A HOUSE OF DYNAMITE (2025)
Helly Cherry
"A house of dynamite" Ketrin Bigelou baštini dugu tradiciju kakvih "nuklerarnih paranoičnih trilera" koji ispituju razne političke, strateške, psihološke, pa i socijalne implikacije kakvog eventualnog nukleranog napada.
Priča se prepliće kroz perspektive različitih likova, od vojne komande, situaciono-krizne sobe Bele kuće do samog predsednika SAD, dok se suočavaju s etičkim i strateškim dilemama u samo 18 minuta pre potencijalne katastrofe.
Pojedine deonice ovog filma su čistokrvni psihološki triler u najboljem maniru majstora tenzije kakva je Ketrin Bigelu, pogotovo prva verzija događaja koju pratimo iz vizure Rebeke Ferguson - atmosfera, panika i postupci vladinih službenika deluju autenitično, a napetost se oseća u svakom molekulu prostora i vremena.
Radnja gubi na dinamizmu onog minuta kada shvatamo da priča pokriva još dve perspektive istog događaja i to kako će na krizu odgovoriti drugi politički i vojni faktori s vrha države (na primer ministar odbrane Džared Haris, ili predsednik Idris Elba). U tom momentu ovo prestaje da bude napeti političko-nuklerani triler i više postaje film o psihologiji onih aktera koji mogu doneti neke od ključnih odluka u trenucima kada se svet oko njih ruši.
Bio bih zadovoljnihi da je film ostao na trasi prve "priče" i tih likova u "real time"-u, ali odluka da ovo ipak bude trodelna verzija iste priče pomalo "devojci sreću kvari", iako film postavlja teška politička i moralna pitanja o nuklearnom naoružanju i vlasti, što ga čini intenzivnim i promišljenim trilerom koji podstiče publiku na razmišljanje.
Ocena 3+/4-
Radnja prati iznenadno lansirani (i misteriozni) nuklearni projektil koji ide prema Čikagu, i trku s vremenom koju pokreću visoki zvaničnici u Vašingtonu kako bi otkrili ko je lansirao raketu, kako reagovati i sprečiti katastrofu.
Priča se prepliće kroz perspektive različitih likova, od vojne komande, situaciono-krizne sobe Bele kuće do samog predsednika SAD, dok se suočavaju s etičkim i strateškim dilemama u samo 18 minuta pre potencijalne katastrofe.
Pojedine deonice ovog filma su čistokrvni psihološki triler u najboljem maniru majstora tenzije kakva je Ketrin Bigelu, pogotovo prva verzija događaja koju pratimo iz vizure Rebeke Ferguson - atmosfera, panika i postupci vladinih službenika deluju autenitično, a napetost se oseća u svakom molekulu prostora i vremena.
Radnja gubi na dinamizmu onog minuta kada shvatamo da priča pokriva još dve perspektive istog događaja i to kako će na krizu odgovoriti drugi politički i vojni faktori s vrha države (na primer ministar odbrane Džared Haris, ili predsednik Idris Elba). U tom momentu ovo prestaje da bude napeti političko-nuklerani triler i više postaje film o psihologiji onih aktera koji mogu doneti neke od ključnih odluka u trenucima kada se svet oko njih ruši.
Bio bih zadovoljnihi da je film ostao na trasi prve "priče" i tih likova u "real time"-u, ali odluka da ovo ipak bude trodelna verzija iste priče pomalo "devojci sreću kvari", iako film postavlja teška politička i moralna pitanja o nuklearnom naoružanju i vlasti, što ga čini intenzivnim i promišljenim trilerom koji podstiče publiku na razmišljanje.
Ocena 3+/4-
Slobodan Novokmet