija za Smederevo jer BTS ekipa već poduže radi svirke u tom gradu, navlači klince i drži stvari budnima. Cilj nam je da se eto samo obeleži nešto što postoji deset godina, nešto kroz šta je prošla velika većina dešavanja na sceni.
Ono što smo hteli je da promocija ima u potpunosti veze sa bendovima koji su deo fanzina. Tako da su svi bendovi koji sviraju (Majak, Statico, Vršnjačko nasilje, Reflection i Popik) intervjuisani do sada, i potrefilo se to da Majaku i Vršnjačkom nasilju nedelju dana pre prvog certa izađu ploče, a Reflection, iako je objavio izdanje prošle godine, spletom okolnosti nije stigao da promoviše album. Kad malo pogledaš, sve se nekako namestilo.
Novi Sad je prošao OK, iako je nevreme sprečilo da brojnost bude veća, ali evo Beograd u subotu je bio odličan. Gotovo 250 ljudi je bilo na promociji. Sve je prošlo odlično, atmosfera je bila sjajna, bendovi su bili zadovoljni, a i dosta mlađih se dokopalo fanzin, pa sam dobijao slike klinaca iz noćnog gradskog busa kako čitaju fanzin posle giga dok se vraćaju kućama. Možda ipak ima nade za nas? ;)
Bili smo u fazonu da ne možemo da vrtimo istu matricu već deset godina i da se ne treba u potpunosti oslanjati na istih sto ljudi koji naruče fanzin preko e-maila. Vremena su nas upasivizirala i moramo neke stvari ljudima malo gurnuti pod nos. Zato smo se odlučili da probamo sa promocijom. Prvo je ideja bila samo Novi Sad i Beograd, a onda je uskočila ekipa "Nema više gospode u Sarajevu" sa idejom da pozovu par bendova i da bude promocija i tamo. A onda se pojavila i opcija za Smederevo jer BTS ekipa već poduže radi svirke u tom gradu, navlači klince i drži stvari budnima. Cilj nam je da se eto samo obeleži nešto što postoji deset godina, nešto kroz šta je prošla velika većina dešavanja na sceni.
Ono što smo hteli je da promocija ima u potpunosti veze sa bendovima koji su deo fanzina. Tako da su svi bendovi koji sviraju (Majak, Statico, Vršnjačko nasilje, Reflection i Popik) intervjuisani do sada, i potrefilo se to da Majaku i Vršnjačkom nasilju nedelju dana pre prvog certa izađu ploče, a Reflection, iako je objavio izdanje prošle godine, spletom okolnosti nije stigao da promoviše album. Kad malo pogledaš, sve se nekako namestilo.
Novi Sad je prošao OK, iako je nevreme sprečilo da brojnost bude veća, ali evo Beograd u subotu je bio odličan. Gotovo 250 ljudi je bilo na promociji. Sve je prošlo odlično, atmosfera je bila sjajna, bendovi su bili zadovoljni, a i dosta mlađih se dokopalo fanzin, pa sam dobijao slike klinaca iz noćnog gradskog busa kako čitaju fanzin posle giga dok se vraćaju kućama. Možda ipak ima nade za nas? ;)
Šta sve donosi novi broj OOTD-a i ima li noviteta u konceptu?
Novi broj donosi intervjue sa Majakom kao trenutno najjačim predstavnikom mlade škole HC punka iz Beograda, te Popikom iz Sarajeva koji je pre pola godine izbacio album i čiji je pevač ravnopravni član naše male OOTD družine. Mislim da nismo nikad intervjuisali neki fanzin (ili jesmo?), pa sam iskoristio priliku da intervjuišem Velija koji već 40 godina radi Artcore fanzine. Pokazalo se da je uvek dobro da se malo odskočи od kalupa i da se ne intervjuišu samo bendovi nego i pojedinci. Vojkan je odradio intervju sa Markom iz Kumanova koji kao "Boiling Point" već 15-ak godina radi koncerte u Kumanovu. Ako ste primetili, Uspeli smo da regrutujemo i Marka Koraća. Pored svojih privatnih obaveza, posla i bendova, od kojih je Vitamin X i te kako ozbiljno ime, uspeo je da intervjuiše bend koji je u samom vrhu interesovanja već par godina. U pitanju je kanadski Home Front. OU Records iz Slovenije je objavio Plastiku na ploči, pa je Gajo iz Zagreba kroz priču sa njima prošao sve što treba. Dead Dog Summer su pre pola godine objavili novi, drugi po redu album, te je Bojan iz Krive Istine sa njima obavio jako lep i opširan razgovor.
Ono što je novo je "Kutak za mlade bendove". Iako se držimo toga da ne guramo bendove bez izdanja, mislim da se mladim imenima mora nekako prići. Spustili smo gard i sa četiri benda bez izdanja vodili kraće intervjue. Tu su Manitu iz Niša, NiKola iz Bečeja, Wrishlas iz Novog Sada i Ukor iz Beograda. I to je ispalo super jer nema ponavljanja pitanja, nego smo iz svakog benda izvukli nešto jedinstveno. Klinci su jako voljni da sarađuju i znaju šta rade.
Osim toga, format je malo veći, pa nema toliko čkiljenja u papir i pritužbi na font. Naslovna je opet u koloru, što možda i postane praksa. Sve ostalo je neki standard.
