Blankfile — dnevnik sa turneje sa STYG (iz prvog lica)
Helly Cherry
Ceo život od kad smo uzeli mikrofone, gitare i bubnjeve u ruke sanjamo o dve stvari. Prva, da kroz muziku koju sviramo uspemo da iskomuniciramo mnogo više od muzike i da se na taj način povežemo sa ljudima najrazličitijih profila i da sa njima delimo ideje o svetu koji menjamo na bolje. Druga, da tu priču doživimo da podelimo i van granica loklane scene, da obiđemo što više različitih lokacija i sviramo sa bendovima koji su daleko od naših svakodnevnih domašaja.
Ako si hardkor diy bend u Srbiji, prvi deo se još i može rešiti, ali za drugi, moraš ozbiljno da se potrudiš. I, posle 20+ godina cimanja na lokalnoj sceni sa Blankfile smo uspeli da da doživimo i ovo drugo. Posle nekoliko diy turneja po Evropi i okruženju, weekender-a, Petar dobija poziv da Blankfile otvara tour moćnom Stick To Your Guns, legendama kalifornijske hardkor scene. I bi STYG! 6 dana, 5 koncerata, preko 4000 pređenih km, 1500 i više nemačkih i austrijskih duša je čulo Blankfile. Jedan skroz novi nivo. Krenimo redom.
Prvi dan – Lindau. Klub koji je očigledno nezaobilazna stanica svakoj turneji bendova koje smo slušali kao klinci, a neki ih slušamo i sad – NOFX, Pennywise, Millencolin, Lagwagon, Comeback Kid, Sick Of It All, Hatebreed... koja trema! Stižemo posle 13h sati vožnje, dočekuje nas Jay (tour agend STYG), razmenjujemo generalne instrukcije za sve koncerte koji slede i pravac tonska. Tu su STYG, klopamo zajedno, Josh izleće da nas pozdravi, ali naši mozgovi nisu očarani njima, već razmišljaju samo o koncertu. Ovo je to. Zbog ovog smo došli. Moramo da pokidamo. Već sa prvim tonovima iz filma Jaws (intro svih Blankfile koncerata) shvatamo da je to to i padaju sve blokade. Publika reaguje, kreće mosh-ovanje i završavamo prvi koncert sa kezom od uveta do uveta, ali umor je došao po svoje i jedva smo čekali da stignemo u smeštaj i zaspimo.
Drugi dan – Salcburg. Grad Mocarta nas je dočekao u stilu života istog. Raskošno, sa puno stila, energijom za razbacivanje i još jednim koncertom za anale. Klub Rockshouse i njegova ekipa su odradili organizaciju za pamćenje i posle 20+ godina možemo da kažemo da smo se jednom u životu osećali i kao prave rok zvezde. Najjača svirka turneje što se tiče produkcije. Ako nekad budemo snimali live koncert, iscimaćemo se do ovog kluba. Ovaj put smo stigli da se iskuliramo od nastupa i da izblejimo na sceni dok svira STYG, pa da sa Jesse-om i ekipom razmenjujemo one namige i klimove glavom kao da se znamo sto godina. Neprocenjivo. Posle certa naletali smo na ljude ispred kluba koji su hvalili nastup dok smo ispijali piće u bašti fenomenalne kuće roka.
Treći dan – Grac. Studentski grad koji nas je dočekao još jednom prepunom salom koja je dušu dala za koncerte ovog tipa. Ono što kažu, „kocka“. Nema zvuk gde da pobegne i niski tonovi koji sabijaju do kostiju. Imali smo tehnički problem na prvoj pesmi, ali smo toliko bili hajpovani oko cele turneje i svega što se dešava oko nas tih dana da smo nastavili da sviramo kao da se nište ne dešava. Publika (ni)je to prepoznala i gurala nas od pesme do pesme da grizemo još jače. Kao i na prethodna dva koncerta prilazili su nam posle koncerta na merch pool-u i ispred hale da kažu kako nisu znali da se u Srbiji svira tako dobar hardkor. Mi bismo se samo pogledali i u glas rekli „Eeee, moj ti!“, pomišljajući kako bi još neki bendovi sa naše scene i te kako oduvali ove Švabe. Highlight večeri svim bendovima je ipak terasa bekstejdža gde smo bukvalno ležali na podu i kulirali.
