Cyril Pedrosa - Portugal (Fibra)
Helly Cherry
Kada se govori o stripu koji uspeva da spoji intimnu ispovest, porodičnu sagu i meditaciju o umetnosti, malo je dela koja to postižu sa takvom lakoćom i suptilnošću kao što to čini Portugal, francuskog autora Sirila Pedrose. Objavljen 2011. godine, ovaj impozantni album od preko 250 stranica jedno je od najznačajnijih ostvarenja evropskog stripa 21. veka. Delo koje briše granicu između lične ispovesti i univerzalne priče o potrazi za sobom.
Jedan od najfascinantnijih aspekata Portugala je Pedrosin slikovni izraz. Nekadašnji animator u Dizniju, koristi akvarel na način koji retko viđamo u stripu: fluidan, topao i pulsirajući. Njegove boje dišu zajedno sa emocijama likova. Sivo-plavi tonovi prate Simonovu otuđenost, dok sunčani pejzaži Portugala bude nostalgiju i mir.
Svaka stranica odiše životom i spontanošću, kao da je uhvaćen trenutak iz sećanja. Kadar često prelazi u pejzaž, a pejzaž u emociju, bez jasne granice između unutrašnjeg i spoljnog sveta. Pedrosa majstorski koristi ritam i tišinu: mnoge ključne scene prolaze bez reči, oslanjajući se isključivo na boju, svetlost i gest.
Narativno, Portugal se razvija u tri celine koje prate Simonov proces samospoznaje. Tempo je spor, ali nikada dosadan. Pedrosa svesno gradi atmosferu kroz svakodnevne detalje, porodične razgovore i tihe trenutke promišljanja. Iako se na površini čini da se „malo toga dešava“, unutrašnji razvoj junaka čini srž priče.
Ton je melanholičan, ali ne i pesimističan. U poslednjem delu stripa, Pedrosa dostiže emotivni vrhunac u kojem se Simon konačno pomiruje sa sobom, ne pronalazeći konkretne odgovore, već prihvatajući neizbežnu složenost svog identiteta.
Po objavljivanju, Portugal je doživeo veliki uspeh i kod publike i kod kritike. Osvojio je Prix Le Télégramme des lecteurs Ouest-France i Angoulême Readers’ Choice Award.
Portugal je strip koji ne osvaja odmah, već polako i tiho, kao miris starog doma koji se vraća posle mnogo godina. To je delo o korenima, o umetnosti, o potrazi za smislom i o trenutku kada shvatimo da ono što tražimo spolja zapravo nosimo u sebi.
Svojim jedinstvenim spojem lirike i introspekcije, Pedrosa je stvorio remek-delo savremenog evropskog stripa, delo koje se ne čita brzo, već se doživljava, upija i pamti.
8/10 ⭐
Glavni junak, Simon Muchat, je francuski strip-crtač portugalskog porekla koji prolazi kroz duboku stvaralačku i ličnu krizu. Iako ima karijeru, partnerku i život u Parizu, oseća se potpuno isprazno i odsečeno od sopstvenog identiteta. Kada ga pozovu da prisustvuje porodičnom venčanju u Portugalu, zemlji iz koje su mu preci emigrirali, on nevoljno pristaje i ne sluteći da će to putovanje otvoriti čitav lavirint potisnutih sećanja, emocija i porodičnih tajni.
U prvoj polovini albuma Pedrosa nas uvodi u Simonovu svakodnevicu ispunjenu melanholijom i ravnodušnošću. Dijalozi su često tiši, introspektivni, a tempo je spor, gotovo meditativan. Tek kada junak stigne u Portugal, narativ se otvara kroz niz susreta sa rođacima, svedočenja o emigraciji i izgubljenom jeziku, Simon počinje da se suočava s prazninom koja ga proganja.
Ono što započinje kao turističko putovanje postepeno prerasta u emocionalno putovanje kroz prošlost i sopstvene korene.
Portugal je strip o identitetu koji se gubi u mešavini kultura, o osećaju nepripadnosti, o onome što znači biti „među dvema zemljama“. Pedrosa, i sam unuk portugalskih emigranata, u Simonu vidi ogledalo svojih dilema. Koliko daleko možemo otići od svojih korena pre nego što izgubimo osećaj ko smo?
