Nova era Grupe TNT: Rikardo Seki najavljuje „Povratak korenima“ i društvenu kritiku u Alanu Fordu
Helly Cherry
Nakon što je legendarni Lučano Seki (Max Bunker) posle impresivnih 680 uzastopnih epizoda odlučio da scenario za „Alana Forda“ prepusti svom sinu Rikardu, kultni satirični serijal zvanično ulazi u novu kreativnu fazu. U opširnom razgovoru za italijanski list La Verità, novi scenarista Rikardo Seki otkrio je kako vidi budućnost najpoznatije cvećare na svetu, najavivši radikalan povratak estetici i temama koje su obeležile rane godine ovog pop-kulturnog fenomena.
„Bilo je potrebno odmah i jasno pokazati čitaocima smer kojim želimo da krenemo u ovoj novoj fazi serijala. Grupa TNT će se postepeno vratiti svojoj izvornoj postavi, cvećari kao sedištu i tipičnim problemima sa nedostatkom novca“, izjavio je Seki, naglasivši da će nakon dve prelazne epizode uslediti niz avantura prožetih oštrom društvenom kritikom, koju smatra jednim od temeljnih stubova ovog stripa.
Zanimljiv je i njegov osvrt na rano detinjstvo i odrastanje uz oca koji je stvarao klasike poput Kriminala, Satanik i Alana Forda. Iako je odrastao u kući gde su ovi stripovi nastajali neverovatnom brzinom na očevoj crvenoj „Oliveti“ pisaćoj mašini, Seki priznaje da mu je u detinjstvu taj sadržaj bio zabranjen i da je Alana Forda otkrio tek u tinejdžerskim danima, izgradivši prema njemu odnos profesionalnog poštovanja.
Jedan od najvećih izazova u novoj eri ostaje vizuelni identitet stripa, neraskidivo vezan za rad neponovljivog Roberta Raviole (Magnus). Seki napominje da polazna tačka za crtački tim mora ostati Magnusov stil iz prvih pedeset brojeva, ali istovremeno podseća na nepravedno zapostavljen doprinos kasnijih crtača. Istakao je Paola Pifarerija, u čijoj je eri Alan Ford beležio najveće tiraže, kao i Darija Peruku, koji je serijalu podario uspešan spoj modernog senzibiliteta i vernosti originalu.
Popularni italijanski strip je decenijama opstajao zahvaljujući gustoj mreži uličnih kioska i jeftinim serijskim izdanjima dostupnim najširim slojevima društva. Dok grafički romani i manga stripovi doživljavaju procvat u knjižarama i na festivalima, model kioska prolazi kroz ozbiljnu krizu. Prema Sekijevim rečima, ključni zadatak za opstanak Alana Forda u budućnosti biće pronalaženje novih kanala distribucije, ali tako da strip ne izgubi svoju esencijalnu, narodnu i pristupačnu prirodu. Sudeći po prvim reakcijama na povratak izvornom satiričnom duhu, nova era pod patronatom Rikarda Sekija ima jasnu viziju kako da taj balans održi.
Prva sveska pod autorstvom Rikarda Sekija, simbolično naslovljena „Povratak korenima“, već se nalazi na italijanskim kioscima, a sam naslov, prema rečima autora, predstavlja direktnu izjavu namere i putokaz za budućnost. Nakon decenija u kojima je serijal prolazio kroz različite faze i stilske eksperimente, nova autorska palica donosi svesnu odluku o obnavljanju izvornog duha Grupe TNT.
Cvećara i hronična besparica kao pokretači radnje
Seki je za La Verità pojasnio da je cilj ove smene jasna rekontekstualizacija likova i njihovo vraćanje u prepoznatljive okvire koji su generacijama čitalaca prirasli srcu.„Bilo je potrebno odmah i jasno pokazati čitaocima smer kojim želimo da krenemo u ovoj novoj fazi serijala. Grupa TNT će se postepeno vratiti svojoj izvornoj postavi, cvećari kao sedištu i tipičnim problemima sa nedostatkom novca“, izjavio je Seki, naglasivši da će nakon dve prelazne epizode uslediti niz avantura prožetih oštrom društvenom kritikom, koju smatra jednim od temeljnih stubova ovog stripa.
Zanimljiv je i njegov osvrt na rano detinjstvo i odrastanje uz oca koji je stvarao klasike poput Kriminala, Satanik i Alana Forda. Iako je odrastao u kući gde su ovi stripovi nastajali neverovatnom brzinom na očevoj crvenoj „Oliveti“ pisaćoj mašini, Seki priznaje da mu je u detinjstvu taj sadržaj bio zabranjen i da je Alana Forda otkrio tek u tinejdžerskim danima, izgradivši prema njemu odnos profesionalnog poštovanja.
Autorska sloboda i izazov Magnusovog nasleđa
Smena na čelu serijala potekla je na inicijativu samog Maksa Bunkera. Kako Rikardo navodi, nakon što je otac pročitao i odobrio prvi scenario i sinopsise za buduće epizode, odlučio je da se potpuno povuče iz uredničkog nadgledanja, ostavljajući sinu apsolutnu autorsku slobodu u izboru tema i načina pripovedanja.Jedan od najvećih izazova u novoj eri ostaje vizuelni identitet stripa, neraskidivo vezan za rad neponovljivog Roberta Raviole (Magnus). Seki napominje da polazna tačka za crtački tim mora ostati Magnusov stil iz prvih pedeset brojeva, ali istovremeno podseća na nepravedno zapostavljen doprinos kasnijih crtača. Istakao je Paola Pifarerija, u čijoj je eri Alan Ford beležio najveće tiraže, kao i Darija Peruku, koji je serijalu podario uspešan spoj modernog senzibiliteta i vernosti originalu.
Između vernih čitalaca i krize tradicionalnog tržišta
Govoreći o publici koja danas prati avanture Grupe TNT, Seki primećuje zanimljivu simbiozu između višedecenijskih, izuzetno odanih kolekcionara i mlađih generacija koje strip otkrivaju retroaktivno, u potpuno drugačijem vremenskom kontekstu. Ključni izazov sa kojim se Alan Ford danas suočava u Italiji, a koji direktno utiče i na njegovo prisustvo na našim prostorima, jeste strukturalna kriza tradicionalnog modela distribucije.Popularni italijanski strip je decenijama opstajao zahvaljujući gustoj mreži uličnih kioska i jeftinim serijskim izdanjima dostupnim najširim slojevima društva. Dok grafički romani i manga stripovi doživljavaju procvat u knjižarama i na festivalima, model kioska prolazi kroz ozbiljnu krizu. Prema Sekijevim rečima, ključni zadatak za opstanak Alana Forda u budućnosti biće pronalaženje novih kanala distribucije, ali tako da strip ne izgubi svoju esencijalnu, narodnu i pristupačnu prirodu. Sudeći po prvim reakcijama na povratak izvornom satiričnom duhu, nova era pod patronatom Rikarda Sekija ima jasnu viziju kako da taj balans održi.