Maktub pred rođendanski koncert: Povezanost sa publikom nam jako znači | INTERVJU
Helly Cherry
Maktub je bend koji je nastao iz potrebe – da se svira, da se kaže, da se bude iskren. Okupljeni oko ljubavi prema muzici i ličnom izrazu, ovi momci iz Niša već dve godine grade svoj put na sceni koja neguje zajedništvo, otpor i autentičnost. U razgovoru sa Borisom Milojevićem, pevačem benda, pred rođendanski koncert 6. februara u Niškoj Livnici, pričamo o tome kako je muzika za njih istovremeno komunikacija sa svetom i lično pražnjenje, o značaju imena koje su izabrali gotovo intuitivno, o uticajima koji se sudaraju i prepliću u njihovom zvuku, ali i o sceni koja, uprkos gubicima i pritiscima, i dalje grize.
 |
| foto: Dunja Ljubić |
Maktub nastaje 2024. Sa kojim motivima i ciljevima? Šta vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Bend je nastao slučajno, glavni motiv je jednostavno bila ljubav prema muzici, i želja za ličnim izrazom. Mogu lično kao tekstopisac reći da tu ima dosta stvari koje postoje u našim pesmama, od ličnih osećanja, problema, pa do socijalnih problema, svaka pesma je jako iskrena.
U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i pražnjenje?
Oba su prisutni u velikoj meri, povezanost sa publikom nam jako znači. Lično mogu da kažem da meni dosta znači sva muzika koju slušam, svaki ton i svaka reč, voleo bih da bude takva situacija i sa našim slušaocima i da njima naša muzika stvarno žnači, možda pomogne kao što je i meni pomogla muzika pojedinih izvođača. Čini mi se da ljudi danas ne doživljavaju muziku dovoljno iskreno, već kao nešto što samo puni tišinu, tako da mislim da slušaoci treba pažljivije da slušaju, a izvođači pažljivije da stvaraju, da muzika nije prosto pravljena, ne bi bila ni prosto slušana.
Reč maktub je arapskog poreka, nosi dozu mistike i označava nešto što je zapisano, sudbinu, samospoznaju i slično. Šta vama znači to ime? Da li je to neki vaš put individualnih (pa i kolektivnih) otkrivanja, sazrevanja?
Za ovo nažalost nemam neki prepametan odgovor... Ime je došlo kao poslednji deo u konačnom formiranju benda. Bilo je nekih predloga pre, sećam se da je bilo Kenozoik i da je bilo Šturm und drang, posle skraćeno na Šturm, ali nam se to nije baš svidelo. Ja sam se setio reči maktub, jer je moj otac u to vreme čitao ’’Alhemičara’’ Paula Koelja, kojeg sam i ja pročitao, i setio sam se da se tu ta reč pominje. Predložio sam ostalima, oni su bili za i to je bilo to. Mada mislim da sad ime i ima veću težinu, zbog značenja ’’zapisano je’’, mislim da je bilo zapisano da se nas četvorica skupimo i zajedno stvaramo ovu muziku, svako od nas ima poseban uticaj u muzici.
Svoj zvuk ne svrstavate u neki poseban žanr. Ali, dajte nam neke bendove koji su uticali na to što svirate kako bi oni koji vas tek sada oktrivaju mogli da steknu neku sliku o tome kako zvučite.
To je za svakog uglavnom drugačije, iako ima poklapanja tu i tamo. Svi smo na neki način bili povezani sa grandžom, u većoj ili manjoj meri, ali isto ima dosta različitih izvođača koje volimo. Ja volim dosta grandž, (Alice in Chains, Soundgarden...) i dosta domaće muzike iz 80ih i 90ih, novi talas i pank (EKV, Haustor, Novembar, Goblini, KUD Idijoti...). Sa Jovanom sam se poklopio na toj muzici 90ih, Alice in Chains, RHCP, Nirvana, ali i on ima vrlo individualan ukus i dosta dobre muzike mi je pokazao. Matija je moderan metalac, voli A7X, Thornhill, Loathe, Slipknot, možda se ti uticaji na prvi pogled ne uklapaju sa našima, ali on vrlo dobro nalazi načine da ubaci te uticaje u našu muziku. Kosta isto voli grandž i metal, a što se tiče domaće muzike, nas dvojica delimo ljubav prema grupama Block Out i Darkwood Dub, onda se navukao na jazz i fusion, on možda, iako je najmlađi, ima najzreliji ukus od nas.