Strip postavlja pitanje koliko nas prošlost određuje i da li je moguće povratiti kontakt sa sopstvenim poreklom bez da se u njemu izgubimo. Istovremeno, Portugal je i priča o umetniku koji pokušava da povrati inspiraciju. Simonova blokada nije samo stvar kreativnosti, već i duboke egzistencijalne krize: on ne može da stvara jer ne zna odakle dolazi.
Pedrosa koristi temu sećanja i jezika kao nit koja povezuje generacije. Njegovi likovi često ne razumeju jedni druge, što zbog jezika, što zbog vremena koje ih razdvaja. Taj jaz između onih koji su otišli i onih koji su ostali, između prošlog i sadašnjeg, Pedrosa prikazuje sa ogromnom empatijom.
U prvoj polovini albuma Pedrosa nas uvodi u Simonovu svakodnevicu ispunjenu melanholijom i ravnodušnošću. Dijalozi su često tiši, introspektivni, a tempo je spor, gotovo meditativan. Tek kada junak stigne u Portugal, narativ se otvara kroz niz susreta sa rođacima, svedočenja o emigraciji i izgubljenom jeziku, Simon počinje da se suočava s prazninom koja ga proganja.
Ono što započinje kao turističko putovanje postepeno prerasta u emocionalno putovanje kroz prošlost i sopstvene korene.
Portugal je strip o identitetu koji se gubi u mešavini kultura, o osećaju nepripadnosti, o onome što znači biti „među dvema zemljama“. Pedrosa, i sam unuk portugalskih emigranata, u Simonu vidi ogledalo svojih dilema. Koliko daleko možemo otići od svojih korena pre nego što izgubimo osećaj ko smo?
Strip postavlja pitanje koliko nas prošlost određuje i da li je moguće povratiti kontakt sa sopstvenim poreklom bez da se u njemu izgubimo. Istovremeno, Portugal je i priča o umetniku koji pokušava da povrati inspiraciju. Simonova blokada nije samo stvar kreativnosti, već i duboke egzistencijalne krize: on ne može da stvara jer ne zna odakle dolazi.
Pedrosa koristi temu sećanja i jezika kao nit koja povezuje generacije. Njegovi likovi često ne razumeju jedni druge, što zbog jezika, što zbog vremena koje ih razdvaja. Taj jaz između onih koji su otišli i onih koji su ostali, između prošlog i sadašnjeg, Pedrosa prikazuje sa ogromnom empatijom.
Jedan od najfascinantnijih aspekata Portugala je Pedrosin slikovni izraz. Nekadašnji animator u Dizniju, koristi akvarel na način koji retko viđamo u stripu: fluidan, topao i pulsirajući. Njegove boje dišu zajedno sa emocijama likova. Sivo-plavi tonovi prate Simonovu otuđenost, dok sunčani pejzaži Portugala bude nostalgiju i mir.
Svaka stranica odiše životom i spontanošću, kao da je uhvaćen trenutak iz sećanja. Kadar često prelazi u pejzaž, a pejzaž u emociju, bez jasne granice između unutrašnjeg i spoljnog sveta. Pedrosa majstorski koristi ritam i tišinu: mnoge ključne scene prolaze bez reči, oslanjajući se isključivo na boju, svetlost i gest.
Narativno, Portugal se razvija u tri celine koje prate Simonov proces samospoznaje. Tempo je spor, ali nikada dosadan. Pedrosa svesno gradi atmosferu kroz svakodnevne detalje, porodične razgovore i tihe trenutke promišljanja. Iako se na površini čini da se „malo toga dešava“, unutrašnji razvoj junaka čini srž priče.
Ton je melanholičan, ali ne i pesimističan. U poslednjem delu stripa, Pedrosa dostiže emotivni vrhunac u kojem se Simon konačno pomiruje sa sobom, ne pronalazeći konkretne odgovore, već prihvatajući neizbežnu složenost svog identiteta.
Po objavljivanju, Portugal je doživeo veliki uspeh i kod publike i kod kritike. Osvojio je Prix Le Télégramme des lecteurs Ouest-France i Angoulême Readers’ Choice Award.
Portugal je strip koji ne osvaja odmah, već polako i tiho, kao miris starog doma koji se vraća posle mnogo godina. To je delo o korenima, o umetnosti, o potrazi za smislom i o trenutku kada shvatimo da ono što tražimo spolja zapravo nosimo u sebi.
Svojim jedinstvenim spojem lirike i introspekcije, Pedrosa je stvorio remek-delo savremenog evropskog stripa, delo koje se ne čita brzo, već se doživljava, upija i pamti.
8/10 ⭐
Nikola Nikolin