Antonio Segura & Hose Ortiz - Barton i Kib (Lokomotiva)
Helly Cherry
U svetu stripova, ponekad je potrebno samo dvoje - jedan egocentrični snagator i jedan cinični kiborg, da vam dan učine zanimljivijim. Ako to zvuči kao recept za haos, dobro ste pogodili. Upoznajte Bartona i Kiba, dvojac koji ne zna za čast, ali zna za dobar štos, prevaru i bekstvo u poslednjem trenutku. I sve to u svemiru.
Zamislite da Han Solo nikad nije imao moralne dileme, i da je R2-D2 bio zajedljivi oportunista sa mehaničkom rukom i još hladnijim smislom za humor. Barton je mišićavi lepotan, idealan prototip junaka iz američkih B-filmova, ženskaroš, egocentrik. Kib, sa druge strane je polurobot koji stalno kalkuliše i cinično komentariše svaki potez svog partnera i podjednako bezdušan kao ovaj prvi. Obojica dele odličan smisao za humor i strast za akcijom.
Njih dvojica putuju svemirom, obično u potrazi za brzom zaradom. Prevare, lažne relikvije, svemirske igre sreće, lažno proročanstvo. Sve im je dobro dok ne moraju previše da rade. Ovaj dvojac uspeva da se izvuče iz najgorih situacija, ne zahvaljujući hrabrosti, već čistom bezobrazluku, urođenoj lukavosti ili sreći. A bezobrazluk ide do te mere, da su spremni smestiti jedan drugom nož u leđa, ne bi li došli do još većeg plena.
Ako ste ljubitelj evropskog stripa, autorska imena vam nisu nepoznata. Antonio Segura je scenarista poznat po Texu i Magičnom Vetru, dok je Hose Ortiz legendarni španski crtač koji je radio i za Creepy i Eerie (sećate se da sam vam pisao o njemu u objavi za ediciju Jezovnik). Takođe, zajedno su radili na čuvenom stripu Hombre, a uz ovu knjigu, Lokomotiva je izdala i Morgan. U Bartonu i Kibu su se maksimalno razigrali. Segura se igra sa žanrovima, ismeva klišee, ubacuje reference na religiju i kapitalizam. Ostavlja prostor da humor bude britak, često ciničan, čak satiričan u prikazu galaktičkog kapitalizma i prevaranata.
Sa druge strane, Ortiz oslobađa svoju vizuelnu maštu. Njegov crtež je precizan, gust, bogat detaljima, ali i savršeno ritmičan za kratku formu epizoda. Majstorski kombinuje retro-futuristički stil sa bogatom paletom boja. Njegove scene svemirskih pejzaža su živopisne, a likovi prepoznatljivi, ekspresivni, ponekad karikaturalni, ali sve u granicama koje pasuju koncepciji humora. Stil je nostalgičan, ali ne zastareo. Odiše šarmom osamdesetih.
Strip je originalno izlazio u španskom časopisu Zona 84. Ukupno postoji 30 epizoda, svaka duga 6-8 stranica i funkcioniše kao mala, samostalna avantura. Sve se nalaze u ovoj knjizi sa osveženim i restauriranim materijalima. Od krađe Ekskalibura, preko iluzionističkih rituala „novog boga“, do sukoba sa džinovskim meduzama, svaka priča ima jedinstvenu premisu. Ne postoji monotonija, jer prevara, avantura, apsurd i nepredvidiv humor čine svaku epizodu posebnom.
Barton i Kib je svež i danas iz prostog razloga, zato što je neozbiljan. I to namerno. Nema tu duboke filozofije, nema spasenja sveta, nema karakternih drama. Ima, međutim, sprdnje na račun svega toga. I to sa stilom. Svaka epizoda je kao dobro izrežiran skeč: počinje s ambicioznim planom, nastavlja se nepredvidivim obrtom i završava neočekivanom posledicom. Najčešće na štetu samih likova.
Da budem iskren, strip nije za svakoga. Ako volite razvoj likova, emocionalne dileme i velike narativne lukove, moram da vas razočaram, jer ovde toga nema. Iako je svaki kadar vizuelno atraktivan, priče su ponekad prekratke da bi ostavile dublji utisak. Barton i Kib su više arhetipovi nego likovi i ako vam njihov humor ne legne odmah, velike su šanse da vam ni ostatak epizoda neće posebno prijati.