Maktub ovih dana slavi dve godine postojanja. Kada se osvrnete iza sebe, koliko ste zadovoljni postignutim? Da li ste ispunili zadate ciljeve i da li biste nešto uradili drugačije?
Trenutno smo jako zadovoljni, imali smo dosta nastupa do sada, mislim da su nam nezaboravne svirke Underground Fest 2024, fundraiser za Underground 2025, pobeda na Balkanrocku 2024 i naravno nastup na glavnoj bini EXIT-a prošle godine. Trenutno jurimo novo dostignuće, to je naš prvi album, za koji ćemo se potruditi da objavimo ove godine.
Deo ste, nazovimo to nekim novim talasom, niške scene koja je okupljena oko Underground festa i istoimenih kompilacija. Kako vidite današnju nišku andergraund scenu? Ovako nama sa strane to sve izgleda kao jedna priča postavljena na zdravim i ispravnim osnovama. Dajte nam malo uvid i presek šta se to dešava u gradu po pitanju bendova.
Underground je jedna velika porodica. Svi bendovi podržavaju jedni druge, idu na sivrke jedni drugima, uvek nam je drago da sviramo sa tim ljudima! Scena je puna različitih bendova. Jaka je HC scena (Manitu, Obluda, Mulj...), što je vrlo lepo videti kad uzmemo u obzir u kakvom vremenu i na kakvom mestu živimo. Ima još tu dosta bendova, Qyzil i Gora pod uticajem stoner rocka, Lakrdija je takođe jedan jako originalan bend, Nemir koji je žanr sam za sebe... Izvinjavam se svima koje nisam pomenuo!
Šta mislite da su problemi sa kojima se suočavaju niški bendovi? Ovako na prvu, čini se da je teško da se sa koncertima dobaci dalje od Niša. Šta mislite, zašto je to tako? To nije NIŠta (sic!) novo ali, kako vi vidite ovaj utisak i postoje li naznake nekih promena?
Samo dobacivanje do novog mesta nije toliko teško, uvek ima prostora koji bi izašli u susret, ali je teško skupiti publiku na mestu gde vas niko ne zna. Čini mi se da ljudi nažalost nemaju više toliko otvoren pristup prema svirkama i bendovima sa strane. Možda jer neki bend nema izbačen materijal, pa ne žele da idu na nesigurno, sve žele da znaju odmah, navikli su ljudi danas da im je sve lako dostupno i onda ne izlaze iz zone komfora. Naravno, za sve ljude koji su željni da pruže šansu bendovima sa kojima nisu upoznati, velika ljubav!
Da se odmah razumemo, ono što mi se dopada kod trenutno aktuelnih bendova je što ne vidim defetizam zbog takve situacije. Naprotiv. Ono što vidim kod ove generacije je zdrav stav, aktivan odnos prema društvu u kome se živi i što se posle puno vremena javlja ekipa koja nosi i neki duh zajedništva, koja bez obzira na sve – grize.
Grizemo svi zajedno i uvek guramo dalje. Izgubio je Niš već nekoliko prostora u prethodnim godinama. Black Stage, Oxygen i nikad prežaljeni, AKC Fuzz. Fuzz je dosta uticaja imao na scenu, sa njegovom pojavom, krenuli su da se pojavljuju ponovo novi bendovi, jer je Fuzz bio voljan da pruži šansu svima. Ne damo da nas pritisci zaustave, dok ima nas, biće i muzike!
Šestog februara je planirana rođendanska svirka. Kao gosti nastupiće niški Manitu. Kako ste zamislili proslavu i šta posetioci mogu da očekuju?