Novi broj donosi intervjue sa Majakom kao trenutno najjačim predstavnikom mlade škole HC punka iz Beograda, te Popikom iz Sarajeva koji je pre pola godine izbacio album i čiji je pevač ravnopravni član naše male OOTD družine. Mislim da nismo nikad intervjuisali neki fanzin (ili jesmo?), pa sam iskoristio priliku da intervjuišem Velija koji već 40 godina radi Artcore fanzine. Pokazalo se da je uvek dobro da se malo odskočи od kalupa i da se ne intervjuišu samo bendovi nego i pojedinci. Vojkan je odradio intervju sa Markom iz Kumanova koji kao "Boiling Point" već 15-ak godina radi koncerte u Kumanovu. Ako ste primetili, Uspeli smo da regrutujemo i Marka Koraća. Pored svojih privatnih obaveza, posla i bendova, od kojih je Vitamin X i te kako ozbiljno ime, uspeo je da intervjuiše bend koji je u samom vrhu interesovanja već par godina. U pitanju je kanadski Home Front. OU Records iz Slovenije je objavio Plastiku na ploči, pa je Gajo iz Zagreba kroz priču sa njima prošao sve što treba. Dead Dog Summer su pre pola godine objavili novi, drugi po redu album, te je Bojan iz Krive Istine sa njima obavio jako lep i opširan razgovor.
Ono što je novo je "Kutak za mlade bendove". Iako se držimo toga da ne guramo bendove bez izdanja, mislim da se mladim imenima mora nekako prići. Spustili smo gard i sa četiri benda bez izdanja vodili kraće intervjue. Tu su Manitu iz Niša, NiKola iz Bečeja, Wrishlas iz Novog Sada i Ukor iz Beograda. I to je ispalo super jer nema ponavljanja pitanja, nego smo iz svakog benda izvukli nešto jedinstveno. Klinci su jako voljni da sarađuju i znaju šta rade.
Osim toga, format je malo veći, pa nema toliko čkiljenja u papir i pritužbi na font. Naslovna je opet u koloru, što možda i postane praksa. Sve ostalo je neki standard.
Koje bendove ili teme bi voleo da obradiš u narednim brojevima OOTD-a? Da li si zadovoljan dokle ste „dobacili"? Misliš li da je moglo više?
Pa ja bih najviše voleo da se rade stvari koje su netipične, da se intervjuišu ljudi koji nisu u bendu ili ne rade koncert. Ima i cool „pojava" na sceni među publikom sa kojima se može voditi lep razgovor. Evo, na primer, voleo bih da imam Igora Cavaleru da pričamo samo o HC punk pozadini koju imaju on i njegov brat, ili Seana Taggarta koji je crtao omote Agnostic Frontu, Carnivoreu, Crumbsuckerima, ili sa Baizleyem iz Baronessa, Micka Harrisa iz Napalm Death, neki DIY label…
Da smo mogli više da dobacimo? Pa i ne znam baš. Štampani medij je relikvija prošlosti. Možda bi bolje prošli da sve kreiramo kao ikonice za telefon. Evo, malo smo promenili matricu, videćemo da li će nekog novog ova četiri koncerta navući. Nadamo se da hoće.
Za kraj, čestitke na prvih deset godina i dvadeset brojeva. Navedi po pet svojih omiljenih domaćih i stranih izdanja.
Hvala lepo na intervvjuu i konstantnoj podršci. Takve stvari nam daju energiju da guramo i dalje.
Omiljeni bendovi/izdanja… to sve kod mene ide u talasima. Ali 'ajde da probam. Trenutno bi to bilo ovako:
Strana:
Pa ja bih najviše voleo da se rade stvari koje su netipične, da se intervjuišu ljudi koji nisu u bendu ili ne rade koncert. Ima i cool „pojava" na sceni među publikom sa kojima se može voditi lep razgovor. Evo, na primer, voleo bih da imam Igora Cavaleru da pričamo samo o HC punk pozadini koju imaju on i njegov brat, ili Seana Taggarta koji je crtao omote Agnostic Frontu, Carnivoreu, Crumbsuckerima, ili sa Baizleyem iz Baronessa, Micka Harrisa iz Napalm Death, neki DIY label…
Da smo mogli više da dobacimo? Pa i ne znam baš. Štampani medij je relikvija prošlosti. Možda bi bolje prošli da sve kreiramo kao ikonice za telefon. Evo, malo smo promenili matricu, videćemo da li će nekog novog ova četiri koncerta navući. Nadamo se da hoće.
Za kraj, čestitke na prvih deset godina i dvadeset brojeva. Navedi po pet svojih omiljenih domaćih i stranih izdanja.
Hvala lepo na intervvjuu i konstantnoj podršci. Takve stvari nam daju energiju da guramo i dalje.
Omiljeni bendovi/izdanja… to sve kod mene ide u talasima. Ali 'ajde da probam. Trenutno bi to bilo ovako:
Strana:
- The Damned – Machine Gun Etiquette
- Slaughter and the Dogs – Do It Dog Style
- Attitude Adjustment – No More Mr. Nice Guy
- Agnostic Front – Victim in Pain
- Life's Halt – We Sold Our Souls for HC
- Unison – Sunday Neurosis
- Blitzkrieg – Part One
- KBO! – Pozovi 93
- Let's Grow – Disease of Modern Times
- 2 Minuta mržnje – Došao je kraj
sa Nemanjom razgovarao Miroslav Stašić