Na granici bola i ekstaze: Svetovi Klajva Barkera
Helly Cherry
U tami između sna i noćne more, tamo gde se susreću mit i meso, Klajv Barker je ispisivao svoje stranice. Britanski pisac, reditelj, umetnik i vizionar, Barker nije samo tvorac priča koje lede krv u žilama – on je arhitekta alternativnih svetova koji su trajno izmenili pejzaž savremene fantastike i horora.
Priče poput Ponoćni kasapski voz, Kralj Sirova Glava i Užas brzo su postale kultne, a njihov uticaj se oseća i danas, ne samo u književnosti već i u filmu, stripovima i video igrama.
Zanimljivo je da je Barker bio toliko razočaran niskim budžetima i holivudskim kompromisima da se kasnije sve ređe hvatao za režisersku palicu, iako je sarađivao na mnogim adaptacijama svojih dela.
Od fantastike do epskih svetova
Klajv Barker nije bio zadovoljan da ostane „samo“ horor pisac. Njegovi romani Utkani svet (1987), Imajica (1991) i The Great and Secret Show (1989) istražuju epske svetove bogate mitologijom, uz gotovo biblijske razmere sukoba dobra i zla. Njegov stil – gust, barokni, simboličan – odvaja ga od drugih pisaca fantastike, ali i čini izazovnim za masovnu publiku.
Za mlađe čitaoce napisao je serijal Abarat, čiji je svaki tom ilustrovao sopstvenim slikama, kombinujući nadrealno slikarstvo sa bogatim pripovedanjem u stilu Luisa Kerola.
Malo je poznato da je Klajv Barker i plodan slikar, čije slike odišu istim nadrealnim, erotskim i demonskim nabojem kao i njegova proza. Njegove izložbe privlače pažnju širom sveta, a ilustracije su korišćene kao naslovnice za mnoge njegove knjige i video igre poput Clive Barker's Undying i Jericho.
Bilo je i kontroverzi. Njegovi opisi nasilja i seksualnosti naišli su na osudu konzervativnih krugova, a neki filmovi su bili cenzurisani ili zabranjivani. Takođe, Barker se godinama suočavao sa zdravstvenim problemima – uključujući tešku infekciju 2012. godine – što je usporilo njegov rad, ali nikada nije ugasilo njegovu kreativnost.
U video igrama, filmovima i stripovima – gde se granice tela, polova i realnosti brišu – Barkerov duh je uvek prisutan.
Klajv Barker nije samo pisac horora. On je tvorac celih kosmologija, umetnik koji kroz pakao vodi do prosvetljenja, i večni buntovnik protiv granica koje sputavaju maštu. U vremenu kada se horor često svodi na jeftine trikove, Barker nas podseća da pravi užas dolazi iznutra – iz nas samih.
Od Liverpula do paklenih dimenzija
 |
| foto: Steven Friederich |
Rođen 5. oktobra 1952. u Liverpulu, Barker je već kao dete pokazivao neobičnu sklonost ka fantastici i groteski. Njegovi rani radovi nisu bili isključivo književni – studirao je engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Liverpulu, ali ga je podjednako privlačilo pozorište, slikarstvo i eksperimentalni film. Godinama je režirao i pisao za avangardne pozorišne trupe, što se kasnije reflektovalo u njegovoj sposobnosti da stvori likove i svetove koji deluju gotovo opipljivo, ma koliko nadrealni bili.
"Knjige krvi" i eksplozija nove vrste horora
Svetsku slavu Barker je stekao sredinom 1980-ih zbirkom priča Knjige krvi – delo koje je, kako je rekao Stiven King, pokazalo da je „budućnost horora stigla i zove se Klajv Barker“ (preporučujemo naš prilog "Klajv Barker i devedesete u Srbiji"). Umesto vampira i duhova, Barker je u centar pažnje stavio demonske entitete, transgresivne teme i psihoerotski naboj, često brišući granice između užasa i ekstaze.
Priče poput Ponoćni kasapski voz, Kralj Sirova Glava i Užas brzo su postale kultne, a njihov uticaj se oseća i danas, ne samo u književnosti već i u filmu, stripovima i video igrama.
"Gospodari pakla": Od papira do celuloida
Godine 1987. Barker je režirao svoj prvi film – Gospodari pakla, adaptaciju sopstvene novele Pakleno srce. Film je predstavio svetu Pinheda, demonskog vođu Cenobita, čiji izgled i filozofija uživanja u patnji brzo su postali ikonični. Gospodari pakla je do danas iznedrio desetine nastavaka, remakeova i spin-offova, ali Barkerovo autorsko prisustvo je najjače u prva dva filma.
Zanimljivo je da je Barker bio toliko razočaran niskim budžetima i holivudskim kompromisima da se kasnije sve ređe hvatao za režisersku palicu, iako je sarađivao na mnogim adaptacijama svojih dela.
Od fantastike do epskih svetova
Klajv Barker nije bio zadovoljan da ostane „samo“ horor pisac. Njegovi romani Utkani svet (1987), Imajica (1991) i The Great and Secret Show (1989) istražuju epske svetove bogate mitologijom, uz gotovo biblijske razmere sukoba dobra i zla. Njegov stil – gust, barokni, simboličan – odvaja ga od drugih pisaca fantastike, ali i čini izazovnim za masovnu publiku.
Za mlađe čitaoce napisao je serijal Abarat, čiji je svaki tom ilustrovao sopstvenim slikama, kombinujući nadrealno slikarstvo sa bogatim pripovedanjem u stilu Luisa Kerola.
Malo je poznato da je Klajv Barker i plodan slikar, čije slike odišu istim nadrealnim, erotskim i demonskim nabojem kao i njegova proza. Njegove izložbe privlače pažnju širom sveta, a ilustracije su korišćene kao naslovnice za mnoge njegove knjige i video igre poput Clive Barker's Undying i Jericho.
Kontroverze i tabu teme
Barker nikada nije bežao od tabu tema – naprotiv, njegov opus često slavi seksualnu različitost, telesnost i transformaciju. Otvoreno je govorio o svom identitetu kao gej muškarac, što je krajem 1980-ih bilo izuzetno retko u horor krugovima. Njegova dela, poput Cabal i Sacrament, otvoreno istražuju teme identiteta, marginalizacije i queer iskustva, bez ikakve cenzure.Bilo je i kontroverzi. Njegovi opisi nasilja i seksualnosti naišli su na osudu konzervativnih krugova, a neki filmovi su bili cenzurisani ili zabranjivani. Takođe, Barker se godinama suočavao sa zdravstvenim problemima – uključujući tešku infekciju 2012. godine – što je usporilo njegov rad, ali nikada nije ugasilo njegovu kreativnost.
Uticaj na pop kulturu i žanr
Klajv Barker je jedan od najuticajnijih stvaralaca u savremenom hororu – ne samo kao pisac, već kao idejni tvorac čitave estetike koja kombinuje lepotu i užas, božansko i demonsko. Njegov uticaj se vidi kod savremenih pisaca poput Nila Gejmana, Džoa Hila i Pola Trembla, ali i u muzici, modi (posebno goth i industrial scena), pa čak i dizajnu tetovaža.U video igrama, filmovima i stripovima – gde se granice tela, polova i realnosti brišu – Barkerov duh je uvek prisutan.
Klajv Barker nije samo pisac horora. On je tvorac celih kosmologija, umetnik koji kroz pakao vodi do prosvetljenja, i večni buntovnik protiv granica koje sputavaju maštu. U vremenu kada se horor često svodi na jeftine trikove, Barker nas podseća da pravi užas dolazi iznutra – iz nas samih.
Miloš Pavlović