Nu metal parada: Static-X i Dope premijerno u Beogradu

Prvi se na binu popeo njujorški nu metal/indastrijal sastav Dope, za ovu priliku kao četvorka, predvođena pevačem i osnivačem grupe Edselom. Iako je bilo malih tehničkih problema na početku, nisu se libili da u akciju krenu jako, pesmom Blood Money, a onda da se i nadovežu sa Bring It On. Edsel Dop je potom uputio nekoliko lepih rečenica Srbiji, te nas suočio sa činjenicom da su posle 28 godina postojanja prvi put došli u Beograd. A onda se naprasno okrenuo ka toncu i pitao: „Koja je ono reč od koje ljudi ovde polude potpuno?” Odgovor apsolutno nije morao da sačeka jer se publikom već zaorilo „pumpaj, pumpaj”. Videlo se da mu nije najjasnije šta ovaj poklič znači i simbolizuje, ali je samo kratko i jasno dodao: „We gotta pumpaj”. Tako je i bilo. A bilo je i, shodno akterima i događaju, reda vulgarizma, poput simultanog podizanja srednjeg prsta u vis, reda haosa – šutke i drugih angažmana auditorijuma, a i više redova bacanja trzalica gitariste Ejsija Slejda u masu.

U nastavku su nas udostojili pesama Bitch, Debonaire i Die MF Die, kada je krenuo totalni „masakr” u publici. Za sam kraj su ostavili, kako frontmen reče, „najgluplju pesmu koju smo ikada čuli”, budući da je ovo i mesto za „beg od svakodnevnih ozbiljnih tema gde se isključivo zabavljamo”. Bila je to numera You Spin Me Round (Like a Record), engleske (sint) pop grupe Dead or Alive. Kakav izbor numere za dosvidanja.

Usledila izuzetno duga pauza od bezmalo 50 minuta. Publika nije gubila strpljenje jer kao da je znala kakav nas šou očekuje. A i trebalo je Edselu vremena da pređe u Xer0 ulogu, pevača i gitariste sinoćnjeg hedlajnera u kojoj se nalazi od 2019. No, kao što rekoh, čekanje se isplatilo pošto smo već pri prvom tonu i ukazivanju nu metal/indastrijal četvorke, momentalno saznali da će biti pakleno i kvalitetno gruvanje. I tako negde oko 21.50, dame i gospodo – Static X. Nema šale i kompromisa jer odmah kreću sa bengerima sa albuma prvenca „Wisconsin Death Trip” iz 1999. godine, i to - Bled for Days, zatim naslovna numera, pa Sweat of the Bud.

Mnoštvo je efekata upotrebljeno da bi se ova predstava upotpunila. Prikladna svetla su pratila gotovo svaki takt, baš kao i video prezentacija koja je išla na ekranu iza bine čitav set, uglavnom u skladu sa izvođenim pesmama i lirikom. A nije se štedelo ni na drugim pomagalima, recimo na mašini koja je izbacivala balončiće što prilikom pucanja ispuštaju sitan dim unaokolo. Ova igrarija priređena je prvi put dok su svirali traku Cannibal, da bi se kasnije često ponavljala. Međutim, tu egzibicijama nije bio kraj jer je naišao Terminator Oscillator, a na binu istrčala svojevrsna razigrana maskota u belom smokingu i sa impozantnom maskom u obliku njihovog X logotipa. Ukrasi sličnog dizajna su bili postavljeni i na stalcima za mikrofon. I zašto stati ovde, daj još jedno čudovište na stejdž. Sada je na red došao ogromni zeleni Frankenštajn koji se jedva micao scenom, što apsolutno nije omelo Amerikance da pokidaju pesmu I Am.

Energija, kako na bini, tako i u publici nije splašnjavala, što se najbolje moglo videti na sredini nastupa kada su izveli nu metal hitčinu Black and White. Letele su i ruke i noge, a boga mi na najjače vibrirale i glasne žice, usled gotovo horski otpevanog refrena. Kako smo se bližili rastanku, tako je došlo vreme za nekoliko himni grupe Static-X. Jedna od njih bila je i kompozicija Cold posvećena preminulom frontmenu Vejnu Statiku, jednom od (nu) metal bardova, koji nas je napustio 2014, u trenutku kada bend u originalnog postavi već nije funkcionisao. Grupa je pet godina posle Vejnove smrti nastavila da radi, a na njegovo mesto je došao maskirani lik Xer0, za koga se kasnije ispostavilo da je Edsel Dop. Negujući sećanje na jednog jedinog Vejna Statika, sadašnji frontmen nosi masku sa očima koje blješte u crvenoj boji i čuvenu frizuru nalik osnivačevoj.

Za sam kraj su ostavili još jedan stari hit – I’m With Stupid, gde je ponovo nastao haos. Ka publici su, pored gorepomenutih balončića, poletele i lopte sa logotipom grupe, a na bini se ponovo ovplotila maskota u belom odelu, ali ovog puta sa lopatom u ruci. I to je to, ali slabije. Vratiše se Ameri da ispoštuju publiku još jednom pesmom. No, prvo je usledilo predstavljanje članova benda koji su na ovim pozicijama bili i u godini osnivanja grupe davne 1994. u Los Anđelesu – za gitarom Koiči Fukuda, na bubnjevima Ken Džej i na basu Toni Kampos, koji je pobrao najveće aplauze. Stigao je dugobradi, simpatični basista da se zahvali svim prisutnim fanovima i u par rečenica nahvali Srbiju, dok je Xer0 dodao da su sve oko njega na bini „stari”, dok smo mi u publici „novi prijatelji”. Tako su u pozitivnom duhu i spustili zavese na ovu lepu predstavu verovatno, uz neodsviranu The Only, najpoznatijom kompozicijom grupe – Push It.

Tražila je publika još, ali je posle fotkanja i pobacanih trzalica i palica u masu, Static-X napustio binu, posle nešto duže od sat vremena dinamične svirke. Bio je ovo prvi koncert na njihovoj evropskoj turneji, pa im se svaka nedaća ili greška prašta. Mada ih, ako izuzmemo sitne tehničke probleme, ruku na srce, nije ni bilo. A znamo sigurno da je bilo mnogo lepih momenata za pamćenje, brojnih hitova, pevanja iz petnih žila, džula i džula energije i litara i litara znoja. Baš kako treba i valja.