Pod napuštenim stećkom živa vatra seva - Lazarus fest VI: The 6th Underblock Ceremony (2024)
Helly Cherry
Godina prolete i vreme je da se krene u pohode u najjače metal selo u srednjem Banatu - Lazarevo. Kao i do sad, profesionalno kasnim sa izveštajem za 6. Lazarus festival, koji se zbio 26. oktobra 2024. godine. Kaže kolega Petrović i gospodin organizator da ću možda i potući svoj rekord u kašnjenju sa pisanjem. (XD)
I evo, ponosno sa pijedestala najlenjeg rock-novinara ikada, mesec dana pred sam događaj: biću previše slobodan da najavim 7. izdanje festivala, 18. oktobra 2025. godine - ako sebe smatrate metalcem bilo koje fele, ne verujem vam ako vas ne vidim tamo, i ako me razočarate, skidajte bendovske majice, battle vestove, nitne i pinkle i zapalite vatricu za nadolazeću jesen. ;)
Ponosan sam što je ove godine Petrović bio gost na mom festivalu Ekoslavija 2025, tako da ćemo ove godine lepo zaokružiti i utvrditi saradnju i na tom nivou.
~
Prošle godine sam se naputovao, od Mađarske, preko Rumunije do Kipra (da budem iskren), ali mi je najmilije kad sednem na svog dvotočkaša, a Lazarevo mi je svakako jedna od omiljenih destinacija. Možda se ove godine usudim i da zaista ceo put pređem biciklom, ali, videćemo.
Tradicionalno putešestvije na festival nije bilo propraćeno nekom svirkom prethodne večeri, a doček od strane organizatora je upriličen kao da sam im rod rođeni. Njima uvek skidam kapu i zahvalan sam na srdačnosti i prijateljstvu. Zvuk je radio Cef, legendetina andergraunda, ko ga ne zna, može se desiti da je upravo on radio ton bendu ili bendovima na nekom festivalu ili većem događaju (uskoro Ljubav&Bes u NS).
Sastav bendova koji su svirali je, kao i uvek, bio visokog kvaliteta, uz napomenu da novosadski Polywhy nije nastupio, a u međuvremenu su uspeli da se nađu i na tapeti javnosti zbog nemilih stvari koje nemaju veze sa muzikom, stoga više ni ne postoje.
Imate sreće, a i ja kao podsetnik, nastupi svih bendova skoro svih bendova su zabeleženi na ovom kanalu.
Mračićemo sada na drugu stranu, stoga je line-up šestog Lazarusa izgledao ovako:
Cheap Moonshine (NS) - Odličan heavy stoner, uz prstohvat psihodelije. Novosadisti čega god da se uhvate, to uvek zvuči svetski, i u skladu sa trenutkom. Iako bi zli jezici (neka ližu cijanid) rekli da je stoner monoton i brzo izgubi na draži, "Jeftina brlja" to opovrgava svojom upornošću da gura ovaj zvuk, uz to da i dalje imamo kritično malo bendova u toj branši (moji puleni Madvro, koji su na pauzi, Northern Revival, koji je prilično aktivan i mnogo kompaktnije zvuči, i ako sam zaboravio neki, jebem li ga sad).
Mogila Deathcult (PO) - Potekli od benda Grobdanište, kao podmlađene snage u paklenom delu zvukova bola u ušima malograđana zvanom death metal - Mogila Deathcult zaposeda binu i nemilosrdno pegla. Čuo sam ih više puta i svaki put me oduševe, stoga polažem velike nade u njih. Bili su i u Subotici u junu ove godine (RAZOR festival #1), čak i u tako malom prostoru kakav je bio (DIY priča), dali su svoj maksimum. Ubedljivi su, u kom god pravcu budu želeli da se kreću u budućnosti (u smislu evolucije zvuka, ne da su loši), mogu da idu, a i ne moraju. Požarevljani, samo rokajte još jače i brže!