Četvrti dan – Švajnfurt. Gradić za koji prvi put čujemo, ali dolazimo u klub koji je napravljen na mestu nekadašnje železničke stanice i na nivou je Crna Kuća meets AKC Medika meets Metelkova all together. Znači, miiiiiilion stikera svuda, nekoliko spratova, koncertna hala sa plafonom na 10m, mini skejt park ispred kluba, matori panker koji kida kako radi zvuk na koncertu i domaćin vegan koji nam je napravio najbolji roštilj na turneji. Dok se pripremamo za cert, šalimo se sa STYG oko redosleda tuširanja i zajedničkog „brčkanja“, a skontavamo i koliko je velika faca lik koji ih vozi na ovoj turneji. Koncert počinje i uz sve ove preduslove nije ostalo ništa drugo nego da ostavimo srce na terenu. Ali, zamalo i bukvalno, jer je Petar već na drugoj pesmi povredio nogu (ruptura mišića zadnje lože), ali smo odradili set bez zadrške do kraja. Onaj osećaj kada radimo O4TF, a vidimo da cela hala (cca 300-400 ljudi) klima gavom u ritmu...brate...to je ta konekcija. Završavamo koncert sa gomilom leda na mišićima u bekstejdžu koji po grafitima na zidovima pamti gostovanja modernije hc metal ekipe – Architects, While She Sleeps, LANDMVRKS, Deez Nuts, ali i legendi Strung Out i No Use For A Name.
Peti dan – Frajburg. Klub Crash i stvarno tako izgleda, poput postapokaliptičnog podruma koji se krije od očiju normalaca i u kom se okuplja onaj preživeli deo čovečanstva koji se loži na hardkor i pank. Bekstejdž je mirniji nego inače, jer smo svi pomalo i umorni, tonska ne ide baš kako smo planirali i učinilo se da će biti koncert koji ćemo „odraditi za kraj“. Uh, kakva greška u proceni! Kad smo sišli na stejdž (jer da, ovde je bekstejdž zapravo tačno iznad bine), u polu-mraku podruma uočavamo 200-300 duša spremnih da iskidaju ceo naš set. Od pesme do pesme ređali su se 2-step, mosh, stage dive, krajičkom oka opažamo lika koji pokušava da iščupa stub u naletu emocija...ludnica! Iako sa povređenom nogom, Petar skače i trči unakrsno sa Piranom koji ide od kraja do kraja bine i kao da ispucava fotone energije iz svoje srebrne sablje, Anton poziva na circle pit i maše kosom poput Samsona, a Vanja, bukvalno, zakiva one bubnjeve, pa onda ustane kao da poziva na fajt, pa opet zakiv. Kakav koncert! Uživali smo onoliko. Takav vajb se preselio i na bleju posle našeg seta, svi su bili tako super prema nama, kako publika tako i bendovi sa kojima smo svirali. STYG je čak zaustavio svoj set da nam pokaže ljubav i podeli sa nemačkom publikom koliko im je bilo dobro na svirci u Beogradu pre dve godine. Momenat kada stojimo na bini, gledamo njihov set i lik iz publike se penje na stejdž, dolazi do nas da nas sve izgrli i trkom odlazi u stage dive. Da li smo rekli već – KAKAV KONCERT!
U šesti dan smo ušli slavljenički, u krugu ekipe benda, pričajući do duboko u noć kako smo stigli do ovde, šta smo sve preživeli da bismo ovo doživeli i kako smo uradili to. Carski osećaj. Ujutru opijeni uspehom, jedemo kalorijski napumpan doručak i priremamo se na put kući. I... jedva čekamo ponovo!
Ako si hardkor diy bend u Srbiji, prvi deo se još i može rešiti, ali za drugi, moraš ozbiljno da se potrudiš. I, posle 20+ godina cimanja na lokalnoj sceni sa Blankfile smo uspeli da da doživimo i ovo drugo. Posle nekoliko diy turneja po Evropi i okruženju, weekender-a, Petar dobija poziv da Blankfile otvara tour moćnom Stick To Your Guns, legendama kalifornijske hardkor scene. I bi STYG! 6 dana, 5 koncerata, preko 4000 pređenih km, 1500 i više nemačkih i austrijskih duša je čulo Blankfile. Jedan skroz novi nivo. Krenimo redom.
