THE TERROR (2018) – Istraumirani kvalitetom
Helly Cherry
Nema ovde mesta za mnogo pametovanja, jednostavno „The Terror“ u produkciji Ridlija Skota je televizijski trijumf u svakom pogledu – produkcijskom, glumačkom, rediteljskom, scenarističkom, čak i marketinškom.
Serija od 10 epizoda, nastala po motivima štiva Dena Simonsa, meša fikciju sa realnim istorijskim događajima, koristeći pomorsku misiju britanske mornarice i brodova Erab i Teror da pronađu severni prolaz ka Pacifiku u 19. veku kao osnovu za inkorporaciju elemenata fantazije i horora u nešto što bi i bez toga mogao da bude napeti istorijski narativ. Upravo istorijska podloga daje seriji autentičnost i verodostojnost koje bivaju polako i postojano cepane fantastičnim faktorima koji podrazumevaju i folklorno-mitološke običaje/verovanja lokalnih Eskima čiju teritoriju ovi zapadni simboli imperijalističke Britanije nasilno zaokupiraju i čiji balans narušavaju.
Iz epizode i epizodu pratimo graduelno dezintegisanje posade unapred osuđene na užas i pakao ledene pustinje. Nespremni na takve vrste temeljnog maltretiranja duha i tela članovi posade, svako na svoj način, tonu što u delirijum, što u psihozu, što u čistu paniku koja ih vodi u neposlušnost, izdaju i pobunu. Upravo određeni depresivni nihilizam može da zasmeta gledaocima, jer serija dobrim svojim delom ne ostavlja mesta nadi i iskupljenju, u njoj se ne veličaju hrabrost i herojstvo, nego naprotiv pogrešne i nakaradne odluke i kazna koja dolazi kao vid nepoštovanja i potcenjivanja što prirode što magijskih elemenata kojima se vrednuju i definišu male, lokalne kulture. Takođe, ovo je i jedna postojana studija britanskih pomorskih karaktera, kapetana koji su svako iz svojih razloga prihvatili ovu misiju i koji zajedno sa situacijom rastu i sazrevaju, menjajući se i prilagođavajući, boreći se sa ličnim demonima koliko i sa onim koji kušaju posadu spolja. Ovo je egzaminacija i jedne stroge pomorske hijerarhije koja se raspada pod uticajem sila koje su jače od treninga i poslušnosti autoritetu.
Serijom dominira često u filmovima sporedni, a ovde odlični Džared Haris kao alkoholu skloni kapetan Kroužer, koji mora da se odvoji od boce ako će pokušati da izvuče žive glave posadi koja ne samo da biva napadana od strane nepoznatog entiteta, već ima i sijaset unutrašnjih problema i previranja. Autentični likovi na višem i nižem stupnju komande ovih brodova, pomažu da serija odiše nasumnjivim kvalitetom koji se lako prepoznaje i još lakše prati i ceni, malo je istorijskih serija koje na ovako vešt način prepliću istoriju i fikciju ostavljajući gledaoce apsolutno sugestivno razorenim onim čemu su svedočili.
Iz epizode i epizodu pratimo graduelno dezintegisanje posade unapred osuđene na užas i pakao ledene pustinje. Nespremni na takve vrste temeljnog maltretiranja duha i tela članovi posade, svako na svoj način, tonu što u delirijum, što u psihozu, što u čistu paniku koja ih vodi u neposlušnost, izdaju i pobunu. Upravo određeni depresivni nihilizam može da zasmeta gledaocima, jer serija dobrim svojim delom ne ostavlja mesta nadi i iskupljenju, u njoj se ne veličaju hrabrost i herojstvo, nego naprotiv pogrešne i nakaradne odluke i kazna koja dolazi kao vid nepoštovanja i potcenjivanja što prirode što magijskih elemenata kojima se vrednuju i definišu male, lokalne kulture. Takođe, ovo je i jedna postojana studija britanskih pomorskih karaktera, kapetana koji su svako iz svojih razloga prihvatili ovu misiju i koji zajedno sa situacijom rastu i sazrevaju, menjajući se i prilagođavajući, boreći se sa ličnim demonima koliko i sa onim koji kušaju posadu spolja. Ovo je egzaminacija i jedne stroge pomorske hijerarhije koja se raspada pod uticajem sila koje su jače od treninga i poslušnosti autoritetu.
Serijom dominira često u filmovima sporedni, a ovde odlični Džared Haris kao alkoholu skloni kapetan Kroužer, koji mora da se odvoji od boce ako će pokušati da izvuče žive glave posadi koja ne samo da biva napadana od strane nepoznatog entiteta, već ima i sijaset unutrašnjih problema i previranja. Autentični likovi na višem i nižem stupnju komande ovih brodova, pomažu da serija odiše nasumnjivim kvalitetom koji se lako prepoznaje i još lakše prati i ceni, malo je istorijskih serija koje na ovako vešt način prepliću istoriju i fikciju ostavljajući gledaoce apsolutno sugestivno razorenim onim čemu su svedočili.
Slobodan Novokmet