Barton i Kib su kao galaktička verzija Bad Spensera i Terens Hila, ali bez granica pristojnosti. To je strip koji se ne shvata ozbiljno. I u tome leži njegov šarm. Ako želite da se nasmejete, da se podsetite kako su stripovi nekada umeli da budu i pametni i glupi u isto vreme, onda je ovo savršen naslov za vas.
7/10
Njih dvojica putuju svemirom, obično u potrazi za brzom zaradom. Prevare, lažne relikvije, svemirske igre sreće, lažno proročanstvo. Sve im je dobro dok ne moraju previše da rade. Ovaj dvojac uspeva da se izvuče iz najgorih situacija, ne zahvaljujući hrabrosti, već čistom bezobrazluku, urođenoj lukavosti ili sreći. A bezobrazluk ide do te mere, da su spremni smestiti jedan drugom nož u leđa, ne bi li došli do još većeg plena.
Ako ste ljubitelj evropskog stripa, autorska imena vam nisu nepoznata. Antonio Segura je scenarista poznat po Texu i Magičnom Vetru, dok je Hose Ortiz legendarni španski crtač koji je radio i za Creepy i Eerie (sećate se da sam vam pisao o njemu u objavi za ediciju Jezovnik). Takođe, zajedno su radili na čuvenom stripu Hombre, a uz ovu knjigu, Lokomotiva je izdala i Morgan. U Bartonu i Kibu su se maksimalno razigrali. Segura se igra sa žanrovima, ismeva klišee, ubacuje reference na religiju i kapitalizam. Ostavlja prostor da humor bude britak, često ciničan, čak satiričan u prikazu galaktičkog kapitalizma i prevaranata.
Sa druge strane, Ortiz oslobađa svoju vizuelnu maštu. Njegov crtež je precizan, gust, bogat detaljima, ali i savršeno ritmičan za kratku formu epizoda. Majstorski kombinuje retro-futuristički stil sa bogatom paletom boja. Njegove scene svemirskih pejzaža su živopisne, a likovi prepoznatljivi, ekspresivni, ponekad karikaturalni, ali sve u granicama koje pasuju koncepciji humora. Stil je nostalgičan, ali ne zastareo. Odiše šarmom osamdesetih.
Strip je originalno izlazio u španskom časopisu Zona 84. Ukupno postoji 30 epizoda, svaka duga 6-8 stranica i funkcioniše kao mala, samostalna avantura. Sve se nalaze u ovoj knjizi sa osveženim i restauriranim materijalima. Od krađe Ekskalibura, preko iluzionističkih rituala „novog boga“, do sukoba sa džinovskim meduzama, svaka priča ima jedinstvenu premisu. Ne postoji monotonija, jer prevara, avantura, apsurd i nepredvidiv humor čine svaku epizodu posebnom.
Barton i Kib je svež i danas iz prostog razloga, zato što je neozbiljan. I to namerno. Nema tu duboke filozofije, nema spasenja sveta, nema karakternih drama. Ima, međutim, sprdnje na račun svega toga. I to sa stilom. Svaka epizoda je kao dobro izrežiran skeč: počinje s ambicioznim planom, nastavlja se nepredvidivim obrtom i završava neočekivanom posledicom. Najčešće na štetu samih likova.
Da budem iskren, strip nije za svakoga. Ako volite razvoj likova, emocionalne dileme i velike narativne lukove, moram da vas razočaram, jer ovde toga nema. Iako je svaki kadar vizuelno atraktivan, priče su ponekad prekratke da bi ostavile dublji utisak. Barton i Kib su više arhetipovi nego likovi i ako vam njihov humor ne legne odmah, velike su šanse da vam ni ostatak epizoda neće posebno prijati.
Barton i Kib su kao galaktička verzija Bad Spensera i Terens Hila, ali bez granica pristojnosti. To je strip koji se ne shvata ozbiljno. I u tome leži njegov šarm. Ako želite da se nasmejete, da se podsetite kako su stripovi nekada umeli da budu i pametni i glupi u isto vreme, onda je ovo savršen naslov za vas.
7/10
Nikola Nikolin