 |
| foto: Marko Jocić @pupakable |
Drugi dan – Salcburg. Grad Mocarta nas je dočekao u stilu života istog. Raskošno, sa puno stila, energijom za razbacivanje i još jednim koncertom za anale. Klub Rockshouse i njegova ekipa su odradili organizaciju za pamćenje i posle 20+ godina možemo da kažemo da smo se jednom u životu osećali i kao prave rok zvezde. Najjača svirka turneje što se tiče produkcije. Ako nekad budemo snimali live koncert, iscimaćemo se do ovog kluba. Ovaj put smo stigli da se iskuliramo od nastupa i da izblejimo na sceni dok svira STYG, pa da sa Jesse-om i ekipom razmenjujemo one namige i klimove glavom kao da se znamo sto godina. Neprocenjivo. Posle certa naletali smo na ljude ispred kluba koji su hvalili nastup dok smo ispijali piće u bašti fenomenalne kuće roka.
 |
| foto: Marko Jocić @pupakable |
Četvrti dan – Švajnfurt. Gradić za koji prvi put čujemo, ali dolazimo u klub koji je napravljen na mestu nekadašnje železničke stanice i na nivou je Crna Kuća meets AKC Medika meets Metelkova all together. Znači, miiiiiilion stikera svuda, nekoliko spratova, koncertna hala sa plafonom na 10m, mini skejt park ispred kluba, matori panker koji kida kako radi zvuk na koncertu i domaćin vegan koji nam je napravio najbolji roštilj na turneji. Dok se pripremamo za cert, šalimo se sa STYG oko redosleda tuširanja i zajedničkog „brčkanja“, a skontavamo i koliko je velika faca lik koji ih vozi na ovoj turneji. Koncert počinje i uz sve ove preduslove nije ostalo ništa drugo nego da ostavimo srce na terenu. Ali, zamalo i bukvalno, jer je Petar već na drugoj pesmi povredio nogu (ruptura mišića zadnje lože), ali smo odradili set bez zadrške do kraja. Onaj osećaj kada radimo O4TF, a vidimo da cela hala (cca 300-400 ljudi) klima gavom u ritmu...brate...to je ta konekcija. Završavamo koncert sa gomilom leda na mišićima u bekstejdžu koji po grafitima na zidovima pamti gostovanja modernije hc metal ekipe – Architects, While She Sleeps, LANDMVRKS, Deez Nuts, ali i legendi Strung Out i No Use For A Name.
Peti dan – Frajburg. Klub Crash i stvarno tako izgleda, poput postapokaliptičnog podruma koji se krije od očiju normalaca i u kom se okuplja onaj preživeli deo čovečanstva koji se loži na hardkor i pank. Bekstejdž je mirniji nego inače, jer smo svi pomalo i umorni, tonska ne ide baš kako smo planirali i učinilo se da će biti koncert koji ćemo „odraditi za kraj“. Uh, kakva greška u proceni! Kad smo sišli na stejdž (jer da, ovde je bekstejdž zapravo tačno iznad bine), u polu-mraku podruma uočavamo 200-300 duša spremnih da iskidaju ceo naš set. Od pesme do pesme ređali su se 2-step, mosh, stage dive, krajičkom oka opažamo lika koji pokušava da iščupa stub u naletu emocija...ludnica! Iako sa povređenom nogom, Petar skače i trči unakrsno sa Piranom koji ide od kraja do kraja bine i kao da ispucava fotone energije iz svoje srebrne sablje, Anton poziva na circle pit i maše kosom poput Samsona, a Vanja, bukvalno, zakiva one bubnjeve, pa onda ustane kao da poziva na fajt, pa opet zakiv. Kakav koncert! Uživali smo onoliko. Takav vajb se preselio i na bleju posle našeg seta, svi su bili tako super prema nama, kako publika tako i bendovi sa kojima smo svirali. STYG je čak zaustavio svoj set da nam pokaže ljubav i podeli sa nemačkom publikom koliko im je bilo dobro na svirci u Beogradu pre dve godine. Momenat kada stojimo na bini, gledamo njihov set i lik iz publike se penje na stejdž, dolazi do nas da nas sve izgrli i trkom odlazi u stage dive. Da li smo rekli već – KAKAV KONCERT!
 |
| foto: Marko Jocić @pupakable |