Skandinavci s vremena na vreme izađu u širu filmsku javnost sa kakvim intrigantnim hororom koji zahvata i kakvu društvenu angažovanost, a ove godine su dosta brzo izašli s svojim odgovorom na prošlogodišnji hit Supstanca.

Međutim, dok je Supstanca bila koloritni, vividni i poprilično groteskni odgovor na ideju fetišizacije mladosti i diskriminacije starosti u Holivudu ispričan logikom i pravilima bajke, dotle The Ugly stepsister zahvata direktno u rezervoar bajke i sličnu priču priča kroz matricu svima poznate Pepeljuge, ali obrćući je na postavu i u prvi plan ističući Pepeljuginu polusestru.


Ona je, naravno, jadna neprivlačna, debeljuškasta, ali bi isto koliko i sudbinski predodređena Pepeljuga (koja je u ovoj priči daleko od naivne, čedne i nevine) da se obrete u prinčevom naručju.

Govoreći kroz ovaj u suštini tragični lik o presiji modernog društva ka nerealnim i nametnutim idealima lepote, pratićemo kako nesrećno devojče, uz pomoć bolesnog pritiska majke, pokušava da ispravi svoje fizičke nedostatke nekim varvarskim metodama plastične hirurgije iz 17. veka.

Nije to toliko eksplicitno koliko kod Supstance koja je mnogo sugestivnija, ali ova inverzija bajke o Pepeljugi zapravo savršeno odgovara ovoj temi i na momente se ne plaši da uprlja ruke nekim visceralnijim scenama (iako nedovoljno za moj ukus).

Film je nekako mračan (po pitanju osvetljenja), arhaičan, staromodan, čak sa nekom snovitom atmosferom, ali originalnost ideje na neki način amortizuje njegove manjkavosti.

Kroz elemente body horora, koje će svaka devojka koja je ikada stavljala veštačke trepavice prepoznati, film istražuje opsesiju društva fizičkom lepotom i ekstremne mere koje pojedinci preduzimaju kako bi se uklopili u nametnute standarde fizičkog izgleda, ne bi li im se to apsolutno obilo o glavu.

Ocena 4-
Slobodan Novokmet