Forgotten Scream (ZR) - Kao bend iz lokalnog korpusa, Zrenjaninci su isprašili svoj set u vidu nešto modernijeg zvuka metala, krštenog sa poštenim metalcore-om sa kraja prve decenije XXI veka. Znam, zvuči matoro, ali to vam je što vam je. Ja sam odrastao na tome, kao i na nu metalu, tako da su mi Forgotten Scream pružili malo nostalgičarenja, a nisam smeo da ronim suze junačke, jer sam maltene cele večeri imao corpse paint na faci (hvala Magdalena :D), što zbog maskenbala (inače tradicionalnog, u sklopu festivala), što zbog velike želje da oslika moje tadašnje stanje svesti.
Oathbringer (KG) - Da Kragujevac nisu samo moja dva prijatelja Aleksandra (to meni znači, ne vama), ovaj meni bliski grad iznedrio je i Oathbringer, kao znamen nekih prošlih vremena u vidu heavy/power metal mašinerije. Razbili su sa nastupom, stvarno sam uživao, i nije me napuštao utisak da gledam i slušam Dickinsona u malo opskurnijem aranžmanu, ogrezlom u andergraundu, i to ne samo zbog lika i dela Miloša Priestkillera, nego celokupne atmosfere. Ne krijem, volim taj retro-šmek svega, jebi ga, tradicionalni heavy metal neće nikad izumreti, uvek mi je bio kul i uvek će i biti. Kako i ne bi kad sam od toga počeo, uz beslovesno čitanje stripova Konana Varvarina, zahvaljujući mom ćaletu, koji me ovako ludog opravio. Nisam mu pustio Oathbringer, ali moraću, da se i on podseti malo. Hoću opet da ih čujem.
Svartgren (BG) - Uz The Stone, Svartgren je još jedan značajni srpski black metal bend, te su počastvovali publiku svojim prisustvom na festivalu. Ne bih mnogo filozofirao, jer ni nema šta, black metal je prosto takav, stojiš i bleneš u transu, mlatiš glavom, dok blastbeatovi i vokali cepaju moždanu koru. Ne da se starija garda!
The Bloody Earth (NI) - Prvi među jednakima u svetu doom/funeral doom bendova na našim prostorima, The Bloody Earth je pokazao da su i dalje prisutni. Da ne pominjem i suviše nepotistički zvučim zbog EP-a koji je svoju promociju suštinski doživeo na Lazarusu, imenom "Crnoslovlje". Koliko se publika razgalila tokom pređašnjih nastupa, grobna tišina i skoro-pa-sitni sati su obavili sve velom tajne, dok su TBE osveštavali binu teškim riffovima, sa simfoničnim prizvukom. Kao i sa black metalom, doom-u prosto moraš da se prepustiš, bez pokreta, samo rukama kao blagi povetarac, dok ti se na uši sručava tona crnog peska i teskobe, moćne i katarzične. Nišlije nikad ne razočaraju, a sad to što ih ja kao severnjak posebno volim kao živalj, to je druga priča. :)
Worm Man (Opovo) - Prvobitno u senci, najavljeni kao iznenađenje festivala, Worm Man nemaju čega da se stide - njihov maltretman i potpuno degenerična, ali vrlo uspešna kombinacija synthpop-a, post-sovietwave-a (i ine hladnoće) i rušilačkog industrial vokala ne mogu ostaviti ljude ravnodušnim. Dva omladinca, mnogo luda braća južnobanatska, obožavam ih i nikako da dovedem u Suboticu, jer se uvek nešto pokerebeči, da se izrazim striktno vojvođanerski, ali neka! Njihov nastup je označavao kraj lude vožnje kakvu ume da priredi Lazarus, pa je bilo i plesa umornih telesa, hehehe.
U okviru festivala je bilo dosta izlagača: Crnoslovlje, Smudge Custom Screenprints, Pannonian Sea Fish Tattoo, Nanny Goat Dark Shop, Lucija Clothing, kao i mini-izložba rukočudovišta Smiljane Mirkov i Sofije Lalović. Toliki skup umetnika različitih fela, nema ni na većim događajima.