Biće jaka i emotivna svirka. Manitu su naši dobri drugovi, i jako smo im zahvalni što će nastupiti s nama. Očekujte smeh, suze, mržnju, ljubav i sve između. Očekujte dva benda koji su spremni da ostave srce na bini!
Osim albuma, šta bi bili neki dalji koraci za bend, gde vidite sebe za nekih 5 godina?
Još svirki, još pesama, još albuma itd itd. Definitivno ćemo se truditi da istražujemo još, i da kontinuirano evoluiramo!
Bend je nastao slučajno, glavni motiv je jednostavno bila ljubav prema muzici, i želja za ličnim izrazom. Mogu lično kao tekstopisac reći da tu ima dosta stvari koje postoje u našim pesmama, od ličnih osećanja, problema, pa do socijalnih problema, svaka pesma je jako iskrena.
U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i pražnjenje?
Oba su prisutni u velikoj meri, povezanost sa publikom nam jako znači. Lično mogu da kažem da meni dosta znači sva muzika koju slušam, svaki ton i svaka reč, voleo bih da bude takva situacija i sa našim slušaocima i da njima naša muzika stvarno žnači, možda pomogne kao što je i meni pomogla muzika pojedinih izvođača. Čini mi se da ljudi danas ne doživljavaju muziku dovoljno iskreno, već kao nešto što samo puni tišinu, tako da mislim da slušaoci treba pažljivije da slušaju, a izvođači pažljivije da stvaraju, da muzika nije prosto pravljena, ne bi bila ni prosto slušana.
Reč maktub je arapskog poreka, nosi dozu mistike i označava nešto što je zapisano, sudbinu, samospoznaju i slično. Šta vama znači to ime? Da li je to neki vaš put individualnih (pa i kolektivnih) otkrivanja, sazrevanja?
Za ovo nažalost nemam neki prepametan odgovor... Ime je došlo kao poslednji deo u konačnom formiranju benda. Bilo je nekih predloga pre, sećam se da je bilo Kenozoik i da je bilo Šturm und drang, posle skraćeno na Šturm, ali nam se to nije baš svidelo. Ja sam se setio reči maktub, jer je moj otac u to vreme čitao ’’Alhemičara’’ Paula Koelja, kojeg sam i ja pročitao, i setio sam se da se tu ta reč pominje. Predložio sam ostalima, oni su bili za i to je bilo to. Mada mislim da sad ime i ima veću težinu, zbog značenja ’’zapisano je’’, mislim da je bilo zapisano da se nas četvorica skupimo i zajedno stvaramo ovu muziku, svako od nas ima poseban uticaj u muzici.
Svoj zvuk ne svrstavate u neki poseban žanr. Ali, dajte nam neke bendove koji su uticali na to što svirate kako bi oni koji vas tek sada oktrivaju mogli da steknu neku sliku o tome kako zvučite.
To je za svakog uglavnom drugačije, iako ima poklapanja tu i tamo. Svi smo na neki način bili povezani sa grandžom, u većoj ili manjoj meri, ali isto ima dosta različitih izvođača koje volimo. Ja volim dosta grandž, (Alice in Chains, Soundgarden...) i dosta domaće muzike iz 80ih i 90ih, novi talas i pank (EKV, Haustor, Novembar, Goblini, KUD Idijoti...). Sa Jovanom sam se poklopio na toj muzici 90ih, Alice in Chains, RHCP, Nirvana, ali i on ima vrlo individualan ukus i dosta dobre muzike mi je pokazao. Matija je moderan metalac, voli A7X, Thornhill, Loathe, Slipknot, možda se ti uticaji na prvi pogled ne uklapaju sa našima, ali on vrlo dobro nalazi načine da ubaci te uticaje u našu muziku. Kosta isto voli grandž i metal, a što se tiče domaće muzike, nas dvojica delimo ljubav prema grupama Block Out i Darkwood Dub, onda se navukao na jazz i fusion, on možda, iako je najmlađi, ima najzreliji ukus od nas.
