Blind Guardian posle 10 godina u Beogradu: „Do sada najbolji šou, vraćamo se uskoro”
Helly Cherry
BG se vratio u BG posle čitave decenije zaobilaženja i održao prebrutalan koncert o kome će hiljade okupljenih ljubitelja i ljubiteljki kvalitetnog gitarskog zvuka, verujem, dugo pričati. I vala prisećati se precarskih scena kojih je bilo na tone. Dobri stari nemački metal velikan – Blind Guardian, u više od sat i 45 minuta opake svirke, odlične komunikacije sa auditorijumom i pregršt horski otpevanih refrena i strofa, podsetio je fanove iz glavnog grada Srbije, zašto su jedno od najznačajnih imena ovog žanra i zašto više od 40 godina traju i valjaju. A boga mi im ni ovdašnja publika nije ostala dužna, te uverila u sve prisutniju teoriju o ludačkim koncertima u Beogradu, zbog čega smo valjda i vraćeni na muzičku mapu Evrope. Svetkovina je održana u nedelju, 24. avgusta, na prostoru Luke Beograd, mestu gde smo se ovog leta 2025. nagledali opakih imena i koncerata, od kojih su skoro svi bili sjajni. Uključujući i ovaj, pozicioniran visoko pri vrhu.
 |
| foto: Marija Stanojević, kompletnu galeriju pogledajte ovde |
Čast da otvore večernji metal piknik pokraj Dunava pripala je riječkoj skupini Kryn, koja baštini nešto moderniji zvuk, kombinujući reske i duboke vokale, te melodične i mračne instrumentalne delove. Nastupali su širom Evrope, pa i na kultnom festivalu Wacken, a posetili su i Beograd svojevremeno. Za ovu priliku pred masu su izašli kao četvorka, dok su nedostatak jedne gitare, ako sam dobro čuo, nadomestili semplovima. Na repertoaru se, između ostalog, našla i njihova najpoznatija pesma, ako je suditi prema broju slušanja na striming platformama - Reminder, kao i numere The Nerve i Rewind. Momci su se lepo zabavili, a publika kvalitetno zagrejala za poslasticu koja će tokom večeri biti izneta pred nju. Svirali su oko pola sata, te uz veliko „hvala” i neizbežno slikanje, povukli sa bine.
Usledila je pauza od predugih 45 minuta, a onda serviranje gorepomenute sonične delicije. Uz uvodne tonove kompozicije The Ninth Wave, pred auditorijum je išetala „fantastična pauer metal šestorka” predvođena pevačem Hansijem Kuršom i gitaristima Andreom Olbrihom i Markusom Sipenom. Predstava je, uz moćni Blind Guardian, mogla da krene. U prvom delu pesme, zvuk nije bio na najzavidnijem nivou, ali se već do kraja startne numere, u trajanju od skoro 10 minuta, postavio standard od koga se nije odstupalo. Hansi je potom pozdravio prisutne na srpskom: „Dobro veče Beograd”, te poručio da je „lepo, konačno, opet biti u Srbiji”, podsećajući na njihove ranije nastupe ovde. Osvrnuo se nakratko i na omladinu koju je spazio u masi, a onda sa ostatkom grupe krenuo u realizaciju Blood of the Elves. „Ovo je tačno ono što sam i očekivao, biće prezabavno, a vi ćete uglavnom pevati, što je dobro za mene”, dodao je pošto su je odsvirali. Inače, Hansijevi govori između pesama na momente su poprimali oblik stendap komedije, što se vidi iz priloženog. Ali nekako je to bilo sa ukusom, bez preterivanja i vulgarštine, a ni susramnih, da ne kažem krindž, momenata.
U nastavku su nas, vožnjom kroz vlastito stvaralaštvo, udostojili raznih epskih fantastika, mitskih bića i svetova počevši od onih u numeri Nightfall, preko Tanelorn (Into the Void) i Time Stands Still (At the Iron Hill), do Violent Shadows. Red progresivnog, red brzog, a onda dođe na red i akustično. Markus i Andre, po kome, trivije li, jedna vrsta puža u Rusiji nosi naziv, dohvatiše se akustične gitare i zajedno sa ostatkom benda uploviše u rapsodiju A Past and Future Secret, koja nas je deganžirala u daleke, snene univerzume. Za mene, jedan od najlepših trenutaka večeri, u izrazito teškoj konkurenciji. Na kraju pesme, publikom se zaorilo „pumpaj, pumpaj”, poklič koji je u ovim vremenima, gde razaznasmo ko je beskičmenjak a ko hrabar i dostojanstven čovek, postao neizostavna pojava i na koncertima. Hansi je prvo razumeo da masa uzvikuje „birthday (rođendan)”, a onda i „bye, bye (ćao, ćao)”, što je dodatno nasmejalo fanove. Usledila je Deliver Us From Evil i prva šutka večeri.
Usledila je pauza od predugih 45 minuta, a onda serviranje gorepomenute sonične delicije. Uz uvodne tonove kompozicije The Ninth Wave, pred auditorijum je išetala „fantastična pauer metal šestorka” predvođena pevačem Hansijem Kuršom i gitaristima Andreom Olbrihom i Markusom Sipenom. Predstava je, uz moćni Blind Guardian, mogla da krene. U prvom delu pesme, zvuk nije bio na najzavidnijem nivou, ali se već do kraja startne numere, u trajanju od skoro 10 minuta, postavio standard od koga se nije odstupalo. Hansi je potom pozdravio prisutne na srpskom: „Dobro veče Beograd”, te poručio da je „lepo, konačno, opet biti u Srbiji”, podsećajući na njihove ranije nastupe ovde. Osvrnuo se nakratko i na omladinu koju je spazio u masi, a onda sa ostatkom grupe krenuo u realizaciju Blood of the Elves. „Ovo je tačno ono što sam i očekivao, biće prezabavno, a vi ćete uglavnom pevati, što je dobro za mene”, dodao je pošto su je odsvirali. Inače, Hansijevi govori između pesama na momente su poprimali oblik stendap komedije, što se vidi iz priloženog. Ali nekako je to bilo sa ukusom, bez preterivanja i vulgarštine, a ni susramnih, da ne kažem krindž, momenata.
