Stanley Cube je bend koji su članovi osnovali 2023. godine, nakon preseljenja u Crnu Goru. Sve je počelo nostalgijom: svirali su obrade i pokušavali da vrate svoju 2007. godinu. Septembar je goreo, vrane su ih budile - sve kako treba. Onda su nastale autorske pesme i bend je postepeno počeo da živi svojim životom. Članovi izgledaju različito, slušaju različitu muziku i teško da bi na pitanje o omiljenom bendu dali isti odgovor. Ali zajedno od svega toga nastaje celina. U pesmama su se pojavili i romantična melanholija i nestašluk. U početku su jednostavno svirali, slušali jedni druge i radili sa onim što bi iz toga nastalo. Tako su postepeno izgradili zajedničku predstavu o tome kakvu muziku žele da stvaraju. Tako je nastao Stanley Cube - protivrečan, osećajan, promenljiv, ali povezan u celinu.


Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?

Želeli smo nešto sirovo i iskreno. Da pišemo o onome što osećamo, vidimo i što nam nedostaje. O svakodnevnom i ljudskom, bez suvišne dramatičnosti i nadmenosti.
Za nas je bend postao način da pokažemo svoju ranjivu stranu. Voleli bismo da i slušaoci osete da iskrenost nije slabost i da mogu sebi da je dopuste.

Motivi i filozofija benda...

Da razmišljamo, trudimo se i pišemo pesme o tome kako smo živeli, kako živimo i kako ćemo možda živeti. Ima tu nostalgije, blage sete i malo eskapizma. A i humora: čak i kad smo tužni, ne možemo uvek da odolimo a da se malo ne zezamo.

U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj je vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?

Sve to istovremeno. Ionako smo svi pričalice, ali pesmom ponekad možemo da damo više nego gomilom razgovora. Svaka proba ili koncert je i druženje, i ventil, i želja da se razgovor nastavi.
Uz to, želimo jednostavno da zabavimo ljude i sviramo lepu, dobru muziku. Ne mora svaki put iza toga da stoji neka ozbiljna poruka.

Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?

Nama je išlo prilično lako: svako ima potrebu da nešto stvara i zanimljivo nam je da to radimo zajedno. Lako se dogovaramo i družimo se i van proba.
Mi smo kao čudna slagalica u kojoj se svaki deo uklapa sa ostalima: kroz ideje, veštine ili stvari koje nemaju nikakve veze sa muzikom. Niko nije izolovan. To čak nije ni hemija, to je fizika.

Problemi sa kojima se suočavate kao bend...

Ispostavilo se da nije dovoljno samo stvarati muziku: treba shvatiti i kako da ona dođe do ljudi. Umemo i volimo da sviramo, ali se mnogo slabije snalazimo u promociji i na društvenim mrežama. A nemamo uvek dovoljno energije i znanja da sve savladamo sami. Zato nam je potrebna pomoć ljudi kojima je zanimljivo ono što radimo.

Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?

Svakome ko želi da se nasmeje, malo tuguje, razmisli ili jednostavno pleše i peva. Čak se i na našem EP-ju raspoloženja dovoljno menjaju da može da se pronađe pesma za različite trenutke.
Možemo da je pustimo najboljem prijatelju kada je tužan. Ili noćnom ormariću koji zna strašne stvari o nama, ali ih nikome neće ispričati.