Posle toliko pročitanih stripova, retko šta može stvarno da me iznenadi. Naučiš da prepoznaš obrasce, stilove, uticaje. Naučiš i da vrlo brzo proceniš gde je domet nekog autora. Ali onda se pojavi nešto poput ovog čuda i podseti te da strip još uvek može da bude divlja teritorija.


Loun Sloun definitivno nije strip za šire narodne mase koji pokušava da se dopadne svakome. I sigurno nije lak za čitanje. Ne čita se usput. Potrebna je koncentracija, strpljenje i spremnost da prihvatimo da možda nećemo sve razumeti. Filip Drije ne pojednostavljuje ideje. Ne objašnjava previše. Ne prilagođava se nama, čitaocima. On radi upravo suprotno, tera nas da se prilagodimo njemu. I možda je to prvi šok kod ovog naslova.

Vizuelno, ovo je verovatno jedan od najimpresivnijih stripova koje sam držao u rukama. Ne govorim samo o lepom crtežu. Govorim o osećaju veličine. Osećaju da autor pokušava da na svakoj tabli napravi nešto što izgleda veće od samog formata stranice.


Već na prvom listanju postaje jasno da je ovde crtež glavna sila koja pokreće sve. Drije nije želeo da crta svetove, nego da ih "izgradi". Njegove stranice izgledaju kao monumentalne freske. Arhitektura, svemirske katedrale, biomehaničke strukture, sve deluje kao da ima težinu, kao da bi moglo da se sruši pod sopstvenom grandioznošću.

Drije ne koristi tablu kao okvir. On je razbija. Paneli pucaju, šire se, nestaju. Figure su često male u odnosu na monumentalne konstrukcije koje ih okružuju. Sve deluje kao da posmatraš sukob čoveka i beskonačnosti. Kao da je čovek samo prolaznik kroz univerzum koji nema nikakvu obavezu da bude razumljiv.

I upravo zato čitanje ovog integrala nije bilo jednostavno iskustvo. Postoje delovi gde sam morao da zastanem. Da se vratim. Da ponovo pogledam table, zato što su previše guste idejama. Svaka tabla bi mogla da se posmatra satima. Čak i kada radnja stoji, oko ima čime da se bavi. Ornamentika, simboli, teksture, slojevi... sve je preterano, ali namerno preterano. Ponekad sam imao osećaj da čitam nešto što je bliže likovnoj umetnosti nego klasičnom stripu.

I moram da priznam da me je to zamaralo, ali je istovremeno i razlog zašto ovaj strip ostaje u glavi.
Loun Sloun nije strip bez mana. Narativ zna da bude hermetičan. Scenario je napisan fragmentarno, skoro snoliko. Događaji se smenjuju bez klasične strukture, likovi dolaze i nestaju, motivacije ostaju u magli. Priča je tu samo kao izgovor da bi se došlo do sledeće vizuelne eksplozije. U ovom stripu je ideja bukvalno važnija od čitljivosti. Moramo ovaj naslov prihvatiti kao vizuelno iskustvo, kao neku vrstu psihodeličnog putovanja kroz ideje, mitologiju i kosmičku simboliku, tada stvari počinju da dobijaju drugačiji smisao.

Loun Sloun nije naslov koji ćemo zatvoriti i zaboraviti. To je jedan od onih stripova koji nas teraju da razmišljamo o njemu i kada ga ne čitamo. Da se pitamo šta smo možda propustili. Da li bi drugo čitanje otkrilo još slojeva. I gotovo sigurno bi.

Ono što mi je posebno ostalo kao utisak jeste potpuna autorska sloboda koja izbija iz svake stranice. Ovo je rad nekoga ko očigledno nije razmišljao o trendovima, tržištu ili očekivanjima. Deluje kao čista potreba da se ideje izbace napolje, bez filtriranja. I zbog toga je Loun Sloun važniji od mnogih tehnički “boljih” stripova. Zato što ima identitet. Zato što ima hrabrost.

Kroz ovaj integral se zapravo vidi i nešto što retko primećujemo, koliko je strip kao medij fleksibilan. Koliko može da bude i literatura, i slikarstvo i čista vizuelna eksperimentacija u isto vreme. Što se mene tiče, to je njegova najveća vrednost, jer dokazuje koliko daleko strip može da ide kada autor odluči da ignoriše pravila. Loun Sloun je dokument jedne autorske vizije, odnosno mapa autorove imaginacije kroz decenije.

Loun Sloun ne mora da se voli da bi se poštovao, ali jeste strip koji je teško ignorisati kada ga jednom doživiš. Nije mu u cilju da bude samo zabava, nego želi da bude umetnost. Nekad uspeva više, nekad manje, ali ambicija je stalno prisutna. I baš zbog toga ostavlja utisak nečega velikog. Nečega zaista važnog.
8/10
Nikola Nikolin