U nastavku su nas, vožnjom kroz vlastito stvaralaštvo, udostojili raznih epskih fantastika, mitskih bića i svetova počevši od onih u numeri Nightfall, preko Tanelorn (Into the Void) i Time Stands Still (At the Iron Hill), do Violent Shadows. Red progresivnog, red brzog, a onda dođe na red i akustično. Markus i Andre, po kome, trivije li, jedna vrsta puža u Rusiji nosi naziv, dohvatiše se akustične gitare i zajedno sa ostatkom benda uploviše u rapsodiju A Past and Future Secret, koja nas je deganžirala u daleke, snene univerzume. Za mene, jedan od najlepših trenutaka večeri, u izrazito teškoj konkurenciji. Na kraju pesme, publikom se zaorilo „pumpaj, pumpaj”, poklič koji je u ovim vremenima, gde razaznasmo ko je beskičmenjak a ko hrabar i dostojanstven čovek, postao neizostavna pojava i na koncertima. Hansi je prvo razumeo da masa uzvikuje „birthday (rođendan)”, a onda i „bye, bye (ćao, ćao)”, što je dodatno nasmejalo fanove. Usledila je Deliver Us From Evil i prva šutka večeri.
 |
| foto: Marija Stanojević, kompletnu galeriju pogledajte ovde |
Kako smo se biližili finišu, tako je hit stizao hit, pa stigosmo i do The Bard’s Song – In the Forest, jedne od metal himni i remek-dela nemačkog sastava. Ako se ne varam, ovo je prva njihova pesma koju sam čuo i to na čuvenoj Dvestadvojci tamo negde krajem osnovne škole kada je njihova radio emisija „Hit nedelje”, bila jedan od retkih izvora odakle su se mladi alternativci napajali dobrom muzikom i informacijama. Budući da je pank, moj prvi izbor, uglavnom retko ili nikako, emitovan utorkom ili petkom, ostalim danima se trsila metalčina, a jedan od uredničkih pikova bila je i ova legendarna balada. Ne dešava se baš toliko često da masa u potpunosti preuzme ulogu vokala i otpeva stvar, doslovno, od prve do poslednje reči. Blaženstvo i po. Kao što rekoh u uvodu, prethodnih meseci smo u Luci Beograd odgledali mnoštvo odličnih koncerata, te doživljavali različite vidove esktaza i transova, što je i bend na bini neretko znao da prepozna. Zato ni ne čudi što je Hansi u najavi poslednje numere saopštio da je ovo „do sada najbolji šou”, misleći verovatno na letnji deo aktuelne turneje „The God Machine”, nazvanoj po poslednjem im studijskom albumu iz 2022, u okviru koje su i posetili Beograd. Bila je to traka Mirror Mirror, na kojoj se beogradska publika, ponovo pokazala izuzetno zahvalnom i posvećenom, opravdavajući time brojne komplimente dobijene od stranih muzičkih gostiju.
Naravno da „najbolji koncert” zaslužuje bis, pa se ekipa ubrzo vratila. Za povratak su odabrali, prvo And the Story Ends, zatim Lord of the Rings i naposletku, kultnu stvar Valhalla. Svi oni horski spevovi, konstantna difuzija pozitivne energije i dodavanje istom na relaciji bina-masa, ovde su se ovaplotili. Pesma je trajala makar pet minuta duže od uobičajenog jer se priobaljem Dunava nezaustavljivo i gromoglasno orilo „Valhalla, deliverance, why've you ever forgotten me?” i tako ukrug. Ma u više krugova. U tom duhu su Nemci i napustili binu dok ih je publika pratila pevajući. Stigao je Hansi u međuvremenu još jednom da izusti „legendarni performans prijatelji”, nepogrešivo zaključujući. Legendarno i te kako. I to je to za ovo, nikad jače i luđe koncertno leto što se tiče žestokih zvukova stranih bendova. Završavaju se odmori, kreće škola, a i jesen stiže (...), bogata na koncertnom, a deluje mi, turbulentna i promenljiva na društvenom planu.
Naravno da „najbolji koncert” zaslužuje bis, pa se ekipa ubrzo vratila. Za povratak su odabrali, prvo And the Story Ends, zatim Lord of the Rings i naposletku, kultnu stvar Valhalla. Svi oni horski spevovi, konstantna difuzija pozitivne energije i dodavanje istom na relaciji bina-masa, ovde su se ovaplotili. Pesma je trajala makar pet minuta duže od uobičajenog jer se priobaljem Dunava nezaustavljivo i gromoglasno orilo „Valhalla, deliverance, why've you ever forgotten me?” i tako ukrug. Ma u više krugova. U tom duhu su Nemci i napustili binu dok ih je publika pratila pevajući. Stigao je Hansi u međuvremenu još jednom da izusti „legendarni performans prijatelji”, nepogrešivo zaključujući. Legendarno i te kako. I to je to za ovo, nikad jače i luđe koncertno leto što se tiče žestokih zvukova stranih bendova. Završavaju se odmori, kreće škola, a i jesen stiže (...), bogata na koncertnom, a deluje mi, turbulentna i promenljiva na društvenom planu.
Timočanin