Vidimo se na SEDMOM Lazarusu za mesec dana! Ako niste, počnite sa blasfemijom što pre!
I evo, ponosno sa pijedestala najlenjeg rock-novinara ikada, mesec dana pred sam događaj: biću previše slobodan da najavim 7. izdanje festivala, 18. oktobra 2025. godine - ako sebe smatrate metalcem bilo koje fele, ne verujem vam ako vas ne vidim tamo, i ako me razočarate, skidajte bendovske majice, battle vestove, nitne i pinkle i zapalite vatricu za nadolazeću jesen. ;)
Takođe, pripremite se da vas nazovu SOTONJAROM čim budete kročili u selo, došli smo i do toga, sudeći po komentarima na društvenim mrežama lol.
Ponosan sam što je ove godine Petrović bio gost na mom festivalu Ekoslavija 2025, tako da ćemo ove godine lepo zaokružiti i utvrditi saradnju i na tom nivou.
~
Prošle godine sam se naputovao, od Mađarske, preko Rumunije do Kipra (da budem iskren), ali mi je najmilije kad sednem na svog dvotočkaša, a Lazarevo mi je svakako jedna od omiljenih destinacija. Možda se ove godine usudim i da zaista ceo put pređem biciklom, ali, videćemo.
Tradicionalno putešestvije na festival nije bilo propraćeno nekom svirkom prethodne večeri, a doček od strane organizatora je upriličen kao da sam im rod rođeni. Njima uvek skidam kapu i zahvalan sam na srdačnosti i prijateljstvu. Zvuk je radio Cef, legendetina andergraunda, ko ga ne zna, može se desiti da je upravo on radio ton bendu ili bendovima na nekom festivalu ili većem događaju (uskoro Ljubav&Bes u NS).
Sastav bendova koji su svirali je, kao i uvek, bio visokog kvaliteta, uz napomenu da novosadski Polywhy nije nastupio, a u međuvremenu su uspeli da se nađu i na tapeti javnosti zbog nemilih stvari koje nemaju veze sa muzikom, stoga više ni ne postoje.
Imate sreće, a i ja kao podsetnik, nastupi svih bendova skoro svih bendova su zabeleženi na ovom kanalu.
Mračićemo sada na drugu stranu, stoga je line-up šestog Lazarusa izgledao ovako:
Cheap Moonshine (NS) - Odličan heavy stoner, uz prstohvat psihodelije. Novosadisti čega god da se uhvate, to uvek zvuči svetski, i u skladu sa trenutkom. Iako bi zli jezici (neka ližu cijanid) rekli da je stoner monoton i brzo izgubi na draži, "Jeftina brlja" to opovrgava svojom upornošću da gura ovaj zvuk, uz to da i dalje imamo kritično malo bendova u toj branši (moji puleni Madvro, koji su na pauzi, Northern Revival, koji je prilično aktivan i mnogo kompaktnije zvuči, i ako sam zaboravio neki, jebem li ga sad).
Mogila Deathcult (PO) - Potekli od benda Grobdanište, kao podmlađene snage u paklenom delu zvukova bola u ušima malograđana zvanom death metal - Mogila Deathcult zaposeda binu i nemilosrdno pegla. Čuo sam ih više puta i svaki put me oduševe, stoga polažem velike nade u njih. Bili su i u Subotici u junu ove godine (RAZOR festival #1), čak i u tako malom prostoru kakav je bio (DIY priča), dali su svoj maksimum. Ubedljivi su, u kom god pravcu budu želeli da se kreću u budućnosti (u smislu evolucije zvuka, ne da su loši), mogu da idu, a i ne moraju. Požarevljani, samo rokajte još jače i brže!