Maktub ovih dana slavi dve godine postojanja. Kada se osvrnete iza sebe, koliko ste zadovoljni postignutim? Da li ste ispunili zadate ciljeve i da li biste nešto uradili drugačije?
Trenutno smo jako zadovoljni, imali smo dosta nastupa do sada, mislim da su nam nezaboravne svirke Underground Fest 2024, fundraiser za Underground 2025, pobeda na Balkanrocku 2024 i naravno nastup na glavnoj bini EXIT-a prošle godine. Trenutno jurimo novo dostignuće, to je naš prvi album, za koji ćemo se potruditi da objavimo ove godine.
Deo ste, nazovimo to nekim novim talasom, niške scene koja je okupljena oko Underground festa i istoimenih kompilacija. Kako vidite današnju nišku andergraund scenu? Ovako nama sa strane to sve izgleda kao jedna priča postavljena na zdravim i ispravnim osnovama. Dajte nam malo uvid i presek šta se to dešava u gradu po pitanju bendova.
Underground je jedna velika porodica. Svi bendovi podržavaju jedni druge, idu na sivrke jedni drugima, uvek nam je drago da sviramo sa tim ljudima! Scena je puna različitih bendova. Jaka je HC scena (Manitu, Obluda, Mulj...), što je vrlo lepo videti kad uzmemo u obzir u kakvom vremenu i na kakvom mestu živimo. Ima još tu dosta bendova, Qyzil i Gora pod uticajem stoner rocka, Lakrdija je takođe jedan jako originalan bend, Nemir koji je žanr sam za sebe... Izvinjavam se svima koje nisam pomenuo!
Šta mislite da su problemi sa kojima se suočavaju niški bendovi? Ovako na prvu, čini se da je teško da se sa koncertima dobaci dalje od Niša. Šta mislite, zašto je to tako? To nije NIŠta (sic!) novo ali, kako vi vidite ovaj utisak i postoje li naznake nekih promena?
Samo dobacivanje do novog mesta nije toliko teško, uvek ima prostora koji bi izašli u susret, ali je teško skupiti publiku na mestu gde vas niko ne zna. Čini mi se da ljudi nažalost nemaju više toliko otvoren pristup prema svirkama i bendovima sa strane. Možda jer neki bend nema izbačen materijal, pa ne žele da idu na nesigurno, sve žele da znaju odmah, navikli su ljudi danas da im je sve lako dostupno i onda ne izlaze iz zone komfora. Naravno, za sve ljude koji su željni da pruže šansu bendovima sa kojima nisu upoznati, velika ljubav!
Da se odmah razumemo, ono što mi se dopada kod trenutno aktuelnih bendova je što ne vidim defetizam zbog takve situacije. Naprotiv. Ono što vidim kod ove generacije je zdrav stav, aktivan odnos prema društvu u kome se živi i što se posle puno vremena javlja ekipa koja nosi i neki duh zajedništva, koja bez obzira na sve – grize.
Grizemo svi zajedno i uvek guramo dalje. Izgubio je Niš već nekoliko prostora u prethodnim godinama. Black Stage, Oxygen i nikad prežaljeni, AKC Fuzz. Fuzz je dosta uticaja imao na scenu, sa njegovom pojavom, krenuli su da se pojavljuju ponovo novi bendovi, jer je Fuzz bio voljan da pruži šansu svima. Ne damo da nas pritisci zaustave, dok ima nas, biće i muzike!
Šestog februara je planirana rođendanska svirka. Kao gosti nastupiće niški Manitu. Kako ste zamislili proslavu i šta posetioci mogu da očekuju?
Biće jaka i emotivna svirka. Manitu su naši dobri drugovi, i jako smo im zahvalni što će nastupiti s nama. Očekujte smeh, suze, mržnju, ljubav i sve između. Očekujte dva benda koji su spremni da ostave srce na bini!
Osim albuma, šta bi bili neki dalji koraci za bend, gde vidite sebe za nekih 5 godina?
Još svirki, još pesama, još albuma itd itd. Definitivno ćemo se truditi da istražujemo još, i da kontinuirano evoluiramo!
sa Borison razgovarao Nenad