Forgotten Scream (ZR) - Kao bend iz lokalnog korpusa, Zrenjaninci su isprašili svoj set u vidu nešto modernijeg zvuka metala, krštenog sa poštenim metalcore-om sa kraja prve decenije XXI veka. Znam, zvuči matoro, ali to vam je što vam je. Ja sam odrastao na tome, kao i na nu metalu, tako da su mi Forgotten Scream pružili malo nostalgičarenja, a nisam smeo da ronim suze junačke, jer sam maltene cele večeri imao corpse paint na faci (hvala Magdalena :D), što zbog maskenbala (inače tradicionalnog, u sklopu festivala), što zbog velike želje da oslika moje tadašnje stanje svesti.
Oathbringer (KG) - Da Kragujevac nisu samo moja dva prijatelja Aleksandra (to meni znači, ne vama), ovaj meni bliski grad iznedrio je i Oathbringer, kao znamen nekih prošlih vremena u vidu heavy/power metal mašinerije. Razbili su sa nastupom, stvarno sam uživao, i nije me napuštao utisak da gledam i slušam Dickinsona u malo opskurnijem aranžmanu, ogrezlom u andergraundu, i to ne samo zbog lika i dela Miloša Priestkillera, nego celokupne atmosfere. Ne krijem, volim taj retro-šmek svega, jebi ga, tradicionalni heavy metal neće nikad izumreti, uvek mi je bio kul i uvek će i biti. Kako i ne bi kad sam od toga počeo, uz beslovesno čitanje stripova Konana Varvarina, zahvaljujući mom ćaletu, koji me ovako ludog opravio. Nisam mu pustio Oathbringer, ali moraću, da se i on podseti malo. Hoću opet da ih čujem.
Svartgren (BG) - Uz The Stone, Svartgren je još jedan značajni srpski black metal bend, te su počastvovali publiku svojim prisustvom na festivalu. Ne bih mnogo filozofirao, jer ni nema šta, black metal je prosto takav, stojiš i bleneš u transu, mlatiš glavom, dok blastbeatovi i vokali cepaju moždanu koru. Ne da se starija garda!
The Bloody Earth (NI) - Prvi među jednakima u svetu doom/funeral doom bendova na našim prostorima, The Bloody Earth je pokazao da su i dalje prisutni. Da ne pominjem i suviše nepotistički zvučim zbog EP-a koji je svoju promociju suštinski doživeo na Lazarusu, imenom "Crnoslovlje". Koliko se publika razgalila tokom pređašnjih nastupa, grobna tišina i skoro-pa-sitni sati su obavili sve velom tajne, dok su TBE osveštavali binu teškim riffovima, sa simfoničnim prizvukom. Kao i sa black metalom, doom-u prosto moraš da se prepustiš, bez pokreta, samo rukama kao blagi povetarac, dok ti se na uši sručava tona crnog peska i teskobe, moćne i katarzične. Nišlije nikad ne razočaraju, a sad to što ih ja kao severnjak posebno volim kao živalj, to je druga priča. :)
Worm Man (Opovo) - Prvobitno u senci, najavljeni kao iznenađenje festivala, Worm Man nemaju čega da se stide - njihov maltretman i potpuno degenerična, ali vrlo uspešna kombinacija synthpop-a, post-sovietwave-a (i ine hladnoće) i rušilačkog industrial vokala ne mogu ostaviti ljude ravnodušnim. Dva omladinca, mnogo luda braća južnobanatska, obožavam ih i nikako da dovedem u Suboticu, jer se uvek nešto pokerebeči, da se izrazim striktno vojvođanerski, ali neka! Njihov nastup je označavao kraj lude vožnje kakvu ume da priredi Lazarus, pa je bilo i plesa umornih telesa, hehehe.
U okviru festivala je bilo dosta izlagača: Crnoslovlje, Smudge Custom Screenprints, Pannonian Sea Fish Tattoo, Nanny Goat Dark Shop, Lucija Clothing, kao i mini-izložba rukočudovišta Smiljane Mirkov i Sofije Lalović. Toliki skup umetnika različitih fela, nema ni na većim događajima.
Vidimo se na SEDMOM Lazarusu za mesec dana! Ako niste, počnite sa blasfemijom što pre!